р. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, мех |
напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, |
</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке |
ове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као |
у био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредеље |
имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад |
во офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џа |
не! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} |
е справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзон |
сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама |
Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанк |
цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштв |
једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете виде |
предовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на ум |
Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> |
<p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С о |
пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа за |
значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта |
етовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их |
стројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени |
и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да не |
ан је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад как |
еван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p> |
гло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаћ |
и добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остат |
најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао |
овек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86 |
а је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>16 |
ани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да г |
шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} |
<p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- До |
позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="ch |
ат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа б |
м женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека |
кова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама |
су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасало |
<p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један о |
и.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учи |
ријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвез |
арма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} От |
да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше об |
а, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти |
арад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, |
т и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима. |
да проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћи |
оје суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по |
теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне |
угој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу |
ци, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису |
.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се |
божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед |
можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми треба |
праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Преп |
ако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез п |
м.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p |
кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке. |
Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће не |
е под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „шв |
., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба |
рада, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ с |
и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> |
о што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— Т |
оше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као не |
анојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} С |
роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене с |
споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале че |
ут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао г |
>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ов |
разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамња |
дини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љ |
Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пе |
ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" / |
ст хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n=" |
припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о |
и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву рук |
дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које с |
, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мисли |
м гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — |
зман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> |
сциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао б |
<p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек |
могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар |
ац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света |
а прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад |
м све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Под |
или и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео |
: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац п |
који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверава |
теванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не к |
а не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала јо |
и се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, |
што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу с |
л и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p |
а за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загле |
је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Су |
живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су живо |
Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и за |
м ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> < |
м живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко |
препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да б |
мо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш |
гу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трм |
ћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упути |
у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви с |
мислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и не |
е да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи |
и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. |
шју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стев |
мановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињават |
га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју ш |
, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из к |
хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној |
из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чу |
и ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, |
тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о ње |
власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} |
хи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, |
I.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је |
лон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из |
о, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Р |
то да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а д |
зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Жи |
.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло п |
као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде брков |
а га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке |
и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се |
ивети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — |
ћу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мис |
ене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај |
љено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици |
<p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде по |
си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, |
во шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећ |
ли на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска |
ке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја ј |
род живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи |
се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мис |
<pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— |
у се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је т |
а сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S |
} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексича |
сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда изла |
ад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi> |
.. и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Нев |
остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењ |
ру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.< |
ан зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да с |
е за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми. |
но, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дуж |
се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од ст |
хватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и |
како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прск |
<p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гроб |
— Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и у |
ху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком |
е.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сло |
учеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— |
го растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p> |
дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње |
и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти |
е Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан гла |
.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Па |
ам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога |
сар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта |
ик.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није так |
— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које |
руга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да на |
огу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— П |
бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца |
уњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готов |
ве штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- И |
над.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужил |
снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече |
дене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> < |
ма може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм з |
змирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Од |
њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они на |
у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S |
је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.< |
аво да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од |
ко је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, св |
се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Најед |
сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p> |
>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им |
ицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћупри |
Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љут |
ржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослобод |
знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну |
ош, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задив |
!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n=" |
је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него |
више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах д |
— Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми т |
<p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се |
и мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити |
угим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне |
жу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задру |
што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати |
је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и друг |
укуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, |
тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред суд |
излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, кој |
ани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и с |
еким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речим |
овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и чов |
интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, с |
ана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његов |
тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио |
а њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да вид |
ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведе |
што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи |
а повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мут |
заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и |
едва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жен |
сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи п |
ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> же |
је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво д |
елих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу |
часте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Д |
И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад се |
а излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти |
и не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин |
и наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њ |
а оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати доб |
бе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати |
нуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина ч |
рскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— А |
зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рек |
аше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скида |
ости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива |
човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Бож |
звали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан |
<p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи |
и је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године уп |
га годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 |
адесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљор |
га стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на |
</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препо |
има по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, изви |
с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p |
{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни п |
де из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb |
купљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима |
пун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила |
Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, к |
ер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке зад |
ју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, па |
никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} |
ш је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је |
ки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак |
о.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је |
кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сеч |
се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет |
смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> |
вета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и |
/p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседа |
јану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Н |
дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабог |
и спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као к |
те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и |
а да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— |
колико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стар |
ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> |
надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе. |
о сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Ст |
— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам |
нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу |
крсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их |
> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Сте |
зајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван |
вар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S |
тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, |
лости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљиво |
{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигу |
нога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</ |
љем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се |
да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а |
ује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу с |
авез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако |
поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и |
воје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подиз |
о је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на збо |
упштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки од |
егов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сма |
земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а св |
чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> |
хнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико веко |
њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на |
ку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође |
киваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суд |
о да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта б |
ман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље: |
ма изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кућ |
него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{ |
то нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе |
ри се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одоб |
то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да |
и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стева |
ри гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по |
<p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и |
>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Ни |
адрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећем |
де.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене |
треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да с |
дазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у пар |
благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S |
ежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би |
ошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пер |
у је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ра |
</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapt |
ав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити |
ризнале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда м |
жавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо јед |
видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има |
проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други се |
ај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак ц |
Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изгл |
узман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера п |
ден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди |
ате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лаза |
ори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречисти |
диш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија нег |
ће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како |
поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинул |
> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нис |
више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу |
будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако с |
S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар н |
дно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> |
ник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си |
ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.< |
део без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе м |
убав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће |
ико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — |
коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— |
а замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је |
Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да ви |
итих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечн |
ог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, |
Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</ |
тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му п |
сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини |
рзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили коли |
не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога чо |
аш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да сва |
елели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран т |
ма да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад |
мо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако цени |
и ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или |
радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — из |
лике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку |
<p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n=" |
себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мр |
да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу |
а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше цр |
Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p> |
н чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Им |
разди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо |
ике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и ниј |
p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пит |
и имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овц |
други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кме |
је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p> |
мо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али |
да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} |
е и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! |
ожеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече |
купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, |
паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</ |
змеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман |
и је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је каз |
м а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич д |
лиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, |
ан и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из неда |
{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Ј |
и, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћк |
погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овак |
и неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево |
ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да |
има и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи |
рих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срб |
упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те |
ије казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути |
ова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају |
ека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузе |
та ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане |
сла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, |
ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши |
ве, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— |
сам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се |
а човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њег |
е?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} И |
ке бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју |
учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — н |
им леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, та |
ао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ћ |
<p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад кр |
! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то из |
да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећ |
орали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да |
ави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов с |
се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је |
колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча |
отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче |
нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похи |
је, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова |
и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> < |
е могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да ј |
} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и |
је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуж |
ку одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежал |
а се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> |
ови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да |
Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, с |
l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш з |
бова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час |
камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног каме |
селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она такв |
аше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> |
унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући з |
екрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан прем |
{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, ок |
S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти |
прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево |
згоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трж |
у ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти м |
Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут |
идесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва на |
и.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам ње |
аног ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p |
само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док н |
Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар |
Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде |
, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе |
још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, |
де Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него |
ање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угур |
акрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — |
љава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очек |
уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте |
ви доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— |
си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом |
да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и |
, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’- |
рате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара |
оворили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не |
не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли б |
урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} |
немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да |
n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако |
чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онд |
/p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од |
пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма приста |
ло.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, ка |
их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и п |
ше Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да уго |
о.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, |
кан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се т |
, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Жи |
другину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда |
Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> |
му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} |
а уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако ј |
еки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, н |
</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене т |
ило част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Н |
у ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркв |
и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни |
— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како |
/p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш |
е могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из мо |
орају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пун |
Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p |
то, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га т |
обајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, о |
делити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Ради |
еп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа |
, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге |
послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер |
о од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то |
којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p |
ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде о |
о би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти |
мбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да |
, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан са |
<p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb |
капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с па |
“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују |
гледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате прав |
ад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко ј |
, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да |
и камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло д |
тише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчела |
ожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо ве |
ан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се ра |
нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово |
а тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже шт |
изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу |
, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од ко |
рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p |
ље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити |
дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не мо |
на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових |
а је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врат |
>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну п |
ио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало де |
ију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до |
однесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задр |
се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је мо |
општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом |
а плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључ |
е празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повиња |
да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајм |
Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћет |
лико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа |
ра су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одм |
ље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсм |
бро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— |
астоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли п |
и си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама |
а ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да |
.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то |
ам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у пресли |
ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чу |
тврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да см |
е примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Ника |
шу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да |
терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} |
на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као шт |
је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта |
, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе |
хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришућ |
ујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да поп |
о рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не п |
о ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и |
био, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато |
а рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку. |
уђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам. |
апију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p |
огрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том |
ам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чи |
одиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на ст |
ера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Саве |
гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван |
S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џ |
Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их прис |
атак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да ни |
потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да т |
Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И |
/p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и |
} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не п |
, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да |
</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не |
ш.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и ш |
ари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућутк |
је му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интере |
Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Ко |
прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем д |
Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали саве |
p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Пр |
вошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога |
>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не ст |
ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нис |
лико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта св |
напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и |
рузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре бе |
ико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте |
оштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> |
ако сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа м |
о друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око о |
је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</ |
.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. |
ма, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком г |
Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се |
ри у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расход |
вна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја им |
ца даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узме |
ога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљење |
бав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобров |
има.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још |
рудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друш |
<p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за про |
> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту в |
p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пе |
Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са свој |
е смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> |
ју, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећ |
тивнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измен |
говац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су |
упштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно |
шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се |
</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди |
а с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљил |
и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о |
— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А |
.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за |
и његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{ |
у браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} |
пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се |
<p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, им |
теве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас п |
Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да н |
радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекује |
орадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их |
у!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треб |
? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти см |
хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш? |
ељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше јед |
е бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупа |
попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да |
дмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S |
разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који по |
хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пче |
њаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште р |
ако тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Жив |
вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људ |
ити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда с |
у, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, |
има да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде је |
ајвећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У то |
кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен |
ан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S |
растао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују ко |
рчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>палам |
е за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задоб |
лавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека ко |
за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу не |
са му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кора |
толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{ |
гли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о |
ања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је освед |
у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се м |
и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише |
живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не нала |
исам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи. |
ру за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша |
али.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том |
ам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — п |
ромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пу |
Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десе |
још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспех |
мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где н |
што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} |
оли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} |
ак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да г |
ка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојен |
ла онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где д |
после од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за |
ли, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пу |
о деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним |
он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко |
а се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не |
снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може |
маном.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да жив |
чи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово |
и би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киш |
вејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Сте |
што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних д |
едала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p> |
о и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не |
у да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако л |
ко ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама гроз |
те да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не долик |
не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Куз |
ни?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо |
и се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља |
Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом |
да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>вр |
кад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у |
су новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залог |
ућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његов |
, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила ј |
ем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, т |
е је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је |
опље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном |
то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљ |
е поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, не |
ам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! |
.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p |
ине једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката |
е председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад |
а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њих |
казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћем |
>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео б |
о, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде ова |
— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мо |
.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој зад |
дим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p> |
— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} Т |
је се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим проп |
теван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја |
брога домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Ра |
кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш |
> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све |
и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео им |
тојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази |
0 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда г |
људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивос |
године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати х |
аре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико |
двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се п |
id="SRP19091_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за |
="SRP19091_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радиче |
> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџа |
меше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које п |
одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потег |
и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој ј |
ену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична |
чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као по |
из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он |
а да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно |
, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о коп |
би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Ж |
кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.< |
о сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова |
— „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац и |
е и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пр |
гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слу |
је и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресе |
Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од |
кање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе |
наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним реше |
вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно |
ваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им |
ован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван в |
да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледа |
p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да |
венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја уз |
од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — |
асно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те |
да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово |
и главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита |
поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. |
машаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по с |
и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам |
лазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш |
ности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— |
, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога |
да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ |
за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и цел |
слиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земљ |
"36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зн |
то је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би ус |
одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се под |
енама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, |
мана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још јед |
Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" / |
и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи по |
ко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и пр |
у да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ |
ати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотик |
јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, паму |
иком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до мест |
ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смр |
тове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више |
ише него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, го |
Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никак |
утамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива |
у га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — |
општи жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је до |
ду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посет |
ом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову р |
био, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као он |
} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> < |
уди у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли зад |
суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C |
р човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах |
е Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богор |
вадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не саче |
p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. види |
би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у |
који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жми |
а деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје бог |
е сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па за |
p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> |
је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и н |
за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У т |
пшти смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и зак |
е да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за у |
.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и ми |
} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{ |
оворити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?< |
а тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасу |
изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам |
био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад |
/p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и |
ва.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда киш |
за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>А |
опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше |
вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који |
дно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено в |
дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Наст |
жаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бад |
еца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зат |
ан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живан |
дврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако го |
би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да ок |
онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше свако |
х друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих г |
, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, |
се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позва |
уна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> |
е Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!. |
му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гра |
Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Т |
е му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За |
ара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио |
ли, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резер |
ј се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један п |
био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!< |
донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и |
не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задру |
бор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се |
.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, ка |
е ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И т |
I.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати |
иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Ж |
једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им |
адити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У то |
па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станој |
оликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају |
змири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направ |
изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет. |
ан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај к |
ном пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Жив |
ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, ве |
вакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но |
он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у см |
можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму |
ишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета |
Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се |
и коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да т |
се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А прису |
досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док с |
исо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па г |
р за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још |
ом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши о |
ш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p> |
амо да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...< |
е изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, сам |
ир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако |
ра.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут за |
ече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: д |
ни понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће |
домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не з |
механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас |
мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. |
мо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела |
ослуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хте |
та ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну |
и одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одабер |
и, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за |
рош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p> |
Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> < |
<p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој |
" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудн |
у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили |
и да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Из |
е, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша |
нем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — р |
лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, а |
њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, |
Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест про |
аслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива |
огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикн |
ди воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи |
и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, св |
ући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шт |
е, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео |
ди, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} А |
е са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Стано |
радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти |
нов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао |
џију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p |
} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибани |
х вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бега |
<p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p> |
осио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, з |
да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви |
лугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегне |
се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> < |
плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и |
едини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше ј |
свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подјед |
ла та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се |
То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, |
ј ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака |
лике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти |
ужној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна ра |
} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико |
д виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p> |
ем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао буд |
једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи |
етну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започе |
те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“ |
и кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона |
ења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини кор |
ичке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контр |
} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> |
ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо |
рабуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати св |
лата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вр |
„овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно |
инске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такв |
било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу |
он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише |
.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да |
ан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Ж |
обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље сво |
, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на |
његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поо |
грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри д |
ода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Ради |
арад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се в |
држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било д |
о точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> ј |
оста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве г |
године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леб |
му најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што |
нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога |
имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то д |
/p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да |
еш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је пре |
на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, |
Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње н |
сти председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сма |
недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву з |
родом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну |
више започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се |
а врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Ј |
во.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај он |
боким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво |
брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било л |
ова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер п |
учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише |
ј Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни за |
и.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били |
крећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за шт |
Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— |
ати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се |
!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све |
> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне. |
ћао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на |
и док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је |
згубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх глав |
јутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и кам |
барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо |
МПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М |
дени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше д |
<p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста |
ме од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семе |
Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал |
еких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто |
/p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре |
редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да изби |
с на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, |
мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кук |
седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је |
пају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их п |
но и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише |
попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените |
годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљор |
певао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се под |
е једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле |
е.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се пром |
шци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен ко |
.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани |
вите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> |
неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} С |
их људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} |
вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писа |
</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} |
.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да |
њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окрша |
дна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која |
е још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <p |
е{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњавах |
азак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе п |
ли Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарс |
им задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољ |
Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је дома |
9091_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде поза |
, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приред |
ај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село |
аре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, с |
<p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} |
ава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз з |
били сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу. |
бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој |
де он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари |
его попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови |
19091_C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и н |
смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећ |
здржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што |
а, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на т |
чераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни це |
{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим з |
ад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док са |
а доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} А |
ота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика д |
раћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко |
из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безу |
оговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати |
оге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што |
1_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долази |
дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима |
пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учи |
икако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад |
штеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" |
га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред к |
е, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарск |
дима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А она |
а му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та у |
расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да и |
на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше д |
и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан |
рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n= |
продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах п |
спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Жив |
се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да |
} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ |
главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Ле |
p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је |
ом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно |
т се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је |
Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекињ |
ружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мува |
га позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њем |
погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође |
срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S |
У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила |
еће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза пл |
</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одј |
га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а н |
адич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше ка |
жње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они с |
прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S |
жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и пос |
ту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих |
ај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’ |
па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цар |
Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ов |
ели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се гов |
е поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ру |
дну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А он |
у и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отв |
сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи |
таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, |
ници и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву госпо |
обио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу |
озден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том |
ди својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толики |
а то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са св |
радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шт |
времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовим |
асачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво з |
криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих |
од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онд |
ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p |
е пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни т |
заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич? |
ме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити дом |
каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задр |
ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према за |
{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га за |
/p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бо |
аш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи! |
е и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом |
у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с бр |
{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама води |
испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква |
учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад забо |
p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто |
, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, б |
и сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемо |
е било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
п-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — |
да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> |
Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли т |
а!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> < |
д сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја |
да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зн |
ставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако |
и, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас п |
ога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> < |
вена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ам |
Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта им |
редит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> |
с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и |
, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели |
је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уро |
нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој з |
/p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим ра |
је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим т |
еба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли |
— придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! |
садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, |
и да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Ст |
, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку к |
д је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он |
што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постој |
те земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p> |
ао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твог |
га!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.< |
њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да |
погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до |
ниште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од н |
осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трња |
оји високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по н |
нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете г |
о протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за о |
другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ак |
Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повер |
а углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејани |
{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због |
живим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот |
<p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у |
и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, |
— питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} |
дужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продај |
p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје |
од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам |
Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, ш |
p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече К |
ако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с |
има.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Ид |
ради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S |
упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та теж |
можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у |
а и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве |
кнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од р |
но потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише |
вите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и сток |
е зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од ме |
пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дош |
и.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај пре |
вољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би |
а <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле поср |
ло ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> < |
ам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш ту |
ворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта |
ди, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} |
окушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је |
ад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А о |
дан за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за дру |
да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да |
10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S |
стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове к |
о с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар |
ра у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш наро |
х, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени |
сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме з |
Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, ка |
у. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па и |
ежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замер |
</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога зан |
има, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — |
стане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навик |
да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одм |
„И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четир |
сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ам |
} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крс |
е за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава посл |
не и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се |
</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није |
на, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени с |
о свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и |
стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затек |
ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.< |
} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих по |
и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готово |
да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао зе |
оба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.< |
су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А |
— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, д |
им, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и чет |
се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да жив |
— пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли |
е више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у изв |
деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то |
>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта |
л никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јев |
ни сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич |
тиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што с |
друзи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— О |
ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!< |
о Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање |
у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учев |
обар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па ми |
е, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли |
ишта, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме |
предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде |
радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да |
ера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху по |
ан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не каже |
е састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају ради |
ју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери |
ти и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува ст |
{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је по |
друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо пр |
ољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су |
мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.< |
а вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне |
d="SRP19091_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек за |
ли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се разм |
страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зат |
е, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја! |
орени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала рас |
оследњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да п |
ам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, |
ва, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазв |
дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} По |
схићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену уну |
</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње |
и, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо сво |
а у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити |
или као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледа |
удо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним пут |
p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер д |
то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нут |
нђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p |
и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време оп |
и га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, м |
ртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене |
заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођ |
све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, љу |
друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе |
и, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који |
морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред т |
к побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било ду |
реће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је инт |
н на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја |
са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припрем |
су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, |
води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, |
све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође |
и је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми н |
и чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви рад |
ајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— |
би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква ск |
>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Б |
земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој св |
ма овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, |
Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И т |
и нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p |
био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— |
о народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји це |
убљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <miles |
, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започ |
ођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни |
Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је сам |
ићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одуж |
је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обм |
м члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварил |
Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} |
м о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље о |
један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман |
на.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им ј |
ла сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у ра |
и им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без |
себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у О |
ака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припа |
љевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да в |
викну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и |
дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, |
ењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} |
чито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је |
је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и |
ило док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске |
је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пуш |
.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви |
ли заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи |
невну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник ка |
се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, цел |
препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим |
Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p |
добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале |
А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живље |
То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је о |
а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвења |
е.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на |
ма и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавнос |
ко износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> |
<p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас |
на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузм |
ристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то н |
таласалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} |
је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p |
шавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сиг |
прављање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — по |
му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек по |
код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко |
уди били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера |
дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имањ |
да по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког при |
га никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ј |
па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то н |
ом и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која |
иља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. с |
и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> |
и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на |
<head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што |
уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем к |
ним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточ |
и српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш дале |
ном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропад |
ослат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу. |
рдо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера |
е? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо остав |
и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш |
кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала |
привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима |
према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио |
едини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је |
>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> |
ги.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања |
<p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака би |
>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућ |
ead> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи |
у пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па |
атом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали |
еси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а кам |
ез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— |
острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште |
ближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председнич |
о је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је |
ок он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задру |
бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правичн |
и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежал |
ише Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p |
ер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код |
он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени сада |
био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те |
ећ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио. |
деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био та |
и!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> |
убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} |
ој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако ј |
у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера врат |
> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се |
— рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упиш |
кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А |
ама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао |
држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а |
дам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да н |
на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе сво |
ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси остав |
е стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то з |
Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него на |
чки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како з |
-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће врати |
, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кр |
о да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба |
} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива доби |
створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко з |
појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да п |
ојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} |
ремена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хла |
збацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то |
„код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} |
одина, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађе |
репи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масо |
правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} |
о је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила |
а пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</ |
Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу стр |
— попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа? |
бом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p> |
ту.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како |
> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изаз |
уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи д |
<p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p |
ивим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> |
ги део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за |
речистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и ст |
пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим д |
ти, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Д |
апамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике сп |
живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, |
ога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или т |
ку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учите |
/p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је |
а једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како може |
ше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комши |
ве „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> чо |
>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капет |
пимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> |
<head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — |
Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држ |
разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- |
у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година о |
рите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не |
— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајућ |
опе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Тама |
е се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, п |
ише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показа |
те се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрсти |
/> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара? |
нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан |
приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се п |
еговој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, н |
ао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху |
т његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и |
е видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Друг |
ама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше ни |
вих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи |
па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него |
песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</ |
е да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чи |
p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковн |
</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Тр |
арода, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, за |
акво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то о |
себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се |
ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир |
рте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца м |
ма живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и разве |
рно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на с |
позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не за |
овор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разил |
свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — прик |
его у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама л |
ље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си |
ву Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова с |
е гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прик |
у.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S |
сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И |
се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председник |
еш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p |
их има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни п |
љи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: |
вор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и |
мичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше |
брзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхла |
љу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш |
да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећ |
Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Р |
уруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка |
...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} |
ничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат з |
гови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобо |
а Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p> |
> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј ш |
нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што см |
о је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оста |
гликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је осл |
зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вај |
:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — г |
S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</ |
к и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку |
само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} |
они главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп |
и, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан |
отујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао |
ва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који |
е синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп |
о причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече |
о у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове н |
аметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца д |
земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једни |
не друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> < |
правише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, по |
рстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прек |
ћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — |
богда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу д |
како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— |
те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те |
ече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шт |
p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина |
ажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће м |
нага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овог |
и. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда |
ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венч |
што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже пл |
до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће |
нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да |
о поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама |
лачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз |
инем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништ |
а“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Ст |
{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>О |
хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нис |
теван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је |
ише.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само |
овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и приј |
ктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам |
или богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми |
Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p> |
тити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кож |
:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири су |
/p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се |
S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{ |
а зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јад |
а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и с |
је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све ш |
ује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај |
Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Збо |
, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви! |
и како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад ст |
ко 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} |
нела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истин |
донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај кој |
је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си |
ића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А гд |
а.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> < |
ца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се |
радоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан ди |
кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а |
ову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људим |
н сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у ње |
едан сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стр |
па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико с |
е стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трго |
S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дуга |
чео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли |
ћ, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.< |
<p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољ |
устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна т |
.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— |
сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па х |
ј грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни р |
оп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви |
е та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, |
ојих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својо |
јде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после ради |
за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме пр |
али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало п |
рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као |
ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намрш |
д те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но |
сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његов |
та је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се |
p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узви |
дседник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, |
и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели |
ова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагл |
те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад оно |
та успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се шт |
ао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замисли |
оје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свак |
сте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти |
жемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар! |
ва новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео |
а ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми |
91_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опе |
, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешт |
мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћи |
нства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана |
а на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем ра |
1" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве. |
време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да види |
је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, н |
тан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, |
" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— |
и свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокак |
уприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али |
бе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку |
ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина у |
о...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Н |
ва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него |
/p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би |
је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се |
е разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p> |
Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако веру |
— уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га пре |
</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете |
лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесм |
су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} За |
е.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче |
ла Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају |
/p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки н |
ла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебе |
рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина |
лу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут К |
м путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{ |
ање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота |
ма сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не |
н без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p |
р није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има |
њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p> |
/p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја |
ваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђ |
<p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на друг |
ња и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један бе |
дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу п |
председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице |
нда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учи |
ам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо |
творо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p |
овек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље ј |
ост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и |
о, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!< |
е траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има ос |
, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари |
је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без год |
а.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на |
„Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више зап |
од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава |
етан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, од |
амо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па |
то да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, |
е оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога чов |
њу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те |
ико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега рел |
</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа ра |
Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо |
Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људ |
ли у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо о |
! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да вид |
е хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили он |
, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав |
Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом зл |
Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користи |
ористи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању |
Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах мо |
освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобољ |
о, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је |
уг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се н |
разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи |
ром.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније |
требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну |
људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер т |
из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све |
домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је к |
и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио ми |
ну једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p |
преде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла |
задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу |
признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div t |
повога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак |
егове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да нем |
певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — п |
буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саве |
>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама ј |
разованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга |
те да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нем |
ло платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат |
p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ бедним |
ике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} |
рављај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и о |
собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с друго |
ље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ |
пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дугова |
унуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, |
иван и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било |
ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери о |
мања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте |
, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред |
, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— |
ени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим |
О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе.. |
о као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш |
семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођ |
иснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p |
а без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми |
мем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наве |
/p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S |
руги занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући на |
ржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти ис |
прављати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и при |
пет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна док |
а је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не прес |
Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{ |
уд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, дру |
јега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују је |
ан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинит |
еш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обр |
еђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече У |
нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па |
и ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то зн |
зно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро |
ућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није б |
p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири |
види.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи |
о измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са своји |
реба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ет |
ме да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао |
Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушај |
тедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
у на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је прис |
губио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, п |
је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као |
сет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину |
ворих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја з |
стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је вре |
е недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S |
ао стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва |
> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот в |
хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> је |
данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера под |
шу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше |
адругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас; |
свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако |
о не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај |
е потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате пор |
који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистил |
у покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу |
, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава при |
ује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљив |
ти у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на ос |
/p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се у |
а домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није |
који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише |
у на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да |
амо што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан од |
и, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је |
својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина |
и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде |
осово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугов |
и кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни си |
а им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред цркво |
лушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену |
ом, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за ва |
ну, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Је |
силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој же |
к.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер |
е надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на |
радњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орањ |
етан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га п |
саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су мо |
ришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљам |
</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да |
руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које ј |
зручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Н |
</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венч |
опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели м |
брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крч |
ли, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Мог |
зна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. |
друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље |
певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S |
ожио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Стано |
кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти |
телине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100 |
S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу |
екнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, |
. ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми г |
уга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си |
дак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће |
отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — д |
S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па |
у видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на сво |
ом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима. |
p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме так |
</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се |
талоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збун |
М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb |
живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један чове |
ћина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.< |
учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад |
елимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет ду |
ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију |
него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку к |
И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Б |
е нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош |
е с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плот |
и, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по |
ђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камењ |
p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђ |
на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Цел |
} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужи |
ви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>је |
поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и по |
тина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p |
леткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подру |
- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни је |
могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> |
ваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и н |
ко не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слуша |
е би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— |
Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду б |
ете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> |
лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је з |
Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја |
д.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би |
у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе д |
се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, в |
ише буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући. |
ме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, сам |
<p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта ра |
уним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прв |
што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно |
ност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну зад |
се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставил |
поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи |
зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди |
кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди там |
чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се С |
ако му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло |
шљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши |
д!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да с |
ти и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак |
рима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као |
"11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је |
приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђав |
е мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— |
а објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже |
ив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толик |
свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> < |
вати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта с |
аш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти |
арађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, |
и учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и раз |
сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ора |
о једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега кра |
шу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки |
упи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и |
ке и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је |
ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете ви |
е нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па |
и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћ |
је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После п |
и судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи љу |
томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буд |
слу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непр |
дову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против у |
у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> < |
н се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> < |
одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам к |
му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> |
и учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, |
да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и по |
похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше д |
седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.< |
одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је кап |
пи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се |
продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавиц |
хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притис |
ју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи оч |
ead>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана. |
ргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — |
отраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо с |
> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{ |
мишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта т |
ји су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на |
лишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала |
приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им |
да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Инач |
јући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задово |
дичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом д |
раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> |
родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Наче |
мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} На |
као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И о |
амо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети |
Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељ |
на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то |
зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опре |
све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ет |
гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 15 |
неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало свако |
руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али |
у шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич по |
извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> |
нали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отвор |
трану.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Ради |
људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако |
а се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти |
премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они |
ћеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p> |
ло до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p |
.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако |
ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „ |
ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете по |
м те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваш |
чима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана по |
имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је |
залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> |
ше у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — |
премни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим тр |
све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. |
ко питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог |
и.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде |
узман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у |
тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање пос |
ме: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше о |
ија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута за |
ди, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше |
садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да обр |
ше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задр |
ера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не |
отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је дан |
ан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, |
г, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да |
оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се |
мо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље про |
ре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад |
а судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> |
иси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је |
оп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула |
избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали с |
p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чув |
ије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти |
ман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужн |
е Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веро |
дите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало је |
е са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клу |
ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе д |
г разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљ |
а њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо ово |
њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба м |
школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ам |
ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнул |
а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковн |
и и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, кој |
>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову рад |
будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S |
ве.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, |
еше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну |
ћи се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни ду |
че капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху ј |
да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> < |
траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спо |
оже с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са |
намо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па |
леба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господ |
мљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на т |
Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варош |
ије хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац |
еднога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.< |
оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро |
Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и изб |
мо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се п |
ан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог |
Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од |
p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господин |
остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурн |
тпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> < |
га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га |
ва партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друг |
спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком |
е боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да |
!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан |
т ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи јед |
</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да |
и да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога |
да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да |
и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели о |
један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста гр |
ука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су |
ји смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим |
да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за |
ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече |
ме што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, |
те као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас |
о никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мора |
ише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја |
један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато |
ленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али р |
и неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том см |
ad> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ б |
сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за се |
те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега |
оказа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољ |
а сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представ |
му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром |
кућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде |
<p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси |
јући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана прогово |
н и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, на |
и њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очек |
траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш |
леда Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем |
, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима ста |
S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S |
над.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међ |
итељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружит |
ледњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја с |
ну чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наш |
ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините |
SRP19091_C3.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте |
м задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, |
м свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене по |
смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни |
.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривш |
лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљо |
да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу ка |
пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта |
ого поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај поп |
команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време |
и то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући. |
— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде г |
прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав |
ити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi> |
ије за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља |
олико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље д |
му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош |
војим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако д |
S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни |
нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаве |
p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна ба |
им.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту доса |
али успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div t |
ну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај ду |
језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље |
је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош оста |
помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар про |
више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, |
е!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, |
Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја прис |
поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више |
ењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p> |
ли савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузма |
није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је |
баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахн |
шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, нег |
ћет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да жи |
ке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, па |
а готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назир |
родичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSectio |
ени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То |
тије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му |
е као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је |
Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за неде |
да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема |
о.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ов |
а рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године п |
говима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи |
д тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под |
орадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер |
Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председ |
ад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти |
е неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Н |
о ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, |
Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста |
ора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном такв |
, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S |
е него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да бро |
дузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — прид |
није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се |
рити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше |
о и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type="chap |
<p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби |
рдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, ка |
о живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, н |
народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољоприв |
уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту |
} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} |
вога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење |
{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живан |
почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стр |
жавом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране из |
еровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво |
/p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад с |
мрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учит |
а власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде |
говарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да |
је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се |
славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких |
еран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао. |
никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па |
р кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече по |
ски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима испове |
ера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p |
грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу |
и, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — д |
?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара јед |
како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао |
, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што |
ке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те п |
ору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше |
азвесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела |
тале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излаз |
ресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к |
арима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасла |
разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S |
рћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђав |
ост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, п |
сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на |
о!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, н |
се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију ка |
онели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> |
<p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунат |
а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаш |
д од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где го |
— настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам к |
овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опи |
и плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би |
ече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог |
а, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слуш |
> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ло |
подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су зна |
<p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, ма |
тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи. |
<pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века |
ни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> < |
е поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску и |
о.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих при |
ло у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p> |
т, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали |
ише хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуш |
ани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је |
да ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само д |
тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p> |
у Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ва |
вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А |
јанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети |
јим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, ми |
, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одр |
или.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одлик |
а зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво |
е на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не |
какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мис |
и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањи |
а чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта |
ји су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својо |
е да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, п |
p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је |
сте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дам |
аго цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} |
да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад м |
>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крст |
ога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти оч |
оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и о |
аше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лет |
Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стев |
ад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па |
ц пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и |
љању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и поједини |
них жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и |
поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва |
е.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана |
пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају ру |
ен плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо г |
!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исц |
коли, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај от |
ресом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан п |
> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, |
>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо |
ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је до |
че у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њи |
ило с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задруз |
гњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од св |
штује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одав |
се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> |
елике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— |
га времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљора |
арад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком с |
ву!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на о |
су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина д |
донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо мно |
ти, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није |
стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где |
диш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- |
а, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су |
могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати је |
ти није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, |
оји су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се |
све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда |
его од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умн |
р само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети |
<p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесе |
раовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени |
тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера о |
ез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме |
ова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са н |
зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— |
ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да с |
>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штед |
шењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпос |
да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа |
о сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је о |
их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало |
бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник оп |
драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док м |
ина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — кр |
— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — |
о што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је бољ |
.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S |
као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпим |
о Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, |
и тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лу |
све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због ово |
е скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости |
који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву п |
сти и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше о |
ке у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја |
цни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је би |
у и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p |
а усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: |
ве се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију |
ди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио |
дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, |
>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше |
џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у |
, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају |
кућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> < |
кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{ |
е поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, н |
.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је |
вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— |
и ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке сп |
p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, |
рма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па д |
ван мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи. |
>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће о |
имо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једно |
вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила д |
све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у |
и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућ |
није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозн |
у успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — |
ка и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цун |
Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове д |
мо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете до |
и човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера |
живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко т |
сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стог |
ао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера |
ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али н |
се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— |
.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да |
мите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да се |
ду помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман пре |
се руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам с |
више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не пл |
ли имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да с |
Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш |
Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p |
и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си виде |
се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Ст |
. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, к |
о још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за зад |
и Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да и |
p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад |
о.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш вол |
а другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, |
ега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате нар |
<p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог ј |
овериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може |
ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! |
ута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, |
кога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновр |
л ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утр |
о да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а |
> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако н |
не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, |
а сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо |
играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се з |
мање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу |
>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо |
ање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од о |
ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе |
Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ак |
.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде ш |
богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у се |
двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{ |
његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од |
оказа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече |
<p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га |
зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа |
тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, |
з наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика |
смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и |
Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и од |
ани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се ра |
ћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгуби |
у, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно све |
мах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде |
се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, т |
еше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а |
у је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета л |
у једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непо |
то се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и |
> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— |
пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="su |
оже да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да гр |
S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама поне |
гарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари |
о на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радо |
ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само |
лугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шт |
>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго |
крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да |
ики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима троји |
о ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто д |
оницу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде шт |
ути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио ви |
вету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а о |
е помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>С |
ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаш |
буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба п |
p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Не |
тране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где п |
спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно спор |
њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у |
да се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, ч |
да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој с |
дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, |
промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако |
ељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на кр |
онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри ј |
ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, к |
ко, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно |
е пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једн |
ра ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коњ |
радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" |
шње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако што |
предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода |
е, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нех |
ругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чут |
се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало нако |
ако би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се ма |
ој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају д |
гледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти к |
ледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ов |
још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу |
енад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се зал |
д њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене. |
хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич см |
с је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Жив |
народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас |
бегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је диб |
о и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана |
устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а пре |
а деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели |
да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би о |
ринесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив |
а и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се |
хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун |
то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећућ |
— рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због ч |
И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пч |
а, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, |
е волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и н |
могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангу |
.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад в |
све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нуж |
лали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на |
пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта |
ове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто |
верио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.< |
дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћ |
аву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде |
га лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хла |
а поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да у |
ве су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопхо |
тице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, |
ојих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други сво |
си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али д |
а, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и с |
га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али |
врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским |
анској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одм |
рез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узим |
ло у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с |
га, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога пат |
е намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто пока |
доше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живани |
тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, |
ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Г |
у и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучић |
ачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три ј |
огао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из сре |
писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде ми |
и, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга ви |
мо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p> |
з чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, ш |
осно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу |
руштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, ду |
е повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас |
јавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се гла |
прегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам |
ком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у зем |
атеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оц |
p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе |
ојим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше |
p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатк |
ин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, ск |
оже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њив |
„Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће |
друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговор |
троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаниц |
ењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи |
редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се ра |
дним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S |
каткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга с |
слуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека о |
вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах |
упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо |
ео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само |
ашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе ут |
.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сва |
тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа |
ден земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у |
, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, в |
ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо гот |
то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</ |
о да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето |
тила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж |
P19091_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива |
} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" |
дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао |
е пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од ово |
а прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад с |
бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се заје |
је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет |
ше џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем |
што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водо |
задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора от |
јутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћ |
Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни ј |
34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона |
да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ |
м. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плуг |
е ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да |
, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убије |
ео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати |
шљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</ |
аонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, |
на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда |
ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече |
и се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и |
ш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им |
— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{ |
вамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири |
таде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити смат |
више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести |
о ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и |
вање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадо |
уде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> |
задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задру |
, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћ |
а каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсто |
се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да |
место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ |
оре и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили |
више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху јед |
ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S |
еб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу |
све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што с |
дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, з |
<p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му са |
зрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, |
р народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши |
— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени |
е, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз гр |
повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратиш |
што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна друго |
божник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то |
еш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благ |
певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљни |
ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас посл |
итају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} За |
потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зир |
две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> |
ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада |
на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за мо |
да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њ |
р ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао |
ну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C |
резо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от м |
дговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се |
а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не |
ти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо ј |
нима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узне |
е молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и ста |
па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теб |
посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да |
Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тог |
к залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагоре |
о кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин раст |
раваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторств |
ма.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— А |
не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу виш |
ако само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на баби |
рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У |
ли, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те и |
ог разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— |
зведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Куз |
/> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи |
<p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да |
та затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> |
зало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као |
и задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који |
ја хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни |
ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти |
глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се |
те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гор |
и трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јес |
вао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузм |
ле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма |
зи онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче с |
плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем је |
јише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспор |
и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за по |
и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које с |
сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и г |
атко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чу |
дало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом држав |
е под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улог |
десет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман |
е.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржав |
рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад |
род упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом упра |
хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. — |
почети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p |
дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се мо |
је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га про |
о тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оста |
ице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бле |
сао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на за |
све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузман |
без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на |
дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стиг |
</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радич |
ашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђо |
одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће д |
то је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — ш |
е бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, |
ваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру |
у је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и |
а, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било |
ући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, у |
за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га |
— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато |
коније спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} |
рбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета |
у.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена оста |
ећу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> |
сно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да |
то се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад је |
ом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан |
могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичко |
разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрач |
зао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте. |
е њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год мог |
кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде |
пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико |
за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да |
а и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и |
го да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} |
ете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за |
ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и та |
ну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одред |
ње живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, |
S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре с |
ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Д |
и спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињава |
а у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до ч |
ти Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у |
ецу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Жив |
зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицим |
ни па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али |
ега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{ |
p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И т |
а вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</ |
јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="5 |
есет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n |
зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима |
м Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек и |
к је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, врати |
за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече |
и бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оре |
се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „п |
, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти вел |
председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и к |
Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} |
— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече У |
иван и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад |
p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал |
уговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраз |
<p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то н |
хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписат |
ема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“. |
напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> |
а говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу |
ну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше п |
ичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да ку |
вљају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају та |
емам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо |
дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда |
вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да |
ени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распор |
азнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака |
платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио суд |
S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трго |
Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба |
тпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно |
мо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове |
лова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижа |
>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава т |
зме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љу |
паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагл |
/p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} |
и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради ве |
дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом |
ти.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуци |
то да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ |
царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавам |
био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И |
ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га под |
змеђу себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову нез |
ину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у |
ан прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за |
живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време |
брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.< |
штољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са |
т на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују |
ш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојак |
ава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— |
ељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи |
е истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван |
иш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да ви |
вала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, |
о радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни м |
е му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, забор |
тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, оп |
е, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> |
снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђах |
="SRP19091_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, У |
сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „С |
о Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошл |
како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Мол |
> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се доб |
то ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут а |
ад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека сво |
па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — |
та да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га п |
дзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја с |
аж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да п |
а појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана. |
.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се |
земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака з |
а изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе |
него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лут |
аше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур |
дио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био преме |
p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у |
у...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и с |
нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — |
о позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад |
</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се в |
реотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као |
се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити |
ен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је т |
Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја д |
зманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, |
јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi |
народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се н |
зубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које |
је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичар |
а уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" |
ћу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од оп |
.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку п |
p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разгов |
у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим при |
његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим прилика |
без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки св |
пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му |
страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</ |
волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег б |
Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се напра |
> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га |
љ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких дома |
амо треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господи |
ом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у дру |
ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар |
а.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљива |
да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти до |
ђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исп |
је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађа |
о друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова |
а...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је |
трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет нере |
{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега |
нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане |
е расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се |
кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније. |
ао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Ж |
истао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ |
мо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржава |
роду: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по |
узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p |
већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога чов |
Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ћ |
лади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где |
оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жањ |
дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго |
елу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих |
е пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће сти |
аде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи |
<head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с у |
очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту |
од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то |
ве до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта с |
авуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно |
<p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо г |
ао неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосв |
Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли наб |
ка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и усп |
ва баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а с |
Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле с |
о и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран |
а, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмури |
<p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} |
ри стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши |
тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не см |
Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље |
их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове! |
о испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi |
ој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше при |
увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су |
т</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а |
је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не остављ |
ђени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољ |
живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово тр |
ва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљив |
прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше раз |
вероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога |
и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, уч |
пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до |
сподине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где |
м, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање парти |
а ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али |
аветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој |
о да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталим |
е што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да рас |
да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стева |
вари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време |
о је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сва |
т свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, |
ник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, д |
ана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годиж |
ама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се |
је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако |
.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за |
091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, |
њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, сн |
ело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расх |
угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" x |
стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим |
постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом ст |
и.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, |
:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти г |
А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ |
вредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
е све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихва |
шљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и д |
погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу |
пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти |
тнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне з |
воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и трепе |
змене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај |
во као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, ис |
} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради |
ожеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део |
задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два н |
вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на |
ичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Жив |
ни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи |
одушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега |
ако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</ |
{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи |
<p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> < |
м су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада |
се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од кој |
где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секн |
и у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потреб |
меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може в |
дити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благород |
ао рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су |
а ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, |
Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, н |
а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што м |
ег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурн |
се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше слам |
а</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, |
ead> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да п |
оздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао но |
Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између |
.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, |
л они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица до |
оражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у |
м једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све |
ој задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице со |
тадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дир |
чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> < |
не производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајаз |
.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно |
чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога пр |
> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорад |
с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — ре |
ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — п |
овом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора |
доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— |
к не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео све |
је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је доб |
ако га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке |
д озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верс |
е, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја св |
у јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, н |
иву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да |
и домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва до |
ачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће ник |
да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казу |
добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу |
бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, моле |
ско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачиња |
ио председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад |
b n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако мн |
е човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек сво |
а кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се |
ресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука |
у!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Бео |
} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, |
позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене |
>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он |
евићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразум |
то га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право к |
о људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђ |
Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, чове |
који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жерави |
га ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> |
и, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ћ |
кали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Жи |
рџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек по |
ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит |
мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопов |
отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим |
кључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи |
итељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких д |
прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове |
јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} |
ше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S |
, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако |
ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти |
богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да |
кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју к |
о Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавг |
пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче |
виње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати д |
...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> |
здисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја |
љ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> < |
онавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро |
стукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!< |
ла некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p |
дновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Доб |
е веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо |
школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и К |
чаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило |
Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а полови |
нојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p> |
сти кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове |
један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу |
А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми д |
ће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече |
дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А |
нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.< |
забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то ни |
— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није |
че Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим |
<p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.< |
те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим |
мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — |
а доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше с |
тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече: |
ште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци п |
ама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буд |
ру, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у |
и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека се |
p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у опш |
{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сам |
оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, |
— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво |
а јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место ле |
понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом |
сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се о |
да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна при |
т.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи |
и чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио |
на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у по |
е.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти има |
ем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима п |
ше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како |
игла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, је |
</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима ј |
се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, |
ан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате |
ма посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га в |
/p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те виде |
дича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, ка |
одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.< |
љ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да |
и кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} |
а некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван |
ади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Н |
Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> |
хну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Ку |
очаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се |
огледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао умора |
аде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу б |
се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећег |
ћи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не прого |
е из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столиц |
p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну |
<p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до в |
у је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Ст |
ао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и |
гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим к |
ришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака п |
где не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању |
асковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те |
оворим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ет |
ма?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабо |
, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим |
кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета зала |
<p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам к |
ерити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{ |
нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа дру |
објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те |
/hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао |
тета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпо |
ај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шер |
и га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------------------------- |
прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, ре |
Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресе |
ло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго б |
д господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— |
снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да м |
му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто |
и.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте |
ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, |
али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> |
м убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви |
је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни траж |
катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ст |
вана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Жив |
ни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Х |
ада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> |
сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} На |
буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p |
го да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} |
а и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да про |
едине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памет |
а у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не |
а би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле пр |
ндур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да |
— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја |
ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадош |
p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича |
ди им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која |
иван и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу |
<p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га |
н би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да о |
суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече |
је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и гро |
деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је оче |
добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за |
затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази как |
и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p |
ством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласиш |
хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг |
војом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са с |
ад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, б |
е Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај |
вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за |
/> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{ |
да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгл |
бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде је |
, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p |
у обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта |
преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му прен |
не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би |
аваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му |
Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док с |
му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док |
мљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није |
помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају јед |
да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од н |
диш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност пре |
каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заус |
ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан. |
једно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део св |
итих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати уд |
оразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> < |
она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, |
пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“... |
а добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. |
ку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му сви |
ра.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— |
е овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, |
о задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{ |
швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— И |
столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу. |
са. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали |
<p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију шва |
се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио |
и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не мож |
</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и |
рању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: х |
ву земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја ни |
скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у |
семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је пре |
порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђе |
.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само п |
ава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим |
ељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда но |
на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из гла |
Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич |
у, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, |
пасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слат |
ван.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим |
н тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
вар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном це |
уди се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школ |
мети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наје |
и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па |
деше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се |
ке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари |
ма се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, |
цу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</h |
чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли |
и смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они пу |
<p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је |
да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту |
<p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво |
<p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се |
ђен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад |
рохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили |
к покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Дру |
збијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштен |
посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детел |
у живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су т |
већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шуш |
мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у т |
код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили |
где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар |
гала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозни |
и су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљ |
е, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас |
>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачу |
p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у |
оре!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена |
е.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без |
главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ен |
ј се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао н |
{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем |
</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} |
н тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па о |
од вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим ле |
ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо |
дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из |
</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p> |
Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> |
и ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам виде |
га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, д |
Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и |
да, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се |
ај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а |
је благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизал |
доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— |
насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за с |
а да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и тру |
а зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од |
кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да из |
.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвик |
здух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на |
тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не ид |
рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматра |
ивуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, |
у.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} По |
ам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подух |
Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад |
уто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И б |
Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не тре |
друга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруг |
где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ће |
} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овак |
их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, |
ле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа |
наче нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан. |
</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун |
д госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта |
ражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече |
ндарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га оп |
а радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идем |
ор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том |
себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно м |
, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог |
г и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p |
док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па свак |
и преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ пон |
јвећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осв |
уди дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Жива |
иле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе |
му се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му ко |
оја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну тр |
седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, зап |
дан другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад |
ле...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.< |
нојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разг |
народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слу |
сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од |
равила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је |
о.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђива |
чају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задру |
Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и |
раву.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’ |
p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га |
дан белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би |
p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беш |
.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруг |
е ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватр |
Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо |
а и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о то |
из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </di |
рекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лаж |
те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво |
бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече |
онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да |
ла оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али с |
прдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрд |
.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље |
безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спр |
<p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко |
вим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца буд |
е у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече кап |
p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, |
глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза о |
разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, |
погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он |
л не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу гр |
гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ј |
убим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио! |
/> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братск |
р ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бо |
ио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним |
и крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, |
ље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, |
о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — пр |
па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — |
а по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш |
p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти |
љу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људ |
ну.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претек |
о чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, т |
Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада |
А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити д |
ећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више пр |
p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе |
"SRP19091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело се |
и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за |
с Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад з |
ису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И |
рабио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њ |
је:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође |
плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази уч |
најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женид |
p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радим |
до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим |
зазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергичн |
како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикн |
њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још јед |
ици његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у ма |
p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се о |
у!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — ре |
то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S |
детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ н |
то је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S |
...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз куку |
{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја с |
>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> < |
p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац изм |
комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> |
бствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите |
ечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Жива |
овео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> < |
<head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљен |
и. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милоса |
е дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“ |
>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим п |
унену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„О |
овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гл |
! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шт |
ке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилић |
је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви |
„за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто љу |
уг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповест |
ве радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јов |
и децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га п |
о не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и м |
Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док |
правак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жу |
>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да |
оље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине |
’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општ |
ви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете |
сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе ј |
, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> < |
су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, |
ма беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек |
рчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који в |
еру и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нис |
кад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем во |
ба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико б |
е ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ва |
аметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи к |
ећ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за де |
ше не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p> |
а скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској б |
а? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим |
и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> |
једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бог |
ма водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену посл |
е.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— |
овору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врл |
/p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за |
, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па |
другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без до |
ринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња< |
гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се |
астуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни |
а вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи |
те видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше |
с и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Ка |
живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене култу |
ити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и жел |
вечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш д |
ољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се прибли |
клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу |
нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер з |
стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Такв |
ом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шу |
е на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акци |
век да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 дина |
ши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрч |
краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— |
ионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi |
иђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца |
тим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> < |
плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај прино |
гоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не ра |
нски писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> < |
дседник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је з |
у да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није |
ла да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде те |
.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећни |
приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој |
а беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч друг |
а, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузма |
и, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред мех |
>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се о |
бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</ |
к, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то же |
!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћв |
>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи |
е да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза и |
ело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан ник |
>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа |
на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би |
као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смеш |
ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не попр |
p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од |
н, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разгов |
учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и н |
овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са |
о, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одме |
ш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, |
љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам |
дљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, |
попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олак |
један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питањ |
леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут |
је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали |
рењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да |
кујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти м |
нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p> |
уге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао чит |
/> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре. |
ознао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да |
кола.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изг |
школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да |
све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку |
чуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</ |
н, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем |
и!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми с |
и није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има |
најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети бе |
донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу во |
а је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли с |
сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с ти |
оже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики |
појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћем |
дини кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом и |
деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим |
е стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, п |
су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</ |
њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> < |
рале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћ |
тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су св |
ма од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људим |
исмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</ |
главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ |
ог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лута |
ли сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довр |
е после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градо |
теван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближ |
екако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао вели |
сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ |
{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз |
нов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и м |
о, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја |
мамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход сад |
шили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употр |
утак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне м |
ер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве |
адашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам п |
S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n |
не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је |
од ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град |
сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим |
и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве |
100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем |
и то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти |
ко, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летин |
ним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> |
овом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог |
а.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве |
товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боц |
родужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете |
ити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак нав |
пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> |
еба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зим |
="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задр |
е успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова |
пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p |
оша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi |
} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још |
набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад х |
радио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије |
својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, |
} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почет |
не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или |
особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трз |
ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да про |
и, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дук |
p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динар |
<p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је рас |
п Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти к |
их година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све |
b n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> |
ван свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и |
на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се |
и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Уј |
од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти |
аде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потп |
жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих |
дели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не |
ће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} |
а заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми |
е Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се дав |
на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ј |
а се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран |
у земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен |
> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац. |
рен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је |
ема задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, |
на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стад |
ани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и каракте |
ња.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, |
зједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="c |
ао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека з |
Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо |
наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш |
Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свим |
о и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш ни |
матрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{ |
дају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би догра |
амбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n=" |
} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали |
га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво до |
аставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали |
p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му |
узи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уо |
ску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица с |
све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили б |
а наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше запо |
игоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијс |
који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} |
зиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не |
очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Д |
— рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострада |
езу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема |
равамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош. |
ле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— |
ш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — |
дном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто дру |
ш своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну |
.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију наро |
мтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да |
цу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у |
р оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу |
у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и |
ње, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</ |
ил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или бра |
о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држа |
а, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S |
head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Ве |
Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме |
="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних оп |
отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитеље |
етан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, кој |
ан и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} |
quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код ст |
ве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и р |
изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учит |
то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то ј |
авало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде |
беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што |
Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољ |
осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долаз |
е да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, п |
толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да не |
шло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и та |
. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друг |
поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа |
е требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили тре |
И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, |
>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} |
ра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишл |
камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} За |
е? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван |
биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за |
му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те те |
, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовц |
држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задр |
олико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и само |
ок му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власт |
рошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца |
с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико ту |
амо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга пову |
штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком по |
аш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудит |
удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на |
ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</ |
дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од г |
: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље превр |
проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену тр |
на поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеш |
од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, з |
Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови |
ош ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што |
ајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгуби |
чно ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћ |
двикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па |
моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова по |
о, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— З |
о.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на в |
аламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им усту |
к фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас мож |
а око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукуруз |
ам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живан |
ве он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он |
а је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Сте |
отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је ва |
и, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитељ |
Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао |
ош једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што |
исам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нис |
лу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Т |
и на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подиго |
ло да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да бу |
ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину |
од има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту с |
{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и |
>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то |
па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се мог |
паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и пот |
<p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде |
Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и пр |
и живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n=" |
дина изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, са |
тну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што |
а моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стев |
грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што |
своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанст |
ило дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за ње |
иви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно шт |
их људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али ј |
судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад д |
рок Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад ч |
ко ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да |
мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза |
>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољск |
>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изго |
богда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохвати |
снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.< |
аке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просе |
у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> |
такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме |
н од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ |
вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му ј |
у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота |
слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начин |
} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изг |
имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд м |
о, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га |
за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је |
и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Ради |
ића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „< |
p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>о |
немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвоља |
зи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су м |
а саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за |
ицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беш |
кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унуч |
оја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче |
глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пу |
кама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има је |
а испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, |
да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о |
а за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и |
наћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се п |
ноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин |
нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да м |
кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и |
а закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разби |
источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару с |
е младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, |
ма, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузма |
иву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власнич |
:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="6 |
да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су |
да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да |
овек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео |
маљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су м |
мами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути |
, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер |
еднима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!.. |
шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је |
и дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Ради |
ање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, д |
а двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису се |
то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што |
је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису |
еднику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p> |
нпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена ч |
ао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњо |
после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа прот |
на дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправд |
</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше |
ашни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала |
да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа |
се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и да |
епо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и о |
нда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</ |
и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а р |
а време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за го |
више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више зал |
еле добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам п |
и ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву мо |
ну и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{ |
а одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужност |
S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притвор |
измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо |
у нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из в |
е да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер |
а од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p> |
узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи |
.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглав |
рећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Св |
сланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву го |
а ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођ |
људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од раки |
царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у пес |
дити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p> |
разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, |
ати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p> |
како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари св |
и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А но |
једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићанс |
гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратар |
p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — р |
ркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и |
оме, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је |
критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чин |
аде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није пи |
деш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p> |
ви чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у зд |
седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из |
ма нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у ра |
в општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пу |
и вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусре |
ане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас ка |
арод озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о в |
гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у |
летва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, к |
ера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, к |
да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана |
ог неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио |
овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом |
велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш |
} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао |
/p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак |
карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налаз |
са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност |
очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе |
миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quo |
.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном цркво |
тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја |
ј час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе м |
то, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичев |
{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми |
сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртин |
рсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он |
си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ј |
? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо |
} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} |
ш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А т |
а њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш |
у га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за |
и и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек шт |
д би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш |
људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва |
о да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би х |
лунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну п |
и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно р |
него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И |
да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> |
људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Ка |
Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али |
удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама др |
аовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће |
оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање из |
сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а |
! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69 |
лости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи про |
сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је |
ним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не |
ч, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, леп |
ироди својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од тол |
воје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоно |
Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} |
ве; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује |
еобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају |
/p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је љу |
у; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да |
реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у з |
Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушј |
н за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са |
је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је |
амишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткар |
оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне зад |
ом да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} |
био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се л |
но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не г |
, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требај |
. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да |
но, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да и |
ниш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем т |
а ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем |
узман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не |
вако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство |
а га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну |
рипуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад |
Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И |
застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна |
рине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радиче |
ману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у ста |
{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да |
тат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потр |
воје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече |
p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу |
тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> |
Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац |
сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче по |
пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу и |
учим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Жива |
{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљи |
оље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу |
олазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Или |
омилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад |
бе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, ра |
а свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, |
, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалит |
ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се |
Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не ка |
жи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште |
Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Ј |
учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали |
резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да |
погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, т |
ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са м |
ли премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер |
но. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Зва |
чиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! зат |
раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се |
новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дук |
меш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не к |
ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понај |
, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику п |
ет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Жив |
главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусре |
насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеб |
во буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсе |
нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> |
ову.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, |
било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> |
> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за н |
овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки |
Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога з |
нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од |
<p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо |
шљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет |
асковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- За |
чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао гла |
ни учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љут |
ели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној за |
да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а дру |
д живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ов |
, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужно |
њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш |
кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задру |
је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборо |
да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би |
нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе ба |
му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како на |
ај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му пок |
онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне |
чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имај |
он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} |
само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у |
не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи |
по да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажари |
на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па |
да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошт |
емо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се с |
не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван |
ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и |
послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах |
е знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треб |
мљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi |
ог оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је |
је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја |
ма више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у попово |
не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> |
а.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ј |
и Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мука |
штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина р |
пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигн |
ика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од ч |
ети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, м |
ог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо |
еме поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и |
!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.< |
до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="1 |
треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало п |
</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште не |
ке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Ради |
војим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, |
ирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у |
а.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: |
лазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речим |
исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне г |
и! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па ка |
И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p |
цу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— |
ти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти |
ји хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као н |
/p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледат |
иво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот |
рича како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне годи |
о да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али он |
унска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још о |
</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не |
редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их сам |
ече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и |
ма друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека п |
.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време по |
изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берић |
{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истр |
аче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---- |
о што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брат |
дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре. |
!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу. |
долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, |
куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> |
којстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов от |
с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите |
ожемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко |
леда му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8 |
/p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p> |
друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваш |
гово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — ре |
/> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега прол |
ен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да виш |
ни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Ради |
рштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и пос |
рајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин |
р ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла |
теван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дођ |
укама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме |
ека робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Жива |
даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су |
ди је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је |
ође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто та |
се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибра |
— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људ |
рце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полиц |
чи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал |
док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и |
о Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узме |
се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила по |
еба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како |
гавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо ис |
у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном |
бро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћ |
, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човек |
ане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо |
ма кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се в |
врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну д |
да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type=" |
<p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она н |
ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, |
и смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да с |
земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, д |
е Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један о |
а је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да с |
ните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од |
, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стева |
е, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пи |
де општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда по |
астаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да |
ешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торб |
ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Б |
тигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности. |
</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> |
змем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам |
настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, |
месила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, |
Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, сам |
а више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван |
н нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже |
{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо п |
з имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина |
ства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, |
општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> |
ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, мес |
двидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про |
пе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и |
абор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једн |
та да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао |
p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — пре |
еш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво х |
е привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају њего |
<p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу з |
али од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потре |
вај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p |
е на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до са |
.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се тру |
ладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то ј |
кве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме |
ар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да |
осидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p> |
ад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишља |
и потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и с |
дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузм |
сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова по |
а разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p> |
, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре |
сеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад ч |
p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене |
<p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни |
на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А |
Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме оста |
за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да |
дници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекн |
} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо б |
ље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—4 |
мо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варош |
змирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салет |
мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову |
узна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожње |
ли му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјур |
аре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја та |
ме је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па ј |
свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите |
ав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили парт |
а, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш т |
у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући |
па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више |
е <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде гл |
а послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад нема |
ан и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница нам |
го му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S |
ам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека |
не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</ |
<p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Стано |
После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата |
пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера |
српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сач |
урено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије |
дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на наро |
исте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадет |
в, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Куз |
четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} |
> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракн |
ог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> < |
ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш с |
Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће једа |
, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма н |
е гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му |
а био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Нен |
и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош |
а сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради |
аш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта зб |
уди по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад м |
пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога? |
бачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стева |
нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али наро |
торству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> < |
је.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан |
и посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од с |
биљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову |
а да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад љ |
дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљ |
сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место ф |
— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да сл |
у врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но |
оду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се ч |
е и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична з |
ати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка |
одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам |
ељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</ |
апред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, ал |
лима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, |
</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха |
<pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако |
шта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузм |
а, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долаз |
те гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="9 |
и видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да |
м да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по ку |
p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} |
трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, њ |
аустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без |
вести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се |
а рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као |
ивши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по ку |
аше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, о |
чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпиш |
а не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе |
ући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије |
а небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана. |
данпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео с |
авања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају памет |
! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног |
икаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} |
, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> < |
еме, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе |
јпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} |
ба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше приби |
м један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си |
м се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек |
тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједе |
с и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици |
p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буд |
мажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.< |
па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на с |
ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S |
ао руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи виш |
ну.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђавол |
Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мља |
ади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за д |
а затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за д |
скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца з |
поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет |
позиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају п |
- рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавит |
ослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега д |
</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што |
бично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би |
џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши |
које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега |
јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је |
се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до је |
и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади |
м да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се |
p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џ |
других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове |
у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам к |
а места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут |
, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљи |
може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где мож |
а човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити |
еднога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу го |
екнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки поса |
ћа.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечанск |
продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете |
о шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош |
а шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шт |
— пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и бр |
; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слу |
свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо свак |
, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Пр |
две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је даб |
. сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко ш |
оћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћем |
<p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p |
упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — р |
је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а шт |
трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Тр |
е, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се |
.. такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изнена |
а он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изј |
е сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те б |
рену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} |
ни слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би |
ље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нек |
њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по |
друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су |
го лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ ј |
те били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас |
е говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.< |
Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испал |
смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојк |
еван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а реда |
>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свешт |
љима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу |
.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троска |
им да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад |
ко грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је |
ликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те |
па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се |
ки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се з |
о што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> |
бити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах н |
.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и ра |
То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они с |
себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За с |
ругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од |
ослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се |
обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да от |
а небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</ |
урно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јо |
љ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојста |
Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигац |
ароде мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испрат |
у од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера |
О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> |
анат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре |
оћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и |
незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У то |
елите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију |
е до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— |
и онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не може |
емо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну |
свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с |
двикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилис |
ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико глав |
тече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља пл |
о ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што |
сли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се т |
Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да |
оп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад мож |
нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. |
и попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код судн |
ве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— |
хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и п |
то и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи |
ошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Т |
у да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек и |
слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима |
и нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али |
ван ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене пошту |
ст стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј к |
мљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгриз |
иван, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас д |
вољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опрости |
Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задруга |
</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, |
анге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни ство |
гао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим чов |
сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за м |
шло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превар |
да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се |
/p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи |
е за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећ |
немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правда |
добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А ко |
актер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не |
ојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице |
соносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што ж |
е да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спаз |
е збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена. |
Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна в |
баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида и |
сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговор |
.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види г |
<p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, |
не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, |
пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ов |
нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу уст |
Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Бе |
едно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљуј |
ша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави у |
ојом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом ода |
зе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загл |
и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Ра |
трљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S |
head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше |
а.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapt |
круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S |
ња.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге сл |
едничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печа |
ану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато |
направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Так |
жнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена м |
већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту |
дичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и спора |
о свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде |
лиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера |
кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и пока |
лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о гл |
ри му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помо |
p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где |
творе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— |
бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан |
ничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје нов |
у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп |
енада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше |
итељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радова |
ина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да |
е, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога |
<p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку |
па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chap |
аки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не појед |
ош више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужност |
липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после |
и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — ре |
Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво свој |
а разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, ш |
ре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па |
ца, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела |
а да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћут |
а, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и мног |
да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у |
е Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе с |
а култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који |
е и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из ј |
ове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само |
мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му |
гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прв |
кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зел |
г што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Прав |
о од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи до |
ного људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му |
. — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга |
ини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} |
/p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да т |
јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и њег |
итељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се једа |
а се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са праз |
тави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га д |
на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг ку |
p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дош |
човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је |
одило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зат |
откресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде |
леда, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду |
ља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може |
ијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би |
да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни с |
} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да |
е уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу. |
говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Жива |
оред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама |
p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати о |
з; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу |
син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.< |
ворове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, заш |
тељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, п |
земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> |
Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, |
елу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може д |
о нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и |
двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— |
рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе с |
радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се заустав |
ови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> |
им земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произв |
да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, |
ајстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а ј |
доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није засл |
нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жи |
е, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p |
упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш тв |
зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни |
ер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих полит |
исо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну |
о ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да пона |
плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по запов |
ућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без о |
осети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зар |
<p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која с |
е столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди |
Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како сто |
једно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га |
е могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да т |
да ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигац |
Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у свој |
че Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, ч |
другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То |
а нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</ |
Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад ст |
/p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.. |
зе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> |
е уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошниц |
ца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зу |
Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> < |
тавштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежа |
на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столи |
не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметниј |
моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број |
ујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара. |
.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажња |
оропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и зате |
еш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они |
о си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се п |
потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и х |
ао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p> |
ко ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{ |
кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за |
ара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане |
само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је наве |
ај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми |
овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих |
Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Жива |
танак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да |
</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А с |
ма сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми |
седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ |
<p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Бо |
</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам см |
и од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и сп |
а себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је |
, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад |
> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с н |
Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе п |
вете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се |
негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз |
ици су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дак |
се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што |
ли на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно |
м је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p> |
и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устај |
астројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и |
илику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадн |
поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што |
, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да с |
он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичев |
е добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не |
о, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало |
тиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу |
ш из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „постра |
ос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жер |
теван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Ко |
е имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, |
и их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од |
Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не |
ба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако |
ити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку си |
то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> |
ашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађ |
тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.< |
ни се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радит |
— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти |
који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није |
огнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> < |
и готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадн |
јани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шт |
оје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то вре |
е.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се |
Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер |
редседник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од |
егова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благ |
селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са нек |
ривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби гово |
да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не да |
и на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цр |
несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Куп |
на још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије де |
то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљ |
а сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. |
ети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако |
вале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S |
замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумева |
жени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој |
и си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, зај |
, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем црк |
чистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p |
државали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Как |
жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу |
и рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратим |
.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи |
једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то см |
та си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би т |
целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, |
подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запев |
дине.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати ме |
капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиљ |
њу и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага. |
очекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p |
торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наум |
резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или |
ори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p> |
на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога |
S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај т |
ао што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога пове |
еби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштова |
мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван |
ићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слу |
же стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, |
реба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ј |
ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазива |
ј „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — |
а — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече км |
у децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте гл |
чка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе |
него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може д |
жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар |
и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта |
, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и |
> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и |
, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да с |
кчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, ко |
жине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образуј |
да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осир |
гом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу |
ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p |
<p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је остав |
задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— |
> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у |
— рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ |
женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки |
ан <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да з |
S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је |
— наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} |
од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху |
тале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привез |
м чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан |
> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си |
ожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар |
ами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} |
проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, за |
ам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце п |
он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега прим |
/p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била су |
и вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу виш |
аврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам |
еслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису к |
јући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, |
ко дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само |
ко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. — |
p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслуша |
а људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се |
млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да |
на.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, д |
е крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек |
е ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја |
ер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кред |
сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти ло |
/> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца |
у где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи б |
p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељац |
рибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио |
га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе |
андур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дош |
и Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепа |
Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као д |
ми задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим послов |
дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и |
чио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним |
рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио |
тане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у |
о, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и к |
и. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила |
а подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ |
реварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једн |
ма зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини. |
еће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n=" |
ега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{ |
министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Т |
, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} |
и Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је тол |
ени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам |
е песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу |
ера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагањ |
да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше |
још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана |
аред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лаган |
на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од гла |
ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви |
ће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога н |
о, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} |
head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познај |
упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћ |
ља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожен |
о три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови бре |
у оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесе |
погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје |
ио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали |
а ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док |
и за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни д |
/p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Пер |
есом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па |
у, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротиви |
/p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да |
прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно ме |
олико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кири |
огли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки п |
да отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да жи |
у нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да г |
у да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у |
њ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је так |
п и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се та |
цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па са |
стора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, |
<p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.< |
емо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се о |
ницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ј |
равнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p |
их укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред |
ј кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи |
а се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> < |
мози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих веч |
олимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш пре |
е Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би |
искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задр |
Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи см |
учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволики |
ле.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете о |
сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исп |
тво, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</ |
<hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити |
сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матер |
етве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не пога |
није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станој |
боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа н |
дник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где |
о све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп- |
сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Б |
<p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за ку |
јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што |
ати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>П |
о. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, т |
е пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојк |
ој не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и ч |
ако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је б |
део него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу зад |
е „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао к |
та га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се дец |
да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ј |
од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако |
ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не |
а.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам |
ћи од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, |
е, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, до |
, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да |
морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. |
Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би |
емље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошани |
има?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдо |
аинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ |
д нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталог |
брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје |
ој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге посл |
ле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди ов |
а изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p |
е би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим љу |
аметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, од |
зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су ва |
овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут |
ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живет |
едновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна г |
на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ор |
! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купује |
сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — |
платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један чов |
челе не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врст |
ући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — реч |
пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га |
кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским прави |
г решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једно |
> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником |
снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нис |
председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му |
ара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и |
се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десе |
њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ |
> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу |
говога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти |
ио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун! |
вачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учи |
гоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једн |
е на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је пород |
ов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предв |
ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи п |
о учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и |
кад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја ост |
који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће да |
>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба |
усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> |
пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пр |
у толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више х |
ио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што ј |
о, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике |
ену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донес |
е да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако |
за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде н |
вољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече |
<p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити в |
ожемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али т |
својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p |
н, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набу |
и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> |
S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после |
S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је |
>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, |
ротив савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањ |
о је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану н |
ко како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— |
ана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме |
ећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — |
држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{ |
Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ј |
ене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> |
ечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> < |
браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују |
зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — |
сини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p> |
иш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> |
<p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да |
> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се госпо |
да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли |
тиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да пом |
во хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич |
и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја |
скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш |
<p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова |
Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S |
ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оста |
та ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се суз |
> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар исп |
дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, к |
умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном овакво |
е одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш ц |
имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене |
се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као |
ћемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобриш |
обра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да |
а и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па |
но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p> |
Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ного |
з општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{ |
епо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепо |
вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћем |
е него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да р |
и, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да |
сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> |
поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој јед |
> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче ма |
је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерад |
“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из п |
о у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Д |
с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У |
да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— |
сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не мо |
цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће |
м и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма п |
S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш |
а и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> |
као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за део |
е бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} |
е крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не |
а Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> |
душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све |
радим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и |
ристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад |
ам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у сел |
енад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави |
рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- |
да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе с |
ван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и ск |
уд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} |
сан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници њего |
ди помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавај |
адругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Ве |
људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у |
ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</ |
<p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Сте |
позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — |
рећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били |
е и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти посл |
ш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један д |
ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера |
кад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете |
9091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S |
и доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад с |
највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога п |
азговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- |
твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као п |
авам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове |
им људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да саст |
подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си |
после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да роб |
. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе док |
окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна |
част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су |
, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису в |
м кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и |
ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали с |
ио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко |
ије он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам к |
хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши пе |
а, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, св |
о, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p |
замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да |
свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њих |
вично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком. |
поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после виде |
оветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га |
сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сиг |
и кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти |
ана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску |
довољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— |
ара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће |
<p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све м |
ни удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радо |
Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p |
ак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње врем |
да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, у |
ор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда |
се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде |
мњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на госпо |
у.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад |
ао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више к |
с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда |
ло се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузм |
ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми |
ој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Поглед |
м за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле К |
ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем. |
ужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то |
ешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} |
p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато |
вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава |
орисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може |
а наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужно |
Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо м |
би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве |
к њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> < |
арод.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад |
шла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци |
ођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања |
.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
стумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се па |
се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску |
чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судит |
ркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му |
еће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Оп |
љи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па так |
омогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су бо |
пшти смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажет |
ј купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је |
есечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу. |
и...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер к |
једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом к |
аучила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Жива |
кама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Ку |
енад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може |
буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови |
народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити корисн |
стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Мо |
— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само он |
ујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> |
се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и з |
} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћи |
адед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати |
родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужил |
оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш т |
би да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну |
моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, к |
а Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се |
поведи!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</ |
на оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер н |
на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" |
ове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Н |
.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на |
екаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час ка |
а вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У |
борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па лови |
лим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађа |
је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људ |
а измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу К |
не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда куп |
а волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила по |
е навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрм |
— отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p |
нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јо |
јим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун ј |
м за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог ство |
> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S |
и нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њи |
моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не пос |
овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</ |
сти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати |
могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико коли |
д таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице п |
жали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што с |
аш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Н |
</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— По |
и лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право |
ога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да н |
д хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од посло |
вана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало на |
о, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> |
вако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали ис |
>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, |
, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су |
ање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p> |
ли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он |
и казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом |
ш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где |
у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљени |
браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад в |
</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво |
ански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само. |
мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек гово |
а рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си ура |
се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— А |
="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под стар |
> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да |
нда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не |
прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То |
куруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то ме |
набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли т |
то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате па |
размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом раз |
и после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, |
ље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаг |
за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Рад |
нем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p |
исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили |
чиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко |
ечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово шт |
утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он оста |
Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па ка |
жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и |
l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго |
а</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљаво |
:id="SRP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом |
риближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи прош |
тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Куз |
коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} С |
ћу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би |
богда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти о |
за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> < |
оји те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!< |
кад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p |
Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцах |
ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и |
не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у |
чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! |
не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док |
S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас |
ло.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да |
кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели |
p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> |
безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и н |
иње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали |
0" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> |
е на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, |
но са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подг |
узет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се паж |
ће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од |
кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће |
ра.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дуби |
сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> |
ладунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али |
деља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толик |
друге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке за |
рашној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и да |
омише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади |
раче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметн |
Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече С |
да, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а |
Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џ |
порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи д |
плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет |
ом да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јав |
у животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зај |
ич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години по |
узмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа |
ки ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, |
е у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зат |
мо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и пла |
<p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мора |
ало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год |
онтролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у пра |
у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром |
дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом |
ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецив |
> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах |
скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не |
живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, кој |
ница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој ку |
<p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговоро |
мље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то из |
д ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о |
о ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се |
само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети ш |
p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, по |
вати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се изврта |
демо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удес |
— купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, с |
р је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око |
такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно |
упно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" x |
љопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
пало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује д |
м и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи баб |
отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Ман |
трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — |
но покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је г |
омове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога о |
ећ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушав |
колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми исп |
Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аман |
ао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће с |
то кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за |
раше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше гла |
иринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беш |
е парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће |
а оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану се п |
ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачун |
њу: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div typ |
аклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе |
као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост з |
тврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоре |
тници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле |
мицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> < |
и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисни |
атио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </d |
ерај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} |
у...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич мет |
де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечн |
узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али |
и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њ |
, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћу |
та ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми |
ена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка |
и, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде с |
анет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, |
рди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> < |
иком.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја д |
ршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир |
<p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А |
и те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му |
>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат |
врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сеља |
рош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се |
се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском д |
послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S |
и да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и |
ше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p |
шло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече |
Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и |
ош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насме |
ниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити |
е спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и |
ве остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође У |
Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост |
— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашл |
еде у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и сед |
добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће |
итељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто |
не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем |
е, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали |
/p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београ |
..</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека г |
њу свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види |
вели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник |
н свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, о |
осле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности прежи |
ану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{ |
сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовач |
им скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера пос |
ошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорит |
а, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S |
То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман |
но што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца. |
равом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је тр |
>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type=" |
} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице |
А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дан |
ше <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> |
илосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете б |
најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности |
гари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну прв |
ваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ј |
реко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> < |
примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаш |
е задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничк |
Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жал |
ана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и слам |
жје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увери |
сму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту т |
н и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише |
дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p |
то је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју дете |
жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врев |
сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим |
ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се бо |
хово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, дав |
да.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не |
да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он испри |
није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је |
пују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му ј |
вакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није |
то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине |
у према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лиц |
упи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у |
видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клет |
Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна к |
же учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је кој |
пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди м |
војим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан |
ру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше так |
е.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у |
дичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност такво |
бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и |
ачин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер на |
м ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— |
ву децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући |
Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово у |
овима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су у |
е други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине |
и и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближ |
ребало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он |
једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада бе |
и хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Ра |
је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успе |
начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама |
е раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <p |
двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра дру |
о ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја |
ју да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља |
с уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је |
говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени |
.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држим |
а Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се |
Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад |
и са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам |
увао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p> |
Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили |
игурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали |
е могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су |
— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса |
рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народ |
ра данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћи |
и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушат |
им нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће д |
Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А ка |
Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, |
ренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам |
није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи |
свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, |
риликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им ил |
те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} |
обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освет |
ичку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за |
е приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо дец |
та тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирни |
видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочи |
рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S |
у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његов |
т дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврд |
очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Жи |
ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми |
ио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је |
руга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пч |
ве што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица |
они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече |
спех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради п |
А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не |
</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, |
Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само |
да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си на |
— расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама ж |
ом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дав |
док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му У |
еликог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мал |
>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него |
p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу |
таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не т |
ркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цр |
је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — р |
} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе |
Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треб |
брик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разбор |
аовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не дон |
.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је |
само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична |
више суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Жива |
рив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило |
ојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се |
кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> |
ко ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез |
дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја н |
<p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хи |
е браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type= |
зар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Ла |
ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика |
и их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука |
четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
е ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кош |
рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Ку |
р.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> |
м поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и треће |
мњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан. |
писаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабра |
е њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било |
ла од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплод |
оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и |
готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а |
мо зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док н |
а, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи т |
<p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи троша |
<p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} |
дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што ниј |
ен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет јед |
ини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише д |
а немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову к |
и у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј |
ивео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње |
ир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div t |
ана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да |
није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интере |
на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше |
о слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толи |
п-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћ |
и да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — |
ујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могл |
p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, н |
згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p |
закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак |
вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље< |
</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од м |
им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите |
уштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а бога |
дати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло |
е што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћуре |
сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио |
ad> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У гради |
у се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним исти |
раве, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака |
мија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Ради |
и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n=" |
еданпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој |
аву располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадн |
им једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну |
исмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, |
да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од |
него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушн |
екује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Св |
рсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно по |
ивеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десн |
га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! |
да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вече |
м гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Нена |
е разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту |
тавише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{ |
д...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи |
ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не |
, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l |
у танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> < |
о допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван |
Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженств |
<p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине д |
овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће |
{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло про |
јер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издај |
<p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни |
етку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си до |
ће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распозн |
ич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји |
ва.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац ост |
стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> < |
жњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вун |
е то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путев |
, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа н |
да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их ј |
— рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад в |
„Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће д |
за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то |
до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за до |
д га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешт |
а да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви з |
, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће |
p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- |
ом својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, ве |
жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, |
group" xml:id="SRP19091_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="ch |
.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, он |
roup" xml:id="SRP19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type="chapte |
ећ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није мога |
е Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења |
roup" xml:id="SRP19091_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>ПРЕЛОМ</head> <div type="chapter" xml: |
анима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједан |
Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Ста |
учни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде ту |
адичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Д |
Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Ст |
Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> |
од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — |
дичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
ај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов |
жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било |
их. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирн |
пор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбиј |
лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу |
ао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше р |
е Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се |
из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, т |
о брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера |
="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p |
о за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам |
у више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> |
“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се |
најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво м |
а куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише п |
та?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али |
пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта |
код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичев |
n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође н |
у само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш |
што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.< |
<p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу д |
Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера |
е суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по о |
е и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И м |
лушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не треба |
виште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том време |
е ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са п |
у и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји |
то то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S |
нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја< |
пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их поб |
на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се зг |
и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и |
ликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га н |
м кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже |
есео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онд |
!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ |
p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут. |
њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толи |
и.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кме |
гим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим з |
а одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за гове |
ан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке |
добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше св |
па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир |
слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај он |
еће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева д |
</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Жива |
вску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једн |
покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по ц |
ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова |
матрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, ка |
ца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатст |
поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> поде |
и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, |
Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити з |
напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, ко |
кује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!.. |
да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, |
бе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
е личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање |
деним плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опро |
у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разум |
а рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања |
ити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни |
p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко за |
ш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки п |
ке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{ |
ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад с |
о је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чи |
е и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху |
аше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— |
пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га |
, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш оп |
априку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела |
недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то |
и га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} |
рви, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био |
с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p |
на.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна |
иже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они пон |
рали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зн |
S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротињ |
а, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оли |
Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду |
дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огр |
ор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Д |
ead> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кућ |
да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Прок |
ори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим ко |
аква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и сп |
снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то как |
су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залута |
ју грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњ |
однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти г |
нцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је |
опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p |
ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Ј |
што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па т |
/p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш |
месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана |
се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја |
и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што |
.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не |
<p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може |
у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несре |
ици, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви |
ао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— |
беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, по |
кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један |
ван загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како ј |
="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш |
ебу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p |
> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите |
јој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>К |
сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћ |
кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} А |
, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, п |
ају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегл |
алека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари |
>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ ј |
УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <pb n="3" |
и извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекета |
рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако н |
ј години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. |
змем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито прод |
енад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— |
ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше |
ј задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет з |
асход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо св |
ме расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да свак |
0 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад не |
о 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 дина |
аш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за поре |
били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Прем |
чи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, |
i>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У |
гара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb |
та га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> |
порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стоти |
Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни |
ног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман |
суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме пор |
</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> < |
а и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца |
ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> |
свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па |
ванов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи с |
.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну ка |
и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко д |
до прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S |
иркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и тра |
бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли јед |
ване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао |
заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одрж |
па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се з |
се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели з |
е поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слуша |
рквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јо |
а неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурн |
ати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у по |
> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш в |
ше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је јед |
у му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се мора |
па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад |
ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље |
развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти о |
решили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задр |
реме, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања |
е са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи с |
е.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осе |
а купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb |
аћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко |
>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на с |
читељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовањ |
едничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече |
евало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављенич |
па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако б |
динаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="6 |
ротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџил |
уда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниж |
да бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже с |
клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да |
маћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n=" |
кад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће |
аше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно |
само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаш |
иротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад |
појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> < |
раво нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> |
> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} |
и само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S |
ше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживел |
зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми де |
то да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се |
главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете н |
n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше |
два код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Ради |
га журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на и |
тво, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о с |
јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — |
не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ни |
ораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница |
/p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- |
> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и |
таде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако сл |
еограду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Чов |
} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — |
ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а |
како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он ј |
Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још |
Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — при |
.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Е |
не ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око по |
а лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви |
p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио |
долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, т |
прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре |
мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекрати |
д црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп |
>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устреми |
се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Д |
песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — г |
нђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је |
тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све ц |
пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да |
Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одгов |
Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њ |
очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако |
/> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад т |
рош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво |
у, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и |
</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p |
људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео ја |
му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из о |
је поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> |
век.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од ње |
Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уред |
ху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p |
p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! о |
ду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p |
</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 д |
њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— |
равила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад м |
> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакц |
његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- |
или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално ст |
литва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне |
овац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред |
ић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова д |
тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична свој |
вцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемст |
клонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија |
се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шес |
ина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни исп |
адругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара |
етати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Куз |
а продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју |
да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> |
ате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута з |
већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затвор |
ad>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ т |
помените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и упра |
дак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p |
вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогр |
упак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога зад |
у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прич |
и се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} |
најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да зад |
ју.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Рук |
о мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после каза |
Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, |
ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- |
а десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <p |
} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> < |
} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и |
одижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> |
Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</ |
и.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам |
p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Ра |
дбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућ |
оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?< |
о дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад |
и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, |
е на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче оп |
ропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрат |
и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напун |
, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш |
боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш |
ке паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди и |
мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, |
се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поде |
љ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и |
иротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми с |
> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакам |
ра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али н |
p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S |
аријска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник |
инатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо реш |
а.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракну |
адич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе |
ова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — реч |
ој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Жи |
је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би да |
д сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, ами |
америти.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар теме |
Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> |
аиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p |
оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на п |
мо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослоб |
ају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јагл |
ости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припа |
сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула гл |
вот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново и |
е послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> |
другама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да и |
све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се |
ст са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Ж |
— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— |
амо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, |
о.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је бла |
итам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм! |
а председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљањ |
и! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно т |
отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу п |
су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима |
к општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише |
рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по за |
добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S |
p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана нас |
лушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако г |
попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p |
уло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пер |
ке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало от |
за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да прис |
видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p |
опове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, |
>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну |
</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живан |
ама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ |
може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у к |
о што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у |
казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец на |
>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у кој |
где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} |
ећ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>А |
на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забе |
ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у |
исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он |
а читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице ут |
високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке |
делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху. |
ом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван |
Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена |
p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изд |
же и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњ |
ратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите |
рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. |
</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њио |
јица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите з |
године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда |
Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? |
ваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, |
о га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да |
га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на |
unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угој |
н, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету |
зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! |
белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То |
невно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет. |
мењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја за |
свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код |
изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он пол |
поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у зад |
за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви ук |
лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш |
p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? |
имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и |
још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{ |
ко минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да вид |
ке, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Шт |
ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па |
тана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и се |
по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ра |
ше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до |
ило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан ка |
ећ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и |
е не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста к |
— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, с |
друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека парт |
а више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хле |
нђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, |
окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, |
иште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузм |
четка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — |
ову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузм |
гових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како д |
хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладо |
целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше |
ла још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И д |
уше.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Куз |
ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb |
веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} З |
чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.< |
највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, |
ираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружн |
Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог п |
злечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, кој |
друга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је уч |
pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину ку |
свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, н |
идајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и |
хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му |
сао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву чес |
да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут |
ао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите |
маће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом |
ство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не |
банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интере |
о није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све влас |
гу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни |
ћ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду тр |
да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико д |
{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- |
ене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— |
00—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио поп |
ето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је о |
се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, |
шта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} |
ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а |
} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам |
ше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али |
олико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, са |
звртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> |
имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapte |
!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само н |
руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере н |
..“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање |
> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га уз |
је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали |
туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утри |
ве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери |
е због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога |
?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{ |
, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који |
ајпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновањ |
.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Ку |
гњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S |
куруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> |
ам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сре |
седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у п |
о кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освес |
аше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те жени |
ећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по цело |
х накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису |
рела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу |
еома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан: |
, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и |
и запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се |
стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме изда |
окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо н |
{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два |
p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога |
у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуван |
.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се |
и једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људ |
м и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.< |
и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водил |
куруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беш |
ор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml |
еван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“ |
верчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је ко |
о да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отво |
уке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p |
прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и |
ем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек |
љом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све |
у му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло б |
елимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е |
највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих прив |
променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, др |
е човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — нем |
стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, |
оју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу пр |
отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће |
а се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду |
леб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Жив |
— рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стева |
куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан збо |
се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, |
поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима |
учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно сам |
“ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: |
ко то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.< |
ес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили с |
разумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко ост |
дим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропа |
оји се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S |
рити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће |
ад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, |
стерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и раз |
порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загреја |
леб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општи |
{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива |
нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно |
и три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разго |
главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме |
јано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само з |
— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану |
ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, ч |
октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и |
о?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А |
на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је |
оје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда се |
од Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер |
долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S |
о варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове |
ма да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са ова |
не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали |
читељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише |
крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Жив |
ора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према ре |
ич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, |
а трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што ј |
да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви нава |
ше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ћ |
иван обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, са |
етуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у |
ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једног |
тило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше |
а.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер и |
>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је т |
ан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине |
ћи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да до |
е то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су и |
ребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p |
S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погле |
аше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледа |
ђу њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на |
S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од сви |
> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оц |
ог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... |
рекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не м |
очеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрв |
је лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметов |
, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— |
еше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг |
То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— |
Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.< |
ад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је |
домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општи |
S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека |
II.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Ж |
амо ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да зам |
а овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио |
ивана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бад |
јемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S |
де код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислил |
да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стева |
међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Сва |
м је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу би |
<p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш |
и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пи |
такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јагл |
S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да |
је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена пое |
кви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто так |
остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече по |
недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и |
шицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама п |
рилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ п |
обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање |
што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народн |
сеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — ц |
продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево д |
1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S |
да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задруг |
в живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем вр |
то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p |
Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се |
и знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, и |
енин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Ниј |
вој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуљ |
је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, в |
а, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако |
рбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила |
додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми |
која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки го |
због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, о |
Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јавља |
ну торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред ње |
а знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мо |
Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А А |
: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попрек |
богда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товар |
беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га пар |
>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је и |
ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се |
а ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да ви |
ити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште |
p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала п |
носити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога рад |
љу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе. |
а твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њег |
Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче |
брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанст |
морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пер |
ујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја |
по суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} |
е радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана |
рити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи |
а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана |
ага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јав |
аваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити |
греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни м |
у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и до |
УГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУ |
ркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похар |
?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} |
д стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Ј |
Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, |
кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — уме |
{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим сп |
ико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недра |
кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је ст |
мо чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине |
љиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким с |
нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да |
од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и к |
или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му н |
вара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти |
ином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустр |
>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</h |
интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена |
ше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчел |
ран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на |
ође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рого |
штених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки |
hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p> |
_C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и настав |
авобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, |
ога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S |
сно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силаз |
за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њи |
да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> < |
А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и о |
у и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за једа |
S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда т |
Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњ |
/p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p |
ам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Т |
варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навеј |
воје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава |
своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И о |
ика.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте |
овом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p |
доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кану |
а старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша с |
<pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бар |
е поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div ty |
ме измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што ј |
ивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругин |
за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спре |
ије никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачк |
уза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмк |
м вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па |
у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану |
Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било гот |
p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много други |
којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девој |
и били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође то |
сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} У |
а по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом |
арад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зар |
чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>К |
ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто |
пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— |
речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем |
ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да |
нају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> |
>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељк |
сам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, |
бија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Ст |
А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капет |
Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да види |
дмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно |
творено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбен |
о за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу |
луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара дан |
та.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде? |
ање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су не |
њу блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике п |
— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живе |
мислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, д |
а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ће |
ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује и |
нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> |
е било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас п |
чи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо бра |
p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> < |
није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред |
м се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и д |
и, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато б |
њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идем |
о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе |
у да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Бо |
ица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дам |
е, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни |
задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанче |
а је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми |
има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај |
уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и |
кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим |
грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.< |
во и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору з |
горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је |
окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта |
ича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, тро |
село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш б |
ш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем |
без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, |
ике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хле |
ак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успо |
шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци |
ка, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да |
овник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим |
шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове гра |
човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, к |
и, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну н |
доше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље |
мо он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни р |
ио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вел |
и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прск |
рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче |
рехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: им |
у није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечер |
врташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика |
<pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унут |
о лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S |
коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном такво |
дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли |
- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар |
ругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње вл |
који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани |
да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којо |
дичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо на |
су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се м |
тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања |
дељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је |
у.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарско |
увању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа |
ео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема ви |
одом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ на |
ад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.< |
Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће |
и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Ан |
а кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за |
читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору |
једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} |
о немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> |
Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> |
не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога ник |
или г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман |
то. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за |
си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај нар |
н као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљ |
еднички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — |
т с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом кал |
Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, |
ка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око |
орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове вод |
че Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо |
.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да |
задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне |
шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Н |
еле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу |
да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из кој |
ћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, |
унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и |
уг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше |
ајтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су м |
уца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода не |
{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, гд |
не једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око |
њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич р |
вету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, |
аву и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако |
помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а тре |
ко су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао |
/p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не |
лава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј |
днике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш |
у и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p> |
ао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p> |
не стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети с |
један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жен |
размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четв |
дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само |
аху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом з |
а, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити |
мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стог |
где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за ду |
— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости м |
враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећи |
ма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуд |
репорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би |
ети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пи |
.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мисли |
узман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутин |
е, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него ш |
ур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао |
оса, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У то |
вога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужил |
лигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људи |
мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</ |
децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође д |
да зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао ј |
.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње п |
и туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још |
.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{ |
а сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продај |
о су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањи |
осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="2 |
ће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни ш |
нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име н |
е би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да м |
руги ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место ш |
ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда прово |
„Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="su |
ве ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ст |
о и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављен |
е.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба то |
, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принов |
ије то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се К |
ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара |
огледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</h |
и овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суд |
— рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p> |
оћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти от |
а се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслуж |
но разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп- |
ype="group" xml:id="SRP19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type=" |
обро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обли |
а не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету |
звијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и |
дичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти |
ратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја |
е он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима п |
него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци прип |
ера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје |
један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> |
ховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутова |
ароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени љу |
амога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису о |
ипсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погле |
греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> |
ожемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали |
ан..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> < |
иви?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животи |
селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте |
ко је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскош |
нце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> |
екај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плу |
и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и пов |
.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору |
чикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p |
м за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кри |
немо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и пор |
тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{ |
{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу је |
ије пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја |
рави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да пок |
о, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> |
шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се |
озва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? ск |
прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p |
шњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, |
раво, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постић |
{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се |
вом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити |
вадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико тр |
, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изну |
/p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="2 |
мире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он так |
несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и гр |
чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p |
з поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</ |
мо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти |
чкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једни |
ном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званиц |
ао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка дец |
адно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и |
нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без др |
ни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој ј |
о су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе |
{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад |
дише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој д |
приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу |
и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невен |
ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћут |
д сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Т |
ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стр |
својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им не |
те се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја б |
>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Ш |
и утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type= |
попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести |
том, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, |
d="SRP19091_C2.7"> <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали в |
о што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замрш |
ло као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, ка |
</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га |
n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и н |
али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече П |
је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњо |
ите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима с |
рошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Вид |
брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти |
де довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом рад |
их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да |
дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазива |
их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах |
кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и |
.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> < |
раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} |
е и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да |
оји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли поже |
го пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну |
е још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задр |
а је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком поглед |
мљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} |
угом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за |
<pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове проп |
Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу ј |
да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипа |
тпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и |
ш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, |
Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Изв |
пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да зај |
дино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програ |
/p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, |
</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала м |
м едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде так |
емирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{ |
олити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и минист |
редседник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати |
ио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, |
и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да |
га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше |
а руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{ |
.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, он |
љу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и |
ена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас |
, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело |
браве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, ст |
а граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више |
и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у |
ља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и ико |
> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо су |
пнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу |
тишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Мо |
окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S |
једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на ду |
совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са в |
и се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јар |
тву, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате д |
ао председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, |
ко ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па је |
а Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се н |
оди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, |
о се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, т |
не, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан п |
ин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кук |
ћи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му |
тине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну |
ну дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз |
адужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су л |
и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни п |
ри чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља |
S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, |
и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учин |
е на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе је |
, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара |
у капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај вес |
ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече |
ова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад |
а не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, к |
ло је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на ста |
има, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеван |
а за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој |
емена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па н |
н старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга |
о дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговар |
раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех кр |
оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динар |
е му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне |
, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми |
е нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> |
е у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учит |
ринуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обав |
Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив. |
S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица |
сти.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници. |
едну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује. |
- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те ус |
ју умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, |
и. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што и |
мо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да |
да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност не |
јој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="1 |
чеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху сп |
да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и |
рши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим с |
рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност |
а рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— З |
замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p |
А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то |
а и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре н |
шим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> |
напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева ку |
?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дук |
о ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира |
руги има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем рад |
<p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике |
<p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види |
ребало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</ |
о прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још у |
/> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том |
да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— |
реба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то |
зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта с |
Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесе |
.</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти. |
одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико |
ван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> |
езирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом д |
} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div |
— На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p |
уката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомил |
.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, А |
смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо |
прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, |
, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти |
упи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n= |
, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко ре |
<l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l |
продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечног |
метице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити о |
осао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, о |
дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад т |
о, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди д |
биво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати |
p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам |
сти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу л |
народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p |
</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш |
<p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> < |
итал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као |
отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отвор |
ш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем д |
>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцелари |
водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је |
н.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да мо |
ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла п |
што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Нев |
ко можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.< |
одили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за зата |
рала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држ |
оповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ |
еке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би би |
натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још кисе |
ј миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а |
p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за |
наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукур |
не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> |
ене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни |
S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не з |
и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху |
и какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Жива |
на га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зн |
едан другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кр |
п-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и |
</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у |
аста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n=" |
га живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носи |
ку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, |
године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Бо |
омози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, кој |
гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> < |
дној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли д |
ху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помол |
ели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у ре |
му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају |
у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, т |
ерској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} |
те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изе |
S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи |
слађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, пе |
зници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци |
О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, |
и мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја с |
жарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу |
> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови тр |
е земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогд |
зден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа |
чекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и |
е пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они |
без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогла |
шту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p |
игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 1 |
.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је |
о се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за из |
ну, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту тв |
а угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} |
ве осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по тр |
за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — на |
одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно |
ко разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке |
ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто |
одишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p |
опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих |
еца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли |
што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после к |
ам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио з |
а и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману ве |
и да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац д |
има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Ку |
Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и вр |
агледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те |
идео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми |
љевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали |
нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на зем |
енишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузм |
унам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, |
таде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је доби |
ар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал н |
лу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, |
изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате пр |
кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. |
драви, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела |
е заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — |
век говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп |
Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. |
ан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише |
p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Нен |
</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби п |
на... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на п |
задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учите |
>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али та |
ић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— |
Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> < |
ио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, глед |
— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> |
вађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув зало |
може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погл |
га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не |
у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени |
о. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> < |
тње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде са |
„одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити |
кој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја н |
— рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и В |
грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео с |
А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чи |
, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 |
Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било? |
S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од ра |
{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јо |
Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо ова |
— рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим с |
да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да |
ео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} О |
ава на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делил |
жени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</ |
киде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, |
ко да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који о |
ледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, |
"53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може |
<p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показ |
не дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, |
— Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Ш |
> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек |
раовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима |
била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити ш |
икну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се |
а коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окре |
езасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекр |
центрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је |
о људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разуме |
скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товари |
ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - пр |
ад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на мест |
деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју |
а нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зо |
p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један |
Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сл |
жење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи |
во“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, |
S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, к |
, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псе |
те на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих |
, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p |
слушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволи |
>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у ме |
им стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог м |
дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, |
јка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је би |
м порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да |
и кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама |
а знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: |
, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео |
ста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта |
е било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што неће |
н једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда |
>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невен |
} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним г |
а стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, |
крећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине |
узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, |
плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоћ |
тан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ј |
<p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље б |
i>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагл |
у, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити |
рио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја |
то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар м |
лали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учит |
о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше измеђ |
е са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
им сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у з |
уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше |
те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка глед |
Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори н |
ти ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} |
, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S |
{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуц |
шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадб |
— цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгег |
је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам |
P19091_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља з |
head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што ј |
се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- с |
како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете |
д својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на дру |
ели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај |
Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пут |
ам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми |
ише видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извође |
ешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор спољ |
hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — р |
вљен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница уз |
ећ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић |
ега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, не |
нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује |
е да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изас |
попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири с |
а чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову пес |
домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко |
слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја |
ио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљ |
е код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су он |
другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И т |
гмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p> |
и у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју |
авити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем не |
овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памук |
ам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убије |
ст, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве |
<pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи п |
{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он ув |
Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке не |
треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш |
изу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје д |
прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у |
лушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси |
браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стеван |
бину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— |
о и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом |
Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, |
деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвар |
а</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поре |
ући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> |
и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна. |
ач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе избор |
и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па посл |
свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа |
ој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз |
ниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта с |
власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети |
ед свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{ |
поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на ик |
рави бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— |
пшта преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и |
око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е с |
даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и |
а посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{ |
о живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад |
тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не |
р.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта в |
рузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо |
имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницо |
и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидб |
есечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} К |
роизаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и |
куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не бех |
било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива |
о, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се ра |
ај!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се запо |
се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а |
у на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, |
и страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако сна |
ек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после т |
а; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а |
ако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако |
Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живан |
ка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, к |
Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и |
о, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом |
ли да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их ви |
оше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n=" |
беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} |
годан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч |
до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — реч |
цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати. |
зан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви им |
и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, ку |
.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Ш |
е кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, |
снивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко |
и један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те |
лом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје у |
хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} А |
трошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче |
удна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај |
иш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу |
шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p> |
сао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да |
е није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од |
га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>С |
ивана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена |
сао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше |
p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</ |
Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ р |
положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оста |
нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д |
ски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да пс |
</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја |
ворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине |
кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само |
p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од во |
јане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећ |
, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу |
једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, ми |
ногаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве за |
квога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи |
да, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вод |
ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди |
езилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељ |
— Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати |
зва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани |
снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих пр |
гачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са љу |
х прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, д |
пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, ч |
!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</ |
казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S |
тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ С |
ви и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са п |
о Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон бра |
па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то |
анкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађе |
<p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала |
</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни |
је ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није |
реба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <p |
чај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца |
о Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога д |
колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и |
на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би уве |
но, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство |
д утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре |
а његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том |
ој људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана |
.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p |
<p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајади |
еза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки св |
ћу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> |
ога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није |
Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то |
као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плу |
з своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу.. |
<p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Н |
рам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заи |
ада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Нена |
делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и п |
<p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Нен |
д ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо уби |
је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дош |
ше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапа |
од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа |
амо Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава |
ећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам г |
крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не при |
агосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до крај |
Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> |
и, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз |
у поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па |
деш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје |
е Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми р |
пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> < |
чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, п |
и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем |
а нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, |
коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаче |
о, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — у |
кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово ј |
Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопн |
ристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут ко |
опе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p |
ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио |
<p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побе |
/> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада |
да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, ис |
ичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја т |
овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо ни |
бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте бил |
пе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова |
еш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p |
е, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створ |
потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми |
да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> |
аже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе |
<p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам рук |
ато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му |
ушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> < |
</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право свако |
Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... она |
а њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Р |
ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" |
не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој њ |
поређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле п |
у!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја |
, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми |
рика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Не |
атим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету |
ад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби. |
срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу к |
.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ра |
и се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова т |
p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јов |
оручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — од |
ше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да рад |
није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима са |
<p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни |
теван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буд |
</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти ла |
с Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, п |
кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p> |
не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорил |
остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, |
ици ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче |
шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав спора |
Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру |
чи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="c |
представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали |
њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо раки |
кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који је |
важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље |
ан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба |
љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече |
оседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, стари |
н на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са |
озбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било |
општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и |
а тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зн |
ај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројиш |
едник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</ |
га у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, ка |
багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што |
а за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, ка |
шама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни |
е дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао |
ав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 г |
м и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све |
ије ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години |
ропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да |
кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка м |
нута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја |
чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чарш |
ану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} |
ка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло |
задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим У |
осподине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да по |
ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракиј |
роба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— В |
— гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурња |
У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској ду |
своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, |
ече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није |
си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљај |
ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тров |
дником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћ |
у, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за сва |
домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стиг |
Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — |
сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичка |
црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља! |
љува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и р |
уљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умеси |
евена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замеша |
едећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} По |
Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилет |
те главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим от |
<p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његов |
где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој о |
јности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече |
овораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости забор |
Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад |
рба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, пе |
у се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече |
ству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су |
је ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто |
да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гуж |
p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капиј |
е би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p |
рош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Са |
д окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда прово |
>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свог |
о ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бак |
н заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.< |
цкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> < |
дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не |
ог извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао |
брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна но |
је лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде |
, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Жива |
то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад ок |
вади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта |
злог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се |
<p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те је |
{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан поч |
е Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том пону |
најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђен |
наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</ |
е са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, послани |
унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином |
амо жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову |
ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда |
створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у |
ипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што |
d>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, |
о ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и |
би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви ж |
као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске неса |
ти и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да |
била битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје вл |
ер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи б |
ије боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браћ |
то су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ће |
</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани. |
нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не |
оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао |
ти.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах |
отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзир |
и.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужи |
ли ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још |
кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ј |
ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко |
ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да |
ог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, |
да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибират |
би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Жи |
з малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао |
его да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да руча |
е си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.< |
Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате к |
е време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, ал |
може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> < |
купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти |
д мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</ |
но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним за |
ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.< |
рода затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији |
у делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па |
живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли см |
кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е |
да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> |
де виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне |
ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од сто |
ај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али |
ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас |
риоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може из |
овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он |
.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто |
их Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, |
а на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућам |
код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што п |
S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</ |
на за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ов |
ни једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу |
и друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју |
а и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се у |
</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не по |
динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе |
слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим култ |
не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захте |
ивану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за |
7" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнул |
узмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поре |
сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по спор |
учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, |
кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.< |
нда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољиш |
их задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прав |
одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> < |
ришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито |
мо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Жива |
их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио |
} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога |
<p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини ш |
амо се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као не |
жан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не |
звало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се оч |
о је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, к |
војој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, |
прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар |
д данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} |
тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да |
е неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12 |
{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код |
ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како |
што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, |
ћа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја м |
и може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ак |
му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Не |
Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је |
нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни |
о нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега |
ац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш! |
м говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди д |
и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} |
<p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога |
ах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашу |
ити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара |
и за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, би |
.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом цен |
, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немо |
здају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - чита |
штено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукур |
аца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво до |
{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} К |
е управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде |
ећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. |
течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се |
куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ков |
едарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што б |
лота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p> |
одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест неде |
атише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили |
ај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг по |
еки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом по |
..</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури з |
је услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и до |
о кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет д |
нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине |
и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и у |
S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омаши |
ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ов |
анству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћат |
ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свак |
еко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане У |
нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем |
лава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се |
3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју |
а и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} |
<p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за |
годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ с |
су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њи |
а, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вече |
других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами |
на кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— |
у цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у |
ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко в |
та можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти б |
о доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у друг |
ле чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— |
ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p> |
хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад |
„ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динар |
„</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 |
сти.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њег |
ара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво. |
азговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан |
p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се на |
тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да |
маш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати |
лу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити и |
еда и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с |
рим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето т |
ару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: бр |
и саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, о |
сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја то |
истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — |
овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српск |
лугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— |
да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар ка |
>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А ш |
мем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да |
<p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадам |
у твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увери |
ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се |
а куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што и |
а Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити |
i>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише ј |
ре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни |
оказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такв |
ту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је за |
е чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из д |
с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту прија |
ћи, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се |
.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за поре |
њачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка |
.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан |
обили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња |
гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје |
>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} |
ање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тр |
то!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И тр |
еру да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања |
S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, |
да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</ |
зи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругар |
еданпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не |
} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин |
ијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигу |
б.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n |
д помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се |
и тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Ил |
знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чи |
јсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим ропт |
— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима |
дељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој |
е у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруг |
ти где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да на |
оснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} |
у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити м |
ремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изје |
адне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, он |
једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крс |
плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али така |
тавили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после изм |
чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог |
и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао |
удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима |
ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко проп |
но и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно |
у за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а |
ост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> < |
угари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учит |
друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{ |
озволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе |
у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да с |
ојнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне п |
навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чув |
че кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, |
говор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Мо |
тељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и |
овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— |
, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плуг |
>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.< |
знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим посло |
има, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену г |
ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу |
црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара |
> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад |
p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошл |
толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</ |
према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведе |
дима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете бо |
човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 д |
у, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од се |
е као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свог |
.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p> |
Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, неп |
главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да сто |
ели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осиг |
ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проуч |
крчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по |
} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p |
е, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта км |
да.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва |
ано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он |
се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у |
подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он |
ицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека ост |
лебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, К |
на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећу |
тара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чује |
да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он |
е за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролећ |
тише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе |
м пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пруж |
ник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 |
бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску |
асице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за |
емена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред своји |
спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <di |
ги.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше раз |
облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа љ |
6" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод |
ру за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да р |
.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <p |
дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дук |
и пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест |
ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Н |
Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала к |
ко, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, п |
сао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хо |
т, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p |
ушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и пр |
не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једно |
а нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато |
вали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни |
Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p |
гли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зара |
о једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп- |
очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли |
еп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И |
а ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не |
ђај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уве |
нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састо |
ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами с |
за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и |
локупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter |
оја их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они |
видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато |
е изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете |
њу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Ж |
из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да стан |
варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић |
Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда |
и“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Жи |
задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот |
ад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке о |
рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могл |
p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао |
ивоту неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им |
су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задоби |
имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита |
исто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који |
II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не |
ви, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{ |
, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шт |
м и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мис |
и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти |
n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја к |
га доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам |
о што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да |
тво“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се |
едузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје з |
ти, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву |
тпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> |
вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес как |
огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар |
дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као м |
си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, |
богда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им одне |
зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође |
онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и дру |
зман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо |
им признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <di |
у око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче |
<p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден |
укоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика ни |
ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двад |
Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер о |
ла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их |
што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, |
аше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салете |
p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикуп |
ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети ко |
и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер б |
е.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је др |
људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за с |
Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема |
.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога ч |
а, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор |
јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Ј |
ља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени |
и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подб |
.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао з |
нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.< |
а велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> < |
>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> < |
наш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, |
ом месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n= |
оуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Мо |
сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уо |
ње.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код |
па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински пос |
јеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у |
на, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и |
а грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Њег |
{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буд |
ече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> |
иру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи |
на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ј |
} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек |
} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си с |
нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш д |
апији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом |
адуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до веће |
слили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена д |
ви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} |
ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то л |
прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и |
S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљах |
ко му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за ње |
и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју |
ако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо. |
низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили |
Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга |
ханом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господ |
ан човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу уст |
м очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- |
ката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди па |
а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без п |
и сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судни |
и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су зна |
<p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова |
се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна |
аучити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— |
че поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим ствар |
а.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту у |
и и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље и |
бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што |
и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико х |
А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> |
паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно њ |
си узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом зе |
није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кме |
редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и |
а одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овом |
ња, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију |
окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И шт |
е свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дуг |
?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Рад |
S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез |
таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и д |
а и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине |
дичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као ш |
но самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад оста |
о и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дал |
н у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља |
ве исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити љу |
пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!< |
мо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мач |
отражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није те |
ак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак с |
ији, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа |
/> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p |
ам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на |
о, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и д |
к поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, |
дала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и |
д секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки од |
ера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
у беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из ч |
ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп |
онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве н |
свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један памет |
— рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си црк |
а имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим |
оен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је |
у спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично суз |
то, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши |
дна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије |
и Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше ла |
за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припад |
кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о |
ораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А ка |
небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вра |
јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застад |
ун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки |
све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и не |
бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш |
изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако з |
ући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљанос |
p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода |
, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, не |
во изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва доче |
рими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у за |
лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса |
то је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна вла |
и напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет |
о те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — |
им и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје |
ћу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} |
ше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, |
са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>О |
его су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре п |
еди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело |
Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бо |
сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type=" |
ори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје шк |
ока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили |
што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп |
ш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да |
азазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриг |
и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разлож |
ди кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замисли |
мње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све |
ки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пус |
чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да раз |
его да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораш |
ечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде |
пет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се н |
.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да |
крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постро |
и мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, ве |
елом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи |
{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер |
ма, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="4 |
.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђ |
само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чека |
том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвени |
се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} |
ше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, о |
ара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb |
метне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би |
дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? |
ше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али ш |
да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми |
у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штед |
ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То |
слим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, |
чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени |
дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти д |
ити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је прода |
</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузман |
на друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много п |
ег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на ср |
"SRP19091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио в |
врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до н |
још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшени |
ова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пр |
ку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога р |
двоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је |
та ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвр |
ду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораш |
е то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> |
> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, |
идимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшиј |
сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи ра |
ажене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Б |
на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и |
беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из пос |
жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена с |
и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div |
с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола |
е теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је наш |
тога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и устала |
ажили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше |
/p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ |
немо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли гла |
и орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљ |
!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="cha |
да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је |
?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, не |
учио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, дру |
анство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је |
љ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцелариј |
ошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочека |
се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је ск |
да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" |
ед срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси |
се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати |
ја мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав |
ш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спот |
> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, |
ма!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо |
д, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задру |
<p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од |
<p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они |
и побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купил |
и збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем в |
е да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп. |
а малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је ми |
ћи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше |
ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такв |
Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} |
вао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ож |
и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њо |
мење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп |
помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузма |
та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па |
због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и |
„да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговор |
т онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Б |
ање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био |
кивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли сам |
мљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, |
не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико д |
дности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и |
.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јо |
ородична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ос |
ј задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би |
аквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако о |
што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љуб |
обациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све п |
мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвено |
н, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, |
сле измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не |
наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене |
у — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар |
а и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{ |
циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задо |
ријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само је |
ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учите |
другарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове ку |
тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухв |
спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем за |
разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозден |
ад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегав |
отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, нег |
</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да |
, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим н |
шапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу |
То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу |
пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероват |
ћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече П |
и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше |
јој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићава |
е поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе |
ве посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко |
од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми |
ока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Б |
а је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{ |
осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би ус |
хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најс |
другаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и |
културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Ра |
који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се |
одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p |
сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила св |
>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задруг |
векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни |
немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала ј |
едну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно ш |
> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба сток |
ма.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> < |
/> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима |
итељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном |
кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акц |
е примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која |
ху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећав |
S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућно |
угих гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, по |
само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам |
<l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свако |
га! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругар |
о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у трену |
разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по |
ге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању. |
>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради |
верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и ув |
дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем |
ила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А кап |
води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском рад |
вај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, са |
<p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она |
ари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и трон |
првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутат |
динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту изд |
оке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, |
се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко |
поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</ |
не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељ |
у поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Зе |
вину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које |
ну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је са |
звезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изасланико |
д добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери |
је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је ус |
Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и |
абан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп- |
опште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога |
он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власт |
кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>п |
сја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их де |
него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задруж |
све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о свој |
p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, дру |
јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуру |
римају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким |
ше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу |
</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара |
ма кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и |
подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и |
у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се |
то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовч |
њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово пито |
а свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруг |
Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</ |
уга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} |
ога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задру |
о залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, ј |
мљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. прави |
ога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез |
е често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о же |
<p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба сви |
транпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под |
рудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за |
постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А из |
уруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте бр |
b n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја |
у и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него |
ко да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати |
љку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење |
озвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задру |
ње, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајућ |
гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан. |
ом селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам |
у културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Пор |
п-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на до |
к.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и мно |
ве што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је би |
пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div typ |
и то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, |
н у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у |
ј први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter" x |
са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то п |
читеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекива |
ећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} |
а један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве у |
ИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБ |
да, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што |
е Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне пе |
ј земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несуг |
д не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде |
да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, |
такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут |
нтерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, |
пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у |
ставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.< |
<p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше пост |
о поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — ре |
о да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беш |
оји се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био прв |
ред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној |
о све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у |
д је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} |
рославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све он |
е одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман пос |
е и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе |
купштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постара |
чита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> |
ославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још н |
у налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донес |
ар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са с |
гли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— |
и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље |
чеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема |
е.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, из |
о и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јо |
Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка |
на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснив |
вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке |
дбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам предс |
Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p |
важније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све ј |
91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада н |
и појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код |
Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља |
Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и и |
исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је |
о као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но |
ином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и |
вога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и У |
га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не мог |
на поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови ј |
} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем |
орни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} |
.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокоса |
мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико |
остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што |
ога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, |
ком Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом о |
ти као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога |
партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли |
ослужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у црк |
худио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине зад |
је могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било чо |
номе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали р |
е реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње |
се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим кол |
искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила. |
p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповин |
осле дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку |
општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заоку |
ма може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{ |
его да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој |
а задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливо |
о је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! |
и и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га |
рити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годин |
им“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — |
нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.< |
ва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре |
Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p |
{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто п |
иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радиче |
сти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сло |
окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе |
самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек ид |
о у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље |
емо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећем |
рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо н |
а умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, |
а питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим раз |
и без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста рез |
еутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је п |
Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да |
и нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</ |
али се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштени |
ом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а ка |
само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Ра |
тине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само инт |
.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> < |
Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до |
алудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто |
те, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја |
о и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича. |
о за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том |
се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му |
баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложиш |
, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и |
атељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао |
у снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракиј |
само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам ду |
јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје д |
S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле |
љан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше |
енаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат |
> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да д |
ено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни уб |
служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја |
а, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршав |
ло леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла |
умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев |
е да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да г |
<p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви |
невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него |
ад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Жив |
> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не по |
} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни су |
бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим как |
ичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, |
памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, д |
је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поч |
ји је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајим |
о, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ј |
ности, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који н |
литичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим полити |
одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, |
ољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе |
за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi |
ом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову |
наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо |
/> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бит |
адичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо |
ч да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја жи |
<p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то |
p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је срећ |
ј ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам |
могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ с |
мражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, |
дамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, и |
два брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div typ |
и задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреб |
ка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</ |
могнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом. |
ше с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изор |
не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам н |
благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећ |
све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, |
чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху |
понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих м |
посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наста |
принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та њ |
је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, |
ету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је л |
ричања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као |
а Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter" |
ешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу |
цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> |
батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљес |
до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} П |
њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ с |
<p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саж |
а се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није |
ог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак ки |
опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабира |
нтерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада дин |
И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо |
да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Ка |
и и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако |
у!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не |
А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у |
још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне час |
тне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га во |
био код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— |
поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div t |
ом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, к |
авља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва трој |
за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — |
ман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар |
добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не |
епокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! у |
Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту сток |
о размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, |
в ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, к |
<head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, |
ива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S |
, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то с |
иваново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> |
о мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p |
о одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга |
е.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како |
ст, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно |
мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> |
во?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, |
они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за |
залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије |
се пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и |
ој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> < |
дили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задр |
не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, |
дич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га оп |
та га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољн |
сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орал |
емљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држа |
, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила |
о само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо |
осао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад |
одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при |
им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, |
свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином |
на није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарат |
танојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> |
кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и п |
најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div |
аком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека лит |
p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Нена |
уће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш нен |
се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити н |
о ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- |
зао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> < |
гло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— |
као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бист |
> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже ово |
једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама |
манове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову уж |
јем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико љ |
Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта |
рену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предуз |
упује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме |
мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да с |
свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно |
спљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Жив |
се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужн |
а ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо |
ст!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али |
И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Н |
запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Ж |
аху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио н |
како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда |
колико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није пре |
дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који с |
ут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезвере |
је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икакв |
вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осам |
задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога ње |
и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што |
ур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Ма |
</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, з |
падну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбу |
министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину |
ре, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окач |
Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично |
идео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да рас |
а што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задру |
ље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који св |
— вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата |
— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гво |
ди на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не мо |
је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И сам |
ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана. |
ead> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да н |
{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем |
плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга |
олитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зуј |
жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само о |
а постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање у |
који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волов |
</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — преки |
, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, |
оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лу |
еш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <h |
и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са љ |
раше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „о |
а деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Ал |
ћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је он |
и да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда за |
пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком. |
и ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже |
кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог |
војој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и п |
Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузма |
и коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се мат |
ана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом глав |
о.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— |
земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над зем |
> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима њег |
њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! |
тио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођо |
дници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те п |
ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти нис |
знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељ |
ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косо |
мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели н |
> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их по |
као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срб |
о стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода |
под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да |
орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— К |
<p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њ |
ко да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— |
ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p |
прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наш |
из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем |
и на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, |
о, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу! |
за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал к |
за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! |
е могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну в |
могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> |
а помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место |
најемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Б |
ју па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— |
суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — |
безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> < |
ише порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да |
бавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита |
што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те дов |
аву устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова |
ној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих п |
наш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова врте |
мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не да |
ромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— |
ће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи |
е земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не |
м.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне |
тавља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за |
ше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде иг |
мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске нег |
ачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толик |
ана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утр |
онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио |
Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо св |
себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме |
— навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад наро |
/p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви то |
народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услиши |
мо види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се и |
лазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад нар |
{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну |
повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђе |
народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у шко |
ије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, |
>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише св |
о ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и |
рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу |
колу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не |
<p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p |
ла браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово н |
моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и го |
е задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка |
читељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре |
. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још оста |
у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, г |
да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о пот |
с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гв |
тву.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша прес |
у, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој |
кну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком. |
, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгле |
многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и запод |
н чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су њег |
дичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућ |
м! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем |
прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан |
чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да |
цу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и |
погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево |
у пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и |
сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Не |
доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и пол |
н сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, к |
кви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога |
ости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“ |
му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, |
<p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком п |
и.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничи |
дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не |
. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је до |
им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао дваде |
ео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово |
што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да |
р га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде |
убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати |
у за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече |
казао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А |
„Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме |
а, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри |
а се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све бра |
и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спа |
.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свеч |
.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло |
одати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како м |
Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па о |
из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упут |
— пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе |
.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <di |
спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> |
део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, по |
де да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практикант |
поља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигери |
несе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, |
ше бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они |
у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли с |
S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо на |
ераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој куп |
аше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње на |
нако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу |
у решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{ |
оже ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућа |
друзи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па та |
а, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се ц |
ажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера |
непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој стран |
је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{ |
ме да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на |
ња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, |
зала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је ком |
, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако: |
да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање бла |
ти даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време попово |
вори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} |
ло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису доне |
— погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да пок |
чеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па о |
ставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо по |
е у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} |
и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p |
у, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унес |
ну много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове |
ећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се |
о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то ка |
говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „в |
е текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам |
ди, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, ко |
Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви |
у.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{ |
ећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— |
снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и н |
е навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи нек |
су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће бил |
а народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим др |
иле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила с |
рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, |
зали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали д |
ша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, н |
авде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо. |
љорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Отк |
риче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мис |
настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се п |
Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чив |
једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема јед |
у по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-П |
ра страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах за |
ти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једни |
ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише |
— одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, |
апе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у виси |
где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не |
или да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете |
се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви влас |
имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је о |
који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у полож |
ти на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни |
механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис |
Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</ |
задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким зад |
Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да с |
жи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћај |
и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрв |
превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за |
} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради |
астаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хт |
анове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичн |
егова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку |
о, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и |
.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у неш |
е везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— |
а продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провла |
довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико теб |
еђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те у |
тавише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина ж |
ерујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</ |
ва царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, |
њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти |
дина пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија |
то кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па |
варима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му суд |
ов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да г |
адесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S |
да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, |
ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То |
вај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човек |
, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Ш |
и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад |
ја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савес |
не ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте. |
да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може |
у се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док |
а ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Куз |
авати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу |
ече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детели |
воје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од р |
ком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред |
о, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад |
трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане чест |
огодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: д |
теван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем |
сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} С |
вој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе свој |
ат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па |
орио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?< |
а муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућ |
о, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунај |
д нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе |
<p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Б |
задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их и |
виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх в |
вља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше |
/p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад |
апоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се в |
ам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико годи |
ла до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера |
о дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га |
гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кућ |
а у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ |
не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели |
ио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућ |
лу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све из |
калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште |
мири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да н |
>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичи |
се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род |
Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћур |
— рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— З |
у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лак |
то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп |
а ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јевре |
поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико д |
оје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, |
ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није |
мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја б |
да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише |
и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту |
Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш ка |
огда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти |
отив учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом |
се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па п |
д прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.< |
ан данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо прашта |
су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршава |
криви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе сви |
— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гара |
слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у |
а.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго |
ј цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за в |
{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда |
оже бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагоми |
да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем пут |
тра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип |
ја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А коли |
S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи др |
ед председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А |
Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не |
четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да па |
неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима |
<hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозв |
преда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мис |
не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се при |
дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам |
алицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охр |
ти ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} |
ка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— |
авља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задр |
у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} |
а збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и л |
обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је на |
ече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедиони |
мо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још не |
<p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти |
ељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и ос |
ичаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Жива |
енским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило поср |
чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уп |
у се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје |
један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик |
/p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема |
ју и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман |
а оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али |
ови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће |
ђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом о |
гари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све |
угара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осмо |
одну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје |
оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти б |
а паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— |
рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Жи |
и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра |
давно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини љ |
ве на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то попра |
итаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Свак |
днога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у |
ућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта има |
евом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оно |
а, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се |
окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и б |
има:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира |
его је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи п |
ра.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево |
више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора з |
е!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, п |
нетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадо |
S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из зе |
ра и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по ц |
ина, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> |
стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузман |
атриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би же |
први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се раз |
могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке вели |
паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> < |
и нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет. |
ираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с п |
румове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг |
м то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо љу |
и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шт |
оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не из |
траше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато |
рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају |
акости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— |
акви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврат |
да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене |
p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не л |
сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископа |
ред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И |
е све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљск |
е баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у ње |
гама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону осно |
е ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жен |
ао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао |
ог задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и дик |
онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} М |
рао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али |
а које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Ра |
знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим нога |
о радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду |
ило оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сва |
ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да |
овачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло |
артија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге по |
воће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су |
неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би |
трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, |
> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за |
се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на врем |
а чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кр |
} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породич |
давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је о |
име заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" /> <div ty |
потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која |
е око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан |
намо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесни |
ита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу В |
<p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈ |
ера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом поч |
амо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима и |
тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онам |
им трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им |
као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинс |
>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не |
— рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема ви |
е наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како |
зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима |
и у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на |
?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сро |
га се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плу |
ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти им |
ући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важни |
човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устран |
зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се ор |
једанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, |
нос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве |
опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Сте |
господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко |
краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p |
века убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> |
куда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад |
е је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек |
земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновре |
је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има |
поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрв |
м дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загон |
арад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили |
то што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама |
угима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} Т |
етима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и |
лас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста |
чнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађ |
м велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. |
ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дођ |
а ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих х |
="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје вол |
има.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у |
не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не зн |
ко се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p |
мо! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им |
} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је |
че се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега |
у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, |
се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше б |
<p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово реше |
мо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— |
/p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрен |
дри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> < |
<p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шт |
<p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је на |
као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} |
бу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <h |
Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никакви |
оварамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнем |
ом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш је |
па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље рад |
а и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку з |
нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко пле |
полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, р |
> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говор |
авштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљ |
пији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућори |
то и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико с |
то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се |
налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, к |
земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да |
и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећ |
е ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара |
а и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате |
жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, |
задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиро |
вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири та |
а не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати м |
прива. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрч |
с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отре |
тује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман н |
што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А |
о једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би по |
мо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи |
и има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Сте |
споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко |
ј тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" |
не понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p> |
>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разл |
цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И вл |
час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно п |
ху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори из |
релим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи |
сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" / |
Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће |
не.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше |
-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораов |
е.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не пред |
вчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конг |
не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо |
а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</ |
село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили |
Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те |
?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S |
. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од |
узело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{ |
дио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нис |
</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је по |
под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да |
а нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако пост |
шав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на н |
бор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важ |
м ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике |
Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада дина |
ема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер |
њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају |
?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је |
О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које с |
нам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.< |
ив савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем. |
p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.< |
Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без |
убав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> |
и.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш |
људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у зад |
сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, т |
арод не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац пр |
шли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} |
не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће п |
Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то ј |
ровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, |
актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу с |
ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Нев |
већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — |
рејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А |
ан. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S |
више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прв |
имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше |
е један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може |
за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, |
закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно |
дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.< |
знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих |
ицу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И |
ате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како |
епоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо тр |
е не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, |
дована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за ца |
ледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је кр |
еле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом с |
ку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш |
ме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који с |
ти да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напас |
и.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Н |
ара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко з |
м овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p |
. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа ку |
подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на о |
арад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекош |
и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара |
емено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузм |
ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога с |
дну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кри |
<p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p |
е у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сва |
ротив Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадња |
нара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Д |
иш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твог |
еба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Н |
еба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми см |
Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи |
Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико |
и знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац |
м ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе... |
ецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један |
Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— |
но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они |
је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао |
p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сети |
је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У |
ла ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо с |
то, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви |
и незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те ма |
нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци мож |
зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p |
овољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се так |
а! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре |
причао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући |
рам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, п |
— рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, ал |
— опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо |
рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да м |
, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан |
чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу |
ред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић има |
ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја гов |
и ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, к |
мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме је |
м.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет.. |
еда па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговар |
варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Куз |
, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-о |
ет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш |
лику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече |
Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — |
каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p |
позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слуша |
, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде д |
за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стев |
ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није |
ли, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили |
јску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} |
тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који |
дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, и |
жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето |
" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изне |
х главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је |
тав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку |
рес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати. |
старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворе |
Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар са |
пади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от з |
вица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пче |
ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а |
же, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њ |
о ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито. |
да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а |
орбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који у |
паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... кој |
ислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат |
пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше из |
у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за |
ставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако |
ман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без |
елина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- |
Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да и |
их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели |
у рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поч |
аћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече предсе |
>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Нап |
кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко |
ки.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> |
аса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћ |
ња, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо |
ећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло |
оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и мн |
ом наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p> |
: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ћ |
<p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су мог |
ти вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се на |
се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послу |
/p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред св |
S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза кол |
у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни изв |
и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван |
је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горки |
ови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се љ |
е под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето види |
етана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — ре |
а, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога |
ш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку б |
путише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пче |
ече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе |
фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у |
и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда са |
пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо |
да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, ко |
м лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан. |
ретека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме |
домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пун |
веле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам |
ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „кар |
</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако рад |
е шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан з |
ај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поч |
т дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет д |
ба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђ |
а.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич |
но напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гару |
уче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из |
инове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је сам |
ју нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име |
, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, до |
земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткуп |
то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен |
деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен б |
Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у |
а мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би м |
</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на |
си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо ов |
г једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњев |
аво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока |
, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако мило |
рим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан |
мурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту |
и може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више с |
сторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им к |
ба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се п |
Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што ј |
превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у |
нцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из о |
ишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по д |
тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа |
еље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље свет |
о влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и |
е им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Ид |
у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да с |
и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад |
да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро |
, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се уве |
е погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - |
тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шт |
{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</ |
трчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-ц |
десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуго |
би неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} М |
е тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p> |
ка из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронаш |
урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста чи |
ад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да |
ало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јо |
ђем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да |
асуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из ку |
<pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене ви |
, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је уп |
S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те |
о док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, кој |
<p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ |
> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пу |
се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n |
ји је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не у |
лучајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“ |
и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, т |
, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народ |
м је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га п |
жу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај |
ква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и ду |
ца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку |
да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога з |
вао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш |
рење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао |
оји су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: |
луг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Пр |
<p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, |
ше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима |
и ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Как |
кцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па |
да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указал |
чтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друш |
животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупн |
Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, |
, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама |
да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову |
поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе ј |
кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу с |
ебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тр |
дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, |
<p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање |
> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у к |
тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није јо |
овека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S |
то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи |
људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, |
и од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ ва |
игурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам |
евенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гу |
ше нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо с |
не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја с |
ен плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p> |
ослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше |
не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да |
јица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жива |
{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непокол |
раћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било |
и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобр |
ашан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу ње |
говина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак вре |
ћи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из дев |
извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба |
еза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они грак |
ше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен |
новим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати |
могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је |
одине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се де |
> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задру |
ам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању сам |
, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на р |
у у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али о |
апели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му |
пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у прав |
почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху |
ма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијан |
тво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пер |
ше залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, сп |
а непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невољ |
че да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се |
<p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p |
а уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одгова |
{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи |
лог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику |
ти и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини |
адругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, ка |
е за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им |
<p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад |
да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учи |
ог осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су зна |
ро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прв |
ге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> |
ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне |
} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S |
гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} |
лога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше. |
ихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p |
овеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву п |
асмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код |
ли, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један |
узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време нап |
ич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S |
сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахра |
ње воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управ |
поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кук |
...{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, |
ше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом |
и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућ |
ела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И |
ад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један срп |
, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p |
ешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја зап |
озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња |
<p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он |
</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мир |
ц с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.< |
на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да |
много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена м |
ти.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака д |
ичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, д |
а.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења |
о беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не б |
кренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чека |
нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље |
... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброг |
ачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“. |
ом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез пома |
орили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој з |
ој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако с |
јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, п |
актер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим |
де такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да |
е отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— М |
а јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичн |
са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадниц |
ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треб |
реме измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што |
евана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад |
ре куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> < |
ви и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, |
љој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи н |
болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од |
а прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видет |
ољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову |
јој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу |
ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже же |
ену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да се |
уке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припит |
јати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у санду |
што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, в |
уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога р |
је: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> |
едини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{ |
примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вал |
уда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, |
Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p |
кочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И |
ваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној |
ова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав |
да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш |
ов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписм |
ли смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</ |
— Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сета |
ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не д |
еше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се |
је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живим |
уље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да |
дне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо |
а без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то ш |
пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад |
дравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и |
брикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попада |
ма, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању је |
ијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој в |
ову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мо |
једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> |
ини, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стев |
с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рач |
ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разб |
ебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и д |
акије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка |
да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином к |
ма, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не п |
има.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљи |
вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да |
тап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милог |
ујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну по |
— домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} |
Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били бо |
верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за св |
сле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљив |
оделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, |
евне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких |
а јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и |
је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јеч |
да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— |
о прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљор |
— рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p |
Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, |
их дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо |
је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућно |
и поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то наср |
азвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим |
пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
адовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца |
ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране К |
д, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање. |
и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпос |
и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се |
у Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јав |
hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} |
том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идућ |
о поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гле |
Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан |
{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сл |
жило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети |
Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би |
м пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очова |
ућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се мо |
тати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, оп |
ше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и |
су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд |
по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколи |
ући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи |
добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав об |
далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога пово |
и очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није до |
и сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе |
p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p> |
.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицо |
Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, |
у да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаћ |
?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да |
стиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно |
ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ства |
орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори |
.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, д |
угим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све ре |
необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читав |
љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја м |
ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вец |
док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом |
одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад |
за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији сино |
ски пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јес |
аће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том по |
дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n |
лена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{ |
ла да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> |
ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p |
у и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и ра |
н.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Нен |
још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет |
ете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Др |
ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S |
амо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, |
елике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{ |
S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нис |
онуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Ва |
да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и њ |
, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дво |
учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се је |
А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за |
у на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чи |
реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад |
ижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том о |
оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за нек |
или један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад т |
целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје |
тру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тер |
нуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се |
маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на н |
ивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрште |
кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Ж |
узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задр |
рпску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица |
ер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у п |
S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничењ |
удити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> < |
ни борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} |
појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се п |
емља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда пос |
вака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, |
и се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јо |
и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут к |
<p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зар |
<p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ ни |
и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јов |
код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за њег |
ња, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> |
аше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече: |
адости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником |
таве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и |
p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-њего |
м“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако |
им ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропадне |
е ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Ал |
д добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичеви |
ори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим |
си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мо |
p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео р |
Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави крав |
Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, |
.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше к |
head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задр |
најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у |
ча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира п |
и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо н |
се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} |
ју, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на |
један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према друг |
ругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Св |
изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за к |
} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут в |
ад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је дру |
би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— |
рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и |
тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: |
ком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да ј |
во шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „< |
а повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} |
S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима мож |
е, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку |
нда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукур |
ова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобрава |
хтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој са |
!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности п |
се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. |
урци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изб |
ио на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева др |
изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} |
се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се де |
како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви. |
зонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога |
ачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, |
ле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека н |
еде заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се |
мља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са о |
лова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Ма |
ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не д |
дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> |
пала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Не |
} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала |
ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али з |
се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше го |
аки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали! |
посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом |
јаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана з |
ече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи |
докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан зад |
пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стев |
е на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што н |
динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше У |
амо удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају |
упили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност |
год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се |
у њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после то |
јима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав чове |
са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се ис |
ма, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да |
би радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва бра |
> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га раз |
и за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по с |
ше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад ј |
власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и |
и ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван |
p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кре |
вати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Жив |
стељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </bod |
.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први м |
утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће ост |
едише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, |
„</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{ |
ка и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради |
д дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тоб |
стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радим |
о чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То ј |
а и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћ |
ближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без по |
иванове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породи |
е дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан |
идео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубра |
а не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а зна |
лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, |
н се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, |
посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти |
S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. |
бија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветуј |
м жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прич |
галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да |
ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који |
са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Ал |
> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћем |
читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Св |
другаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове |
Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче тр |
овим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта |
квим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и мн |
ли снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то к |
ци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи с |
све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само з |
догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ниш |
м! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одг |
еде на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да доне |
</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су |
мљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију б |
а кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.< |
неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер |
са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад г |
ћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И т |
аме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалил |
а како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, |
аријих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ра |
емљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али н |
— Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А в |
је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они с |
да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Ра |
бадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div t |
зден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо |
е шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам заба |
рски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у ј |
један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао б |
свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па н |
еђусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао д |
буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста. |
ије умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме |
трана утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовит |
-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда н |
наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Ст |
више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учите |
ом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно |
попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разглед |
а:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво |
ашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, |
сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, |
у и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људ |
хов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и јо |
ест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани |
</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да |
правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је |
рстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није ви |
ер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар |
н видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву но |
т, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p |
ну човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зуб |
да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са пр |
ест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..< |
сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љу |
се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — |
да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за |
ећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу |
је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, ко |
ом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо ви |
интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао ј |
рисутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар про |
аовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је к |
авно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је |
/p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је |
их грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом |
есеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију |
ао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{ |
.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" / |
а свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, |
ра ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога њ |
ојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену к |
са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве |
је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи |
те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања |
ажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, бо |
, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ |
особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакн |
требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> < |
ше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, |
адим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њ |
лушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да |
pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни |
ичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек |
осматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стев |
ачин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и ке |
едни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да с |
здели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слобод |
долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених |
устави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га |
у више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" |
арости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене сре |
свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозво |
могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из с |
истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма |
ше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људим |
дичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и |
ком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са с |
ајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а |
артијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без ика |
{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на |
ну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p> |
з женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку сам |
х привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, с |
онила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је с |
стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом |
гао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је |
као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су при |
о на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг |
<p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је д |
Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да ж |
пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Он |
ена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре опш |
Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мал |
римили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчи |
ом дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје о |
породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSect |
стук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одо |
плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда заш |
и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту ј |
ше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово де |
добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике пар |
ћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим. |
, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи о |
ста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које се |
ак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певај |
од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство. |
>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
а роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да |
слушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и |
срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се |
Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву мо |
дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, |
ом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут п |
је јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из з |
аграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати |
учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фото |
ке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао |
аљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---------------- |
жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушн |
— умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне |
ти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и раз |
помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћерет |
за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме |
да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требал |
у као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се м |
им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу |
о је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће посл |
а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсве |
Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење јед |
приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да |
Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије |
тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко |
одног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> б |
А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се кан |
му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није |
зазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери |
Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, |
али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у |
ку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вај |
новак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим вол |
черу, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с ка |
а кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наст |
{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више осваја |
јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како д |
/p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не |
би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, |
раднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али нема |
ати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега |
оводило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— З |
дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан |
икоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је доба |
донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо та |
ажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или бл |
е три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради |
поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигд |
поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћ |
каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, |
<pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћ |
или живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n |
ода, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од не |
бујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића. |
о!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да |
о сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То |
домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога |
о о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} |
ш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А л |
мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> |
људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснив |
ду:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, |
мао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он ј |
браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су би |
им платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... |
оражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} |
Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— М |
тали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и |
даше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и распол |
<p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} |
<p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ј |
задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, |
гледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на |
њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> |
који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише |
n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних |
верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурн |
а веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш там |
гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе во |
него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама |
, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Заш |
га.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледну |
великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, |
и од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да |
му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се п |
— подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, |
ало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш в |
дина пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео п |
дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као |
сно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и |
Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све так |
{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта с |
и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дош |
исмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, с |
вана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудн |
уле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред пл |
ањаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квоч |
седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет |
p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по нек |
д могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одр |
себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљ |
Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може |
услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека |
ро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе |
запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и са |
их ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шо |
ћи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет не |
уљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p> |
атера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и га |
— И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти о |
али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и |
бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога |
буњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку свој |
адича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, т |
ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац |
авља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе мож |
{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни |
а наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кук |
, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, |
надове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету |
ови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом |
нађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова |
цу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су д |
да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову п |
уди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из меха |
отрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па бог |
Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и осве |
а да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека в |
засланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са своји |
птембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и н |
боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више расти |
Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У м |
им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Мл |
душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а о |
евојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у нај |
данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, п |
потакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>. |
ло у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> < |
љем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом |
>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом све |
кивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се |
отрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>П |
а кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило |
ког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да р |
сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом. |
Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа |
ат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још ос |
, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичко |
ме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> |
е, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ пре |
S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне прод |
обана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли н |
апона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех |
са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком |
л ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути |
ак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су п |
за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другог |
дна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Ка |
ти кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapt |
не и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{ |
ебијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда |
јемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још |
у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак виш |
шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се с |
с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако не |
авично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, д |
осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обрат |
ваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb |
љ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народ |
Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насм |
ији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо |
дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дођ |
па, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету |
мро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се |
/p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу |
утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једн |
а да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни |
, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звал |
за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну год |
о није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задру |
ушу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич м |
бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разгов |
сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Жив |
еднога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и о |
а нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да |
се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звал |
еривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјав |
Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p |
Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само за |
е ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехо |
остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су |
војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{ |
/p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ј |
да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа |
<p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар |
нству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша пр |
и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте |
укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка. |
њена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици |
су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде |
јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</ |
ицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнади |
" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље б |
и су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залу |
нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бр |
ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, к |
мо политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, п |
а и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та |
сељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани |
.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у |
Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик |
млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости |
у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мис |
S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, р |
је било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то |
о добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је |
> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колик |
дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, ка |
, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире |
Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше по |
ставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тр |
убав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све |
ваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред ста |
дан сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, |
— били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочи |
е наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Ради |
свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А |
{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су |
изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика |
а је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n=" |
а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледал |
ио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли |
и, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешним |
праве и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан |
обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Ст |
е, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени |
ешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издават |
провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у би |
им почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> < |
ви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица. |
{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу |
уковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају |
ора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба са |
и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p |
, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу д |
тво, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу у |
ом то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са |
, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p |
ш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме |
други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место |
еш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта |
према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлог |
толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које |
аци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и нај |
е отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — |
ђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и ра |
дби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива |
је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим |
о леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први п |
е уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напомену |
, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долаз |
чену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред |
“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према |
мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном |
ман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а |
кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја |
игне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито д |
видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини |
ама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као |
енули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су л |
Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су |
аље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије. |
волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— |
јености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који |
цима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог |
у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту |
ако брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле |
аћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>П |
орчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — на |
е ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, пре |
квог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак |
<p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, д |
{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче д |
} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт |
за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо о |
ичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочеки |
е сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак о |
евићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим ре |
а један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега |
за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаш |
ло је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазва |
е нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко п |
ше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немог |
Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се |
ној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима на |
отив наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтеват |
о неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера зап |
ју писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе |
се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном |
у је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и наро |
Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који |
твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде |
p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови па |
онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Нев |
ду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви |
их дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим |
н глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, ка |
у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пођ |
је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог |
<p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, |
ослали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито уч |
а смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану |
танова, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садаш |
руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела к |
овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава |
користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавањ |
ве је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, |
се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све |
се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситниц |
ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Жи |
а се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле пантал |
ога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше |
еда сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, |
ан намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају |
, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом госпо |
ела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остад |
злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој |
да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кис |
његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум |
лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше |
<p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја |
Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направ |
е за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да г |
е задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може ра |
ешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се наје |
p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и н |
волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и о |
поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукам |
<p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати |
чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> < |
пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— |
авању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и дај |
аправио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјем |
кшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> < |
орица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> |
ује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, |
ду да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они н |
ош две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне |
клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.< |
>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Ми |
адоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о своји |
чани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све |
пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, ал |
поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде. |
вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стева |
е и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за |
S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно про |
е поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да прот |
дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам об |
змерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која н |
од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задру |
огледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и се |
у годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљ |
ваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо има |
аглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— До |
а камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} |
<p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type |
доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се с |
уге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" |
мовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи по |
народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да |
уша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и |
у доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и п |
ледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу |
проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице |
ркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спро |
од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, мо |
ешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служи |
руз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди дец |
да.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све |
м с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад љу |
и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом |
е свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је |
ијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав у |
ан дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је о |
они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију |
оразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински п |
замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог еко |
ветитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда с |
тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им |
дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно |
зманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које с |
једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од |
ријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одме |
говоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на |
{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једин |
ца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло |
тан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задру |
А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих |
еци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху. |
авале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих |
е целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је о |
шмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и |
ини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четвр |
>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цар |
онал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им с |
дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за п |
а!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Стано |
ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садрж |
вао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу од |
такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то |
и.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> |
ивана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Р |
ао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта |
>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по чет |
ем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, |
па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепу |
у заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Ја |
редседник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се |
н.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми см |
теван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разго |
створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, з |
се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда про |
ра.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам ј |
измеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки |
А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожње |
ваницама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше |
ок су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанск |
ца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну ка |
ћа Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај |
дости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одон |
ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, мо |
велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да састављ |
ма у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у њег |
вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капел |
енад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже |
разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио бола |
ије и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо ка |
хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде м |
“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле п |
еке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране некол |
о сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад уп |
та, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у |
оље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич |
ра, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, |
ава и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, од |
ећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу ма |
дслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„ |
привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кр |
м је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, б |
н певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљ |
ародом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ |
прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише пр |
већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покуш |
читељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, |
њу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи |
шао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задру |
учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пош |
{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад |
а, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе. |
метовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу |
дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да ок |
трине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је |
се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од под |
ја спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остан |
адич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и |
али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио |
с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одра |
ије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су с |
Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уве |
интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако |
ам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</ |
ис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај |
управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит |
лиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакој |
вртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где изл |
вако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чарш |
о, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али а |
ле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, |
етрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре ку |
ан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам не |
задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја п |
у семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој р |
за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина к |
смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је г |
ијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје |
трошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски про |
е Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио |
и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да б |
са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} |
</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичеви |
оста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву свој |
алудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А с |
па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви о |
.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стог |
а за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи ј |
селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може |
ао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је пес |
задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и |
ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кљ |
ите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се пови |
то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у |
у дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „р |
то га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућ |
ахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеј |
раовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао пор |
шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се |
поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да |
јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова св |
ј циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село за |
домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </d |
“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit=" |
једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле |
сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Нен |
но да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па и |
од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна |
се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и уж |
дбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину. |
ишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљ |
вати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и С |
па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и неш |
да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу |
а понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих |
огај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, а |
<p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> |
p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог |
рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби б |
за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање |
е зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дош |
, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена и |
ујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— И |
док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, |
друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога не |
е да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог |
љимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо |
то Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубил |
и колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми и |
емо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити |
. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више з |
па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учи |
ви Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов ам |
а „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! |
апатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу |
у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерно |
се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми с |
у тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рач |
ка ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка |
19091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у |
е из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="c |
човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на |
ина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога ст |
узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али ну |
о рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена |
} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а с |
о један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слу |
и жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут |
њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, ве |
да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим |
знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не |
они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних |
>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необичн |
ашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и |
ореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене до |
<p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје |
ђе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више |
су људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S |
а.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p |
{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, ка |
к на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним |
вару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дуг |
ра и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позва |
ужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, |
ован, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се |
ну двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p> |
челама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво спор |
г, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дук |
ече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас м |
звикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћ |
пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и ик |
им рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој виш |
ру, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, |
ље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога пр |
ити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ |
ла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је о |
говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањ |
рдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу |
ране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас |
рске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало |
а дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина! |
ен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто< |
<p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба |
наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли |
из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти сам |
ечега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате н |
редседник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, ал |
неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није п |
си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе |
/p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p |
а, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да л |
е се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, |
за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе |
е.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не от |
м“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} |
цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше |
а и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује њег |
итеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви |
посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, ком |
утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и |
и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> < |
све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич миш |
уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окр |
од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити с |
препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо з |
каже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из ко |
p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас за |
скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо |
ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Ал |
љи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху те |
овину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> |
ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стева |
и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намер |
уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и |
епуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са |
анов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољ |
е и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу |
од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево п |
теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</ |
го да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, |
у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p |
и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пре |
кој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам |
за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацива |
а се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" |
дну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да н |
згледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника |
честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим дру |
и чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло |
могуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Ј |
мовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за |
понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно свој |
ити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликам |
ите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> |
од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауст |
алази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је оста |
тио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше |
о млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани |
узман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — |
га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div ty |
ква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској |
ене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било ј |
еван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, |
д мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није д |
учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде |
зи Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полег |
но коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стева |
ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S |
ако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је |
} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћур |
у, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замис |
а. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више на |
Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега м |
почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш |
же да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих |
те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, а |
очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} |
пустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, |
Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, по |
ра уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио. |
грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окуп |
и му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— |
та у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „з |
баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са овак |
вом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или о |
сећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив |
слови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </di |
ди где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете |
ванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим га |
ојури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да |
кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на т |
а.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека |
даће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се |
оритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати |
о, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љ |
е истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се |
уркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има |
дну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за л |
учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добр |
улим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да прои |
, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смисл |
ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, |
<p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? |
х опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде ви |
и где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{ |
паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује т |
радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.< |
, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још |
<p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао |
о јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</ |
се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица остави |
у је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити |
како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху паж |
и људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио д |
<pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало н |
чињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распр |
е возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј д |
н ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за ч |
тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, |
озвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта |
рти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} |
ишом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ст |
навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источ |
ао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између |
штину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, |
{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Как |
шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.< |
зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих она |
једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
нети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без |
не разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили! |
и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда |
адничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљор |
одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа |
ивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће |
зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш з |
зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком |
ћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— С |
да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успе |
ете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет ду |
ано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше |
.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта ра |
писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Орао |
/p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постара |
да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, в |
се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може да |
то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена п |
аде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи гало |
го ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше |
причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на |
расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам |
већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту не |
у да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њи |
IV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да ј |
ти?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против са |
ишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном |
окрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јов |
S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се ова |
е поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада |
дом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склон |
ри врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеш |
заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} А |
Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради |
де од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Са |
који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за |
, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху |
на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, |
ибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико |
јим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопљ |
4" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говор |
</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поде |
одаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>По |
Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} |
а прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове реч |
>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> |
најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а |
<p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мић |
и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.< |
што!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није |
еде под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се вр |
{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, н |
е доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није за |
} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може припис |
{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зно |
лушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова с |
укама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! |
тру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о њег |
ма, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним р |
ијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни |
удве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи пос |
на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допирах |
ек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— |
аоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож |
и!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} |
ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете нап |
ич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и |
љак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху |
аметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим |
жи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где ј |
ад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти |
Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невен |
еза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успе |
овање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина |
ми освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главоб |
инара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи. |
мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну праз |
ише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> |
те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заве |
аш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо |
предно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено по |
анџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и прис |
ојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим |
е канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па са |
стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну |
у сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек |
редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође |
а члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на триј |
вима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p |
изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела не |
први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницим |
ожанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да |
зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против |
..{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад |
p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не |
о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна ж |
ац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испре |
не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш |
Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе н |
то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: |
хотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад |
ртија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и к |
даљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајк |
<p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оста |
d="SRP19091_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се на |
> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше |
одице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом пошт |
овром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој |
— И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, т |
у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше |
е у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом |
да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да пр |
евени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, |
левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та несло |
е, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на јед |
е на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничк |
пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода о |
, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припр |
Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се |
та!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на и |
и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, н |
насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — |
Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Уг |
те! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па |
а њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше |
енином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од |
ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикн |
вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> |
ом на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је |
да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{ |
м, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — ре |
свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-кој |
шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да |
е о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе |
руги своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сач |
им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се |
нашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута |
> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p |
p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</ |
ема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га т |
пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капи |
било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на |
отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући |
азимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше |
ила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ј |
т.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се |
решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничар |
нога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад д |
.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који ј |
се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван уста |
сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остал |
{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује |
е један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у О |
о, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напр |
акле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{ |
даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да |
руге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{ |
ствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузм |
је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Се |
е! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p> |
то ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћинск |
ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? |
у да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скоч |
алеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народ |
тање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па го |
а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни |
е можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! |
слова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах ви |
амо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истин |
н, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери т |
око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних. |
да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега |
га села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш. |
двући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу |
у могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. |
ану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађа |
/p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близ |
вина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам |
бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па упра |
на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, |
мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он |
и му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрд |
кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за по |
ече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</ |
се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жали |
па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти ка |
у попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, м |
н, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три годин |
и укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата |
то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближ |
си ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога д |
ато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они подел |
нда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да з |
о.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, |
е зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада п |
Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло в |
тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазв |
кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога |
ше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapte |
еђу задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многи |
ћи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зар |
на врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да о |
<p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи |
потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућани |
испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку |
Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас |
нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као зем |
тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чеках |
куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми |
Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега |
ем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! |
утира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи п |
иплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од прода |
огод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај ти |
ба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после |
лу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{ |
хани.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не зна |
рдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају по |
и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само ку |
о залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један |
ао сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало бе |
ин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта тр |
радао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, |
о његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће |
> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде са |
али.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задруж |
зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан |
његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} О |
од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа |
од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина! |
, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку |
један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто |
ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене жив |
ње: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише |
дно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога два |
да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, |
радница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој |
лску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалеми |
бирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ при |
рићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi> |
ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца |
попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше о |
лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режа |
у руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред |
овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! |
еп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- |
остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су |
плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких. |
ла до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живо |
<head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од остал |
олико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман |
оворише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по дв |
а интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на ст |
у прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све |
/p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један дру |
ко урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као п |
прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу бли |
— то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</ |
озив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљо |
воздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакш |
еш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — реч |
познамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, |
ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми |
ишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. |
hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја зна |
p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— |
не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети |
е лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некак |
есече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, так |
ке паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p |
д би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берић |
и хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека гос |
/p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојко |
е су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш |
можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, бо |
</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМП |
е чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више в |
је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре гр |
егове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси на |
/p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу. |
зрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, |
Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, |
к из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера |
ма живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на вр |
вињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја н |
сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, |
неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се |
<p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој |
p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разгов |
зјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S |
ављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко |
кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Зане |
ази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} |
p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним |
окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмуре |
дио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ |
потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} |
/hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа инте |
а дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да б |
оучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар. |
не несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети п |
тац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Стан |
гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" |
ди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзир |
о својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запиј |
е ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, |
арио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме |
а и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погле |
оље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.< |
си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим на |
рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> |
ок их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши поса |
он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То ј |
служио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његов |
а сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — |
опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи ра |
е може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзир |
е се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рад |
ој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с бр |
у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, п |
одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ о |
очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељ |
о и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, |
еби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости |
агрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и |
p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из обли |
гара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружн |
окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху н |
од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљ |
ајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се прис |
за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— |
еле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, труто |
мо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо гд |
ао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у |
диш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{ |
го важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто |
} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац |
било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то бу |
к?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p> |
RP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вар |
што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречис |
е гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо с |
.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али |
ш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одгово |
ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> < |
<p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Ј |
брише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> |
лиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља |
е.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он сп |
ко си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</ |
?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдогла |
ад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случај |
е нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јаглик |
тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће п |
потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш |
ебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чоба |
<head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо |
то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе |
а другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осуш |
са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам а |
ничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дан |
и морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} |
за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигура |
председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи |
е ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онак |
<p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Ве |
ле службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга |
i> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад ј |
ружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док м |
разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у |
и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А |
— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има |
задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинит |
ца која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, |
од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више ни |
ати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — |
већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} |
еку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле н |
оше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} |
и могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људим |
S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, д |
му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, |
не и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, |
и, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радич |
ођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код |
орици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање |
рали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без ут |
се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи |
p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе пр |
те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи |
ошћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и |
издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p |
другина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад сек |
ем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари |
је.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан |
о поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, |
поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и инт |
сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам по |
ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се м |
у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезну |
ла са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се |
ту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам |
Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окр |
пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чу |
ин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те мо |
спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже |
м разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, |
легао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештав |
ћ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерп |
зама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општинс |
, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани |
је дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с |
мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја д |
кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter |
н се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{ |
1_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још |
што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} М |
раћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао |
осподство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година |
у нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не р |
аћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему |
да је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио |
на побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије гре |
!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури н |
го своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци |
p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су |
ете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само мој |
је сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш |
, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, р |
болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p> |
члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријер |
} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, |
/p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испреби |
арате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ј |
док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи д |
н - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу |
и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</ |
— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истег |
како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати |
спео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од |
ицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео |
ода.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити |
трошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Ку |
правио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам |
це!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи |
p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не п |
тву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне т |
"SRP19091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плач |
могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само з |
ојас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по |
ји човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена мори |
о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану |
воје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна к |
лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклон |
нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо |
витак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући свој |
пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очовадн |
S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу в |
ас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, ч |
p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и а |
не живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толик |
га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 |
Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо |
гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја по |
, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи л |
ури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да чо |
оја се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, кој |
ана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на |
а и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесто |
ка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најгла |
они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили |
укњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце |
угарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругари |
руга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p |
раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше |
Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега рад |
пис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој |
} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако да |
{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и |
човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, к |
о читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам |
<p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича |
у се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са иза |
итичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и ра |
њака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се |
<p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове д |
S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина |
муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у |
дишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би |
> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> < |
ротив постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стањ |
које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, д |
оке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и бли |
ане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изн |
ајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога |
и цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, к |
> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — |
дам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да уч |
ијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, |
>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегун |
су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да пр |
азуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи т |
да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увер |
он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је |
јпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како с |
нице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пер |
после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи |
ка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрам |
грђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја ј |
очито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што |
ница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> |
> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раск |
, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад |
ћу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и |
ругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како |
виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти ни |
нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за с |
у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешањ |
е године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали |
бољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, а |
емерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побо |
е под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врат |
и требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шт |
прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети |
} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрин |
годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак |
Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећ |
бити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и сн |
вним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као |
рве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар |
овац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине |
идим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p |
ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си вид |
већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редо |
ти.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим |
уруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали так |
Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — п |
аде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док |
старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сва |
тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно |
сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> |
давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати ка |
p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да подели |
у прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о |
, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време д |
ван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да и |
отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на |
исто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Рад |
гове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њег |
како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо п |
<pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То |
е седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво ме |
жњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} |
у висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени к |
За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису |
о решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и у |
гу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом. |
мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" |
намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, |
ћ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Же |
ма начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требал |
ашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не |
ење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађењ |
нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’р |
реба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Јед |
за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и об |
а сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по с |
и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задру |
поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> |
а смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће |
<p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, |
од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то ј |
оју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вод |
а ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвено |
ич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече |
пшту одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то ј |
} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за друго |
маћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најп |
ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз |
ад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решав |
да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, |
мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а д |
некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило изме |
обра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не при |
утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини |
како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да с |
Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не јед |
служи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, шт |
често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{ |
м нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и р |
устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак |
ти и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринч |
чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — |
ће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, пос |
за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Н |
, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који |
, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у заче |
а раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они д |
но своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их |
ебу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> |
е да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп |
, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, |
сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале |
тро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и о |
ораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да |
е!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, ј |
и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што т |
коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била о |
/p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће. |
а, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе там |
о у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се по |
або женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и ж |
примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала н |
задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално креп |
и би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити до |
о! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да вид |
има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедиониц |
лити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у |
томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надз |
истове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држ |
адоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задруг |
е, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема п |
свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} |
гућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше |
ене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стањ |
сти осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, |
“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и |
х задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес. |
Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше за |
ош једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа ру |
кве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешн |
и новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било |
а их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стева |
га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да |
шити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе |
ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p |
аједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ет |
ићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузма |
а џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви |
овни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није |
љаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како |
дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коњ |
дили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта |
други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови |
пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоно |
другу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушат |
овољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време свој |
ица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали |
азиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племе |
аде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, |
а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми |
што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле |
оред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало |
од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— |
ечима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразб |
школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разб |
е из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога |
клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Ниј |
е да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се |
упове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S |
нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S |
Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад |
како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из |
еш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили |
вао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се изб |
адити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одв |
е детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух |
куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме |
е земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, с |
.8"> <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински п |
, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бог |
ренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>2 |
ви ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и |
узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па |
у.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, кол |
ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се пр |
итељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад има |
је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> к |
Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до |
.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе |
ени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то |
то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни |
нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помога |
капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијс |
...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем н |
шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад лег |
н сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мен |
ти једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед |
емаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се у |
уде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вара |
- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене |
кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је |
леда земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и т |
крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили го |
ко и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбин |
весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже ду |
земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у |
нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш |
p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> |
ману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има о |
даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати јед |
и општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више |
И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, ка |
и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце о |
онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву |
и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредит |
не и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део та |
C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који с |
, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета |
лушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Так |
распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потреб |
ицом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (труто |
своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега |
браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу |
</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb |
тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове госпо |
е.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? п |
рашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко |
— То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим с |
бице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{ |
толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли н |
ери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по дв |
снивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја ни |
ар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да зак |
дној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво |
ги састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд и |
га у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те о |
d="SRP19091_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преп |
— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! де |
амо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита |
не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се ви |
омаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви |
јбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти не |
неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— |
узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од с |
варима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматр |
- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем |
ај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће т |
а после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе |
<hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „ |
идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</ |
јете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се |
обујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарад |
p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да |
ју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.< |
оја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја сн |
ица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="2 |
p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес |
они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да збор |
гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и др |
асход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p |
њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</ |
немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је |
ада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ни |
т.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чи |
та, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те |
Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би |
о јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — |
з зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршен |
а вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу |
е Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба п |
а му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака |
те да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави.. |
човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лаж |
превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, |
— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> |
вестимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли в |
немоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у зак |
кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту |
ма имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да |
порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</ |
— поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, |
те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки |
у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Сте |
чи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су м |
имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те слу |
трола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, о |
ћу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће |
треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мања |
ао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да неће |
>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S |
м имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну К |
најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то д |
и, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, т |
одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше |
и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Стано |
{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате ви |
ине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувш |
p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, |
је место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде |
Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успр |
одухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају |
гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире б |
обио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио он |
и разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зел |
ослужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— |
о сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као |
ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време до |
ишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио |
та у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ак |
ршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</ |
Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</ |
p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је ради |
и нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овак |
да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њив |
d>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се д |
лико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> < |
ка у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задата |
наке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбран |
де све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се з |
олове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да |
о да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим |
Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него |
због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, подели |
треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме |
на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар а |
селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да п |
ман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p |
е, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па д |
Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш |
ан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је д |
м, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>С |
од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па |
олу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— |
ни.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш к |
мо кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од |
ко ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљ |
уплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А |
е учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p |
с руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања |
куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робо |
то више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, с |
n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђ |
задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може расп |
тни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви по |
аре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично |
е свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и раз |
ело.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одгово |
зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивос |
па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да ил |
м они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступам |
оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.< |
би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тр |
поразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, |
руги.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад с |
м данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али |
и од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — д |
живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се |
бог онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} |
ш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав |
> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од |
, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак |
— рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пит |
ан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> |
Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то! |
ти штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао |
закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шт |
је ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код |
Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то |
Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} |
дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— О |
а они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Ради |
.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али к |
вих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они |
највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, з |
пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођо |
ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали има |
текао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржава |
озденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим коли |
бе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Р |
} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</ |
А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко вр |
га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то п |
изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p> |
а поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више лича |
нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па и |
ми за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се не |
ј љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> < |
{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не може |
астало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је з |
а је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у з |
го задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по то |
е оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу |
свим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али т |
морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и ус |
ађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има |
едио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као |
ао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу не |
Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво |
ead> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само |
навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, шт |
зазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт |
ма, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb |
је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахран |
квих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео пр |
не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која ј |
време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са насло |
е и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста |
а овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос |
ут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели с |
људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је мог |
p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један |
адруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p |
учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо |
— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам |
ете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{ |
и опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на |
ш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те |
о да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица д |
јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л |
>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} П |
и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> |
ицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са о |
р!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову по |
то је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> |
е од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а з |
заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живан |
ичама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на ње |
>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад ч |
Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p |
орао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда ј |
ва исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.< |
клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од поч |
исја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидб |
аквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послуша |
и — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: |
ва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја |
нам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти тр |
} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресе |
ен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он |
на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} |
зва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да п |
p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него каз |
адне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} А |
што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало д |
бе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу мо |
разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>До |
собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одоб |
у све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао |
женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред љ |
месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном |
и од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један |
па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" |
ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи р |
ћи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће стран |
уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зу |
ку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
че сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе јед |
дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а |
идаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у све |
испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем |
ан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу њего |
и дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су |
ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се н |
није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много в |
споведи се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њихо |
је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе |
име се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb |
женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за |
део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у св |
ањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доноси |
ила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан п |
р се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије би |
олитици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задр |
е би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке |
апетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капе |
стру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их ко |
адич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и ша |
је госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није т |
, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p> |
врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији |
замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузман |
ешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више |
е распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек до |
p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотм |
заху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико год |
о чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— |
.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди |
несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело се |
е верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је |
мо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, как |
им, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онд |
о да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест годи |
нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве |
право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само т |
мо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле |
“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{ |
ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и |
? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је |
стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искљ |
о. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а |
емамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно |
каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на коли |
се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило н |
ете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није ис |
оћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има |
} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати |
несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у |
ик и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapt |
једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши |
ар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа ср |
ке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржи |
<p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} За |
могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајт |
ико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњ |
црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна и |
поденуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их |
е људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ |
i>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина мог |
ља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађо |
еље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној ру |
твар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедил |
и на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени ок |
реву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи |
е да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкар |
колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосе |
аше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кућ |
г беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не позна |
- прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију |
вапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седел |
ство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмам |
чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто такво |
прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се |
ест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</ |
а неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{ |
им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бит |
ам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> |
пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би |
трчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукн |
p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама |
ком сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се |
ји били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која |
, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> |
ј ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад |
а је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S |
па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и |
је овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко д |
трве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су мо |
пут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{ |
и пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвр |
цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим |
ла им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на |
е Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред зам |
беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља |
јаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошл |
која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Оту |
трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми |
они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, п |
аки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свог |
ат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То |
ика, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> |
ле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> |
хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пил |
знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узал |
на не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зара |
>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у |
еван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обес |
аху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} |
друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а б |
м се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога |
повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</ |
послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скре |
агор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га |
<p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадо |
узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не мол |
ше Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за н |
да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p |
ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити |
запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири |
а, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на з |
</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко |
</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, |
наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваш |
по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свак |
о решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће иск |
сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледају |
>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, |
ио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би |
ам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш |
и преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, |
не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мисл |
изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свак |
о њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми и |
дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом з |
редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> |
вети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи |
неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад г |
уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из м |
— Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуш |
нам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор. |
ну, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћин |
иришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише |
да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није ов |
е, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим мла |
уди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точ |
а то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја по |
о их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испус |
ко се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике |
много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мил |
с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, |
х је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је ш |
крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битан |
ао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао |
е идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не б |
о не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По |
ом устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а |
у Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно |
рес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Ал |
на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су |
а су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из св |
е још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило с |
кав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше |
и од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један |
копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ |
„Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тес |
ад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјек |
о све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест |
тавила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи труди |
една жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погле |
далу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си м |
најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти |
после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти маниса |
ценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш |
<p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад г |
уги пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p |
> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчел |
њан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не см |
о што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> < |
тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Та |
окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду пре |
и људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не поп |
мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антр |
примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p |
е орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, |
p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, с |
<pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке. |
ез волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман |
<pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не може |
и, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и |
ш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем на |
брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плу |
и кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="3 |
п-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, ова |
зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо б |
о ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник опш |
ва, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турц |
ђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Жив |
еља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- |
имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти |
мену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше ка |
о амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе |
акне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам поч |
ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За ју |
ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!< |
три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва о |
осланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припи |
ати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не |
е да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, бла |
ју ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, и |
<p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе |
си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни |
по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> < |
аже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад тво |
..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може |
вариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.< |
.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилић |
мо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с |
поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отим |
не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао д |
е толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да |
нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p |
на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем цар |
да због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си зб |
!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти и |
ам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу |
. пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, |
{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне |
добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb |
деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе |
ећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нис |
има, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурде |
би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још не |
д уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни |
лужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, |
а и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, нез |
Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за |
е људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} |
суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — је |
само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — п |
ише дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике па |
Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Жива |
Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се с |
шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови глав |
вац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу |
шти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— П |
, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Т |
и за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље |
ом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! т |
уги да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произве |
пе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога |
ок направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која т |
о ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па |
, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, м |
лу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде б |
е мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мо |
>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не |
си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али |
/p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина |
офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба |
ва.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама в |
кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се |
Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове |
хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73 |
гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — пр |
>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек д |
ванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куп |
но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Раз |
ову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Жива |
га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке о |
еви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А |
ише!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да |
и опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем |
на у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда |
спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кме |
Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам ч |
радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу! |
теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар |
ти је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго. |
овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити |
да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема си |
за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И |
го за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да |
стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не см |
ат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Та |
ша, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „на |
ика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево как |
астави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Д |
вет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Уро |
ма пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стиг |
ашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу зе |
саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да |
уруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хај |
е да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га |
ном, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те по |
м.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на бан |
смејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не сам |
подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је п |
— нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној |
авиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи см |
, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће пл |
а ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога ни |
Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" / |
а, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима |
нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искорен |
> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и од |
од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад |
о прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако |
мо чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p |
у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучи |
и?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ј |
авио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се |
мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће |
ле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам за |
p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на по |
ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве |
ујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштв |
ћу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, к |
<p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у каф |
ј ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још |
слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба |
еч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад з |
и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћур |
били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи |
ич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и с |
емо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје д |
да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог н |
е беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо |
дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S |
p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба б |
о!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није с |
адрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни |
мање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним |
Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво жи |
<p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узм |
> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — С |
аје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.< |
ти тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније |
едседник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери |
м!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли |
b n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме б |
пи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — |
е изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — |
у с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за тво |
о га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— |
. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили. |
а купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што |
леда.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш зн |
идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да ид |
ве куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</ |
Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете |
е мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си |
више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да ид |
кајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пу |
ка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не |
ан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, такв |
и набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама ку |
ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га |
тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што ј |
ежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоћ |
спокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов |
А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, |
н данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћ |
један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да |
ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели |
телине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахн |
н српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем |
ти.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору |
<p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</ |
> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!< |
у код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сироти |
ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја |
— Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио |
а твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му |
равда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} |
кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише |
— настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} |
о што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта |
и крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад не |
тери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче пр |
ева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — бра |
талима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p> |
ушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их нис |
куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим |
во с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удруж |
, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у пор |
>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући |
аде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Нев |
своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у ј |
ло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Куз |
ћа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кућ |
штењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да |
ш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори |
е ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, он |
га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким јези |
p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— |
стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све н |
једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенише |
а тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ћ |
вности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити прист |
И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око |
уг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем |
изати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— |
ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..< |
есет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - т |
плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше н |
та! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p |
сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Го |
ругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахуд |
а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гл |
е можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А |
гали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени |
у ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да љ |
атељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p |
огами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и жив |
мање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више |
— рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер |
ицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад з |
угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n |
да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која |
> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — |
>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у |
за са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву сит |
,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другог |
а их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цр |
сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпо |
други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела |
у недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> < |
о неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура |
ло да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом |
/p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани љу |
е дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја |
</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истин |
трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешт |
ице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног ж |
родан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би |
де има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под |
од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога нећ |
парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и д |
мо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи |
сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Нена |
p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљораднич |
нога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно |
</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p> <p>- „ ракију 30 |
</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p> |
<p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб и |
нојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад до |
ни.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени |
овор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако |
Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако ј |
с: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза њ |
јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом. |
осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним о |
head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори |
, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је |
чу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и ура |
а пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Ма |
ма и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p |
{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те |
а зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и посе |
аћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Он |
људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наст |
d="SRP19091_C1.3"> <head>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, р |
главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста ј |
аклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па |
та!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пче |
ета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ |
алемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S |
с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа |
иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас |
ју, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да |
се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше т |
Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Неве |
говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, |
о ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Т |
А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну д |
Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, |
ца има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни |
поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, |
види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађ |
у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S |
сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у це |
асом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда зако |
не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам |
то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао дана |
слио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Ал |
е пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — реч |
и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити о |
твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и р |
такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p |
изну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до |
овао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко |
и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — |
и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни |
преже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мет |
шем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљор |
ати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су ост |
p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — |
вани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, кој |
ом зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p> |
гођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до но |
легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ћ |
војом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао некол |
це; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на треће |
, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће гото |
ш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „ |
му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише |
на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> |
вићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена бил |
ан убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— |
растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— |
а крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас пој |
ене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!. |
л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Ште |
ти без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.< |
речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обз |
затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељан |
а на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер ј |
у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега ј |
не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању бла |
а и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан |
будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не по |
и народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле преду |
и то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем |
и и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да |
било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громов |
је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се |
оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузман |
ротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула то |
одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није за |
> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није и |
ра беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак њег |
да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за |
ош којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру де |
S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његов |
измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људ |
адругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за наба |
дишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад |
из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да и |
и жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</ |
мислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</ |
номад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, |
head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, |
рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо бил |
а, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за соп |
што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што и |
е зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање измеђ |
ним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају дел |
уцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је |
Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивос |
вуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, леп |
ко ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем |
тељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка |
— рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали |
равећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику поре |
> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немир |
дели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође |
отрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруш |
ах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам дин |
а ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући |
це му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, њего |
ва!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је об |
уге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му |
а и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти |
е и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За стра |
играо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидн |
</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете |
радничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале |
неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледа |
уг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А |
ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад |
љевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, |
ресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не |
>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се м |
огу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти т |
разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p |
} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњават |
е паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се бац |
ројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да |
п-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је |
S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту |
се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако гр |
е у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Ј |
мршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање |
ар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, |
нога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме д |
у једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, он |
е: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо |
и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар до |
<pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судби |
огу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клел |
</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да б |
ера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико |
, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, |
ливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо |
не на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен т |
и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за |
и напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јо |
ући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи дл |
>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да |
S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам се |
p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да |
а изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако ниј |
мо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то н |
и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусит |
тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре |
за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове |
задини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одг |
1_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Љ |
оспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стиг |
ле ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робује |
бом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити |
“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би бр |
е: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај с |
кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала: |
S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на по |
ио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али ж |
е кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се ог |
е дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечанош |
ле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква потко |
вољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су б |
и Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити сто |
и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређива |
или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних ра |
извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— |
им и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! к |
шка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, |
9091_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела ј |
бродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој поса |
Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у цел |
а <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> |
ром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем. |
себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, |
одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <mileston |
ани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изора |
је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умет |
у на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, кру |
ла је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па |
цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође нов |
овити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> |
Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него |
/head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич ве |
ојединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n |
а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су |
цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — |
оше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али |
, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад т |
оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јов |
<p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, кој |
еђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога |
учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркв |
свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и |
неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под велики |
ће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и и |
ва узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава |
срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене |
вала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих |
</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, |
и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из пор |
о правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то |
су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула |
<p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слу |
, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случај |
„присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар |
них сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским реше |
а, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад стра |
амацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> < |
а, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој при |
неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а С |
осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала има |
ономског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није мо |
и иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа д |
у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосл |
не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о сноп |
е опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p> |
а другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћи |
е зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече |
само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један |
а!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Не |
врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — рас |
Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на прине |
ви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. |
Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата. |
да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто би |
ина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> |
Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да |
а гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици |
и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би |
нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој |
ило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа усп |
кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти сп |
</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчел |
“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу забора |
смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се п |
љили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли он |
.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испреза |
свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{ |
и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, |
Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне |
ито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње |
е да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се пон |
послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ п |
Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сј |
ју чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Са |
вно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удруже |
и да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде н |
а Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи п |
на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом је |
b n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што и |
а не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад |
решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и нај |
м пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана |
ам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати |
се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од оба |
о, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном та |
та! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече |
ра ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си |
</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај |
се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S |
се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један погл |
ва оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би п |
пкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, к |
оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа |
лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа |
е, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, |
Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао ј |
ка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист |
p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хл |
ном дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задруг |
је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури п |
били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>п |
држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски ми |
циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцела |
, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржа |
е поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан |
ош од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове |
другиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задр |
онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задо |
Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те |
не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима бех |
.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљ |
а, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално |
она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi |
мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, ко |
дили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зат |
ео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са прија |
ени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви в |
својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се |
емера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на |
у! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди с |
пекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих д |
а, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов. |
између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, |
са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту |
оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи тр |
pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — по |
ао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених р |
приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу |
га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— |
Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо |
ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгине |
усти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али |
, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> |
буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико веков |
</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба с |
тављала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га |
е привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили |
показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p> |
у оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p |
, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни |
то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </d |
у подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бир |
да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, |
о било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинс |
ротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би зн |
е боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} |
, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад |
од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} |
лагослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашег |
реме.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки нар |
тила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној вод |
сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кав |
ће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Ж |
у постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, |
ни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" |
ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших |
р зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи в |
уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљ |
јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не ли |
ио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је т |
је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми |
дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од |
мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне об |
дала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ва |
ејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, |
о што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам |
је гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измир |
штати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој пра |
ним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиш |
е светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није м |
у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} |
у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар |
тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако траја |
говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а |
његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматра |
а ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Оста |
мо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А ве |
ане и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше |
азити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, н |
својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто з |
а да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишм |
уће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се н |
живео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема |
ија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него л |
Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан |
зели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то |
ш Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову |
је.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа |
.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одм |
Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајућ |
лога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије |
<pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочил |
ућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи |
није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у мех |
и било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост би |
зира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њено |
ор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово ш |
н обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио |
ем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао |
и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је |
размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шт |
докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај |
</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички |
абандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га |
ам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ет |
ак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време |
шта за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да т |
p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда |
азуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, кој |
Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, |
би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n |
а да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана д |
/p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Не |
шна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори с |
ић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има |
шој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да и |
их несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада |
а оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак |
шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} |
е деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, |
у трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ |
стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленаше |
, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди |
рење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, |
л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да |
права не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам |
још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту |
, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а |
реба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ |
ошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износ |
ш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да и |
ашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису |
прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} |
додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, ка |
ме навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већ |
или да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</ |
ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш |
могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p |
огледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л |
па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{ |
ај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, |
ма зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега нау |
рану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, |
ва робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Р |
и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћ |
а, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркв |
је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купил |
а, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест |
! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p |
е дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и гово |
аса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је стран |
ном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу с |
Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну |
а личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије пра |
чак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке с |
о тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само ч |
> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до |
своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја м |
па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше крот |
а од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропада |
њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, ш |
кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо мо |
меша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — |
порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p |
Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је |
рош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у ку |
у су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од н |
имамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на д |
гда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А |
дно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, |
тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана |
и гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није пр |
пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносно |
.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за |
сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер |
ују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти |
, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах |
и необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео посл |
шко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Ур |
адити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није че |
е за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда шт |
тину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на виш |
е пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за |
и.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека |
то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, х |
ко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дери |
, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле |
најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председ |
ирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је |
p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било |
о је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, |
ајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Ж |
хане са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио гл |
ете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао с |
аже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} |
орао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан |
оодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где |
земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога |
нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фа |
ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе ш |
че поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука |
е? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре |
задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио |
ич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега чо |
гликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годи |
у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да не |
аовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немо |
у безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му |
он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те ид |
ше да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па за |
ли од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више |
— рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S |
"45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узал |
изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са с |
е.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да |
ичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају |
ркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су |
војих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Ши |
полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легн |
{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет. |
а.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, |
Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше |
главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и |
оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се |
>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „ |
нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и зад |
{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најбл |
обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништ |
ижио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ |
њ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао |
ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји |
кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти на |
} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гост |
бар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одгово |
p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву. |
ојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића |
етири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — те |
н од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ |
мљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Ка |
ше у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве не |
ера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта |
се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, н |
н, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p |
и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац. |
о 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио |
у и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој ку |
— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" |
ше истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> |
ије питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам |
броја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А к |
а заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— |
шта!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут |
ан од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанск |
<p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи ста |
рцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оц |
па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ор |
кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао ж |
овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су и |
до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити н |
ју тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Сте |
ч је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да жи |
, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост за |
а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p |
сета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише |
н за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да |
бу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте пос |
роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица |
част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема |
ман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p |
оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи |
је испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн |
мен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро |
к сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна пр |
иш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пу |
чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео н |
и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај п |
А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показа |
ма тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и |
.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где |
им, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном н |
виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за вр |
од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али |
И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича |
поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — ре |
доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти |
тановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити |
.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана |
путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо |
ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо |
селије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док |
p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Ва |
и је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и п |
жавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржава |
еје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67 |
даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не |
којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као јед |
се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би с |
дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруг |
ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не |
о земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свак |
авац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саон |
и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, |
, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ |
} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задр |
а се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ при |
мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о |
9091_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликин |
еизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало |
овољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења.. |
то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо |
з икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге |
на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да |
о на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод њег |
н збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „ |
и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више н |
ону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова |
. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и д |
ност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она н |
{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то |
за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитељ |
одао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започел |
узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради сед |
ем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> |
ва, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е он |
се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!? |
гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквог |
м шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљам |
ке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошт |
враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркв |
тим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, |
ј дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезо |
учили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважав |
е порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтер |
с за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својо |
Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> |
рачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се пока |
ш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се тр |
уде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехот |
ле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није гре |
икаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удес |
p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и |
су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се |
кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте |
да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да |
оји стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу и |
ву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мисл |
сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а |
ог, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слуша |
н“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p |
Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па на |
њу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да н |
д смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, |
није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, по |
рес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматра |
тодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник |
себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> |
е изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их ла |
луг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.< |
или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi |
о није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем |
ва звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Кара |
итељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп |
аво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти |
а за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по к |
утралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може с |
стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се ст |
том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — |
нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задру |
д жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом |
почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног осн |
да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, |
или да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Ст |
, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и |
и нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганч |
четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> |
колини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> |
видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш |
али да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немо |
у, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, |
е, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло р |
ге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство |
ти од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пија |
ао последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Је |
молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми |
је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Стано |
и први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет |
утљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дуж |
ојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је т |
нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео |
ли сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун |
м, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, |
а човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев |
еће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морат |
над оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани |
p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p> |
да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом |
ани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пре |
ан из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу д |
а изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље т |
талим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од |
изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председн |
ди ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јо |
а?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p |
} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан. |
етку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала |
раше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и |
илеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругин |
вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се б |
Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитос |
ш ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — |
иле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове |
је мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и |
ије људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео |
преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он |
рата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред |
> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ бед |
Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче |
у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовим |
је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одре |
х човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Бољ |
што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>И |
рекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се п |
да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} П |
је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да за |
ља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око се |
е Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— |
н другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треб |
како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслог |
на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије р |
едње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми ни |
се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабог |
о овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, |
не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као ра |
етвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало ж |
А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш |
егне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</ |
Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> < |
он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреден |
арима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p |
или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком |
ом, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било |
танојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крен |
ви од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељи |
закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно |
час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за н |
ће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим |
окаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у зама |
четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, н |
ик капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредно |
S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Изме |
о ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пу |
, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката. |
рављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појед |
ји хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отри |
осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> |
> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе |
али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле м |
вао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио ка |
ош налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се м |
p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа |
н је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то с |
, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му |
ма свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још |
Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и |
је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити пр |
о цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} |
з друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} Д |
урних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме |
ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Стан |
о не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главниц |
рговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сеља |
на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може см |
ло оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли |
ца са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су на |
где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не |
Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Сте |
ви у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега |
е што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Н |
им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на жив |
ја их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда |
н и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити |
није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога |
се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити |
о време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послу |
х је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте |
{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда |
у да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад |
е разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но каж |
е, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и прав |
ге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце ле |
га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p> |
о време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинс |
свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад о |
личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разлико |
се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S |
ало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти ве |
мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и |
ај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p> |
нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оп |
олико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта ка |
p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да |
Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти |
.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења п |
} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављен |
не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четв |
б још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису |
сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нем |
не задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што |
иља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи |
тра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и |
но на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. < |
ам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— |
.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p> |
лика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину да |
бе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треб |
овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да |
аки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ |
, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића< |
Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало то |
десет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити ка |
колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим вре |
Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суд |
они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као дец |
неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p> |
се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што ј |
му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му с |
д седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме |
ају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто |
лили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад са |
о рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили |
е имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а м |
не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна но |
.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што |
е учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Беогр |
ревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега п |
зива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гво |
и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> < |
еље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију и |
та ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се сву |
.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли |
/p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва |
се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла |
ораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попу |
ицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дрек |
родно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја дете |
бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је |
насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и от |
</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за чита |
аже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта |
елу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, он |
ружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико годин |
дајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га по |
ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја |
/p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. П |
а и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div |
е.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њив |
рви мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управљ |
о ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло до |
Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, доса |
Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не |
а таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на |
и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не п |
коше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} |
видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — |
кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, |
је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски |
гој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97 |
ли иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако |
у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу |
еба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да |
на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задруг |
нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну пис |
{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни |
91_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише ку |
ужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју дру |
девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— |
а зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S |
а, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па д |
ажи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саон |
Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумав |
Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му по |
на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Нена |
е“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадн |
сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван |
тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но о |
и.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у ва |
у Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и с |
ивана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— закл |
ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија напра |
неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петн |
а.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се моли |
на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, б |
- рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> < |
калемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису руш |
би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло |
едседника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га об |
на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом |
е загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему |
им срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ |
који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше с |
помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега по |
све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене |
м напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједн |
аде од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у њег |
> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јура |
ђем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се |
етан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске з |
инити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која кој |
Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, |
p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p> |
свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јај |
пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага |
ад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него ко |
д присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пер |
игли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара |
и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу |
бујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p |
ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се |
приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна др |
дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје ока |
нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На о |
ња:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец |
какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, |
тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је |
ше, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су |
на.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се о |
ругој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће |
у млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им |
година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 с |
ко би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-при |
к 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> |
ас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви т |
Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код ш |
у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да |
, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, м |
драслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> |
видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — наста |
сте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе |
извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="8 |
у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом о |
Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун к |
ен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране |
id="SRP19091_C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радич |
р!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не мож |
ти и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрош |
љу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру се |
ратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и |
, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова в |
ху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му по |
астоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити |
шкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите м |
менише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други |
горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на |
<hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта б |
оглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задруги |
и, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, ко |
на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога |
оше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше крав |
, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и и |
и се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да |
смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људ |
д плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће |
нидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима |
ваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на т |
јкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дукат |
„ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем ка |
м олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним п |
вче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само за |
га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће |
уда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега |
каквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и |
ос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и |
ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Жи |
<p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни |
ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па |
о им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p |
езнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта ј |
а кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жен |
ра.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пер |
да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их ми |
у паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац от |
им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови н |
е мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим ј |
ао сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} |
/p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова суд |
цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви |
и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравај |
м чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану ду |
сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> < |
ири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну |
у добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова уз |
ај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ћ |
анас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини |
ове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, |
с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Са |
ве изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у |
ортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И коко |
а зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људ |
ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лум |
ом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Тргов |
ади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да ви |
сно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с |
ошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требо |
у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане бе |
у песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца јед |
ње у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао д |
и беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочи |
а пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив н |
рош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове |
елу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена |
ше намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сироти |
аше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежа |
упама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да пос |
носи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </di |
и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока |
, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живан |
икад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осироте |
еничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним |
{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, |
канта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издрж |
ма, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судниц |
етанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе |
оме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, |
јска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на друг |
иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" |
исли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је |
ругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није б |
радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не м |
иљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну прек |
узмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчи |
ава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митро |
„У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде |
, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p |
цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатк |
је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених |
и мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, |
разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капет |
о и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима |
трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве |
а трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави ка |
ш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас |
p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p> |
Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} |
из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару ж |
вету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај |
ко му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у |
главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред с |
зник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се п |
ину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, |
борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер свак |
к могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опреде |
ве, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, |
жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити |
ман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „ц |
пун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун |
вога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су |
е.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блат |
ер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задо |
о.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју |
хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, |
мтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата |
узи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у |
дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и ма |
е дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво |
, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван |
Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти |
у, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили |
е, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створен |
из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара в |
о Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили |
S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највиш |
, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања |
попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога |
сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n=" |
рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужев |
сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупи |
ело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док нап |
ијатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори |
p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се к |
незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p> |
виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па у |
де задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувањ |
се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад |
лили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.< |
оду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и |
и заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући! |
а.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — |
солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> |
баш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозн |
/p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Бо |
лакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb |
су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Пор |
то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> |
да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p |
>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb |
ао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упа |
рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— |
ац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље |
p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи |
ве што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људим |
.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих д |
је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити о |
нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> < |
Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не тре |
о, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{ |
а позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играл |
задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и н |
ају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је |
ако је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео д |
ича, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чува |
гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располу |
p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему |
боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и |
ћа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мал |
дложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од зем |
бе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и |
задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких |
и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овц |
ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да б |
ово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубн |
земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев |
змишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави ок |
не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нест |
држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућа |
ање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад с |
томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у усп |
ћа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p |
де познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпу |
вика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сап |
сно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет поб |
мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима |
к испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без и |
рао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би |
сејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад он |
ти и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обрено |
сне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, |
p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања |
одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљ |
вља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S |
до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих |
ћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му н |
разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама гов |
к кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећај |
не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо бр |
> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — |
урске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах |
им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правил |
исам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— |
смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са право |
рилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда в |
о, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p |
у.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је ста |
није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман мора |
и препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју |
и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту устано |
и бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви м |
кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то уради |
визор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> < |
ућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од |
него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хо |
могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце |
је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи кој |
и се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном |
е дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања при |
>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији |
ше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{ |
га је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — |
без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово им |
лно стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедиони |
Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p> |
беђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда |
ш можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме с |
не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама н |
еле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је |
скључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито р |
отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је зат |
сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ |
ородичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко рас |
аја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена њег |
збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећах |
ан сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапе |
да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет |
во кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога |
тезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде |
<l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи |
— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробај |
осечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко |
оље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад пл |
p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— |
— извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — |
плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да |
n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.< |
Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси пл |
је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми ш |
о изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p |
а срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, тама |
а, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети |
кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?< |
n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео |
ми себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ полед |
то си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин |
ђе много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— |
говори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди |
<p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам |
{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Има |
имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице д |
па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за сит |
народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послуша |
ве-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо и |
а га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да |
еху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} С |
<p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико за |
вљену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служ |
</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако неч |
и што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} К |
а гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кућ |
.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.< |
проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{ |
ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори |
о разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране поли |
вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као је |
још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад |
у?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А |
н причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао |
рага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Др |
још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.< |
дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанк |
е прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учи |
сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, нег |
го је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што |
<p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али |
> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за п |
ила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беш |
head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им н |
и између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о |
њава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S |
нице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита г |
итички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш на |
идети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на моле |
Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам г |
свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да |
<p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава. |
и оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их ч |
их је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слут |
p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш н |
војим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори |
доше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечани |
људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, д |
кије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? |
читељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми о |
ли због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они с |
рши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод ј |
ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђе |
} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одош |
ера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресади |
војим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> |
<p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриот |
азно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину з |
противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуго |
је, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохија |
у справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, |
ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу |
е, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да |
механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе.. |
му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћа |
<p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо |
p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један к |
добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не |
тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па посл |
школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице |
>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих |
добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш |
мао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, т |
<p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да |
ио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, |
жеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на |
мо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволи |
е домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пре |
е и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало |
<p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, |
сле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њихово |
се.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са к |
— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нера |
желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви |
/p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разуме |
задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења. |
е лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Ј |
ње.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њи |
То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нече |
куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> < |
ш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову зем |
.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да |
p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А т |
више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти |
пада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онак |
би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они дело |
езван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у посл |
неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава |
беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама по |
а оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гле |
онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стеви |
вољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања. |
мо целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па о |
итељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо в |
дан тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</ |
еобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позва |
вим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал ова |
полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче |
ио мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати |
Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко врем |
еца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад |
онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђен |
капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, |
и, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они |
Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много корис |
нада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман |
из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— П |
p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се рас |
да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{ |
дај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грех |
реме! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о |
и као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свеч |
и се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страш |
и, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долаз |
одиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> < |
имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да |
ладенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега ју |
шта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, шт |
и ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дох |
ижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, |
таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност ње |
н увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада |
ј све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова |
Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана ра |
на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, |
њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} |
била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Ка |
на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудн |
ене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни виде |
и њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за це |
мамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу. |
рише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува |
се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> |
Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим ч |
<p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равно |
а Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у ку |
ако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа |
, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их |
Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше |
ица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ за |
брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, |
кања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану |
.. — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> |
теже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — в |
шинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила |
то продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је с |
ки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— |
авко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, ка |
ила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих |
понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је |
кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће |
азе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и |
S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А к |
овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који ста |
— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> < |
та сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— За |
стао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењен |
почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они најв |
> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше |
кни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> |
ка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Сте |
још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође |
избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ов |
та му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је |
сом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихв |
који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га |
јку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стева |
ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, |
слуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да не |
тку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, |
ма.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква |
не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошт |
си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђав |
ђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Д |
распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова |
Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућо |
торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и остал |
већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ће |
а разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да и |
>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па с |
III.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Ку |
јатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, |
мског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао |
места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Је |
тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван |
погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да од |
спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — по |
е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и |
м — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још |
њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за |
идбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху мно |
почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зеб |
их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— |
>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође |
но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргне |
p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, |
/p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њих |
су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћ |
>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> < |
аш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p> |
између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi> |
а њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и т |
4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила ко |
ожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени |
вост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од сво |
јено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће |
вина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време |
/p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кро |
Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут вид |
уша утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он |
ал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се |
ницама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за |
, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капе |
д обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} П |
љаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкат |
ашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, за |
е крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те м |
едвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше о |
} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се |
ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да |
а ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково |
т дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за вели |
тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до а |
Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа |
поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да |
као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> з |
ела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S |
а.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи ра |
ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо б |
да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радован |
{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивал |
моглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} |
штину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако ура |
дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове са |
емо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, н |
> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање. |
главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изго |
адио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цр |
ик кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један |
{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана н |
ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадн |
и гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S |
езо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! |
коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добац |
у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n=" |
м да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудн |
>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше |
ки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га ј |
id="SRP19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахам |
боравивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} |
а легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи |
но Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p |
аве обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту просла |
ишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свињ |
Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостр |
суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану г |
:id="SRP19091_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је |
астави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавч |
у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сеља |
S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом |
је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Жи |
аквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хте |
еминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде над |
ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да п |
сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па |
радничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пер |
19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и дру |
.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва ус |
, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлиц |
ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш пап |
е плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином д |
па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како |
намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, а |
радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседо |
н побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово зе |
амршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са бу |
и не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде |
, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљд |
такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} |
p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мал |
учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те части |
— Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на |
анојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали си |
смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али |
оп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и в |
и.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Дои |
д Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао б |
</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пе |
р по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и |
је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <h |
ах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као |
а.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме кошта |
мо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Је |
Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закити |
н на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти с |
! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поме |
овачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се |
е морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, |
ју!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да о |
— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Жив |
та нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сме |
еко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од |
кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да т |
, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плод |
тавио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једно |
отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређ |
<head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута |
ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p |
у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невољ |
Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — |
ју листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице |
ам слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно св |
у деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко |
е да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док с |
продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.< |
то да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шт |
а ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај! |
ђе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи. |
сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па |
остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за за |
и му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам прави |
Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја п |
а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад |
мљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, ка |
и у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с |
азговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и д |
над. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Же |
А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где |
и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има |
а морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слан |
редајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да |
н:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже |
иш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> < |
те право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слоб |
. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов гл |
p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је |
жетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, т |
вени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога. |
дио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му |
b n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред с |
е, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због |
гом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га |
паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone u |
у школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> |
у антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетни |
да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би |
ена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Пи |
сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — |
не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим |
даће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан в |
/p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чи |
Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслог |
, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањ |
аше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и ка |
с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на |
е знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре |
за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.< |
у насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не |
и, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p> |
/p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад по |
едну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати н |
А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један |
џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још за |
Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни |
је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не т |
ар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају |
син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад сили |
.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао |
.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, |
ега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би наш |
ли.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасви |
ече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> |
о ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пи |
ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади |
да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да з |
место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман оч |
че Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну ја |
жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жив |
са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја |
. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он |
-— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту |
гурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу |
са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задруга |
ер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јам |
и једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то |
љ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, ни |
још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледају |
?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да |
pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Н |
ужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволи |
„ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађај |
је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да с |
р код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете |
са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгл |
лицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто |
ко требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг |
ао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изг |
и и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, |
дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ј |
да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — вик |
ичким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унут |
загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на |
.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па |
је Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га зако |
преже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини з |
чком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чи |
нај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му р |
лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поч |
га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са свој |
жао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око се |
Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно пос |
! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао |
Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас |
изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ј |
о, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, |
ј треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Зам |
ђе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба |
ој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос! |
упићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} |
воје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни д |
но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месе |
ку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте са |
овима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их п |
е имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p |
ако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судни |
и о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> жени |
добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да |
за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за |
век тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже |
гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- |
пљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.< |
штине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељ |
ов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматр |
имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца |
зједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако к |
удски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушт |
аник, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припирев |
онетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други ч |
p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше и |
а друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p |
га стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му |
то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треб |
{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух |
дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— До |
законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „за |
а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађ |
и се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде |
едан батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, |
довиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљив |
отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао |
— рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, |
p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, ал |
рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени |
, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер с |
векар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала н |
<p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен |
нчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апс |
шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је |
где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожу |
/p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш |
риви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Ку |
леда и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нек |
> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свим |
мљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне |
м цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да б |
чајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{ |
а похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубо |
и су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: < |
кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен по |
је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српск |
женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга |
аже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па |
ката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како |
тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина кан |
затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма |
ато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против по |
е исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> |
анпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.< |
... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колим |
у и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Дец |
род наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попуш |
био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гас |
њан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се изм |
одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, п |
нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</ |
нолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где догов |
га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужно |
нови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, |
— рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ак |
ан га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се по |
А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад |
више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи н |
Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Ради |
а толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га н |
ече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме |
ло трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њено |
вена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче |
шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што са |
орава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, т |
у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и с |
— Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он и |
зазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заква |
имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман |
римите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад в |
ване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам он |
ожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што |
теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне н |
обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор с |
адбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око о |
рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан |
n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и |
и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придрж |
ња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао |
и знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од |
Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толи |
p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — дод |
божничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— |
еднога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и нево |
ш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</ |
е се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех с |
уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то п |
епад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у |
н задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао |
њем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је |
натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затвара |
’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после мож |
жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му |
есе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да |
а потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим у |
ажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и с |
— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</ |
ицу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове о |
е се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p> |
ћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њи |
де год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за осн |
х не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецк |
кну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу |
поређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, об |
:id="SRP19091_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и ро |
:id="SRP19091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да |
id="SRP19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако те |
рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре нег |
ез домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви п |
ући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима |
канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти |
у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са своји |
с, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе ката |
за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом |
су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, |
Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да |
ше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква |
но и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у шк |
аде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он |
и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком |
н?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се |
у главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А |
се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се траж |
д помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, |
, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l |
.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у сам |
свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје |
попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, з |
танојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко |
неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ам |
ромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају |
говори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, замет |
не у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га |
его тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг |
о поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се |
, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија пог |
Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко |
е, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора |
мање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато |
огледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и К |
рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њег |
исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не |
косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није б |
>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да пр |
ка жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних |
ти Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем |
самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти |
Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нем |
да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, |
која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ н |
е одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и неш |
ожеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад н |
се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један |
ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти каж |
треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешт |
p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководи |
тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо |
гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— |
не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не |
о лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисл |
ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузм |
ана“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, |
тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си пош |
иње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је |
се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p> |
камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p |
настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он |
рв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мен |
а је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А |
е да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и да |
е није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо |
ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одоб |
у Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да |
есма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ов |
а га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се оп |
никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— |
рукче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћин |
ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али |
нине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мал |
обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</ |
раћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за она |
ати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као г |
ним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да ум |
ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата.. |
-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> < |
агађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно |
} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.< |
дости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли |
о каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, и |
кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник |
као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу |
ни скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па |
поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само |
„Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у |
постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу ку |
иш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и |
угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од н |
је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а |
од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{ |
но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окруж |
>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пер |
да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта |
ој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — |
а нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си |
а се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треб |
"13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље |
могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се |
испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</ |
ру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Ради |
која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су мол |
емена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику |
то поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> |
е затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није |
ре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто |
ја није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p |
ио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку м |
, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се |
о.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да |
дадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> < |
п и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вр |
и, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страш |
сио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и г |
ишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... за |
искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — |
м за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да б |
као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себ |
рича, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло |
на.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стева |
неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али |
<pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти рад |
јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни |
ван да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад |
е видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима |
и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те |
ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на т |
и венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— |
ски поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога с |
о су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати сп |
— зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научил |
диже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више ви |
о ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па |
— рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се л |
неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе |
пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, р |
, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и расту |
грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго |
ан на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај |
ате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу |
би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо |
оше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А |
изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Т |
оже да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим с |
али за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам |
роста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био |
— растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе |
дите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они мо |
не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевт |
еврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— О |
ричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља к |
остакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја д |
а... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак |
овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год им |
<p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти п |
си ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја једа |
а.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови |
усрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи пог |
наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, |
га, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> |
д се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да види |
ви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини м |
ебе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрав |
пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу д |
леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако |
е.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за |
али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна |
руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S |
рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом греш |
ше да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби |
н живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву сл |
а поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с |
зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајст |
пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Бого |
ку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље с |
добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели |
еван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузм |
о према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејти |
напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу |
една од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p |
јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и с |
како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира при |
, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да |
евокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога |
иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... |
учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> |
и.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — |
а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, |
је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као шт |
војој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикн |
о сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председни |
и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под |
нујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ј |
мирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Доб |
не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео |
капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спрово |
ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити |
више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може м |
p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ј |
шену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да раз |
ако ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, п |
ћи се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Сте |
на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, м |
а попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тр |
ш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам |
тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да |
лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну п |
е тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су |
ући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове |
рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и му |
тити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Мо |
сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па з |
рећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба |
Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одр |
Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у |
имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање |
<p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше |
у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да ре |
Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p> |
ографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, заци |
м и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од |
идиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и |
ше на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и послан |
п-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} |
омаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, |
е што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораов |
на шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти н |
тоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране |
адашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наив |
ању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S |
нагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двад |
тика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа н |
та су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p |
су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави К |
нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању н |
е, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, ж |
да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не |
а не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, |
делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, ра |
женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека к |
иплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бит |
?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не |
све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиж |
да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи ј |
у.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван |
д.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили |
се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, прин |
/p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих п |
рће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, |
не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој к |
p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја |
и погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава ко |
и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 |
де како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из |
зела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 |
И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опе |
не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз |
ен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној |
n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро сва |
а сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — в |
не.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходн |
р притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни |
{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати |
људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу на |
м државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стран |
е дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких з |
о димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који |
аше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један м |
п и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p |
хову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> |
ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Жи |
нијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш д |
једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се л |
код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он |
тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био |
њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па |
равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, од |
после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
е делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то |
они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте ва |
ади сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</ |
ву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у |
емести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен |
Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико к |
к желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е |
нем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од |
а право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му П |
Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете |
није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости |
ајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живет |
44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би ј |
људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојал |
орима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене љ |
а мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гле |
је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор |
Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гу |
д је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него д |
и шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замис |
м.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напољ |
а неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од такво |
ле утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која |
здржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе |
озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове |
стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа де |
преко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана. |
ут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и б |
="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је |
неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" |
Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо. |
> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> |
"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека по |
под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо |
и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта из |
ра им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур из |
омишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да |
Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи |
га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај трен |
мо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови |
инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе |
адну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други |
вића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњ |
ле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био јо |
за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што с |
тима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учин |
аста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван пр |
ле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у |
заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима |
ике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне дожив |
о људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{ |
} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој |
м кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућ |
је уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, д |
од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, |
на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун н |
ди.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi |
поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, н |
вестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа з |
вога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, ник |
одужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада с |
> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада у |
инове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се |
метовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, зб |
и наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Жива |
повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окре |
, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учи |
тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од |
баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало из |
ке касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван |
им, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— |
уху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што ни |
и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и |
p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како к |
Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше ж |
„гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи |
Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где |
опа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак |
артија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко о |
емили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, |
ви Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како бриж |
евену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах |
н удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а д |
се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталон |
етнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ |
еван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе нос |
пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да н |
ло Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна |
ој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шт |
као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се у |
еси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да пр |
траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну тор |
дбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у |
на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} |
е поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и |
рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао |
точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, а |
емо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти наб |
да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати м |
дно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога и |
> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао му |
а њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и од |
ре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га ни |
и, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он |
за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично уп |
p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— |
е Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за н |
си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не зна |
ију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код |
ом, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас изб |
лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави п |
ако треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Ж |
е бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вец |
о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уа |
мо би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изде |
ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
еве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити |
делили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислуж |
ним бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве љ |
деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не |
аком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера ч |
в чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <d |
p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним ства |
у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са д |
са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено д |
а пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, |
се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље ради |
ви пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унез |
по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је п |
шију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, |
ну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он |
човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубим |
но време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан прове |
де, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је |
си пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све ре |
ласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате |
Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> |
у, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару |
гли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него |
гљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић |
се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чувањ |
<head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузма |
не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p |
жни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А је |
гара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — |
а Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заје |
рокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си |
„Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо за |
зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Ша |
p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато |
Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и |
трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — ре |
реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба |
т сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и |
сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отво |
<p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укру |
о да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је о |
ом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече |
апетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од они |
тио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао су |
ихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно |
дити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село |
о.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога пр |
b n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— П |
росветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам ов |
S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живано |
нчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{ |
p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> |
<p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну ка |
, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше |
загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, к |
а.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још к |
им пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div |
.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближ |
му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору с |
.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту |
цу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за н |
ник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да ме |
стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде д |
је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у н |
беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе |
="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и т |
ез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван |
ше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} На |
апуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела |
<p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске |
ти за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.< |
учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурн |
з џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! |
лове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, шт |
нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за |
човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш д |
а.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни |
ле да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глоб |
освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом б |
за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ г |
м пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује з |
за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па |
n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да |
ји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде |
ваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто |
} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику оп |
то поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотак |
коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван |
гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише јед |
ткуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како |
амет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој г |
ан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћа |
мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан |
кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао он |
а су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те пове |
собину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакниц |
оји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, |
е, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и |
замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шт |
возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две |
е му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радиче |
е распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у пос |
припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред свако |
раћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да |
н је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коњ |
лу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само о |
олим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чем |
дајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, |
сле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење |
p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе |
} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван |
p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја п |
е Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам |
мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управља |
зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад |
да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса б |
навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се |
ше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени п |
путише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори |
и је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после |
е ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди |
а како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, |
Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово |
е у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — ре |
ља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј |
м! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, |
клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве |
ше нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Жива |
</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — р |
навање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим |
своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува! |
ви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро н |
осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо |
се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтав |
је имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да састави |
од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога прич |
p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, |
непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени |
дује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А пе |
поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљ |
та хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све до |
</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељак |
е више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа з |
задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише |
еде по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и ста |
— рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} |
/p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури с |
!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва |
Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху |
де како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Да |
на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се у |
да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јан |
аба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држ |
е! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакј |
то му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да |
днице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „ш |
плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, не |
од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, |
мет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Ал |
ње, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам |
јао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, с |
це укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за од |
р га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су |
никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, |
кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{ |
калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам соб |
н, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту ис |
м очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене |
S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Ст |
иве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све |
мо Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Св |
— рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш |
>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} |
S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Леп |
да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају |
радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Баци |
ивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради |
е па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости |
век не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена |
ад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <p |
— пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим км |
ћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале |
сутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочи |
екретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одеља |
ћи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и |
едседником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар |
. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада |
људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тв |
а своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широ |
ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати |
} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају.. |
а смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не пом |
не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад с |
о не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p |
ше није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да |
е. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са ше |
има ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с по |
>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазв |
е чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је |
се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најб |
— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју с |
ема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос. |
сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> < |
дно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бит |
емљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p> |
унају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p> |
нани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, в |
не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђакониј |
код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залута |
ато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у ли |
емо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га |
а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више |
орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да |
— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један |
ек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" |
сти, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост |
руги да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кмету |
а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да |
х, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба? |
лу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква |
ца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <p |
ава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, |
и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — дод |
аквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге п |
и се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живан |
{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад п |
то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови предсе |
после заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди |
} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спаз |
ту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом см |
вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се најв |
о да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу? |
заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</ |
умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха ко |
е не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим |
рочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на кл |
чати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад зн |
ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на д |
етом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски |
а он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо |
е учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше |
ким споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као н |
ам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone uni |
емој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n=" |
мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помаж |
ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно |
а!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам |
ај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и |
по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гл |
а ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош |
ј иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина. |
а га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се ни |
83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али н |
вари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме |
“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се мо |
живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов жи |
ође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и то |
су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко |
ога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и |
</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> |
чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, |
ељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Поврата |
>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лу |
трати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одм |
у и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну доб |
је добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смр |
— заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег |
pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његов |
попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога д |
учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Пов |
hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту |
ну!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упр |
а?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам т |
ико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест б |
да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — н |
н и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</ |
а враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну спр |
треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> < |
о, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга к |
оји му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до најв |
ровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради |
Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> < |
ње, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревиз |
о рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си |
{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> |
тао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила |
ше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.< |
ји је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она г |
сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га |
е загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — на |
да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{ |
леше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у |
а ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што |
ами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо |
о хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки |
адругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки о |
</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји |
исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није бил |
угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њен |
виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато |
p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе проп |
бавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче пр |
.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио инте |
инат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је с |
е неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако |
даје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} |
спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они нас |
арност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје му |
атко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, |
куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једн |
друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад |
рали би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би по |
Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега |
</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време ту |
ини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Н |
а знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S |
Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па ка |
ћу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре |
јтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а |
се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— |
p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми |
враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку |
си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице. |
се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не при |
Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни |
ан, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га в |
у и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S |
за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не |
би не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то |
а, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не зна |
Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ни |
је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем |
а.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич |
ните и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако |
утали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И |
<p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задру |
цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља по |
мах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S |
вање.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивн |
јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купи |
ко научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио п |
а мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину |
„поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и д |
ке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећа |
је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој |
е! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам на |
своји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву буд |
Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич |
стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу. |
19091_C1.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} С |
у, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула |
</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз о |
кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је уб |
што међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав |
полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <d |
вити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру срп |
под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљуса |
те не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <mil |
па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?< |
да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер |
и — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пе |
редио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цр |
ав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчано |
оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и в |
и сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година |
!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Ј |
/> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— |
зерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с не |
ду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може |
Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад |
такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тог |
ива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им сто |
ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима |
е његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај наро |
да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке |
о г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> < |
S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђен |
другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису |
тају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно к |
ругој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле |
и да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом |
нако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, |
знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Как |
јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема ви |
довини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићи |
ајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао. |
и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико |
, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до |
тина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изло |
и чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама д |
n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p |
представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим с |
оја је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наста |
врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревск |
као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имам |
беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испо |
томост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и сел |
се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност |
само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p |
егиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој |
hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та про |
иљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најз |
мао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисципл |
и од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже |
га посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</ |
наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној |
ње стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није н |
искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање |
Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ |
ће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се |
си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, к |
омоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте дос |
прот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и |
- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да жив |
лажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> |
ерска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање на |
или треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у |
емоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживет |
{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p |
опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста ти |
ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се |
р о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле |
0 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица п |
се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и с |
на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које н |
поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венут |
зеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај |
ина истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава ов |
н свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми ку |
ова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се |
реди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препо |
и судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пу |
е недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет |
ле коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мо |
ма, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чу |
а ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стој |
им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху |
> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> < |
ло дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да |
главније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који ду |
и забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора |
</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од д |
дна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно |
је, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају |
било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право |
ље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дођ |
и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто н |
и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, |
а се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи |
арима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто ниј |
p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> |
не, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи |
ше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али мини |
{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако |
ати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове зем |
има нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ ка |
о време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како |
раз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око с |
им, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих осл |
корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме |
е.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p |
p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</ |
су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пр |
људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја |
ас једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио пл |
же бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања |
о насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље |
ван, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он с |
итичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разб |
91_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно д |
олуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изрод |
е се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за н |
не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измисл |
редседник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type |
и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојиш |
рао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p |
S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми се |
p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет з |
ко милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад забор |
.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отв |
обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, |
пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје |
правља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај |
тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{ |
а.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако с |
из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се т |
е у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стаб |
b n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега ста |
<p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} |
му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан |
ше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овес |
гло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} |
адруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задру |
и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ зна |
су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет |
окрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и ми |
рко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао |
застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си поб |
аки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан шт |
учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер |
е стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и су |
ком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и полити |
ао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрен |
реме својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чи |
буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очек |
и радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да д |
је без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напред |
ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n= |
аму, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи то |
нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабо |
љорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмем |
равила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се |
да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> |
тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Т |
дичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице |
ана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као д |
онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је ов |
адич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а сино |
несе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, пор |
о само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских и |
оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге |
оји сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо |
итељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би ни |
другарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капу |
хтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само |
ђ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се |
раш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш ко |
ај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки |
ина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће |
анчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав усп |
припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би он |
и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} |
се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али |
то је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— |
селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се д |
же дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те |
тражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} |
стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и |
леб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом планд |
о, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} |
је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу ск |
мном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца |
вамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи ш |
теван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Де |
одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи |
пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се св |
Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано п |
ће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресе |
указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од |
ић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задруга |
акупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају неш |
ашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу јед |
и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше |
е се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад |
врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да оста |
породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и |
ку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи |
ворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то м |
да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда |
њкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто |
алога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један |
ва кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачи |
ојој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први |
у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је |
Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} |
веду на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога |
а је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али преп |
на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p> |
адругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Руча |
пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху |
већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга |
Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисм |
и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла до |
задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српског |
е пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљ |
изму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју |
чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <h |
да ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге |
прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носев |
преврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окрша |
прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разгово |
Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— |
кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је |
је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој на |
да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да каже |
ед дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S |
ђоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином дв |
и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!< |
току.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а |
а.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} П |
ад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на |
19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их |
носила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете |
ше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ с |
и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> |
е, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е |
годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 д |
ју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— П |
ех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам |
треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој |
онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни |
ало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једног |
да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике |
расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу |
и су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али |
мо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше |
право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ор |
и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише |
>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, то |
ен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш |
гурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хи |
мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити и |
ке шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку ме |
рстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према |
та...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стиз |
оренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни раз |
а да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до |
у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за |
ице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењ |
епромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— |
нски, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која |
p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</h |
, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, |
, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре |
лове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо |
о. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако муч |
че Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам |
стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу |
и, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се ду |
кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да из |
и да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на |
шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p |
атка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког |
по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је п |
а једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пр |
се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животвор |
а т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим з |
не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је в |
ше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дв |
мах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и |
/p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкри |
авали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте с |
ст куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу. |
ш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p> |
а.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји |
моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме он |
а, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, сво |
вењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај |
, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свако |
сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и |
, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало. |
и брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја |
још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изг |
м и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудно |
кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове нач |
да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пић |
, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашн |
> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запа |
ња.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општин |
ришту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичев |
били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише |
о беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о време |
а Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже |
на, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану. |
умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се |
залудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задруг |
ређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 |
дбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако л |
вања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и |
де могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересо |
ескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној варош |
м зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> |
су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно |
иле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све н |
ело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И |
ропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву |
ке.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану |
љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, пр |
ише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти |
ви узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „ |
на фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и |
иближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу вр |
вну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му |
рче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далек |
ха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ но |
убио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да |
<p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим |
ћ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
ола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи |
ати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} |
ха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, |
ма за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут |
да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му |
је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и п |
ин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керо |
спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од |
беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викн |
де ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи буда |
се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја з |
а.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разум |
о вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и д |
сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p |
дна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи |
, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на го |
ан прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се п |
о је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стра |
у Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само једа |
просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој |
дним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ |
прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може. |
бивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у и |
м животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада нал |
ју, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да |
. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{ |
жи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у |
„Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео з |
можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благ |
а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељ |
?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— |
арничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били ште |
и, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животво |
е држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно |
ишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ т |
<p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а буш |
нити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те устан |
оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> |
едно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јов |
творнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производ |
едаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> |
народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој м |
не...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкарил |
а.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, |
што црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо п |
а завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила. |
ривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки повет |
воју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, |
волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умор |
арству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки |
добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" / |
.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет го |
е скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то |
а се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји тела |
огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, мора |
и и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али |
други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пуш |
упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве |
ницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то ра |
и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити |
во је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна ри |
шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп |
леда крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, |
кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају своји |
ле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право |
то је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p |
сле може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода |
ар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта |
еру.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</ |
ами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми тр |
изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста |
ата за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну |
не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Нена |
и у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p |
— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> < |
ојим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за ком |
дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо |
н сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је |
да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви к |
ом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пр |
уг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд |
ко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> |
другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје |
то метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да |
— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја с |
а им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, ал |
а гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше о |
Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да зад |
з обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то и |
ико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: р |
пи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
ицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којо |
да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи |
уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па т |
p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео ку |
вгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас к |
бије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова с |
својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је наг |
на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у |
.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У |
бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — за |
веза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очев |
/p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно |
аде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје ст |
роз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, |
н зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене |
ра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, |
<p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово |
S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> < |
услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочек |
о им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је |
оп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, др |
и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се проби |
економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појед |
— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресн |
А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише |
олико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хран |
.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учин |
задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и н |
а произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и |
ин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на |
душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, до |
целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, |
ло к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „к |
! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузман |
еме, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пун |
ну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао т |
девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</ |
потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и теч |
курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману |
а све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да каж |
ог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А |
патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време |
опа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три по |
а — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је све |
слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спас |
<p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} В |
коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће сваче |
ише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} |
кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш |
е злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце. |
штине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ |
pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћат |
евиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је мор |
се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Ка |
рив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у |
врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш д |
а делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата! |
раздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} |
ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави |
по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, |
ма, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е б |
{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе ч |
— Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља к |
ађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим нас |
, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са с |
<head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C1.1 |
сно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше дево |
<p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А ј |
га зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} |
ладић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу к |
задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана |
ембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и нас |
м чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{ |
се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у з |
вама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предме |
жемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и |
се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја пева |
ране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још |
у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му ј |
ови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћ |
ад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на |
у се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> < |
да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Ш |
!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</ |
радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћуп |
наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене поле |
„цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге |
се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с од |
а ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на |
да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам |
знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеј |
им сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ств |
дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћин |
Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаш |
празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува |
еђ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав |
{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе |
ребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истовета |
у; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевље |
оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа |
на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чини |
а код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацу |
лазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти в |
и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за спо |
његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зре |
то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се |
ут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, |
p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама |
д немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се кар |
каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источно |
а је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шес |
4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 к |
да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад |
p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу |
p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћ |
А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истражи |
ељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте |
било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја ид |
м мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржи |
ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потп |
ште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са |
12"> <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је це |
} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уорт |
ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он |
о наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се мо |
теван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу |
љиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој |
међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, за |
Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гос |
p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој |
они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џ |
ића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узв |
Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и велика |
чких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, |
.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Жи |
принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто |
читељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитеље |
м да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> |
крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанк |
ирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одма |
лико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару |
натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, |
<p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве |
оловани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљ |
екога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — |
анац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар |
и за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њ |
Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли |
упују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си |
е.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рук |
d> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дот |
свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у н |
гиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи |
е са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу |
од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и |
то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он |
што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, по |
ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова |
школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима з |
а да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па о |
дичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате л |
такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер ка |
и.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу м |
и у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуд |
дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен чо |
тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвик |
кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су зд |
а дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и м |
ме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она |
кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да |
ју људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да с |
пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше |
војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом |
p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање н |
Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више |
кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, |
да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад |
бе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица |
жеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том мест |
авеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то |
и данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене |
Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја н |
p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих не |
Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слав |
данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имањ |
том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наш |
е.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали |
ћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћем |
игоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. |
та, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам |
дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај и |
ро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао т |
оћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква |
можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него гово |
је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- |
аше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, в |
ш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пре |
S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти каже |
ну жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачн |
луга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да |
е ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} А |
Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ов |
реза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо |
и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко |
увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о оно |
<p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Не |
екар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дан |
рио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега с |
то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није |
вога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста та |
.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> |
ла због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљив |
Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеко |
за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учи |
и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</ |
</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре |
Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> < |
имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Уро |
чаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> |
прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудос |
е, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да на |
лико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји |
ељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање |
залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још |
зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се |
клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о |
n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више |
ова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је |
едан у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још ис |
же партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас |
p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</ |
е сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</ |
Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</ |
Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција |
убоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} |
ан и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето в |
ни донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{ |
вере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше по |
>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још и |
{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— |
а.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога д |
дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише ј |
S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога |
ело се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици |
кудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину |
гући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Ку |
<p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па |
{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није н |
еригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне др |
ецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’ле |
о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, |
</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како |
а разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев на |
’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Сте |
су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све |
За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, |
шију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбиј |
да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше п |
скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски |
рош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Неве |
од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у |
ош један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — |
зи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кук |
> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми прич |
ом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви |
народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> |
асуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бур |
дину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш има |
то одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у |
коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да прогово |
рћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <d |
од јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључко |
у.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију бла |
стати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна пр |
аша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова је |
вога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се бра |
ич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има |
и изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једно |
екога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n= |
{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули |
то је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, кој |
га села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели. |
едно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошл |
нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило |
који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на |
/p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, |
, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са |
има је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, пет |
га и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити ви |
о се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са прија |
ила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а т |
иш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје |
бро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p |
женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће |
их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују. |
е, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашт |
се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде |
и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узм |
благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја |
азару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта ко |
саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише |
то је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како |
.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег |
место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— |
у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога |
а имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих љу |
једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест зад |
њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И ут |
десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ |
ледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакриј |
римо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам! |
живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Бе |
— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ сре |
— викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и ме |
ва, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден |
ривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— |
Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} О |
ве дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. |
<p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{ |
хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у о |
ли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико |
јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ва |
живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну к |
обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу д |
рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој |
стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе иск |
одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара у |
олили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и |
прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па о |
човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мрт |
а састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп пет |
укама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не ос |
S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш п |
ам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, п |
нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на |
ки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се |
ије да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она |
а будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад |
Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба |
аклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нек |
дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <h |
>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија д |
ађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изгово |
адоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити |
га ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо |
не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се |
еднога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C |
има на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за |
и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може за |
и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дре |
p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копр |
а је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде |
ове може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога в |
унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене к |
ма. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, гра |
код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила син |
е скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га би |
недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да ос |
.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње збо |
оје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере |
ражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад. |
редставити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и ве |
ост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на |
, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за св |
Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у ста |
Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно |
9" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна |
к иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа |
егов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S |
сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога |
удо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води |
стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљ |
о је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не |
кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћинс |
рати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједни |
плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — |
аћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било |
ака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напо |
потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S |
p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> < |
.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао |
ве и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, миш |
лако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, |
лиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита п |
ану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде |
ете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позиво |
д се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све |
.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p |
а наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како |
само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља з |
е запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то ис |
ст и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота |
а насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се уси |
два дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</ |
кад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница |
х опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који |
до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао |
Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је д |
опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то н |
обра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном |
е куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори од |
е сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одис |
г и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разбо |
пусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си |
иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али не |
ао да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на |
чи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола |
а их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак |
ановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како |
око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од посло |
е.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml: |
то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази једа |
ј једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речи |
тив тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p> |
се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као |
, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац би |
смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станој |
едини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезе |
то што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисп |
исам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</ |
ст против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само зах |
кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сма |
/> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и |
о је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ |
>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао |
твар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени сти |
роклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозв |
наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си т |
ла! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени к |
аше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на |
славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p> |
.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задр |
е ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигу |
и их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у рук |
да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</ |
ходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи и |
код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио |
ран с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се |
и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} |
/p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само |
зумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови |
ру.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је |
ну причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо по |
вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, п |
уда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p |
Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} За |
на, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не завад |
рст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав |
па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим |
етеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила |
ваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилаза |
утао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћуте |
повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се |
"16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, |
Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p> |
} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, |
клет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао м |
огодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И |
аде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из |
ојом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ збо |
проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а |
си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро д |
Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} |
с жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он ни |
кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он |
да ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш |
сеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу |
ишу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> |
ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш |
у једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванов |
pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала |
ске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађав |
онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шт |
срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Стано |
сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о мно |
id="SRP19091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радич |
што јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фарао |
дсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то |
били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сл |
асмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песм |
час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта |
је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне с |
нам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве |
оји се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у сел |
>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш це |
а Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шал |
пре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нуж |
бреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а |
наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне на |
зман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман |
ра Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и |
. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па |
еван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку си |
оме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече м |
е за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пер |
о благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то |
а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави |
од отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам м |
ош киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја |
немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и сврш |
/p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p |
ве попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</ |
ури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n |
нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не |
светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, |
ола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се оглед |
ого врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек ја |
те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти мо |
ине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} |
вар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</ |
добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позв |
је хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам посл |
нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник |
еци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љуба |
лугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто |
е снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда |
се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје |
Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање |
вену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— |
гледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући у |
а тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један поха |
би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на |
ћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се раз |
е!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу си |
воздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћ |
изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних парти |
! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут |
е дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба |
и недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати |
нко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га |
вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Сам |
и се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем |
етине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, ку |
а не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имат |
овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну мо |
јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А |
бори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на |
</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш п |
али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председн |
де у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с па |
аше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нех |
ице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, |
} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад |
на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним ж |
учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, сва |
н сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> < |
еде на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима с |
рма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S |
еко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с |
> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисл |
министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други |
позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али |
вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> |
ну му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ |
ш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зар |
е душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фаб |
ео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издр |
коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је д |
хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, пови |
редио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако д |
дгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зо |
ама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прили |
истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем |
и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црн |
пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се пре |
ед за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али ј |
га наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени |
ти и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако т |
етњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља |
на.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је |
е се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p |
ише смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} М |
иш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и |
ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један |
си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене при |
Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за |
леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми т |
али своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и су |
понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак б |
} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти до |
м док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и |
е, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би |
тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости к |
како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо ле |
сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{ |
ко радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На |
па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним живот |
ти брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један |
Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су нек |
ази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са т |
их разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у је |
он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мен |
емо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е |
твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. |
уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не |
састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p |
јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а |
узман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да да |
м ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем т |
главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има |
у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ п |
} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише! |
е посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.< |
а је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p |
јим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво |
поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура |
вој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за |
вају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— |
о како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било |
S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремил |
еба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за |
ене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала на |
дичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом |
</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора |
еће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Нена |
а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мис |
>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви |
кан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по се |
пусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима н |
у окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> |
лешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од ж |
>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом |
заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, п |
estone unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зим |
у за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у |
и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} |
и посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад н |
д може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да |
ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нов |
смејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, |
ћемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе бараб |
Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш н |
грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађ |
ако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне оч |
ћи.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за ку |
мо време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело |
ече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо |
ин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки рад |
чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- С |
ена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да ј |
уз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења |
<l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго пон |
l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“ |
припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Прод |
и!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} |
а и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плуг |
ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде |
д мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знат |
и ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без |
има, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била н |
убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Суд |
стужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово |
госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није |
онгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слуша |
о пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу тек |
екакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једн |
ово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара корен |
што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад с |
{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, ка |
?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се мол |
ан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— |
зила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она до |
жи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што |
зми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- |
да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко глед |
д нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете |
и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> < |
" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у |
бе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, |
дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас |
ого и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јеса |
и реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га К |
Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} |
еси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја |
се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од рад |
њао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под из |
упи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Је |
на и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише |
одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где |
а не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, |
а да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити кри |
оје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се |
ће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он |
Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се с |
Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред |
, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем |
<p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим. |
сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује с |
о имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објас |
едник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у ап |
м јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не |
дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> |
</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi> |
зао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да с |
ловима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну д |
знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је |
моли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— |
>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво |
икако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачува |
уз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi |
срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим |
" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз с |
ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јести |
гнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болес |
неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на тра |
и очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, |
ки, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у јед |
рећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто чи |
аки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем н |
се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљу |
старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пу |
га, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p> |
жаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у че |
и јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед |
камо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја |
— угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{ |
ван.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Жив |
а суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени |
{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свеште |
азао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> |
ај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна |
енутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњ |
да се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужнос |
амо баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино ми |
ању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје |
{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, кој |
, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она и |
од задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се р |
и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат |
ну основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па |
е није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и непов |
сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш т |
n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па |
ије користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у ме |
} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре л |
и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он |
ао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Де |
.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљив |
би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонит |
на.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хт |
беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — |
.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и уз |
узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасу |
— рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Не |
„Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично свој |
</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стев |
луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгла |
рчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема |
и то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче преве |
е Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ће |
</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луд |
кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у пот |
?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба |
оведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div t |
преко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" |
да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче |
морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type="group |
ајбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, В |
иже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, да |
за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> |
ајвећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши поглед |
им послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али к |
— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови паст |
мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумог |
равају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато ш |
p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали з |
и.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа |
од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе љ |
где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете на |
нов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газд |
аду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радил |
вом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим |
андур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и ш |
Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p> |
з за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је нек |
а га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{ |
ћи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди |
тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у св |
n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пре |
ДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p |
е подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај поса |
ашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађа |
ер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мо |
ећи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили |
Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њ |
p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, |
шта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођ |
да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, ниј |
о добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благород |
седник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прик |
не политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неут |
ерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје |
учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је |
у.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни |
то се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али на |
те име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише п |
стављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични ск |
час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прос |
} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— |
, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школ |
га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више н |
зумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на з |
е од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кре |
д немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</ |
да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} За |
<p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виде |
— додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде н |
их оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у |
о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да ла |
од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онд |
о свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рог |
покојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једн |
зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једног |
сно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознал |
p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку пр |
теља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја |
благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А кол |
их политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу д |
реба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се |
уше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао з |
> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе паме |
о да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</ |
ће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако |
d>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по н |
пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није м |
а се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавај |
изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној сна |
ом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да |
год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су љ |
оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за |
Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда ув |
ост деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ |
а Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седо |
мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо |
Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - ре |
необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене |
ожемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима |
ова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p |
Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде |
p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом бесед |
И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А ка |
ику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први |
г га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
она и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за |
уго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све |
че напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</ |
ашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би ј |
е да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да |
Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па д |
<p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p> |
шко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</ |
пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није |
обегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми нема |
чимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSecti |
а виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево ме |
у.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зат |
SRP19091_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за кор |
као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу |
</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми зна |
учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по дво |
шани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо |
е не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе |
ндуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмеја |
вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа н |
почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послов |
/hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми м |
ти.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у |
а лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га |
уде, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и мора |
била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улет |
>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} |
а, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} |
је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „ |
авну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо с |
>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И са |
мо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало |
о, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за |
рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим година |
оју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигу |
крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба от |
згубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно |
није.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта |
ине, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи би |
Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ. |
е дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То ист |
ђаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, п |
ршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре |
Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац |
i>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и у |
/p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се |
рекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, ко |
би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи |
сле пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота |
ва слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо |
од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих д |
си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни о |
лило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат на |
рујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно |
зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете |
ла се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може |
енидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по с |
а, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p> |
пу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Н |
{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па |
о.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике |
га коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — реч |
препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на |
лужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав |
у још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али |
га века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дел |
ову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И и |
ки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— |
д судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, |
тећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо д |
вотињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хт |
а стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и но |
е ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоз |
То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо |
дим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Ра |
ад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им суди |
ремеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невен |
а је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како |
вана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталим |
ога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху |
стеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да п |
је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} |
, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, се |
у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта |
38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један бу |
ена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" / |
“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога |
и чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што |
чења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме |
емо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> |
р.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га вра |
то видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли |
а виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> |
S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је т |
p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p> |
же да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће |
зложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш вид |
ову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите ов |
м квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пил |
ку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је |
поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабук |
ије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да |
е заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се с |
и?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису |
како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјеки |
земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо |
решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао |
аживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али |
гу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато |
ава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико |
ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала |
!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p> |
е деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој ср |
ви.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Ј |
ено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је |
ди и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезал |
хово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су по |
ге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту п |
детињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се нас |
дне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не сам |
} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да |
Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тог |
танојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у ку |
и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконц |
ћ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница |
ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да во |
џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежа |
>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девоја |
зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке! |
алећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле |
<p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белег |
ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па ле |
кад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоће |
којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима |
! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви |
за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по п |
едоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраж |
ван љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— До |
ј вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна распра |
је чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су п |
столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола |
су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p> |
као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се мож |
есет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа |
ј ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p> |
си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна |
p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, ко |
женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену |
олим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од |
знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, |
се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, |
шта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх |
ли само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш л |
е, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисав |
ровито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје мл |
ј клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прок |
одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи до |
е примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.< |
и не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како |
и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практ |
пади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже |
S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" / |
и нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шт |
онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли |
ао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман |
те, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван |
казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње. |
м.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и |
ринешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку |
ло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „ |
роду.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</ |
га распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било |
динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и |
p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, ко |
црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а г |
спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази |
положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња |
А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. |
ан. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су б |
намо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко |
говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.< |
пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка |
ним — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му с |
е налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узори |
зговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље |
а копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да |
обио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док |
право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан влада |
њу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноно |
а сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} |
рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb |
ду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачи |
радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</ |
руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја т |
један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двад |
за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљив |
меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</ |
ане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер |
/p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја к |
ма прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме оп |
робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана. |
<p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекид |
, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеко |
и цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се попр |
те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прир |
есма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — |
? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, |
ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> |
ас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што ј |
ише.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана |
е могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, |
док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо |
<p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послуш |
да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да |
</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</ |
сно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да иза |
богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми |
сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „ |
више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се п |
Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знат |
оље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: |
p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ч |
е, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} |
ођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S |
у се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— |
аћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на ра |
и и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господшт |
— Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им н |
> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната |
доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога |
полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онд |
ш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испр |
ослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог |
— јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — ре |
рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо |
/p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> |
па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p> |
ао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад има |
Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио жив |
избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је |
се овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу |
но место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву |
а.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве |
но од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!... |
ли ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас кра |
арод остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Ни |
м у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га |
<p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој. |
уд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p |
човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „ |
20 „</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једна |
воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, р |
ма од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с |
тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од |
ли сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да по |
ницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје млад |
ш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у |
p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и вос |
ичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где зад |
но сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају |
похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху |
аним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера д |
ве у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја мо |
рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш п |
донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p |
.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, |
ога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још мно |
ло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају |
ене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлуч |
очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џаков |
и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти М |
део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на нек |
них решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање к |
еју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му |
и општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и дома |
хани са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па |
ила накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих |
задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима |
ате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда |
у, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у м |
ој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Н |
/p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта |
<p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведем |
"82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијем |
а ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад н |
p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите |
о свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> < |
у ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пе |
и сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што в |
Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место |
м зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао с |
упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред |
домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше |
к: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну г |
ви су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> < |
сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} |
кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да |
— збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n |
ка узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> |
и после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда |
ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, о |
вам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само ужи |
упе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи |
ом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најел |
знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код ме |
, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али |
се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онол |
зите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</ |
прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а |
коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви |
{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Ж |
/p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда |
p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој |
ће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако каже |
Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кр |
би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио |
Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} |
лиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни ово |
кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> |
елу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преград |
урно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и |
p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— |
што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео ни |
ње у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... про |
ече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца |
ше да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— С |
љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле |
аш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имањ |
тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовим |
женство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} |
да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рач |
а видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер |
синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се |
е помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.< |
сну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спрем |
то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која |
ео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти б |
него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ |
зман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти |
и се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он и |
плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао |
тате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не мог |
м за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</ |
.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бри |
ка остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, |
жда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми тв |
маже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S |
аком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш в |
Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.< |
То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже глав |
ти рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздења |
квим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за тр |
— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, не |
да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири в |
{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често ви |
<hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зази |
друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни |
платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — |
јући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и разв |
/p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их |
о му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </d |
а њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да к |
кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им |
дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још |
није од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по зако |
чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше. |
ђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева з |
атим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за друг |
има.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ј |
евена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда т |
више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — |
им и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и тр |
? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, |
месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој гред |
о није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, н |
еши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „ |
отово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја |
> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на ко |
а час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док н |
за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно бе |
прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и |
...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу |
} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад м |
беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете |
шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се у |
шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> |
на, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где |
и није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Ку |
/p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све т |
к, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је |
нима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и р |
једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно |
еко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто |
м а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</ |
?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела |
њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног |
одица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то |
Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} |
ити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита |
Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно ј |
п, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на |
} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то |
<p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођо |
ицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван уст |
их црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропит |
у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвет |
у с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама |
ћи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> |
е 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад |
по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико |
<pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађ |
у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу браш |
е њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо |
дну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се п |
ути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не из |
Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појах |
, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, |
тора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S |
г припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да руч |
е полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је |
довно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и |
а у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је п |
9091_C2.8"> <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општ |
и сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и вра |
ко столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман туж |
гаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, ко |
"74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше руч |
журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на исто |
иком, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза |
рно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са а |
е можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи? |
ам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показ |
смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, к |
— рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотограф |
селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу |
арат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Ки |
<p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, кој |
змана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Ку |
казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter |
остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чист |
авно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући п |
/l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропад |
вство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И са |
бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо сво |
њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— |
— рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато |
којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па с |
с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — р |
са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног |
ајтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко за |
поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то ј |
који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, кој |
о, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за про |
али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је |
обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њ |
кресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препоро |
е ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже |
петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, |
аше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера з |
већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година. |
наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не у |
ошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ств |
исмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пас |
и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у |
га благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— До |
некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и |
тпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе |
о те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председни |
. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нис |
им ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колик |
Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за |
време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо |
ан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, |
А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без друго |
> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо |
тавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, к |
Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залут |
>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одб |
</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учини |
проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинс |
pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ј |
{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложи |
.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, |
га браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам |
штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Ист |
сници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на |
зди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо в |
иван.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, сам |
оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— О |
ћ и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган |
убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше ј |
купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође |
, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач |
кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за |
да, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван |
едно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало |
та кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној к |
говор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ов |
<p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, н |
, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Упр |
ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не глед |
е он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затвор |
> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оре |
!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> < |
ад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мен |
но, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и о |
нда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо |
људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А з |
и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од |
стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како |
видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у п |
<p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти ј |
као?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си л |
због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— А |
е, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазим |
— одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако |
д, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — уз |
p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да |
> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поруч |
ажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да |
азао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом пол |
ки.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... |
ђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио |
00" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост |
ет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је |
пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слу |
ад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта |
кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спу |
аш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу |
где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као ш |
ад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчи |
авила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да |
да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће |
аш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из на |
де, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога |
ог размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А |
ун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — и |
мо докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не пит |
>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— Т |
ко тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си |
ажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме |
.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има нач |
— рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— |
о!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајни |
кву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде |
, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му |
та, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не |
а ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако |
сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — п |
то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо |
е забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати |
с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, |
рихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба |
ве.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би с |
можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од |
„Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за ук |
<p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их врати |
" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никак |
, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови |
учији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали |
карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, |
енину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше |
и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задруга |
{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да с |
ина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S |
им интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам |
време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— Т |
.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто дру |
итај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу |
д тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> < |
ш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо н |
дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, т |
</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, ко |
е би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, а |
им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу т |
поде, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за |
ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш м |
Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> < |
и већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крст |
су деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био |
на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ев |
ији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја |
Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што с |
сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти пом |
да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом мо |
ко разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех. |
ман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стева |
шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плу |
ан се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“ |
иш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана т |
д сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} |
али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред по |
чењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на вр |
ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, д |
.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— О |
а разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, |
Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако в |
ом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што д |
вожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али |
да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад |
ти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — дода |
амо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме у |
} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p |
не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <p |
>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми |
екла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућан |
а.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка об |
Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба пропис |
друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти з |
ани, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фот |
<p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S |
им скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да |
Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за пон |
и можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо п |
p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које |
<p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени |
ачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад |
да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> |
и?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} |
брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говор |
.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мири |
пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то |
и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у |
ућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— |
кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане |
чен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођен |
ажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века |
енчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве и |
нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него д |
</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо |
боровима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нек |
човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А посл |
мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</ |
оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— |
о изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама п |
е, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми уг |
/p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћо |
p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако гази |
ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам го |
их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радиче |
иседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и при |
им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више пор |
!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојено |
лу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, х |
едности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да и |
ош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> |
истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни |
ује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њ |
еже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка |
те и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би ж |
кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па настав |
е и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасв |
молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, |
лед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен ње |
ви динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили та |
А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква |
е задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један о |
морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, |
ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар до |
знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били бога |
друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} |
мо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба д |
у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити д |
нице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече |
аман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око се |
еститао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго |
овима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разб |
, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не при |
мо је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по |
а кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који с |
нисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђ |
n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љу |
пет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Неве |
у то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, |
, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не м |
а он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито С |
га ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младен |
оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{ |
лазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених ру |
е душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џеп |
и коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико м |
ио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва |
... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> |
<p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — |
али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос м |
да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{ |
једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у н |
Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и |
дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ов |
а се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погл |
ote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Ја |
te> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</ |
га духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би |
арију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим |
тевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> |
ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} |
то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — о |
Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он |
ом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, о |
<p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да расту |
новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном |
пљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте |
га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни |
шташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Р |
се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и пр |
свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме обја |
а од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за ц |
еба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по м |
мљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ј |
м тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазив |
е, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се каз |
гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи це |
а, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан об |
улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање з |
варавало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално |
во, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све он |
се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донет |
истар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако |
ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти |
b n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p |
у о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљав |
бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не мо |
уна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, ал |
е моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више |
ра вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је би |
ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је |
одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и уч |
тикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини с |
смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде |
пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — п |
, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове |
горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање н |
уда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и |
промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш д |
и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњ |
ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам за |
зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу |
м да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од на |
="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се |
</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну л |
{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, в |
мо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за |
на вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били |
ваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, д |
да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике п |
онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте о |
вом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да |
и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај |
/head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још д |
ман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пре |
сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пер |
но за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> < |
оштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничи |
буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где |
е указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше гово |
ад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже с |
, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним си |
нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун |
Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се ср |
м, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четр |
} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја |
лупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p |
мем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p |
сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да и |
ребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у |
p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на |
а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са |
евалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p |
олико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да вид |
но ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађ |
и жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да |
.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај |
а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвет |
се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне н |
Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка жив |
ука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци |
си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој ота |
ући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{ |
.{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна < |
спита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
<p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после она |
, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп руча |
а литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, т |
ављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз < |
.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта |
змана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb |
, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- |
а на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеш |
е моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосм |
дост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. |
p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> |
који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили |
ети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су |
јега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој |
се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у се |
и, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а |
бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове |
је он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разло |
доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он то |
екали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове |
ако му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће |
. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовоља |
омаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а при |
<p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се |
ув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гла |
ју.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, нас |
. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу |
к одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, д |
и добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прош |
че Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли н |
њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одрасл |
ди у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се |
д својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или ос |
<p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се |
ма, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за пос |
оварајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина поп |
заслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у |
ео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S |
ера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p |
, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате |
камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те о |
амњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Ра |
председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би зн |
а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају |
не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— П |
не, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним |
о је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга |
ли кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и реч |
учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у вел |
</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Доб |
осподин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} |
како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, |
беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену св |
сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p |
време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки |
то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за с |
онављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван |
ма да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће |
се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова. |
чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, ре |
ја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече. |
рекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси |
</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се |
по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно |
и има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А |
и, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Нен |
ода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из з |
лит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима |
покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} |
је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли |
овим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на |
дан од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно п |
ека провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задру |
о умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— З |
/> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задруга |
Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је |
чају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>О |
ти.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи. |
ла за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то н |
о уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је |
е у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?< |
S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препор |
оље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зре |
скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим |
су уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друшт |
— довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Ж |
у од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Жив |
посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га виде |
њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себ |
хну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припи |
ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да |
ваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} З |
дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо |
/p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове |
ји њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да |
ва.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за пониже |
о их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесн |
метати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> |
аде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика |
нама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени. |
о морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве |
ма.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене |
али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дан |
ка егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке |
послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија м |
еваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш |
лико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од с |
ругом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба д |
ика.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања |
е извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и |
оворе.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за |
епо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману т |
ар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није |
то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хо |
рабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и |
ва пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врст |
крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метул |
сени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену држ |
ичке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад. |
S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не |
бар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се по |
S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни |
не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће. |
дне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на |
тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичев |
отовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници |
аштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити |
мисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпи |
а месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је |
, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> < |
с од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели мој |
Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу |
о, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— Т |
Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко |
} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си памет |
ира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што |
бро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} |
е Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни в |
а бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погл |
="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти |
ије теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{ |
а, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> |
а динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> с |
вим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње |
" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, к |
</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да |
њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како |
ћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— |
адругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком реша |
, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новог |
а другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb |
и не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, |
елу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам кара |
о.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што |
, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — |
пна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога |
ба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката |
би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била |
арошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан |
еобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећ |
<p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не мож |
пштини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Им |
— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О в |
их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње |
инити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</ |
леда — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или |
ће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све бо |
ецу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породи |
у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ов |
дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „риб |
вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређа |
ур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са овак |
ш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него |
м, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан пр |
ош није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задата |
вала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле |
едан председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не |
>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као је |
о њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напр |
них година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пр |
и, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити |
Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловањ |
први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и тре |
слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би бил |
велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и пон |
видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?< |
ст!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и |
„сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је удар |
им време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш |
ети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу |
ве оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку |
о то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна др |
рода и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ жив |
лно крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под |
ве.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ов |
ра најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашт |
!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате с |
ћ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше |
же да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо |
ам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p |
ова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Сам |
тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба |
којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је ч |
Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се н |
ше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде |
итворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Ј |
је сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па д |
е, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга |
му чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на п |
о год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад |
д народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може н |
/p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синов |
се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћ |
.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на |
за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у |
Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.< |
адити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} |
ве, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно |
и дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он |
изале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је |
се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да |
ница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.< |
и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то |
оже распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не |
р може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — зав |
ст, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јо |
жати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> < |
да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Не |
итати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе |
сује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо |
Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули пр |
а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потре |
штавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита јед |
мљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не траж |
бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мр |
га потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> |
утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону |
задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну |
S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купи |
Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба |
а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, ка |
е ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а др |
p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече П |
Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А ка |
јној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.< |
маже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам |
резиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— |
то је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погре |
да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пе |
онице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онак |
ј Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са |
задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћ |
ви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да |
реба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се р |
а.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села. |
у сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се дед |
да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали измен |
тој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Ј |
ив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене |
<l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води на |
ад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те бриж |
-</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси л |
/p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у ра |
и своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одат |
други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни |
д вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које ва |
Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао |
орезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче |
е онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Ист |
им пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне п |
е ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече С |
и.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, |
, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече |
ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво |
могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жен |
више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће |
ба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после т |
тина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како зн |
церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене |
и за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p |
ра и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, |
маћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, |
како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи г |
разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке пр |
, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ће |
м, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта |
и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — |
ри тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако по |
ба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос |
урава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Тр |
м да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја |
/p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, |
одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — ја |
p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече |
говараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео |
:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око м |
онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово при |
, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, |
>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S |
ој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> су |
Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас поте |
и се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу ду |
, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Ком |
грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад ви |
ла?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А ов |
<hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока |
амо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је и |
p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога |
ана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оно |
А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „н |
нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда |
ли, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам |
анојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам о |
Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— |
ије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе н |
овито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али |
ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, |
њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли гла |
о?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си м |
оја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овд |
мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi |
Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земљ |
уо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ но |
нски, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде там |
А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући гла |
раш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си х |
пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p |
амо један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одрив |
љу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ |
ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпи |
ри?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад |
они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p> |
сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на ка |
> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију? |
рекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш |
ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Н |
ње Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служи |
нда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} |
“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, |
i> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} |
, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi> |
без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што тр |
држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите |
де твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми д |
одимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је за |
пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} |
ауке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слуш |
уне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им у |
у ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Жи |
у да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док |
ни ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за |
а домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. |
оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас зал |
ајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и |
и ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју |
што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо |
ија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{ |
ог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</ |
том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врат |
танојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би пр |
{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не |
што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којо |
p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се |
на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпо |
а зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбиј |
ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који |
да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је н |
<l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршено |
абогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испа |
Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, |
ено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опро |
едник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војнички |
довољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније |
очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови св |
ори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, |
Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим |
још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапу |
узи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људ |
прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после чет |
дружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупш |
иши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућно |
, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњач |
де праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп |
“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо чита |
начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те |
иђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако у |
чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да |
Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за |
а наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну |
да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слу |
Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> < |
ели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим |
ан, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола |
не, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељ |
м водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном леј |
век да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу |
те браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прос |
ике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— |
те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p |
мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најб |
нати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мис |
о време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— |
иже.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— |
е још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно м |
ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива |
“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана |
а задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</ |
и још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе им |
иве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће го |
„Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишља |
едни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и к |
ачин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност сам |
е сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али |
д било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђив |
ом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да сл |
ео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве |
светије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад м |
а била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због |
и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и заста |
квом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па |
а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из њег |
им?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после |
м тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи исп |
/> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, |
по, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у зем |
те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до ме |
да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молеб |
стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити с |
или око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност то |
ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небеск |
наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи |
луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дош |
речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена з |
те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си |
та ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју |
ејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. |
мо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслу |
довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не |
артијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Ов |
би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац |
нском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био з |
атри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, ко |
дигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и |
мирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште буду |
ада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </di |
е живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко |
вање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S |
и једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два |
па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим на |
саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом |
мо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — |
а не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти н |
/p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осиг |
>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воск |
ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посл |
одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну |
ћу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нис |
<p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} |
>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, |
о узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</ |
ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</ |
и у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — |
} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то с |
Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху д |
<p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му с |
придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све и |
су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да |
ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p |
смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше |
будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљ |
те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годин |
</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то мо |
рла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори с |
ивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али |
породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задруж |
његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, кој |
сте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одј |
кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на |
: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, |
не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки |
челе и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрав |
ића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да жив |
челу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно |
у, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећ |
е псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ов |
вакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Р |
е. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре. |
а ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарм |
о умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Как |
</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брат |
снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држ |
још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе збо |
ше пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по |
се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп- |
о ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ват |
м, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у до |
веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="cha |
е одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби г |
дају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад вид |
> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш |
мо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад м |
7" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету |
Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама |
д дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и |
е.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што |
риш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечн |
би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у п |
!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви |
p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} |
му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Н |
ству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— |
<p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Ле |
тави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џак |
ти, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се вра |
{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! |
и.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах нада |
} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где |
више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{ |
ак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и к |
и се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није ок |
лиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, к |
д Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано к |
едседничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је |
пштинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} |
веће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога пост |
први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светит |
ј разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем |
..{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам |
а одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одј |
же да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се |
а, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притвор |
ећ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, |
ече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — |
мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се сав |
з Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xm |
њи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође з |
дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељ |
траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и |
куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у т |
у више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, |
а сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у з |
— исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њ |
рно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра |
ом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станој |
нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око |
{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто с |
ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му |
Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му |
ад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада |
ка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се мог |
е“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још заглед |
адник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вре |
о.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} И |
наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта л |
је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности |
це соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава! |
твој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} И |
ом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, |
око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред |
ега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе кап |
<p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слуша |
/p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, но |
дич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка г |
то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се од |
кије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет |
кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И |
о о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први |
отворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, к |
је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људ |
ање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни поб |
не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Де |
о мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу |
ес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је |
егови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То |
исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отим |
о, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо би |
он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула |
овори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Чо |
е миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом |
га није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима |
итичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек о |
ило једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и на |
— уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — |
га.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда рак |
разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш |
аће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дука |
еше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му |
о тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га с |
опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и по |
у није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес ра |
p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрљ |
</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да к |
>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возах |
да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно |
{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепр |
ци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли т |
жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>С |
треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад |
емо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Нема |
> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слуша |
о замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не зна |
ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пије |
и за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад ј |
ја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам ником |
p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лак |
и учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти м |
/p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га |
се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван по |
зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули л |
растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Од |
зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола |
, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем |
уцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом. |
који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник о |
з, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </d |
</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све суда |
е, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотл |
те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с |
подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ уго |
спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио |
укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, д |
Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам |
е подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако |
е још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му с |
оп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, |
<pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> |
мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата по |
> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да отко |
како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му пр |
} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, т |
у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твој |
добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсториса |
тио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што |
сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — |
на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.< |
Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а ј |
страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, |
њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{ |
сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече |
гда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други |
т таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која |
ик.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али н |
ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући |
м зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само |
<p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" x |
да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, |
је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања |
траха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ |
купи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други з |
чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због |
дан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити |
гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које ду |
<p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, |
да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој реч |
о изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се си |
воју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је п |
ке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па |
ао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима благ |
мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање! |
да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примица |
>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па |
у зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и |
знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су |
уприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на |
дмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто |
о Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, |
ивана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан с |
це.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти |
аношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својс |
растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и пре |
а орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p> |
еко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весел |
42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам |
ан је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили |
S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељ |
е век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву |
му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! |
едини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку |
</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу нов |
{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадно |
вом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне |
ка.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поште |
без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S |
с мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устран |
тво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да гов |
астави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како |
могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке своји |
оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман бе |
глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао |
е су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имови |
а.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он с |
е примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном з |
четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онд |
се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами к |
ет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну |
Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет до |
зеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, |
невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због |
ке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио т |
тера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма во |
/p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре |
ао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њихов |
би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отво |
ажен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— М |
>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред |
Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Ж |
рен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две |
а по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови дру |
ом општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда |
добио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, по |
S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — до |
мо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник |
ила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру |
чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— |
за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од |
> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо ва |
мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не дома |
пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — п |
у уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега |
анојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући т |
задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан к |
задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога ниј |
ме.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— А |
не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушнос |
<p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти |
брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имал |
трани је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећо |
ају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазва |
о саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џаков |
за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умст |
ead>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да и |
захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, с |
вана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесе |
ије могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што |
е.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предви |
је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само |
и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако н |
аријска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на д |
, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у |
или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, |
ве славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> |
/p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи тр |
емљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и |
ој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу ст |
и, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сла |
<p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита |
се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> < |
p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било |
осле њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је би |
плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка |
, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше б |
сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општин |
> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пр |
ња.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушал |
p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудим |
</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, д |
земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за |
ај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађ |
врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у |
лих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да |
џи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покрен |
{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већин |
<p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака г |
не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— |
на лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бо |
га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а |
та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, к |
о, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, шт |
су разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p |
есе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} З |
бјави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето |
атрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казуј |
амицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — на |
ећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на |
Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне произв |
цом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су |
чком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само не |
логај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка |
Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будн |
ги сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине орао |
крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред |
недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној |
, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атм |
испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај ок |
не нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! |
је окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено |
међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам |
па, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постој |
чијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и ј |
љорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, пр |
ако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам |
еђивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и |
подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо |
душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили сре |
>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше за |
, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити |
жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет д |
у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до о |
о сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи |
0" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни једа |
и на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по п |
олико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прек |
рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</ |
где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабра |
л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</ |
цу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо |
их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n=" |
Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите праз |
то треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавреме |
{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли |
а је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слуш |
жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу н |
ју партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису мог |
раше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вре |
да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Не |
аке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опру |
ви главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поре |
!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живан |
шао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не о |
Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је ск |
па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом |
рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, за |
и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила |
на.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе |
ене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна |
арод прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузел |
ничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и |
тедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока |
— окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{ |
ј прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имал |
широко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео даб |
налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се мора |
годнога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} |
шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту гро |
га, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе |
било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су з |
е, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду |
м царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, св |
м молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше раки |
и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао. |
ону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван уз |
p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зач |
ли ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет свој |
оп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81 |
еговога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста |
бог брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан |
прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину |
} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{ |
нако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни т |
јствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких неда |
Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде |
ем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ва |
да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S |
зум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, |
синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више н |
сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вр |
цама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} К |
} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не |
— рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет |
очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! |
} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, |
едседник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p> |
ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па п |
својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за |
д захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се пог |
и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче ми |
јицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши ова |
ти задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окруж |
поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо |
е, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове |
еше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што |
е задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабра |
ма беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — в |
дични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, |
са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дет |
ико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и слож |
орезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник с |
етеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, ве |
тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави воло |
говори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим |
> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам |
бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао |
>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављен |
имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> |
јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем |
/p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај |
. —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после |
аше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n=" |
Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их у |
ци ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног |
S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта |
динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара пл |
чаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-цел |
вала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим ку |
ом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, ц |
кле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задру |
S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах |
чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је |
} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и |
и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за д |
е и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа |
p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, |
ија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коњ |
стрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што |
а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, |
нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо |
да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не м |
вати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! п |
, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неко |
бријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи сво |
ербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако д |
онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а |
и га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких |
осаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нист |
у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер с |
p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти |
о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које преву |
ли партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова ниј |
еник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас |
Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих |
поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади |
да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро |
код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И |
— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — ре |
али из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то урад |
чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само |
/p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} |
ом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и |
и мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</ |
оник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о |
напређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до |
уша и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— |
Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради |
спала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепу |
заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председ |
меј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.< |
рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пх |
их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обрис |
својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која по |
воза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S |
иван.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дв |
као до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој пов |
ажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим |
ад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао! |
ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чини |
head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан |
рцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи |
је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Ра |
ес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова |
и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, п |
трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти м |
улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем н |
ђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и |
днако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и |
општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана |
еља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљор |
а и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апа |
си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како ј |
ло време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и |
м донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, ка |
вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије пре |
о послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом за |
тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опр |
аба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловањ |
орисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му сн |
осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, |
из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на по |
лави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не х |
етну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли |
оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући |
довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогу |
ије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само |
ного забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ |
мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим |
лавом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш |
е има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од се |
лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми |
пио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и де |
оти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију н |
се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буд |
а макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не |
јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се |
у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо |
удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапу |
и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим с |
. замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На |
и власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си са |
шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу |
пи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамн |
а на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао предс |
зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, |
</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају |
их седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, |
, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па |
/> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну |
а је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...< |
мо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад |
е попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? |
д!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити |
о сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хте |
ину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су мог |
<pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} |
Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да с |
це у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, м |
дела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала |
ивана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... |
и.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало |
ира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он |
у.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах заш |
п и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљ |
епио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у ва |
наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, |
е објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село |
ар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87 |
ију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели р |
мо се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше с |
амо уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} П |
не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругов |
бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> |
челе.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.< |
лом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад вид |
беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше в |
убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад |
шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш |
ху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију |
о да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих |
ме донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо |
у услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по ку |
</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да |
утра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па јо |
има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да к |
дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео |
hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораов |
лутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани |
рата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао д |
е пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко заја |
о те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то |
рма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од у |
о више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S |
жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, |
па.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} О |
она!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, д |
ад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да с |
зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају ли |
натема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџул |
адругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно |
рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јагл |
pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига |
ли, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али |
p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не |
ова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.< |
ице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је прино |
шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде пос |
ан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>--------------------------------- |
и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и |
и му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи |
? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на ба |
е и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још н |
преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села н |
, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан |
ве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге неде |
очела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрд |
Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог пожи |
точни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије |
лости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан в |
и, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — реч |
ан је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о сада |
воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут по |
> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео |
ремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два |
ан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, |
на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на пово |
.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином |
им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их и |
налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што |
а!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова |
ма, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољав |
III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет |
друзи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, х |
p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да м |
ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим и |
/> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам |
ан и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној ц |
едним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера |
{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетв |
а сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче |
</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само м |
> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па |
е свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи п |
ну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се |
/> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо н |
и, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једн |
задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може |
зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} За |
S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа. |
<p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с |
пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са в |
ише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од он |
усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се |
ихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имам |
спи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац |
во мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трош |
ко му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви |
ори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те |
а једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што |
Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохв |
збистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се |
19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно |
:id="SRP19091_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад |
id="SRP19091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело |
.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, |
d="SRP19091_C3.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нис |
S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју |
<p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} |
уги.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само вр |
п-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Жив |
издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задру |
оја има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их мора |
стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоће |
кајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да т |
дама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истре |
реми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти св |
да пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> |
слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан |
месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико н |
ше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приб |
и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до пес |
ећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а |
има.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S |
нојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, |
Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} |
школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> |
мркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег заве |
кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“ |
а, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте |
ењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пи |
то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад |
S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело |
{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком |
што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето |
а домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је |
ктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне |
под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не |
читељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотогр |
ну и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> |
вртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху |
кочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи ос |
по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мисл |
љорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљор |
први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што |
аје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исче |
јској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Куз |
} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одмори |
едели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку зад |
} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зара |
ву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спрове |
реко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па ис |
твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад |
авуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како м |
.. — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гл |
под једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Саве |
ку слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи |
кве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише по |
крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и так |
ва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амб |
њу у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су св |
Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама |
им оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покатк |
А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док |
иси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим |
дмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа г |
вењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И оп |
велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше |
још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беш |
децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— |
пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због бр |
школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилаг |
и.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задру |
овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да |
половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкри |
руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, од |
а ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко с |
повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заи |
тов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на |
их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и |
8" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без и |
е све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је н |
наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу! |
коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је стр |
и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили |
ата!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из зем |
> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у |
помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се ка |
ра једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — |
купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то |
ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није |
и беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се |
га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује |
="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи |
зват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински |
атство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га |
p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за наро |
{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — з |
>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не |
} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дн |
ла вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на бел |
<p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имал |
ош . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су о |
у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Стан |
е неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изн |
одбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и |
цања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p> |
ти да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе п |
љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом |
— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад с |
рејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле |
уфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну |
/> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као |
коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пеши |
је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, д |
ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обре |
етити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне |
ик питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече п |
дно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите. |
днога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да о |
д казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозби |
<p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда ос |
ти.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор |
свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер |
људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу мо |
оводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и |
икну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, |
мо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, сто |
ивати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави. |
од, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољск |
шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу |
нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо п |
вадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види пло |
н од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац |
са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише ј |
.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="1 |
то у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче |
и. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобн |
ромени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је ов |
водаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на к |
аживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што с |
капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздр |
Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} В |
о.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> < |
тојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењ |
га оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише |
плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас кој |
аца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" |
од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи |
ди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар |
оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор |
де дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па струг |
цио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— О |
а калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву |
и.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви |
пушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца веч |
рва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај |
загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану ок |
и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина м |
ају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом на |
тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> |
ло.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, |
же, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о |
, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и |
мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађа |
стрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича |
оворе, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће ко |
е на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су зн |
три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради т |
зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла |
стио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, ко |
сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабук |
виња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је ра |
ао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Д |
које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде |
биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због ко |
оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан |
д и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — ре |
ти и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропуш |
емаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царс |
својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле |
пава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта |
од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је и |
</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име |
себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми |
не деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стај |
дичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ |
забрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако |
па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким ј |
ут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргош |
свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту м |
понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут |
поверљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужев |
године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес |
дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то |
а ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шт |
штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га |
аквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му |
њем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и оп |
ахтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице |
љство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и |
а овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, |
е, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадњ |
чне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слуш |
ељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете п |
то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb |
ћеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни |
<p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> < |
им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким |
еће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, са |
ас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у |
пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друг |
смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све. |
дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.< |
о чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише б |
они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p> |
он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад |
ст.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с гл |
а учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добр |
ка, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисм |
— умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузман |
мо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си |
ну не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нис |
а се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим живот |
не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— С |
есеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.< |
шта!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиља |
ит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p |
за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p |
е ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо |
ан гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се |
онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом |
кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти |
.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избега |
ају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, не |
нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људи |
да у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмо |
че Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак |
што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Ј |
бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио даб |
а ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{ |
а ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш |
— одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да |
>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се |
„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше пар |
етко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом најв |
о је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прих |
и свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви и |
Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, |
све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бри |
, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим |
вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете дожив |
волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p |
вим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега |
<p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. С |
нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да тра |
епо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели |
брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за |
з мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да р |
да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да д |
рени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> |
им.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобољ |
него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихо |
емо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и М |
обио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот ка |
Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царст |
да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обич |
арало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и право |
е помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И т |
ивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богоро |
на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио |
и целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно н |
виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да бу |
, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја |
помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и |
који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена има |
им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадош |
е бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич о |
S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} |
а о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице жена |
амирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и |
угаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове ус |
ожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на тво |
не, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p |
од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да |
ва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p |
угара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, зат |
тимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да друг |
ј призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађ |
излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући! |
се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица |
ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сен |
, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце |
имо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Нев |
а; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па п |
type="titlepage"> <p>ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉ |
ехани, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и до |
Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p |
то је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S |
можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> |
ћеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код м |
ече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Жива |
ој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше |
њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пос |
а.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи |
стави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што н |
у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, |
и на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у ова |
ељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </body> |
ана утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитос |
требна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да |
него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стев |
се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42 |
куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не о |
све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођ |
штво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој дру |
бе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не ч |
аш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да м |
каше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привика |
војке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе |
сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попо |
ост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и пер |
кије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да исп |
<head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жен |
ежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај п |
слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо как |
су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плуг |
апредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки |
корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, |
p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна |
ни започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних п |
и да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало |
и и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, |
а Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да |
ије циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да п |
је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шч |
оју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не те |
ше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порез |
практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, |
n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу |
о што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехн |
<hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле ка |
није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— З |
нога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе |
ници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалит |
ропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су |
/p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу |
у. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човеча |
и тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поште |
ако му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</ |
а наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блат |
— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не ку |
? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд ст |
е и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинск |
опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дир |
ласт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Ал |
излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти ви |
људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позив |
те љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог рук |
, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш |
ом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар |
огачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правд |
је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде послан |
аспадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети |
ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх о |
ојој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се па |
што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, би |
} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тир |
око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадит |
ате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и |
и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који |
мена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима о |
S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је з |
Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако |
ом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и |
себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— |
х ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим ид |
ња.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А |
е озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и квас |
и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који |
новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неко |
мо <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, ш |
ве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се ко |
о од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова ј |
програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p |
а.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образовано |
дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> < |
ан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због |
ћан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, ш |
слиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S |
S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти |
же му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} |
а.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, са |
<p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} |
тке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадат |
тељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на р |
"65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, |
која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми см |
ко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да |
да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непо |
тице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па б |
су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећ |
и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, т |
они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— А |
ти наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који |
зао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву њ |
мађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим по |
е људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења |
д сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп ка |
једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се то |
е <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опса |
одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко д |
ело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упр |
постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску |
ити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И к |
ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!< |
ити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} |
х руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без при |
иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; |
, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што с |
d> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само п |
једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва п |
а молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хи |
.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем н |
е тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с |
ом стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање |
ва.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих ра |
е за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита. |
Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу так |
привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше |
рошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово |
и не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.< |
и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће чов |
рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и |
аше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залу |
титељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда сед |
нам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну не |
те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p |
зилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да ста |
<p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате к |
уљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим |
за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас о |
и у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — |
Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p> |
ета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, |
те!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</ |
> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{ |
гом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његово |
дборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Ниј |
делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} |
<p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то т |
ом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> < |
p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог |
унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као |
! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p> |
под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојз |
} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се |
остићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quo |
ити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчи |
е:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да виш |
ором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и |
а видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу раки |
и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се |
тим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задово |
{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одгово |
и смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет сл |
а вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те по |
то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо воло |
оказао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите ви |
пски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> < |
логу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни на |
могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одв |
рови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за мо |
рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да |
аса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која |
, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљишт |
ста мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломит |
до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не пад |
ца, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, |
S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој |
другу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде са |
м.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из ру |
ем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан |
падне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— |
> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и ост |
ичешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђав |
сти.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p |
будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и св |
О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити |
ку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух |
м се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо |
у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до |
ке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с др |
таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их ис |
ше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и располож |
ш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се нас |
овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је по |
а.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S |
све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву |
и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких год |
пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које так |
а се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се |
{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене ста |
па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и |
што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече и |
смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне га |
смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> < |
итву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Ку |
Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да до |
> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила |
-— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb |
ице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су |
оју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и |
то кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Рад |
д говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве |
азбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пан |
дич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утиц |
за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи |
а, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapte |
{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно. |
били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска вла |
> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и |
ружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки је |
ј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и |
у они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање изм |
им сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово |
Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p> |
а, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе |
тво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" |
ај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше |
којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> < |
еба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети н |
ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се |
но, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе |
ди зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавест |
, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из |
одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити |
ника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> < |
ионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише прот |
те народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња |
репуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је чове |
рста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, |
воре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на с |
авси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и ле |
ех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="ch |
га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год п |
/p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна ш |
у кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина |
еобична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненад |
што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао К |
на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> |
на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радост |
се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше |
на и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се |
мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми |
чиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, |
пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун |
на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на |
аком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си |
ни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саоп |
е бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте г |
ме, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобр |
човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} |
ли паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Н |
в, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати бр |
те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, |
адницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — |
па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младун |
е провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп |
не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош |
метова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат |
Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне о |
дседник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али |
могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врл |
лицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у св |
један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствов |
<p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се в |
<p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у поз |
е најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори |
ругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили вре |
е се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше |
смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда |
! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се пом |
и већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав за |
налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се |
восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— |
д се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали |
Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак |
— сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за н |
и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њ |
и, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у с |
и само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мет |
такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да с |
ра да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> < |
же, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском |
.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их |
било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јо |
само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мр |
стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на ко |
ос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас. |
без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> |
ше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом |
ију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу г |
олико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... тр |
земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А |
ије мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у меј |
ити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта |
м бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што |
дједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љу |
а се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи |
убио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се извест |
е, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, б |
а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> д |
је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Мој |
нам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: |
{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да |
све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калаба |
осиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а |
а човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али |
емо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богат |
азилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио |
ли и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама за |
Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Ал |
био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред њего |
онутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре нек |
близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато |
опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{ |
огу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар ни |
е да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и чет |
адатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте |
, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли с |
редседника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </ |
м.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од ч |
м, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> |
ашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби бил |
а ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђор |
од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му ниј |
д кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ |
а поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани |
рви</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет кру |
ли сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад би |
ошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да |
, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> |
сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — |
ни.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на с |
ми са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја н |
дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је |
с је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да |
" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је ниј |
да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како |
S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише |
делити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p> |
х зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. |
вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и |
шу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те сп |
нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели |
— рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — |
е мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— А |
су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су |
p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како з |
х док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши п |
ло поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то јед |
страну.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти уг |
у за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу греј |
p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукат |
>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су на |
ши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="cha |
но, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, |
ђевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Ме |
ече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече |
ца и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени ј |
во и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду |
ре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није зада |
д Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погл |
ркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и п |
је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је з |
га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем |
Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немам |
ада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци |
учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не о |
и синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су |
ра из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико б |
ме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда зб |
својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} |
И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је д |
ију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— |
днеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па |
поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио жив |
азумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник. |
се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и у |
/p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедиониц |
бар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стањ |
посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако жел |
жете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а |
> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — реч |
ећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одрж |
учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи |
} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и уст |
S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, д |
јемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p> |
п сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си до |
сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич |
ко порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми оч |
?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта! |
ише!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имат |
е одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине про |
{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А |
сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо |
глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па |
p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје мле |
им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о рам |
е тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што с |
хну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо |
> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од м |
треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S |
еже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја |
месиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надв |
.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си па |
чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А ш |
питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па |
добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{ |
боље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није н |
стојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можем |
куда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што т |
— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај |
деља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да мес |
ј задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је |
ску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се јо |
Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то н |
p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А |
ље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу |
атио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да |
у народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац |
едионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју |
ћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да |
>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа |
?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — реч |
угљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да |
ш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти |
сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— |
ога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> |
знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— К |
овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онд |
Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станој |
народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише |
о кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, |
и јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га |
ад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, к |
и и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео С |
име да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о њего |
</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је с |
зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се |
Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учи |
не плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p> |
S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88 |
е паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није |
еш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и |
тима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче оч |
ли се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају |
тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога |
је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зб |
Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајућ |
ер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и ок |
Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива |
еднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— |
већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи поче |
ни поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у |
е да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад п |
има и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</ |
нога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански |
Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече |
димо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из ку |
а уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео |
мо смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али сву |
да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та |
зио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија |
може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго |
ивети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово с |
а начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност |
они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми |
, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------- |
ише пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се |
да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао јед |
детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по |
ци можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо |
.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S |
вана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њ |
их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </ |
емо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља |
ам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — О |
двикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева о |
се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање |
<p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала |
Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима |
а више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у ку |
овремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га К |
брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо |
проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме ост |
д наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p |
рив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не по |
а „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузм |
<p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато шт |
аредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност |
ју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуш |
и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигд |
лижно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи прошири |
ега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} С |
ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни д |
b n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, |
} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти игра |
дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема. |
ила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не |
још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за већ |
удима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Љу |
вена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.< |
он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па т |
о не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове кућ |
љада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" / |
от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар |
живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сирот |
а ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га ис |
, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после |
="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли |
сти може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристаје |
Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у је |
са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситниц |
а оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас |
еђу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је о |
ознам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> |
рутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} |
најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А как |
икако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада |
<p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се м |
еле, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — ре |
м до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нов |
где не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изглед |
ко тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти тре |
одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p |
га неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на |
помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта н |
.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна |
рактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p |
отиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише |
д имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} |
ога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу |
ам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога ј |
м.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се о |
оји он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра |
— већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, |
ак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш |
у грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S |
д и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, |
рестајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, |
м, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки |
не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли с |
а на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapte |
{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да с |
— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А |
басја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и ре |
гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на |
си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онд |
ћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, |
метство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да |
ше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречи |
радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити |
p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, ис |
се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n |
теван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити |
и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичеви |
угога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракиј |
без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од ка |
<p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља |
којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{ |
ас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуц |
г дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у |
а с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу ка |
правите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и с |
. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан жен |
игнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и |
а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од |
икаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — уп |
ало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе |
била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, |
! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p> |
омаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> < |
тенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао ј |
с презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p |
ес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{ |
ре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина д |
<p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и в |
ворени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо |
е и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је |
ове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви |
осеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуг |
је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо дос |
— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? |
азим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда ш |
онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што и |
неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш |
ложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене |
p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда брков |
а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пр |
притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S |
а би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се |
еко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су |
ас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обра |
ме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ј |
своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помири |
ем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекам |
</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо |
ином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у не |
мили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај |
ао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствар |
е оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака |
у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком р |
ва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испа |
а утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то |
ко су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да |
Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без |
шли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p |
продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки |
, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би мога |
азује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, п |
!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћ |
...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера |
{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртв |
љи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ј |
ко га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње за |
одишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако |
поне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задр |
чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви м |
као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутн |
у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам ви |
ова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, ве |
ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како п |
о што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он по |
рцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светл |
и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер свак |
да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> со |
ући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога но |
пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао |
једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта к |
фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — пит |
а захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Мар |
Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун н |
сим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p |
мо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман с |
целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по |
а је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш в |
у већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за |
више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> |
се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој |
p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су и |
>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја |
адовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да |
<p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико |
је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16 |
ица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p |
вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло ка |
, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, гд |
удним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све |
та је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се н |
една <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле п |
уго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога неср |
икну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи. |
оворе људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањим |
да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за |
А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> < |
Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви за |
мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p |
е и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, |
но, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо |
би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ |
рема другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни < |
о могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправ |
ута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па |
ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристиго |
имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису за |
ни!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p> |
који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газит |
у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам к |
гови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Ж |
та ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без п |
заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру |
као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се ник |
ама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече |
о, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари |
о непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо |
едионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто о |
едај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо |
ебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— |
право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш |
из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену б |
беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> |
им да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га о |
>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— |
осподштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам |
по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, |
нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући |
раве један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка м |
да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљ |
Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш |
p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p |
<p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ам |
и да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем |
и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који |
Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из ва |
е од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек мож |
борави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад г |
огу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наш |
у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири |
непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, н |
шом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кмет |
> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој |
.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на је |
Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јун |
} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то нео |
— довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу. |
је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам |
смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима н |
аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се подел |
затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде ш |
људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{ |
руго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно ш |
е имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Повод |
не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није час |
ћина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основ |
еван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи дру |
ећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{ |
ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом |
не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви |
гу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје к |
у сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја |
аш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми т |
Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем |
да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Жив |
ма зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочаре |
ју.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела н |
<p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има |
ва, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима |
едник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама т |
љу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш о |
!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да си |
да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића |
га дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кож |
авда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да |
олико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман |
о покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их |
црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свињ |
слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то ш |
Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А посл |
на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, инт |
ави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? |
е прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Је |
а кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— |
о треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да с |
и да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекиват |
дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пију |
један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за |
укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред т |
е оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дук |
надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ј |
одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задр |
му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> < |
о грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула |
поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се доса |
луг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу |
ли људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику |
е.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, к |
ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није б |
зе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— |
свајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим |
9091_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева дол |
ло дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се савети |
Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су т |
заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се |
х, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} |
о је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога д |
} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, |
а мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — крес |
о свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим нап |
што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас |
, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изглед |
о трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> |
и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — р |
ад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са |
ката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике п |
з, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли т |
ну за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та ре |
: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од такв |
странила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерв |
женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену.. |
искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мен |
ла ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу. |
новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде с |
плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онд |
p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да |
рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе д |
ом поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендек |
из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n= |
<p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, |
ш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, |
ренијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дув |
а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— |
смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби к |
Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p |
> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга ј |
во донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однес |
и не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивц |
> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те пр |
Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је |
ала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се |
моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један о |
а дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови |
о сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју |
видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле ш |
зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се изб |
кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века р |
кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати |
родајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све п |
јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотл |
.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун н |
жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, |
id="SRP19091_C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за сто |
немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — с |
преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту ј |
енад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — от |
дмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија |
мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научи |
из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Неве |
и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Неве |
вију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању бл |
о јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испр |
у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помис |
а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире м |
адича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ниш |
</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> < |
ванином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије |
дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале |
о неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај т |
иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> |
цом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — наста |
оштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду |
а једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се н |
љни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега |
лена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено |
ваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да о |
дан крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ниш |
ћкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненад |
, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурс |
елисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, ш |
а, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема |
људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућ |
се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио јо |
ад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} О |
p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово зама |
ају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ |
а.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: |
ичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који |
едног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</ |
адруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вец |
<p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си |
оје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојк |
ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.< |
исто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладови |
је више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао |
ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под н |
же помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете ти |
.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па |
че он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо н |
вде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи |
га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ов |
<head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат |
дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав на |
нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ п |
могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да |
чине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти |
је чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бун |
женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, |
Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у |
али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није б |
.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данаш |
ема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој |
утито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код ов |
арачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба |
е треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате д |
а су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато |
и су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле |
а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да мож |
ште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикл |
твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — углед |
заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— В |
ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е |
да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{ |
ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људим |
авањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би б |
гу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош. |
— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг |
огатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота! |
, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, и |
</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> |
а шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, кој |
да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код теб |
ају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може |
ло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој |
и и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и н |
ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај по |
да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукам |
илика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам |
њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их |
<p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој |
ве клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не |
амо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још мо |
ике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, до |
е она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па |
ле наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да |
ку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>С |
у, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" / |
излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с такви |
i>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, он |
да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поруч |
.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам? |
м успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану |
о је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се ср |
мље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике |
ужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич п |
рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} |
ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни з |
а од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваш |
реправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада |
за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је |
рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Ку |
можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви |
уде.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послуш |
ад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интере |
нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсвети |
ом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} |
не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и зд |
/p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обр |
ивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и |
<p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти |
еду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузма |
жно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекива |
ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} |
метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њи |
а и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац |
ко се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што |
P19091_C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, |
ве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како |
а Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, |
ад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега дет |
адовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благосло |
и да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну |
вићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њи |
>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, |
„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Д |
или, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга |
е, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и |
еме опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То ј |
даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову по |
е штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ- |
уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад |
азим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> < |
ајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, |
ак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицам |
као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разго |
вана.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло чест |
!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре |
мо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишћ |
није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она |
љубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично за |
а са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док |
ћи и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова пад |
кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузм |
манет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи |
. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— |
ди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се |
твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати. |
сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пр |
>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да |
ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парн |
S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они п |
у, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога |
народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви поглед |
ине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председн |
лужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Жива |
ве прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — |
коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> < |
који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш |
мо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и тр |
то сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући |
ње његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла |
? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и д |
ар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе |
плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, т |
ут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а |
их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет |
ва залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натовариш |
е, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стева |
апуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „ |
<p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</ |
апаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој с |
је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказ |
умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И |
ишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p |
ше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месе |
тамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да |
вити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од |
ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће |
ло да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата пович |
ши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар пол |
ан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџам |
а тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понаду |
20 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе |
на замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само д |
кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим су |
оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и д |
редседничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не к |
мељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова |
b n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цар |
а гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, |
е подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дан |
>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипа |
свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} |
ца захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о |
потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у |
и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, н |
ен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној жив |
и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих |
уше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, е |
</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац |
его ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — о |
вења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми у |
<p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гл |
Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај |
и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А ка |
испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн та |
друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, м |
ару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници мож |
но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} |
м селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па с |
уморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњест |
другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цр |
о да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше гла |
и разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на св |
мњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прам |
а ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме п |
ћеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е та |
нтерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку ил |
ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дукат |
Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораович |
разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и |
Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко п |
ше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и |
у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела бр |
онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчи |
смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше др |
ственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га |
који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политич |
осао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пче |
тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто к |
и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве в |
, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа буј |
о беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се |
цу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други |
ре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно њего |
друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много прим |
љацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени те |
<p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за |
ћи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропа |
} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без кап |
Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи |
амњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ниш |
57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал н |
и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу с |
ки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљ |
ма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у к |
ок се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и |
.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— З |
јаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно |
да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из |
е.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — |
ају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или |
же и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад вид |
ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугов |
еше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђе |
ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и уна |
е доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, |
то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоћ |
инама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по кој |
и, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни ду |
која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода |
јући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми |
свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим |
иво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругар |
а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и т |
им колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и ну |
ац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док на |
же мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер |
орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотл |
га, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није н |
а умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са |
пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на |
.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Жива |
лити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економск |
аност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снах |
{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> |
ог њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у з |
ше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо т |
<p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз на |
чићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај пл |
ика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам! |
<pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутк |
саветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А |
, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Рад |
еме летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она з |
са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта т |
заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жаго |
ачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакат |
пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саониц |
су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти |
рвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мо |
мах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S |
и деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера |
е.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, |
ше места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се с |
, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} |
b n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема нас |
разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — |
тану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, о |
и стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би |
гу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: |
иси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало |
ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p> |
ка, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви ова |
з чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} |
, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! |
ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се на |
рави да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и |
верио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} |
?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</ |
амота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! |
p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп |
р у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на др |
и велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из ч |
карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја |
е Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега н |
само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они |
и није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта |
намо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам нај |
ничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове |
</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, ч |
воје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм ц |
лко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од корист |
, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу |
Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже |
и волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака к |
устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати |
</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не м |
и, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор |
ело се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има жив |
а није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, нег |
збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на |
ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним п |
чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за в |
091_C1.12"> <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стаја |
задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> |
игра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стек |
орају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубрав |
/p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да д |
<p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место |
} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигура |
— не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Нед |
у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“< |
нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако |
/p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку |
p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — за |
а новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али |
> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, |
џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшт |
си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те м |
и свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— П |
ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе с |
ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико т |
их неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који |
pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? |
Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...< |
се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то б |
Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дам |
ребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се |
је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне воло |
</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошт |
>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дукат |
ти стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила |
задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну н |
доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичн |
ве то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиром |
ђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се |
а тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђа |
дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! |
у устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и |
да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држа |
е галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и |
ш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније |
ио <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртво |
/p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, об |
имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, се |
и Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи јо |
жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти р |
кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окре |
Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шт |
м дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли |
м, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо |
а треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — р |
, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити к |
за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Зав |
еба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ- |
енуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају |
ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али |
Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти |
оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих |
е указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> |
дницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и |
погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало матер |
p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледа |
вана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! до |
ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обад |
помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилик |
обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не п |
</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну |
о волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела.. |
ас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? |
не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте зем |
<p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — |
очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, ј |
Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера нек |
другу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај не |
а си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, |
ође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да про |
н је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} |
дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — р |
/p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује |
ку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али |
молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај |
морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Н |
{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p |
ана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Рад |
заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јагл |
p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, остави |
наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што саго |
<p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не сам |
— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу |
да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n |
ачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... |
белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, |
тинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од |
а и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли ког |
м га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече |
га живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна при |
p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај м |
ије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што сед |
иш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву |
ешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним |
</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! |
и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота ча |
у:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше заус |
еван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и по |
ре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде |
у основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле до |
вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да |
лога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они |
полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите |
од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош |
на друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} |
, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, М |
! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p> |
p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец |
пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, |
м у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога |
ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало поку |
ј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи харт |
<p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па |
Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош |
привама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш |
логаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ств |
мерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је |
о склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли? |
ио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове |
а о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да |
"35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у к |
је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, |
једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним ср |
сигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчан |
га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А |
онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера. |
је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Мил |
ивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му ср |
овога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је има |
о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога |
вином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за он |
есет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ |
олим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражи |
ки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање |
штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распишт |
аздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, п |
су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало |
Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо |
ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка |
а зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан св |
сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буд |
неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера запод |
а са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који |
па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} |
ан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко гла |
ао и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су прими |
репорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо зна |
имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не |
их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће д |
адити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није до |
е у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Ради |
је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он о |
ер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прв |
сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то б |
ћи, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом |
ун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и пост |
о, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за |
лоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и с |
роклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац |
опу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Жи |
суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не п |
то што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указа |
збиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, |
озно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и |
леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и н |
Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет |
е сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам |
.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> < |
о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Д |
о доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или |
то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> |
} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета |
да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распус |
родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће |
ја да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква |
ека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> < |
, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим |
да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> |
е је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Ур |
исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се в |
уди, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бо |
ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим |
српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни би |
} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А ва |
о Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда с |
оја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се з |
имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па |
>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> < |
.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} |
амо запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толи |
који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога н |
се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би т |
ти дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за т |
ко раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну |
ече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу о |
>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Ј |
бор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити |
у те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним у |
ад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасн |
њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} |
<p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато |
А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене |
ретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Реко |
ражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скида |
а ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам н |
p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега |
скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили |
задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Нен |
п-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него д |
јој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе |
ћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако |
шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доли |
Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — |
х.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече п |
змем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за тв |
Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рач |
ашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p |
— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му |
е мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S |
па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из кућ |
ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао он |
Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим др |
{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те |
човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, |
в, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да |
ана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како м |
p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојк |
само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на ме |
ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радиче |
са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам о |
овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да и |
м, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан з |
аптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али т |
се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хл |
Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне ма |
бити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n= |
о да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подв |
зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> |
сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече |
, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</ |
лутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку |
ими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва ис |
<pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Н |
} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p |
а чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да с |
згуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а |
зашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика д |
дљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p |
игну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом ј |
е да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, |
ије могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не |
анством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало ње |
сеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и |
у племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, |
де довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивањ |
веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: |
м је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Млад |
пор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти |
и пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висин |
д је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње |
је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а гла |
у попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовим |
дноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попуш |
иближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се на |
адрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p |
?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</ |
ине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се дели |
> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше |
сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задру |
а, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једн |
г коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада |
с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја |
причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја н |
зи жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате из |
ј годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је |
толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељев |
рише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те сам |
а и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml |
аље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а ка |
кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре н |
рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти р |
рошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p |
о једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p |
, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или |
уо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту |
<p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалн |
поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, ил |
рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је |
е још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окуси |
ошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем гал |
таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се кру |
ђај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал |
, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, |
римедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак |
аока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, п |
ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</ |
се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко |
стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за |
више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и пос |
ише замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојн |
тавља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки памета |
били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око |
више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мир |
е, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је |
дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњ |
аква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би ви |
?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p |
стали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имам |
адрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ |
леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, т |
чице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде. |
} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку |
ихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него |
в.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој |
адрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, б |
де као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи с |
и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> < |
дно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила |
су се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изнена |
рали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, |
рве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сва |
{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свет |
ешење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који в |
<p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцел |
сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?< |
p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, |
ем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, |
смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p |
био. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви уби |
<p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— |
и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и р |
з нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га |
есуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио ј |
о, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо |
само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села |
ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићи |
ечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А к |
сиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо ре |
е све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питат |
потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војск |
то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необич |
му, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у стран |
је ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била |
и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не об |
каху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псет |
те да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе |
авим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови не |
јати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, к |
сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само д |
кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није |
аде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседла |
кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> |
огоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код |
гови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни |
тећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели б |
безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за с |
друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети |
овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим испр |
не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нек |
рата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју де |
стељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ пред |
ио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје и |
ад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковит |
послетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} |
ћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим ч |
плавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет |
дао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње |
ворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како с |
, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу ра |
Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову |
баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти стр |
штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како ј |
тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен |
а оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задруг |
ао да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— |
} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да п |
ова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкањ |
огли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном |
полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове д |
само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, |
и, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су |
епане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и с |
ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај зако |
ц да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, ш |
да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами |
и гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш |
рде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми неш |
не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да |
емство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга |
из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми може |
да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трај |
први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јов |
пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколик |
порођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај к |
био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, |
, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p |
нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба глас |
прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост доч |
ио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере |
ог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавањ |
— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне цр |
дити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да |
{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледиш |
вета не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо и |
ло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S |
очаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други |
а целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја же |
ан без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки сво |
а, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо наш |
ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка г |
р Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И |
оје, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра |
а.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми |
руге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много |
порођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, |
его и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што |
љеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговеш |
енађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом пр |
то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а |
и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао о |
радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, |
предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу свој |
у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква по |
з ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син |
цима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад б |
се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, н |
ам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми с |
најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна м |
!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, ве |
спречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— |
и.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све т |
н остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао |
писао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вам |
е, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље |
атраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, мо |
дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p> |
и ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не |
тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Пер |
ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, |
у чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се |
Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер |
ру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво култу |
о свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули к |
упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Б |
на, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека |
ога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у |
га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> < |
и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} |
Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорч |
ј!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</ |
S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трп |
од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за ст |
тве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} |
а и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пр |
арода, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљењ |
више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико |
/p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, |
а оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућ |
а радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p> |
p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" |
главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао п |
њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њим |
ћих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени |
се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Си |
а оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а о |
а кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „м |
азумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> < |
чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi |
е оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стева |
домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући с |
сељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устума |
не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разј |
гурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је жив |
<p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи |
жеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зелени |
дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога наро |
који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И с |
и брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све |
жио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> < |
оја је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> < |
своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће |
лицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом |
пун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полиц |
о урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>М |
Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док ниј |
е све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже по |
} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затвори |
није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се |
— Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим |
краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" / |
<p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док б |
дошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом прилико |
е наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они з |
Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Л |
заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — у |
а неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p |
осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, |
ите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: |
поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — на |
<p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац |
година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“ |
цију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— |
:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем |
а.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хо |
а се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исц |
цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман с |
што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност к |
ици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чу |
</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, уст |
својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, |
ову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести |
из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је ти |
ћа, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нем |
рузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре д |
е врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми |
е обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муко |
влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на |
ти би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опоз |
ре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује тол |
ти сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} |
се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој |
а рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш |
година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачиј |
где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвик |
Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је |
омумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је вид |
5" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледа |
ика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је |
орадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше |
сле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању св |
о и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у посте |
иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио |
стајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имат |
сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цр |
ром оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва с |
а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сва |
— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — р |
н устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је о |
ео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> |
обили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патњ |
S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трав |
била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешни |
реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрач |
но!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је ја |
"99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао за |
у здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак |
ђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали |
икад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Д |
, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а шт |
C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим ро |
аћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А т |
си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код |
м главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти зн |
танове за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учите |
и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова на |
гове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је |
> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — А |
се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су |
остеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чек |
<p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, |
вој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, |
одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место |
{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат. |
ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љу |
ла, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на ј |
изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} |
м случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> |
и могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те памет |
у радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши ст |
нолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад н |
је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и м |
авности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у ме |
колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа |
.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољш |
ије погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес раста |
ес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радич |
Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да |
и, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест |
ера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n= |
оправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољ |
p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке го |
за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш |
в је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа |
ивети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А |
!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те |
су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчић |
ви пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страхо |
евену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја ув |
!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — |
добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом п |
начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало з |
оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су |
S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ни |
и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен |
, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прек |
да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете |
и се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопшт |
/p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим. |
сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се ра |
сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвик |
ушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена |
се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у д |
га! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те призн |
ван се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на |
са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући з |
миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> |
а Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жаго |
аквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би н |
евин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код ње |
чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих зло |
и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу |
им на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти |
није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, к |
и четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — |
добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати |
ло видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се |
се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то |
ање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио |
атом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви |
у.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— |
<pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен п |
бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с на |
ратску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не с |
овео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарски |
ност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар збо |
, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Нена |
то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори бела |
p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Жив |
ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обуз |
и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поск |
умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне з |
ажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb |
другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препоро |
.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шт |
<head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код уч |
дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ т |
чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} |
</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове |
ма, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обас |
</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на т |
попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба |
е, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш нику |
иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједн |
ичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш |
ћи у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — реч |
зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одје |
ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако |
>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Кр |
ан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Уро |
а нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га м |
> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову |
сање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја уб |
уди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</ |
штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да б |
атио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек! |
он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасм |
, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је вр |
А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не мо |
викну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је пози |
S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да |
еније, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће д |
увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, с |
ао да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да д |
кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, |
ене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разгово |
бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> |
е послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што |
.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, з |
— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} |
ама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, |
— И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, п |
си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташт |
има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} |
ао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да |
одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд |
пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— С |
амо моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је д |
</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, р |
су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо ј |
<p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ни |
о готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које |
уће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, веч |
ку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније п |
о не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу |
други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи |
смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам |
ачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопн |
ели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно т |
е од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и о |
увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети о |
или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје |
о од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, по |
Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одго |
приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- |
реба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>з |
то им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни |
отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од к |
њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли од |
пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створ |
нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капел |
реме али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годин |
двргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности п |
а препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни дете |
ут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точк |
ња и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо при |
леђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све |
људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— К |
о раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али |
дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без |
есно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно |
ти, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато |
учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре на |
у изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резерв |
једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не тр |
ешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић присти |
да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они с |
ли речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" x |
рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас |
могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема прим |
ле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу |
Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, |
о то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад зн |
ужном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких парт |
шту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволи |
му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толи |
ге преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га т |
деје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би м |
шене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црк |
гунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их |
уку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништ |
ме да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да |
патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, п |
="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Мо |
узман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад |
рива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и преду |
све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморил |
ове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа пр |
ем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поре |
е Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја те |
одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењ |
те шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за |
ити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и |
увар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој |
данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико |
ољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! |
/hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} |
шло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, |
- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваћ |
овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми |
ојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са |
р.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му |
нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, к |
он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, |
вом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш ка |
нада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у ви |
све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери |
уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговара |
помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети |
тоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрош |
ду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успе |
ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја |
раде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знат |
> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му |
наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као |
ити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постоје |
мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> < |
више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.< |
то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S |
— одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у сел |
ни, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — |
} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу см |
има од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово |
е цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су нас |
збуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, |
чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живо |
е добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па |
гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена. |
а нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим плат |
нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p |
!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годиш |
д потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није |
</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар |
у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људ |
— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више |
емој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, к |
д с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја |
ио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> < |
p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна. |
ли тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и |
на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад и |
дим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају |
Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман |
она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах м |
ече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— |
тине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — ре |
.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до |
а та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим |
је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у н |
оћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га з |
<p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошл |
ослали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мал |
n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наме |
утних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> |
у браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је оп |
очеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — бр |
и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толик |
а том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, ко |
в и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продава |
домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Са |
му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> |
иван испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво |
је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онд |
/p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког |
журнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито н |
ово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, о |
} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одреди |
о Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна |
али земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, |
{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису прим |
прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље пома |
ошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, ка |
од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, |
сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, к |
ед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> |
ринови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{ |
} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} |
ослушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S |
заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу н |
једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници п |
под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним ру |
— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом к |
лугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође в |
а изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу.. |
ослужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задоб |
х миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- |
p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која |
Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резер |
м питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држањ |
а двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с каз |
ладања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на сол |
укао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изи |
било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сва |
оравити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и кл |
Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, п |
у одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића с |
Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p |
адич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља д |
онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му ука |
а крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, |
м дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — из |
леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази нас |
меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} |
грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумам |
S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- |
p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва |
мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> |
је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа |
нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрч |
ељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу |
ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом |
заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, |
гушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да |
ат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за |
ацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, |
{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и ост |
а право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да |
праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угов |
на, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се |
а смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, тво |
и.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта |
о је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправно |
i>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозво |
крвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n=" |
{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А |
да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви |
ајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде |
нђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} |
је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не |
кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Нена |
кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му не |
мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није |
и заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаш |
S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од |
упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међути |
и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан б |
телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузман |
пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а ка |
ако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпра |
чке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жм |
Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава |
да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви |
рче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фрк |
оред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и ка |
жује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да |
ћу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спусти |
на пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео при |
о!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Рад |
то би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни |
ода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</ |
рече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би в |
ило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељак |
! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> |
те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им |
а духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свак |
атима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S |
на и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође |
Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> |
p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, |
нчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наво |
аху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета т |
ену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, |
да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више н |
ло помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се |
и.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е |
ма?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће ра |
да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S |
у башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити. |
ета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>тро |
зних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво. |
p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и тресну |
аветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он с |
орисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптање |
ор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак |
31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купи |
чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</ |
ај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се |
свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} |
ом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох |
могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година за |
у нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срц |
лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у ло |
ше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, |
не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, |
— узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да г |
онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и ш |
— да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> < |
ецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи д |
е лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се |
е имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно мест |
јем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди |
што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авл |
То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Ж |
сузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени св |
злишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиро |
ао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па |
наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радиче |
, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи р |
к ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху |
остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека о |
и ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључи |
ада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— |
неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ |
ебе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> |
је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, прав |
ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа |
, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге веч |
рисутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви км |
слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и св |
о мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресуди |
начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоил |
во, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова |
то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одуж |
конџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајућ |
е рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том поглед |
p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а |
ло да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, ве |
највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп |
<pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде |
али!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су се |
чуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну једа |
ином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi |
еким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху доп |
времено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, |
а па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље |
ади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вун |
S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као |
укао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неко |
е дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у с |
олико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он |
јада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела нека |
тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, |
сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p |
Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најс |
не збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једним |
ахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером |
ељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — |
и господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорн |
не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаш |
е и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми |
пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледа |
а беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав |
е је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, п |
вено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа |
к ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па посл |
е већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се |
авати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на к |
је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и |
какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здрављ |
власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један |
обио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n=" |
је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега заб |
дежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први |
док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и сао |
он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући сво |
еним народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад с |
Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „ |
узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски |
а то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће |
укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p |
што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном |
огласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
ка био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уз |
едни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана сме |
жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посл |
су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дуж |
е пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојн |
сти“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на др |
у му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по |
у.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И од |
} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од |
наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{ |
више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му |
сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подуш |
збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неми |
вале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: |
в, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозр |
о је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само |
се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да |
е девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице и |
се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушат |
магање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на мир |
о румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стев |
ојас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с |
А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове |
ромућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А |
таријега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи. |
у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од стра |
исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Р |
ни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што |
ан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и в |
опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки |
ке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да ј |
усрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели и |
а.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњак |
о јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео о |
<p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему им |
код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погл |
Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, се |
пун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапу |
ну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и ок |
политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да ј |
купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, |
лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Он |
ван по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојк |
меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју |
гој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њо |
сто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху ј |
а.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљ |
Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је д |
гледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} |
му, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — глас |
чаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задруг |
шташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p> |
ледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</ |
ругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, |
абе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи |
па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш д |
ко њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ко морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сл |
повати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка о |
ра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али |
а би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са он |
га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш о |
за јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити |
е <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад |
p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.< |
ож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо |
— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден пл |
селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису м |
реме.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве |
ти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и на |
ра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Не |
ead>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих |
ван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да |
евана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајми |
ло, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — гов |
еши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са |
у.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, |
тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујут |
му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он |
> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а |
од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје |
.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало зем |
ико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> |
м.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само некол |
онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да |
обро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече |
а слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умес |
тајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> |
орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам |
S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и п |
боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више |
редитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет дина |
носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас |
гих здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами зад |
овор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и М |
ички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне панд |
њак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућ |
шао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња |
дима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собо |
пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" |
мо је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су О |
боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Д |
тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да |
ану чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њ |
мо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп- |
лугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! |
па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, |
оворише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пе |
војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да пр |
, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни |
у са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху |
законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачу |
мете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају |
па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедиониц |
кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј |
нпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не сас |
напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти ми |
S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга |
Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> |
ком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад з |
ак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали |
куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство |
лугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, |
су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И |
к раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, |
јано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, кол |
ени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле го |
че Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p> |
ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију |
њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани |
нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} |
га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" |
, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пр |
велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, д |
</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не може |
: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио |
} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чеме |
га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што виш |
могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се |
му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослобод |
дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „ |
механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и |
има само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p> |
, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза ос |
ишуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да |
<p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете |
то су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учите |
{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем |
тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче. |
с двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да ж |
у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, |
.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака дру |
беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не бех |
нтерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Р |
у паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, ка |
то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега |
ве — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то |
м уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођ |
Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што |
пију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Ка |
еле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ј |
п и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогачен |
овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од |
} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно |
и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, по |
браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, П |
ше се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> |
љавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S |
ако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на с |
ете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну в |
згубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама поми |
ју, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.< |
, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а |
што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу ра |
вљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога |
бедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао би |
да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати б |
угари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчан |
неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је јо |
и, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна |
помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" /> <div type |
к тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихо |
што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здрави |
иређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без |
а сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био ј |
почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би |
људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарек |
нали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи |
робијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао д |
тљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише ј |
и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њи |
који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} |
дницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета исти |
кор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у |
ку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и |
за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, цреп |
е Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу. |
Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп |
ојој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — |
аносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гр |
ним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осв |
>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удр |
оли, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какв |
видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и пок |
/> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод це |
/p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њ |
а - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар |
брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан бро |
енилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — |
о у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош |
а сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја цр |
, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала |
е у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задру |
а нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. |
еме тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, тол |
Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете |
Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задруга |
ту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и |
.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе дана |
мо ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нит |
цу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{ |
м се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведним |
ио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта |
воју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи |
дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> < |
Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да ла |
за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољу |
осматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се |
ва ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене |
о да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од ме |
же, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Р |
ти га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} |
аснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те уст |
гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, бата |
“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Жив |
лико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у се |
да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога ми |
Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле |
кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с п |
, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и с |
аде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и |
руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица |
обравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суд |
p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, |
је наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине. |
да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој |
астаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас |
рош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба |
могући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу |
шљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузмано |
</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче |
испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и н |
ах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше |
зговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина п |
послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазлен |
ке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе и |
нише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе ов |
политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па |
опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде види |
њаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да |
ли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста |
о одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам |
један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу ник |
висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани бо |
страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела |
љен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
уде партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је |
девала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снах |
у ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.< |
Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основ |
изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви |
ем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници за |
о? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати |
ска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад ви |
ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у б |
му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукав |
једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приход |
анственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова г |
<p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— |
-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом п |
желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи |
оме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плаши |
е.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш |
ји опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а С |
ни, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на |
{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ра |
Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћ |
</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter |
Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 |
да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задово |
лости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на |
итељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чисто |
атрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пе |
</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па ка |
прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта |
аху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале п |
о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>П |
ити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна ра |
ање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе до |
смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се |
поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не траж |
ву.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговори |
-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да с |
ођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рек |
лска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="cha |
добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да с |
није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристан |
и, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан |
е да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Треба |
Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима |
је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је це |
екутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па с |
рио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље |
остигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или |
о ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учи |
обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће |
е му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од |
исину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борб |
у, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго |
е ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари на |
ваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него п |
одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који |
да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</ |
повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И |
д нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме од |
ројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, |
, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад по |
S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које |
ише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљора |
, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— |
а оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слик |
и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћу |
ма нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако |
а реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осет |
.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радиче |
породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како |
ем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје |
е.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, |
дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин |
неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на |
а Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и с |
његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога |
рош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе |
ад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивш |
ва и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да |
то што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребн |
зивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, |
ви, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим |
матра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеван |
није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Бог |
p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њ |
ликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко с |
имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности |
а расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div |
Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати |
читеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих |
распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађах |
ас другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек |
кама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгре |
прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон |
новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p |
у у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела |
ван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас бра |
нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радим |
з Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на |
{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица св |
не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси |
ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нар |
већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Сам |
еп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати |
казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а по |
неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, п |
<p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦ |
је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за ти |
а, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од нема |
52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је |
установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше пр |
петан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља о |
њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира пла |
<p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</ |
ва, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и и |
да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној |
ко, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један |
љорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни |
и“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке с |
грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили свак |
н пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки б |
најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он |
, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обук |
аш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио ул |
једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој насл |
млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани ју |
кав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И ка |
он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћ |
м.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог и |
{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p |
ара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку с |
а. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекив |
еде ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку н |
нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле |
ошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за по |
мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај с |
због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би ст |
на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој к |
вим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без |
пњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш |
у да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па |
де на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио |
у у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насу |
људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога д |
с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се так |
им плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима |
без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, ко |
, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задр |
и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвоља |
жем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичн |
р може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама. |
ад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече |
на озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане |
ралачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић тр |
узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљо |
Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава с |
>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати |
да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогућ |
22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} |
их неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт |
Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Ур |
им!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих |
<p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи |
нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак гл |
пшти и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> |
ман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год зад |
ти шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокац |
е људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на как |
идај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога |
и показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што |
т да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад |
?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа |
смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, је |
ци, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„ |
.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — р |
ога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У ј |
ој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Ради |
ли са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумези |
дговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруг |
а је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за |
ао Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <p |
вадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја б |
Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине |
p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задо |
идуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто пов |
акви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О |
је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом |
доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — реч |
го би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, к |
и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме |
И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а |
м се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само |
едном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p |
ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана |
је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми рад |
емљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место |
/p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у на |
је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и |
кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мис |
које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <p |
ј свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задру |
знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога |
з их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор |
су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах |
да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> |
не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин вр |
никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Госпо |
ње је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лаза |
за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао |
иновима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb |
л ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себ |
спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</ |
ведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се |
седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако бил |
око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон |
рујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, |
> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! |
дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди |
очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш. |
p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички |
рограм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задру |
и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начи |
приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске |
} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} |
а код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јов |
ко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живан |
<p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да |
.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја т |
ванов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди т |
ма и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше св |
ад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — |
мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се |
на могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда н |
ан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div |
у.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око |
ђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушк |
и је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би п |
говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о |
имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p |
ити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.< |
мља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све |
икну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте |
осао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> < |
p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти |
њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије ради |
е слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! д |
рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи |
Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборн |
стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама |
у и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није |
над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренер |
Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да и |
рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе па |
јућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часн |
дговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам |
ери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже им |
женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потроши |
чи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да |
ћу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да у |
зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким прос |
иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљу |
а вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине |
гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за |
и и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише |
е узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то |
ад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао |
зујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капет |
биву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затек |
из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — |
мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} |
емо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p> |
сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погаз |
рђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, |
ени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S |
ди патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па б |
и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, |
два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу к |
</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је к |
тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се |
огођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет |
<p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећ |
де га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле из |
у од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћ |
српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p |
одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим |
узели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничи |
одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали |
живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јо |
p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— |
ти ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем |
верено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш ово |
-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти |
оноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздиса |
Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде |
к конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља с |
ник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су |
ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... |
свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осироти |
де, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич: |
друзи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је каз |
те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за |
један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учи |
е Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код |
е више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакв |
че Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, |
ема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узм |
то кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али |
а.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p |
нађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p |
мље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су но |
— рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напре |
ме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си ку |
роклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући. |
.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Ку |
или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S |
ече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни |
н.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по двори |
</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мириш |
инуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пе |
нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Г |
и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А! |
да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> |
слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг |
поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не т |
р овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хо |
ром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој го |
рсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има д |
дмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Р |
ца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показ |
ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, нед |
што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те |
ину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очек |
рамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у с |
>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове |
о истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику. |
служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Руча |
чани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе с |
ра и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само б |
кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својо |
стојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки гово |
/p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, ко |
је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се то |
лободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ни |
прављања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени |
жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шт |
певамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио. |
разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот на |
} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то с |
! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем вра |
енад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основа |
јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сеч |
е!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p |
S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{ |
е“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</ |
еђу себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, нев |
он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера |
ече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и |
кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе: |
свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па |
н сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} |
ману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај друг |
п-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи с |
је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда |
шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело с |
аћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу! |
и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша |
па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ће |
о за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спа |
опустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — |
евена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} |
е припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи |
еван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајк |
е радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, од |
какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова за |
нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{ |
А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смр |
к ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесе |
.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао ч |
p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> |
/l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест го |
ла, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, |
да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, |
а.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан чов |
отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живо |
Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, так |
век слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — |
екује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најод |
е те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој ут |
.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кош |
управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао |
има, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је по |
к се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама |
„Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни за |
ер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му ув |
а пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заина |
ад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и вр |
не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира |
хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас дв |
ћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни о |
убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То ј |
<p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је под |
оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p |
и их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препон |
н поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, |
гано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео |
тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово без |
!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља |
е на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> |
?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против саве |
се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике. |
учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та |
еградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> < |
жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="4 |
леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ |
дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме о |
1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеториц |
а да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постић |
да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи |
ли су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недале |
ма то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће как |
ху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрз |
па, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте |
губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, к |
ругом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни на |
осан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву |
којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхић |
задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругари |
воња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоња |
на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити кор |
д кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај |
оги знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код |
мо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</ |
обити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико |
ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти |
и управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, ка |
е на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше |
да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће |
нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то изма |
Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Б |
ивану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложн |
ш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо дале |
араконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера ст |
ивот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи |
огу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} А |
адругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, о |
спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је |
добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи по |
ан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А |
аху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано |
Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би наш |
та тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашт |
ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> |
ња тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао о |
ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живот |
на“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза |
без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и |
а врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни м |
Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> < |
отреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је к |
број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, |
гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судниц |
а друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет |
им синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имај |
стим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> |
о је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је т |
а род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за по |
Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гле |
у све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму |
<pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласо |
ко се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу о |
а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му |
е уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И к |
р одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то аси |
се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући |
и ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких љу |
едионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису |
авама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, |
олазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа |
кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изје |
м приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и |
Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и |
ију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p> |
е, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу зем |
ром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, о |
тимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да |
човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Б |
по! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, д |
ајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већо |
та вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, |
м, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то |
еда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Жив |
и му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само ј |
е плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, шт |
накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} |
дужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без п |
да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с |
зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потр |
расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазле |
штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбин |
огу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али |
сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— |
е упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо об |
нашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гв |
ула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, кол |
ојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— |
споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p |
уните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству |
си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, |
те доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из пород |
пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва |
аја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, б |
ан.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и у |
а идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете |
/p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати. |
и мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га замет |
његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од |
, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица |
мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништ |
Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево с |
ање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз |
први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapte |
Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, |
шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жи |
</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и орман |
о шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најоб |
S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прв |
очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добр |
ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога њег |
атили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу н |
вили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бо |
чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе |
Section" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помо |
још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разго |
је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени |
ничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их бољ |
о, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да |
— рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло |
и, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску |
вом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се ра |
а све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због оси |
е, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" / |
ао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!< |
ба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што |
p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, км |
може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешт |
не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами да |
ности стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга изврш |
пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива уч |
н одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— |
они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове |
} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, знач |
и један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још |
није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и |
i>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама пу |
, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у |
- одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и пр |
поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше |
један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено г |
аја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задру |
ш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара б |
едан поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ват |
саше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња |
видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотраја |
итате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да п |
моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно м |
нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће |
то, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макн |
идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаниц |
{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно |
> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, |
се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{ |
а, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима |
ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца. |
би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено брав |
емо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова ола |
м округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежи |
таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мисли |
се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему |
а.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше из |
p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече предс |
ека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ |
спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још |
/> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па т |
од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на он |
Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб |
ндерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио с |
вност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је о |
ега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да |
зменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до с |
ну да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер |
ивотворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој произ |
д људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на |
вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате д |
кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана |
ужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога ц |
ану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, |
аки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној |
услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђив |
аквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p |
ећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о св |
{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{ |
.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у |
у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају на |
, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, ш |
/p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па |
умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p |
знајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вре |
о.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из |
, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осир |
оворио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може бо |
акву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас остав |
асео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вече |
ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4 |
иком, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само ч |
о и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужни |
/> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир |
у све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је |
једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што |
ему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натп |
му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и |
ли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p> |
.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије |
— рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! |
аш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је |
так у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме |
без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, м |
сти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу д |
ђе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја па |
ало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој |
одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је |
вамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо д |
ђу браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова |
ад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, |
екога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљ |
пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, |
и до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао |
је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — в |
што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу |
а ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љуб |
/p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p |
ера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се м |
д у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Проба |
есто и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето |
х дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не зна |
да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га |
изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао |
то си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ |
:id="SRP19091_C2.5"> <head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управ |
олећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А т |
Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, по |
вај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све |
и нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ б |
како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као |
друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичај |
а сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— |
нистра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али |
синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: |
заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n |
одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и |
д кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окр |
ени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те |
мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, ве |
да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам |
о удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и |
еца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу |
лбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, |
о хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њ |
иривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, ал |
остручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима ств |
ко штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то |
ено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решењ |
} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја |
вотиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне |
и да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену стран |
ни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сам |
стајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у |
<p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не д |
у.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприв |
оју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад са |
Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш |
о, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — |
м, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S |
вљеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим |
иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде св |
оњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, |
преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.< |
то људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, |
с па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно |
— узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> < |
својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одго |
руго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — реч |
чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савез |
ели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то |
из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као |
е“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта тре |
>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> |
? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио поре |
страг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, |
у невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа |
p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, |
очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад неће |
— рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која |
се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p |
укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си |
— узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p> |
множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за с |
ехане.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибра |
е волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога |
торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p> |
ругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да |
вати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p |
оворивши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи п |
неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни |
пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се исте |
како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, з |
шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забада |
д свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</ |
онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржин |
се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу |
едох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мир |
же.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога |
уљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зе |
загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type |
>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред |
пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљени |
прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали |
неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани |
њима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, цел |
дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај |
стове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење |
било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија овак |
ило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кр |
ги код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{ |
потребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. |
понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског |
хићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p |
ецу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главо |
.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачи |
с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуш |
<p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање же |
, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гр |
дима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се |
аја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад п |
би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне ко |
њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљат |
ече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам п |
ужиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изн |
p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима |
<p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару |
оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са такв |
Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} |
<p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше з |
е.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. |
ко коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута |
жи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола |
да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемир |
p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="cha |
равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи |
још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обр |
а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi |
е захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на р |
ио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време д |
а стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију |
беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био |
ност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само |
ојим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и смат |
ка и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type=" |
друге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања ти |
и нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви реши |
м и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек ви |
другу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што |
те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помога |
та по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и при |
па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дуб |
учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си бриж |
о, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, |
та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану ј |
зована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати |
ише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му не |
акнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> |
редаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и з |
евару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече |
оје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник |
ом и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише з |
са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, |
главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мо |
p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку |
учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности п |
може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сум |
сеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плугови |
пом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа. |
уше све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више |
а остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настоја |
новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у к |
рујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отид |
стаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p |
овор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу |
ка да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна |
091_C1.3"> <head>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и |
били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их |
алеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај |
амење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан С |
д ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме |
оји му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за км |
ашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од оби |
таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протез |
исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КР |
рине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то врем |
људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те |
лили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до |
бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стига |
а, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Ку |
са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајућ |
уз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини б |
/p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер |
Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипа |
иван сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и кл |
може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем д |
се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес О |
а у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како |
адужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој |
Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и |
за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти з |
вако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу |
ћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да ре |
да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb |
вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га |
опа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице |
е, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској по |
— Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече |
} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} А |
ељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеш |
Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају |
е поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи м |
анас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па |
едни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и чит |
ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type= |
ге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад свак |
нара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је поре |
ато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, |
подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, |
ље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму |
сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му бо |
..</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се |
анце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама |
Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, |
о да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полуна |
лаву на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да |
свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом по |
ак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угоди |
м ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав. |
ала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живо |
а извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га роп |
да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он ј |
.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми т |
енити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за и |
њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад |
смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда т |
ету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А к |
/p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утр |
марале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак к |
лели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четвр |
.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни је |
ице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{ |
<p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја св |
, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њим |
у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гла |
, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — ре |
ва и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе парт |
овчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од |
им изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а |
ушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати |
те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су |
ратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У сви |
овек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом |
} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Слич |
адичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било леп |
одили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим |
ли, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једног |
во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста |
да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи д |
!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово |
вана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, ова |
/p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе. |
ало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну |
зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један |
оја оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек т |
чели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснива |
једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је |
ева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре |
крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради прогла |
ку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад |
ни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" / |
и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се зб |
аџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева ку |
о казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. |
лио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би мо |
бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} |
јам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној при |
оји сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и |
ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехоти |
едно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погође |
ад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког |
p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита |
ву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину |
чикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска влас |
рке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> |
икну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l |
љиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Сте |
разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даљ |
да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— У |
а још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гла |
аду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега ра |
нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како |
са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све |
ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била ж |
— не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предуз |
тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
бао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је |
смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да оси |
под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињ |
ко себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.< |
е зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због |
диле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, шт |
да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само |
, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам |
вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Ра |
Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи |
ести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> |
га огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке зад |
време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објач |
еше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— |
а друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње |
шком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења |
ан око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве |
40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад м |
раћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S |
слим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо |
увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад |
...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се |
бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том |
п.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша |
ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу |
капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али |
на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и дв |
може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за |
чешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте |
главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, |
ви задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је |
је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљ |
о баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо д |
стећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре |
а шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту бил |
да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, н |
.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „гов |
и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као ста |
„чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— |
— викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја |
p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, к |
за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам неми |
ко даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава |
ај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пу |
нидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и |
дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа роб |
од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb |
њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> |
с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кућ |
е може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржа |
ј, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад |
лим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, ш |
великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, |
S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— |
твар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, |
им дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од св |
Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес |
онгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви |
резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили |
рану.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкам |
ели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му п |
да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он р |
ворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно пот |
маче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло ј |
правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мо |
та јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пе |
им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више нам |
и други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из варош |
добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћ |
скакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди |
.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>П |
римаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала |
овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, ко |
едновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које |
има са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и о |
зе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама |
и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити ку |
сла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p |
алности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се р |
киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па |
у себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак н |
бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и |
једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и |
у братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па н |
вуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрад |
турне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би |
се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му н |
за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, заш |
ега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p> |
падају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, |
.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.< |
Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са |
шта није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер мног |
Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим |
ло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им |
редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад н |
о га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе |
из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечије |
дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А П |
дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно |
стара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком рад |
посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад |
у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу |
p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест |
ав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда н |
ом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се заду |
оп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави |
S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не з |
, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друг |
се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана д |
вор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Жив |
и миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мири |
свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, |
Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега |
ана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али |
>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, так |
емена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промен |
Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само г |
о, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није |
ивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће |
<p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина ку |
ђе у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да |
од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капета |
ћег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је за |
Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово н |
и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равноте |
ом погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не |
а ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се |
љску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо |
ст, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те |
више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па |
он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим љ |
о ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пођ |
за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа |
за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S |
атили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и в |
/p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Пари |
е одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједан |
и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у |
>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и ка |
сле Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против |
те успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас |
он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кућ |
што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога поверен |
ојим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> < |
Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Им |
е дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Гд |
његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје |
и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро |
цу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике |
ову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио н |
ао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боже |
се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати |
... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут |
ицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, |
иховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> |
у жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега |
рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову п |
авати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не про |
Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи |
послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема |
> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, тре |
дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње по |
оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први |
љен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју |
n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило у |
у смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а г |
S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па |
н.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Карав |
д стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао жена |
врнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече |
овек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев саг |
.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред о |
цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом |
ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојк |
т знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.< |
аху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да сто |
ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже члано |
права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, |
опови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја су |
е и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му |
ве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ј |
> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече пр |
д виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — |
ем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толик |
би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп- |
да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Је |
н.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никак |
днице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца |
кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван у |
видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу |
и да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе |
ако је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње |
да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као ку |
пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А |
рима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, уз |
да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без ик |
лите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема |
S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га п |
а лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њ |
оша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и |
вотом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, шт |
ће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се н |
о је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па |
старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазв |
е га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем н |
звао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би |
у нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућ |
кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху бриж |
се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио с |
ине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те и |
натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира |
у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са < |
на.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја лу |
рхалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш о |
S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван ч |
асуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара ун |
каза Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да вид |
сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено к |
ина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} |
данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога ш |
сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј. |
о задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој ј |
...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, |
и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џа |
и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед |
ена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S |
коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрет |
с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља |
од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није н |
Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим |
сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи по |
p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало б |
p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — р |
Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Чов |
како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуш |
зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе |
адаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S |
брадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> < |
о је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп уко |
ком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити пр |
принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о ср |
рилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали д |
ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем д |
де то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време |
Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, |
них почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла см |
ћи шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p |
олагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јо |
Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n=" |
да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће л |
Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Рад |
ремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али б |
ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите |
{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће с |
ажи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, а |
тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачун |
шава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али уза |
и, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива г |
ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако |
меша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужд |
у кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плач |
стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више ли |
да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постар |
дахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их нак |
очетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња. |
ких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке |
изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео |
напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу. |
S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде |
ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, |
Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад. |
другу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-П |
Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, |
ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p |
на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар |
p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</ |
ога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ј |
о женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога до |
зи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати |
ази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време б |
сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бог |
о склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије тр |
н.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се |
ово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгле |
оби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду |
Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! |
па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да в |
ио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — р |
авршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и |
изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p> |
оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који |
и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за д |
два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез та |
Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе |
, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде. |
тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји нова |
ји оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном све |
то видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!< |
— не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти |
раво кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља предсе |
{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— |
истити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, буш |
кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако |
подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-п |
азбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви |
и кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти неш |
арише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало |
р четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Ал |
проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Нев |
у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи се |
дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу |
у је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да и |
стио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— |
орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за |
и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верс |
икако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> < |
да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман ост |
град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чуд |
ћима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Д |
било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо |
ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</ |
Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напат |
ажи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта? |
уљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће |
од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас |
олеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око |
S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Т |
не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна ш |
, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била напл |
, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презире |
и тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.< |
о сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје бра |
ба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да |
сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет н |
је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима |
ио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше |
риште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понаш |
и их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда |
кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} |
аравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква |
ну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи |
линути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном с |
а, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо |
p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп |
ича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место |
е Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, к |
е ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30— |
у свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространи |
а ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја |
даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и |
шке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: |
мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код свој |
о читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина чов |
другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} |
.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>Т |
ло ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају так |
и учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Д |
ажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу д |
троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најп |
Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матер |
а да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И ка |
тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежи |
шаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се |
50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а |
ост да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вр |
а ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p |
то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> |
д стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала |
. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Ж |
као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срас |
им женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, ј |
и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да |
е поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана. |
> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћиле |
p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе |
озвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задру |
е људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу оба |
оје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо уп |
аљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилето |
ање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} |
загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им |
алемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До са |
даш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога |
до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше |
ворно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да |
д људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А ш |
е, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да з |
>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згл |
<p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— |
знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и |
ато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили па |
> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће |
по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бит |
и нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, зе |
тељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „она |
у пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па прис |
/p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се о |
е сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека |
е, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај се |
е, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад |
о, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb |
а из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају к |
леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му с |
то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном ре |
Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало п |
се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} |
рем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у |
е наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко |
један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> < |
> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> |
а ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не б |
мо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> < |
а интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако |
е је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — поп |
Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакр |
им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идућ |
Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже |
ом их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући |
ше ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитеље |
мили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије |
а да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде |
је ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направив |
ица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!< |
тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам жи |
ају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плуг |
да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле н |
а кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ |
н узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам |
ика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на |
на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не |
а дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— |
е, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештав |
p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> < |
ви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још им |
, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не |
адобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си река |
p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још |
<p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука |
лечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S |
био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, |
о немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде |
прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно чит |
удућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непр |
дила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто |
риге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само |
упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су ов |
ратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И с |
е угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав ј |
непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и о |
де су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато |
ту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколик |
омисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пе |
озна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се |
ове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложил |
рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло три |
кругу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта |
боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учес |
стићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњам |
узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме. |
метови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопа |
евању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обич |
мо у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години |
да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и по |
ам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо |
јити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Он |
</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не по |
Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носи |
, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> < |
уго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима |
црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— |
гу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{ |
ра за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да |
чно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес |
ину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се сме |
ње вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га |
дич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па |
ма неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе |
акнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не бол |
Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише |
екле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и |
мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из |
вота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што з |
бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио |
пију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Кап |
као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они |
ати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут преки |
очекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и сва |
прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен |
н „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без б |
о да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш с |
на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену |
ђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се |
поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пч |
и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n= |
њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварнос |
, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p |
.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога т |
вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капариш |
и.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шт |
е да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах обја |
и очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом оч |
ем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, |
се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути н |
и за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела збо |
p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} |
ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су ст |
себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужи |
а.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?< |
такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарас |
!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до т |
зденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом |
дете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то |
лно, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеј |
онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за је |
ко, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован |
>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— За |
— ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегав |
чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- |
.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за ту |
ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаг |
!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колик |
не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имат |
задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на |
Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудиц |
до, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре св |
p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш |
корева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржља |
крену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} |
кржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Т |
ост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље по |
се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Стано |
</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Неве |
вали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете би |
пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла |
е тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толик |
е дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и др |
олитику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се |
адугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св |
на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи |
а је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре п |
сних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге |
Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, |
ољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње |
је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а н |
би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са |
p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву а |
гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гво |
погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада с |
ожје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у |
.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</ |
пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти |
насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разг |
да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти јо |
а запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му |
1_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, |
упује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, ш |
ео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, |
што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла. |
>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купи |
а Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---------------------------- |
>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно вре |
е и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
е по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и ра |
ош од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту з |
није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем п |
.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема н |
патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разг |
ођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— |
> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се |
зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> О |
раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га ид |
о ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У |
као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама по |
а своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком че |
и као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најва |
из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господи |
i>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Ко |
гову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству н |
удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер он |
брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма |
— рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобољ |
поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога л |
по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским спора |
есму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.< |
ајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке |
упи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћ |
бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио д |
>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с |
их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за |
терес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и ос |
ше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту св |
ти са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био н |
ебе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, |
Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Ра |
ра.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на ре |
ије кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више б |
_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којо |
а немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко |
а, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо |
мљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деоб |
ђену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако |
де у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне |
два успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за |
су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за оноли |
какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу мно |
ла овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову |
е не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа |
цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли |
пе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш р |
играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са |
пе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламац |
га је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо п |
ко су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} |
м избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је |
усобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао дол |
сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, |
ек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - |
стане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке |
мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше д |
ве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу |
луг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — настав |
да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким сво |
вим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете |
мила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први саст |
Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен |
одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је са |
ја ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена |
ки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке |
у родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Ув |
тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Кам |
ржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично исле |
буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже |
дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавог |
ругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је о |
ога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш |
хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а |
и ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код |
осао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу у |
да се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш л |
ожеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мен |
имо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде н |
злојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској |
ставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стев |
готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди т |
урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као пред |
ставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љуба |
аше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а ж |
је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> |
своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и |
врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у |
петан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мен |
чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше |
матраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} |
вина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи поно |
.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским л |
р плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мисли |
епе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова |
ти ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ |
ом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Те |
Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу |
новише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер с |
— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?< |
ушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад |
но.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога ко |
а прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову об |
ежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p |
ок није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жен |
p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био |
и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S |
ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се об |
земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника |
ка механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Ку |
.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, ко |
иваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, |
ед и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорче |
/p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" |
<p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рад |
, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешц |
има зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре к |
ама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је |
, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да |
раду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек |
ли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде |
и.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набав |
осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица ко |
мљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе |
после освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је |
се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобра |
асположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у |
очела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и о |
ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш о |
орба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену |
Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна |
оји се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; н |
="SRP19091_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застад |
тву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пр |
</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију |
ре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа пос |
ом.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више гове |
поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Ра |
ркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми |
б, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бо |
човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било |
ослала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш з |
роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобо |
мљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p |
би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све |
ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не м |
ај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси у |
ите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре |
амо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milesto |
аво да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о |
, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све |
ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} |
га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с |
ш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене пл |
p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да сто |
ана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у ор |
песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу |
ахори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрби |
и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би |
и они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и л |
некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> < |
дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је прода |
, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!< |
сет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се |
о у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да |
да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n= |
граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св |
леда.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.< |
“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други љу |
м је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу брин |
пила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, пето |
песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" / |
је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине дев |
али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше св |
земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања |
задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто с |
је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и кон |
е разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема ка |
борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Ј |
p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и да |
које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене ду |
ше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред стари |
тигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</ |
ама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> |
ваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца |
и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учини |
да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љ |
и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{ |
лога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по по |
...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна го |
ојим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Же |
од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад ј |
рзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, |
ти тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стањ |
ивана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радо |
длао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је |
оликих недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за |
ложење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истеру |
био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич |
Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- |
мају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А |
на, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, кој |
раће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут |
поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева на |
рну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} С |
то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p |
заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти ду |
време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било |
парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четир |
ке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су с |
недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису |
ош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама |
новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устај |
н вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господшт |
е докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом на |
рећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи к |
колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у но |
на и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим с |
} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече |
<pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети д |
е да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог г |
: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p |
ју, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а ов |
бодили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Ку |
или у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили |
треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p |
за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— О |
маћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div |
код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро |
вет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, б |
Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, |
пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху |
па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па г |
дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из з |
дина, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба с |
и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има зад |
чно и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му |
решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та сла |
Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога п |
и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Ј |
ли да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друш |
прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану |
овољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежде |
p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</ |
угама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беш |
рио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није п |
њем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се |
један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— М |
ај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађ |
>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пер |
и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се б |
а се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана тра |
четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка С |
еше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви пла |
онела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и |
да би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта |
гову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за о |
сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бо |
тарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица х |
Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са свој |
руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично |
и весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{ |
, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера с |
поче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон сто |
ао што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било |
, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску од |
ш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј. |
и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како |
ави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, |
да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} За |
изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што гла |
мимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разгов |
тави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није кри |
љу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p |
ве, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> |
оју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава |
поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам |
и навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске пе |
је дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад |
нога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p> |
пштине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!.. |
пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим д |
!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гл |
аопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му бра |
а од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни |
сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице |
еље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на г |
— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Н |
логу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стев |
ези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} |
, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од купо |
адругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек на |
ага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> |
и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно |
а њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невен |
дјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио гл |
ви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти моли |
зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што |
оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га |
и крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{ |
ик“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на прв |
којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div t |
а њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да м |
о оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу |
дио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити бе |
ло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако |
зајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chap |
ама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — |
има, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући |
о!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиљ |
а им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{ |
ве славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти |
оразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале чест |
и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубиш |
ића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Мно |
сланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим |
у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p> |
ине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тр |
езовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он |
мо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, |
с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у |
едао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сах |
— веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни го |
још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Ј |
зао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад |
12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продав |
штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Шт |
рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — |
ш за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор |
гуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настав |
ању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривањ |
дове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету п |
дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али к |
ван је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, |
да и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на |
принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесе |
? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљ |
а дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански пос |
дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже глав |
неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица з |
Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има |
није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко |
же вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може п |
је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, |
можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и |
ко, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже |
ље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} |
т, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће |
а прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази. |
значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило и |
а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тра |
у помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за |
могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранит |
окој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, |
етни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи |
ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Не |
дан од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из мале |
и, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они д |
и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за |
изводе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њи |
и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и |
аци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више |
ик крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> |
у саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и ум |
во завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{ |
p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо би |
како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.< |
мао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шољ |
рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им н |
д вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, |
ожно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је |
о који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и |
а синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад не |
и пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није |
трини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остат |
иже свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без поро |
а брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њ |
да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред |
хвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му |
авгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви |
свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Ал |
е дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају но |
чи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Раск |
од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто по |
оћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" |
> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} |
затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, т |
амирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном |
итељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} О |
p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да ч |
ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И |
у својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p |
народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа |
љу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народ |
екао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њи |
те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због наро |
ешили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључ |
е тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба д |
незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> |
д њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваш |
у, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек и |
дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун |
о рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
шло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави |
ин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њен |
о да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скин |
отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно. |
агати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p> |
се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, ог |
ма, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи |
од старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа |
ућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје |
ма.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она м |
рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Д |
колико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те |
му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml |
че гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваш |
несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми |
ре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, |
у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одм |
руга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравал |
а партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Он |
на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци до |
поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину |
ч и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се |
наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да |
дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — за |
могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пу |
{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове берб |
ше се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се |
Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твој |
и услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку св |
да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> < |
за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> |
ају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том ола |
а Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили прав |
д њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и |
/p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зл |
ри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога д |
окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно го |
ање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина з |
, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и сп |
а има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> д |
лижити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне |
оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да |
оворило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> |
није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и |
сле неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>О |
здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задруга |
им! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њив |
ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну р |
тављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долази |
ула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, |
еје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, |
то јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похита |
и...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућур |
рах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и дон |
е растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, |
и неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво |
оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико |
мерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упо |
ти два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до круп |
мо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је |
а му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо |
ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p |
шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја рад |
ш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал |
диш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> < |
} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди! |
акој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћир |
.{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и |
да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" /> <div type="group" |
па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће на |
, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио сна |
у, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли |
ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене |
је, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бар |
дионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Жива |
помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p |
гу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не |
ћи.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћи |
отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш д |
ије било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</ |
иси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар т |
>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, |
к сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана поп |
је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, бил |
и је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој з |
тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту |
ли од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и у |
ру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капи |
ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су |
/p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу |
ти!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешно |
се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па ни |
скине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној |
али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сирот |
чки живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, |
е препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак пост |
</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге. |
/p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непр |
и пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше |
зненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако |
и, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу |
киваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али |
домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху же |
ној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, |
успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S |
ш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму муш |
д тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за им |
можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва |
на у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој изда |
и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S |
, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суз |
- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после део |
р ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затво |
гова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси |
да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађан |
али Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди |
е би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срц |
заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на ј |
дмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо |
да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђав |
е, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за пош |
ет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезн |
итељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p> |
одушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да м |
положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро |
и.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ пост |
<p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и не |
е ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну п |
а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им |
стима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећ |
маћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је |
цима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворн |
<p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p |
узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а ник |
маћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у јед |
му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 |
оножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док н |
ок сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу |
ало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе д |
нолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све шт |
и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за п |
>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они от |
пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— |
а то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам д |
о није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није кр |
те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова |
еда још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} |
викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела д |
не српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких ве |
че Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој |
ле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} Т |
везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Рад |
дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И |
л и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може |
идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прв |
изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољ |
друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само |
и радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, |
ца, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — го |
S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена |
ла!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не рас |
>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p |
</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са |
лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да меси |
p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и |
и табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на ј |
сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позв |
ама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабог |
<head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лет |
.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — |
рављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је |
ла кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стев |
ли се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је |
утрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све |
киње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош |
е, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, о |
несеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какв |
онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим |
јаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Ст |
није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају њ |
...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да ж |
дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви с |
и сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мо |
акше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— П |
едседник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши |
зао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> |
сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама. |
но је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман |
/p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљ |
твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај |
имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <mile |
с мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали по |
леко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били о |
и.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи по |
подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Жива |
ујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи |
кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</ |
ачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“ |
д земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда |
15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш ка |
га проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену |
е питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на др |
мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од такви |
, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док |
ека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава |
оћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А |
кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за |
Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу |
о ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти |
шемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман |
ш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило |
мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у меха |
S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора л |
товарише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и ост |
на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи п |
не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и |
дљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много поз |
да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> |
абрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, о |
е.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p |
а — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не поп |
шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводи |
томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се са |
„Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да и |
изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, |
ашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="cha |
- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примед |
ију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан |
бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p |
мена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад с |
ње.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбриж |
кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да у |
— што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да |
нете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до |
уше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се |
p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиљ |
ивану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живан |
ама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га |
кинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не |
, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А |
осрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда |
душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пођ |
икуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не |
/p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> |
ш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и т |
Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године уз |
нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, ко |
</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта |
се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, |
и.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се он |
— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, |
ету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с |
и <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ |
снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог |
, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити |
а косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> |
зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, ког |
попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — испове |
иће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће тр |
д сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не ми |
овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p |
је?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти и |
ш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја т |
обим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де с |
о.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше |
>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну |
екламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p |
, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме доб |
ћа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p> |
<p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А |
сверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне |
ан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Жива |
шла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепел |
куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себ |
ли они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде |
м, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</ |
то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изу |
започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Стано |
ити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи |
тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мисл |
Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да |
мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља |
плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи |
цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>К |
ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, |
ач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова |
слободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљ |
ени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то |
вече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се |
ио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се ожени |
еци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па |
<p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде с |
ај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу |
драви с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је |
, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> |
аку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја ј |
а у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их |
есније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у |
S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам |
ао најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> < |
аре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „ |
пун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Ч |
се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе н |
лика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој |
а.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, |
лажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једно |
и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, |
рани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да уз |
дио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се п |
посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја онома |
> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без ме |
S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на п |
чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са |
ви, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Сте |
целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан |
знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се не |
p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, је |
ња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет вазд |
ли били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска |
S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а пол |
ану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешк |
у је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На пози |
одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај ч |
адост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с |
} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју с |
p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе от |
а је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже |
уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов |
.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје јед |
него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта р |
пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабо |
ван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> < |
</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољство |
мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— |
ељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумев |
/> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене нег |
обро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да |
еј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— |
ко, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Жи |
ћи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама ча |
м ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p |
пут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с |
зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се |
{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме о |
на спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.< |
в, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичев |
најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће ј |
донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сип |
несу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест |
ите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо л |
а више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незв |
рес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи |
де има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедио |
одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" |
кву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп |
жи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пу |
пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> |
кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Тво |
а за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} |
, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па с |
и знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова в |
и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p> |
о Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да |
то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је |
е.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и прем |
Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p> |
н, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не |
у је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на |
Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> |
сти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што с |
јем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш |
ук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се м |
адости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже воло |
и ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и о |
колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми |
па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он |
ити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у |
и један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукам |
ери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гоми |
докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кмет |
.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар |
орадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му прит |
.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газим |
чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крад |
{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко |
ежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у |
то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих брк |
ами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш с |
м око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{ |
била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју |
ку. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га |
опају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћ |
е и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а |
у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање... |
ас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим |
дно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо |
а’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљор |
да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава т |
оји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, ви |
.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не зн |
еднако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S |
pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о том |
не изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> |
се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звал |
p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш |
сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад прис |
са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију |
асход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једн |
, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се нику |
и је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е |
узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p |
али бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, |
а други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво |
тва, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним ж |
е, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга је |
чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да оре |
Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше в |
ори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободим |
ам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и |
д послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си доз |
ода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете ка |
а вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p |
имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате ј |
то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су |
це, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћ |
но! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Жив |
— додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</ |
акше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у ама |
е ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто годин |
аки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је посл |
о то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара |
д.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао |
сле, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа. |
би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи |
p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и |
ко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором |
„Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> < |
ње једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи |
бав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи куп |
а му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце д |
.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А |
чеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и а |
даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 3 |
ишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> |
вића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су |
окон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три го |
прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па |
ну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове |
такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, |
е. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, ми |
ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</ |
а, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> < |
иде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи |
Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће |
јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код по |
знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су ва |
живљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, |
инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— |
уди, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафа |
ојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више л |
е престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметови |
ље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о |
родици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Бо |
пара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо |
е, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> |
ке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката. |
немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да мор |
сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила д |
од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес т |
а се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---------- |
и се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се |
> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузе |
сли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} |
т дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али |
ки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитељ |
ом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ства |
и да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетан |
о, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и п |
зораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни |
је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овц |
ао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљиво |
јтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена м |
икаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, ка |
па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити... |
шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>п |
оже.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем |
рчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{ |
их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном изв |
ебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се прибли |
очито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутал |
ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брз |
ко опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разор |
ех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно ура |
х, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља свој |
кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} Д |
еца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, о |
е за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у цел |
крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и |
криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће |
S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам |
и ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо |
ће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар |
е могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досуд |
и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њ |
гура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана |
а Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чи |
ка капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цига |
дини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за д |
амо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут п |
уги рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три |
кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{ |
скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише. |
ошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и нак |
у нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није з |
је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на |
и мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете |
младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. |
камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми |
ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш |
е.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљ |
.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p> |
ро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси т |
о, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде |
Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да про |
су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве годин |
бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачу |
ом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам ж |
често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима |
ли ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак |
, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену глав |
рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезн |
ад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право каж |
то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за он |
Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> |
<p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се н |
ба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти нем |
мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде |
— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— |
ем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па |
— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> |
не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели са |
p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p |
хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе пор |
лану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам пор |
паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар |
ину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, д |
да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и |
еби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би м |
цом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не тр |
вник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од |
од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и коли |
у.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се |
неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се ј |
у успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члано |
ира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јагли |
гне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну н |
> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} |
— рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја |
се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја |
м растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважавах |
ништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не |
литику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутрално |
<p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, |
онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где |
плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то... |
самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успел |
их политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је |
ли кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу |
S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше |
ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су б |
туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други на |
{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла |
ило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добит |
које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад своји |
а тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта |
ако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити |
ј години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске |
Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега с |
е при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова |
било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да |
рст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{ |
човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расхо |
<p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под ми |
ачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богор |
шљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! |
ћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше ње |
ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани |
а, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и |
залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p> |
уруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко |
а трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено |
ћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу |
аглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мо |
а седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше |
сте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чу |
издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот ка |
вим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p |
сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале. |
ега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p |
>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да тре |
вање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца ш |
<p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на |
е.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме |
, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Пи |
рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више |
о сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, ка |
му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогне |
акција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— |
чевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће с |
не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Виде |
трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много љ |
свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником |
аде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да пе |
и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш |
. која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те д |
а саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p> |
— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван |
з.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! |
} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше |
изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка |
е.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре |
!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није |
де мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш. |
„кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко |
на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војс |
Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој м |
/p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па ка |
ани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и о |
S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Рад |
кидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај с |
ог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова ни |
са се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је звани |
е, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе и |
азговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с |
н се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</ |
утра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући зан |
колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није св |
, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво са |
а.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како |
ари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ј |
ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — к |
дима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, |
емештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он |
ва.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак к |
>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова с |
те, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, ка |
маш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја до |
/p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан по |
сним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и л |
Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. |
а им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у се |
је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузм |
а да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне |
> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много |
/p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да |
.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави |
мо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто р |
и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте |
даберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети |
<p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, |
ку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше |
p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без ч |
имо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево ш |
н.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се |
/p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— М |
ли, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, |
откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове |
е ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у меја |
Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дам |
наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у |
е да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. |
с је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, н |
рузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. |
е Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао д |
пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе |
да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гле |
<p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за в |
>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за |
г над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од |
и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини сп |
ругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као |
за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им пр |
p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад ни |
а су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учите |
еком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву пре |
мејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Ра |
, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један п |
е да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напун |
о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Ј |
Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара |
дседник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се н |
ван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разгова |
.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав |
хани?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви н |
га задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљор |
и јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи |
народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двад |
механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом д |
лакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> |
рове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан |
о су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за |
ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети |
уку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Ка |
и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и в |
ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било |
зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залаже |
гу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се мо |
уди, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него ј |
ашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да гол |
ануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву |
посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавеш |
славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова чит |
да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А |
ности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше ка |
ише Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спас |
кво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је |
и по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја н |
II.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким |
х земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркв |
то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држа |
да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плу |
а слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.< |
и, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први. |
, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауста |
иш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен чо |
евена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Жива |
</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.< |
ана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој виш |
лика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док |
е Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим с |
икако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује |
p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и |
! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „пореме |
лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јов |
вне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки |
чао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам |
вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овог |
уководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био |
ердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} |
>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна св |
> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он |
о је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман по |
д потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Оста |
н.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме ув |
ва“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се |
ако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца |
>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш |
да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту |
рену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо ру |
ови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p> |
уди, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То н |
иња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у |
</quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година |
и смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, |
певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла. |
е брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одр |
е своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодрасл |
S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде с |
радеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немад |
дући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију. |
ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, |
.. требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице. |
добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је ј |
уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</ |
орез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти два |
рећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> |
{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за свој |
</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо |
а под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида< |
ти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес |
теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је |
е, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако б |
о којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Н |
" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није ос |
адругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима |
а дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на ант |
уге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по |
изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једн |
а дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравање |
у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о |
чегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Милен |
у враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју. |
3" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако т |
ње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, |
ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди |
мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш как |
им људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чи |
па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје го |
раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка |
о да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрс |
ра постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буд |
а венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Ради |
красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше |
еба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купи |
гарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви |
ије, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује |
една свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је |
/p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо д |
на са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту с |
дбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила д |
да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам |
чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здрав |
човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пи |
За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да ре |
га, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — |
се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учите |
смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! |
стаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се |
друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним о |
> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и д |
S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како |
оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p |
има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у |
е да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив |
то сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће в |
шти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од си |
аља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на мес |
енуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не кре |
летом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком д |
ва. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. |
без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што |
асуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад и |
ова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше |
та ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву к |
у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се |
исли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жа |
<hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на сл |
у ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме с |
.{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, о |
мњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се укл |
а о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Жи |
оспода.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Сте |
полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</ |
ало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни |
а дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако ви |
е кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" |
и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам д |
091_C3.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљ |
<p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да |
да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — при |
задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општинск |
су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> < |
а, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми рад |
p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> |
p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесн |
чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан |
е паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера |
чини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и |
служиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана. |
ље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабо |
> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то |
— рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта |
— пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера |
сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни |
стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Д |
.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено У |
је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- П |
сипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескоч |
Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а д |
д катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како |
тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да б |
<p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пуст |
ва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— |
зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кљу |
У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао п |
ао деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како |
ви.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између с |
немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— |
изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих |
коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и |
обитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далек |
а и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава б |
и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И |
не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дун |
аје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пи |
<p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, |
еху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са не |
оже задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су такви |
е, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне |
другарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја под |
зи.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне п |
и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синов |
полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у ц |
тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут пре |
жне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а |
углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне |
нуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из |
штина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S |
мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу |
јка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту п |
оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „ро |
ети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> |
његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препоро |
учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интер |
ебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако м |
задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитељ |
десет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Две |
вори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд госпо |
је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не |
носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљиви |
д мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, |
аних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? |
му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у |
p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници |
под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш |
а вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p |
шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене. |
ипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не г |
јим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задруз |
је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — ре |
ви пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" |
избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — |
у ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не |
јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрос |
и Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су ж |
совити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p |
! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још в |
он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се |
ризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p |
жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича |
бог моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Ж |
а врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је с |
> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Жив |
ворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, д |
ала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, за |
ачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговара |
блеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, гд |
казала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхта |
тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и и |
али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> |
сти Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> п |
зволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његово |
8"> <head>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни д |
сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или пове |
нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Пер |
па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључе |
ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час други |
а знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш с |
Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу ка |
што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То |
ли нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало на |
д он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p |
ме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— |
гледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруг |
оп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</ |
вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја |
су ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачк |
/p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, у |
између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и пос |
м ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг. |
е да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> |
биљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту з |
д тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадни |
нда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад ка |
ше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова мо |
.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, |
утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} |
но помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште |
м, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље б |
— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њ |
Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли |
.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљ |
другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задр |
друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питањ |
Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да |
> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узм |
ве, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, |
ече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други |
pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, |
-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— |
мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести попово |
ак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога пл |
колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао |
>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, |
да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ст |
поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p> |
вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Ј |
ако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу неш |
тво, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па |
та граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и бо |
у.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају он |
амо за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозде |
вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како |
умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо |
свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва |
— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и |
ад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењим |
е земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— |
ава, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И од |
, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запо |
је је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
<p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри ко |
би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња п |
по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при ор |
за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разб |
p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p |
вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — |
руз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукур |
ук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} К |
се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да |
нај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и к |
а испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен |
<p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила |
увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, ш |
ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красни |
!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да с |
еше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Жива |
з далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки страж |
голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забави |
салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и |
>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима суднич |
озвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па |
атим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се стол |
га, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али |
исан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p |
броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет д |
, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун |
и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с ра |
е крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жен |
скочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђаво |
за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, |
дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашка |
ветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте м |
олићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е |
ву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том |
љавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, |
ове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих мес |
ице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ј, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.< |
се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни ж |
тила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме руч |
година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава |
а у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плу |
ни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога се |
о потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, там |
а антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку |
учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, рад |
наху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене |
Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, ка |
надној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Ради |
и стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу... |
вар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти |
говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живо |
ла за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама |
они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на врем |
свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се нала |
иловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуц |
ећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од по |
и му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним и |
, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао |
ри вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако да |
оришта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на |
приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Је |
јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{ |
јка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој |
т.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А |
е пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не |
Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако р |
ком раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи од |
а узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати т |
имера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} |
или за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој зад |
рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> |
ије мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега |
{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће б |
едну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се н |
и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет ду |
на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копа |
вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, |
лове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" x |
<p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорав |
/p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>На |
утира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p> |
је су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један о |
<pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такођ |
, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јаг |
ове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, |
сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете |
равда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верује |
те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам упи |
, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Зна |
номе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентри |
— Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи |
ватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и мини |
муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Кос |
ба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их |
{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети |
отрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напус |
плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној |
ад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена |
p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше |
ли не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су |
ти, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могл |
ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак |
ир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лар |
е су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те |
ство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу про |
је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази ј |
Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надз |
ну стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зној |
а хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пл |
ако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорч |
те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се разм |
ла нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па о |
ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb |
ену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да |
мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после оно |
да, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремен |
битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју. |
ани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник |
им ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у поли |
к до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом с |
одштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам ка |
би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу |
их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> < |
посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Д |
учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и |
е и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче б |
>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S |
које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, к |
ршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Ок |
и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та сл |
одсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:< |
и.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано |
жњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Ј |
ожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби |
м путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задр |
и посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Т |
ђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу |
носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се наго |
узмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и |
о дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од н |
тврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да с |
само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један с |
ово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div |
15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за |
у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, к |
еј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти ј |
ем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну пове |
ртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озеле |
ана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!? |
жање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Ј |
..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p |
ће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у меха |
џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, |
лиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових ка |
ка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су |
ера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке г |
ављају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угод |
дини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освешт |
ој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се в |
ва да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су |
задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од |
ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан |
исати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше |
та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад |
Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Н |
ичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио |
Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како прав |
иновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" |
де да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је чит |
шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Стан |
ош неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случ |
нутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разго |
а то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, он |
} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не |
о и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, |
/p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменит |
пун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и ша |
ардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити поп |
ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— |
а рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим љ |
>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно п |
а била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред к |
смо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпу |
и ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верује |
олесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, |
о ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, т |
ше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пас |
а се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја сн |
ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p |
сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу |
се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хоте |
но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Т |
еко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер т |
вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли |
глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као |
паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, може |
воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на |
т мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штого |
ицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледо |
Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој чо |
заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је |
! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење |
, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру ра |
.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Ш |
—- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се |
, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним рас |
д њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме |
има у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} На |
ћи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследни |
чито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права |
лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</ |
смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану с |
е срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуш |
на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њих |
испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста |
оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Хрис |
старији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као г |
вити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, п |
{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> |
дошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{ |
091_C2.5"> <head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде с |
сто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двора |
о и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, |
, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца за |
па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи |
ним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе |
погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда |
арој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је расп |
о изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио |
Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{ |
е не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Тре |
кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> |
лушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема ни |
па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му н |
и увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним |
ли су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кмет |
Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, |
>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше |
ве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће цар |
каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Зад |
квога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте годи |
лижи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира |
у.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај п |
лазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рек |
>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, к |
емљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен |
вде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чоб |
ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изге |
аки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораов |
тељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најте |
и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне ср |
ар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ни |
Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.< |
поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на |
тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смр |
лика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама |
јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајк |
земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше по |
е ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо ов |
зи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузм |
да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по л |
p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете кап |
ости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га скло |
Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим љ |
шне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их це |
реотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат |
орадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године |
ке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, |
P19091_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SR |
и и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да он |
и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан пр |
— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости и |
вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, к |
p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, ко |
е набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар |
о, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да |
S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљ |
и свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „ |
pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ дај |
драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнич |
еобично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог |
време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматр |
њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће |
се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти |
ед тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину |
та и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један друго |
та зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти бра |
упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људ |
вац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате |
узи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме |
главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица |
ван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и |
обу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и т |
јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу са |
коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти |
анове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дад |
еће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурк |
: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај х |
о, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко |
ало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашил |
га плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки |
или Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац |
кву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окр |
ј дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намес |
и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пиј |
засланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задру |
хвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу |
њу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан п |
ставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се |
ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Ш |
— чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стој |
их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапа |
але често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих м |
огли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под |
о задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијск |
а на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном д |
дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, |
, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} |
ти, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" |
о је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућан |
он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође |
S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други |
што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{ |
шате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> < |
како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче |
е и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорн |
за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке |
кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им |
и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја |
а!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе |
ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из |
мо буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти |
уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду |
слу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} О |
глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натера |
било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појав |
риликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и му |
гуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је |
д сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену с |
ену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p> |
мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само тр |
о — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у по |
овна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ј |
живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводн |
ама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба ни |
ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Жи |
је стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После н |
- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео рас |
збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, им |
док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> |
ов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно |
ан устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, не |
не, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож и |
а пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је из |
екао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за |
и хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да |
осле сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, до |
игла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено |
песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што ви |
а овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше |
не.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и сла |
ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како |
е устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова ку |
д њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасе |
војој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредб |
у, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога |
ов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу |
и, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зре |
нове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јов |
— Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одм |
ри још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стев |
изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p |
бично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?< |
ао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном з |
већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> |
из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа н |
живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе |
ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, мла |
се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му бра |
динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњо |
ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од |
ху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима пор |
згледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне л |
таде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Ка |
ма његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за |
е отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? |
века, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на к |
и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позва |
дичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога |
варе више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је |
.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека уз |
о.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и к |
/p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности поп |
свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је ве |
о. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и |
направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и од |
— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас заму |
било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пре |
} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као |
домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори |
Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет |
га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред с |
се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ |
еван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким |
век.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јес |
олико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им ј |
м.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку |
амо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо |
уше у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који прови |
ће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећем |
амо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мешт |
најете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите |
> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, н |
азумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Нав |
огу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправнос |
ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> < |
људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на |
е говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање |
узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из |
их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p |
е и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољуби |
а изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, |
вост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства |
акшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из двор |
њих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара св |
м у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи спо |
на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{ |
е мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједни |
уку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуп |
ога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шт |
с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини |
{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека |
Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али чо |
му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших |
адруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше |
мнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И ј |
рузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у |
ске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су мног |
кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло с |
х руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас |
на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева држа |
е воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и та |
и, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега с |
ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треб |
са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и полити |
и си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напољ |
ва момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p |
о тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е |
о су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то |
„Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коре |
е не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па |
одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку бра |
ити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p> |
онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала |
дите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p |
ера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пус |
и Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.< |
седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и по |
> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате |
које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од ст |
вао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сеља |
а добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија мол |
м својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичк |
јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућу |
дија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држ |
и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла |
биљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} |
ер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљор |
поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, |
p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто |
узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама г |
стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су по |
тева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем с |
Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бо |
ни веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега и |
о је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер о |
и ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче |
се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — р |
их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се |
ни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све |
са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич тр |
</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да за |
ма дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— |
заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете ниј |
и бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком изб |
И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долаз |
ве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, |
Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну |
. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскаку |
не и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како |
остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале |
} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да ни |
мо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само |
селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>А |
и да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо |
нију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином |
тера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <di |
дним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од к |
три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све н |
срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, |
е читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко д |
оз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет |
гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не пад |
авио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону с |
туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек |
сну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с |
Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај пор |
е треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.< |
едан тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој |
чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством |
S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у с |
раху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чег |
ећи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неут |
и...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила |
пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега |
авилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи |
је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу |
авити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или д |
и.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгре |
лаве, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова |
авилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једн |
нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S |
S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су |
м и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да ј |
други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и уч |
наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, |
Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Зати |
на радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... вид |
S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да |
вим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати ба |
.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.< |
ји не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу |
а кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у |
по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сап |
купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} |
на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска ба |
, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на |
погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{ |
нам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју |
само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, |
} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сет |
о кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити |
ам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те з |
ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> < |
ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да |
овадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађ |
/p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако н |
<p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом |
им послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C |
у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} |
па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div |
х предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и |
ко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена. |
и час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те |
за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама наб |
није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васи |
х дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно |
ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, |
} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му |
ећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и |
нтије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одг |
О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Н |
ућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А |
Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и |
привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад |
да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесн |
народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, |
А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не |
ну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја |
му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда л |
Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама |
и да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам н |
гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа |
кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или |
мажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер |
меј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — ре |
му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине |
, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</ |
авише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали |
м шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти как |
купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, ш |
> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима |
мци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како |
и од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се је |
ешења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога |
о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати |
рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи. |
о у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џ |
ун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа п |
— рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</ |
матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој неш |
ђења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом преду |
кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и њ |
да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они |
/p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте |
лици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: ј |
емо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— |
але у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} |
ла је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише |
о слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, |
помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? |
одиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине |
пео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре |
.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет јед |
ћана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом |
ехане.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене д |
...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојк |
p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо п |
ара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S |
слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су и |
се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих У |
ојим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покрив |
без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изорем |
у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне |
гне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало г |
а се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толик |
м, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! |
су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— |
мемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само п |
коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежил |
а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, к |
нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, гд |
нда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, |
{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан ис |
мевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због |
ишљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од ос |
о, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, |
добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече |
stone unit="subSection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, |
>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, |
, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и |
ихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху |
ар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај ка |
ве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале |
зношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} |
а сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни дос |
их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не |
ана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на |
једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рек |
дек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пу |
е вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се вр |
шли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председн |
онудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје |
орност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све |
еда у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на кра |
роучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице за |
није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо |
ачине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p> |
ут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја мес |
а живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисел |
ман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — од |
га праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио |
родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су д |
на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузб |
че.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас з |
з да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше до |
јавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} О |
е сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен исп |
упише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под по |
то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разу |
осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слуш |
а.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба |
ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похи |
S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пре |
им својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима: |
нутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p |
/p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи пат |
ван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p |
ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, полови |
p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се |
акије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и н |
поведај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје |
ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пи |
није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим п |
Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Паро |
иван подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још |
„ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране |
/p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— |
рисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га |
ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћ |
у стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће. |
„политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је ба |
аљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се ра |
А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет |
мо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш по |
, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и ки |
</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, мо |
p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући јед |
уде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не |
а га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па |
н у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учио |
> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, ника |
а и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми |
ле видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на |
ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онам |
</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било |
словио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о приче |
p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао сед |
ога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познат |
</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа гл |
ар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да |
о у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и |
р можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућује |
Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да доз |
вакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — |
би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p |
пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није |
беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стај |
инова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује |
е онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се у |
ad> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задруг |
ајпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њи |
тересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је |
вац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као |
си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме в |
олове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и она |
атити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, |
решних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова |
<p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови |
та младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећег |
би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате л |
но.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме ра |
чне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхић |
није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{ |
тирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара з |
p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у |
амо да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за бра |
а кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, сл |
p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти каж |
попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом |
од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</ |
и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— |
ко време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитиват |
рујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову |
се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, |
Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а с |
чких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда |
зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ј |
у.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} |
погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на |
нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи |
пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама |
радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они |
без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман ј |
смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</ |
ди, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич |
ао незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у |
ше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му от |
по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проуч |
лушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је |
ш не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вам |
и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и све |
нуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помоз |
јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога |
тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава С |
задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобрав |
ћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема |
е само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, |
, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ с |
а један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разгово |
регну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, п |
</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћ |
</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учит |
дан с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га с |
шта да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти |
се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути и |
л овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Куз |
Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S |
- читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се с |
А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. - |
дич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.< |
трополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друш |
ге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, |
авише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп |
заре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена з |
горчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге |
утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и |
а орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара |
.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb |
а ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме з |
нице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о |
је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после |
, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вред |
оче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> |
а, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, д |
, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу |
ом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дан |
ледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму |
е стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене. |
кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај |
к сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> < |
ја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задово |
/p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, са |
прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи с |
<p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb |
на шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све |
ати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p> |
руги су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за |
м и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је |
иља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ће |
лађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало |
ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео и |
! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду |
несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колик |
ја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушај |
Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p |
се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} |
у ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима о |
ајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми т |
игао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође |
едне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле |
ј део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, |
се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја |
и нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и |
беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између остало |
да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— |
ош од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам |
пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Куз |
ејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином |
х.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломња |
инама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, |
Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису н |
нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се |
ече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја има |
иља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — приста |
и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да |
имаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран закле |
ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без и |
<p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше д |
род, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да с |
ди побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и з |
је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, |
непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може пот |
оше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим |
ни се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све из |
>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова у |
p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и уч |
му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пор |
есавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне |
а ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао д |
у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећ |
— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, с |
дњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није н |
о живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта |
и њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на |
— изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану по |
роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, |
на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између ње |
емо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који с |
е и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра |
, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} |
ом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теб |
решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где |
дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учит |
судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и |
уло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и св |
он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра ниј |
- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучи |
беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, |
id="SRP19091_C3.2"> <head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос ц |
ле даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, |
д му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешко |
> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила др |
е дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} |
ност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на р |
, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на дв |
се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, упла |
{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час |
празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требље |
чевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.< |
нутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину к |
и питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Ца |
а сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други |
ад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Жива |
омишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница круп |
ену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман |
већу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима уж |
испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколик |
тојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо. |
у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли |
, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с д |
по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке ст |
>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за си |
} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{ |
еторици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове |
} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Нен |
ни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође мн |
А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез не |
орезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтереси |
ерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незн |
а, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе ш |
ајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две |
иљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста дин |
Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би треб |
ца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потраж |
оји је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро зага |
Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачк |
Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим |
кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест с |
гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађе |
ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, те |
>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> |
новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљ |
/p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну стран |
је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема р |
дну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, |
има, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од ју |
је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због на |
механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Друг |
интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. |
м пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу |
едседника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан сну |
ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да |
уждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, а |
ат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све ос |
> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштује |
љем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— |
а споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као |
е брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: |
свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запази |
ена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова |
се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поје |
алутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пу |
плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне сна |
е да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ра |
ничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у до |
вим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим посл |
до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{ |
бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатк |
де.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, |
А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре по |
свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем |
и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и ч |
ну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш |
ви брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p> |
l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам |
е делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Ради |
еља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје ил |
аћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били |
ше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом |
столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздах |
по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која ода |
у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру |
време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p |
Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу |
одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— А |
аци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теб |
бе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p |
нагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш с |
</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаг |
них политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим |
евана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану |
p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћин |
садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигл |
а стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и уп |
пет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ р |
ду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, |
једнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава на |
мо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</ |
ле тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ |
убише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних с |
главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно бил |
гао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљ |
ренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’ра |
икад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и |
о зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмоље |
од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> |
ши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче ов |
да се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невен |
о може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Ми |
берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш |
ће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те |
у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђу |
ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга |
тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску |
сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у |
тео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, црт |
рем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— К |
о сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и з |
ином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки |
аво кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ов |
одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да ра |
а проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Ж |
било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ д |
јаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са к |
ека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> < |
емља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето |
Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био |
по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, |
воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управља |
ротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запа |
ети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпоч |
већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критик |
иван смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти |
</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја уз |
н морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште з |
<p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о т |
ка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жен |
Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде пра |
усрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} |
прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад те |
.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мисли |
<p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стева |
нити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> < |
знале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мис |
живљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О |
е јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави за |
ече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер чов |
<p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим н |
цу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Ради |
то не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да виш |
е тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив о |
орила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, |
ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А |
ицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је |
> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се. |
так осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодн |
оћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <p |
игови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> |
и.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда |
ија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући ј |
аш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — |
повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ |
он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.< |
p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има? |
ина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, |
да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај све |
он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје пар |
, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати |
Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p> |
снивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понуд |
најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p |
за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ро |
гон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове |
То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад им |
p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца.. |
це.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра о |
е црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није |
сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се ком |
амо сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од |
епо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шт |
жу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а |
шао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да с |
порове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је ред |
ила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што |
цама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара |
, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је за |
олико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, |
антаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичн |
, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпк |
омагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привре |
и ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав |
не у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око |
задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да |
уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усх |
чета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и |
ника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> < |
једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, |
де договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да зами |
ној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичев |
то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи н |
ељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задру |
иција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају проп |
кође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из |
ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље |
.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога неприја |
узи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу |
— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што ј |
м за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта |
ли налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да |
ли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести |
о, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси т |
шаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео |
ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама |
ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје |
реме и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао |
n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати |
раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да |
ласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и |
ти.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, |
прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад |
ази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остата |
ка.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> |
>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и пон |
pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Сте |
га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она |
. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} |
не ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли |
а видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пу |
о у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше ма |
ивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ |
од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу |
п-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске наг |
</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разгов |
ушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а |
етролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по нек |
да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — уг |
такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима прија |
у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, |
љи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, кој |
ога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што с |
више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада |
тупај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед |
ах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — о |
у је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни бе |
ледњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој. |
гнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: |
о.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао по |
и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} |
аш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли н |
утито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, |
те до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отво |
Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе. |
о сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> |
ута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван |
арад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене |
не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би са |
} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша |
уња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас |
н-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми |
њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} |
.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој ку |
га било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, ле |
ло причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, т |
етине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задру |
прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— До |
ож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се |
ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То са |
у окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем св |
Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је |
полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре пом |
ј, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наг |
ан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпо |
ри је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко. |
, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Ку |
а радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој зад |
о учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе ре |
ци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера избро |
— Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi |
угу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, |
правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за |
пише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти |
снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислит |
афани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залут |
ики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А шт |
истар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај |
азорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан |
</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке з |
еста, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се |
да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозн |
казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на пра |
Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се |
бљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Он |
у и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд |
ву подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их пову |
ови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе: |
ругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, |
ета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S |
да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и зака |
да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да |
ерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јаза |
омаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да тр |
токе и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умањ |
вез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик о |
е партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ом |
нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у |
Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако |
аје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом ор |
онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једн |
да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само пок |
воју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падн |
, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — |
p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти |
сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{ |
не задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држ |
књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније спр |
кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска прос |
о није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смир |
стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и |
шао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi> |
<p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, п |
е 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око |
рошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богам |
једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> |
5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За ж |
не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколи |
га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ос |
едан рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш св |
ругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.< |
екнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћ |
е овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то |
и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву зад |
и он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре ка |
цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађо |
т, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли |
ети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је |
дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом вел |
љ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председ |
рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена бр |
да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и у |
дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгу |
а кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" |
д виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том |
рош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се поп |
ламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — |
аоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волов |
да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре вре |
о што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи му |
ради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од ст |
ма берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, |
а сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да про |
авом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, |
алопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да в |
сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, по |
.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све уд |
мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до |
} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како |
ј под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену глав |
> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант |
ене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да пок |
p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му о |
покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олаб |
и само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котло |
уда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, |
рво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви |
им задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-П |
ић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више навода |
мах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јов |
могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, н |
поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div ty |
ен плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 дин |
вачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар н |
у имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овог |
Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од |
намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад |
а.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела би |
адесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још |
о беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ва |
овнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те ње |
вредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ |
.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се |
још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова |
рује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп |
ачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако |
х закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из |
живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упут |
чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па |
у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују |
е заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} |
<p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски |
обро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје стар |
ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако |
о да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго |
.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам |
од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове ча |
— пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> |
ојмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су |
ивљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} |
C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од |
жете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако |
и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— |
елу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нем |
су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па. |
ко: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршиј |
, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новц |
рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— |
мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево пог |
клетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али |
те ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p |
и имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мај |
он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу прем |
и у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одгов |
у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начел |
аког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну |
бе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и |
коше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога к |
разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не м |
ат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријат |
и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би |
> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и |
критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајил |
ра.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и |
е више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, бе |
држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зб |
први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p |
лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на с |
> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слу |
мшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, пор |
едам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кум |
.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што |
опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Рад |
ним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, |
} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест |
да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера |
</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је т |
товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмака |
один порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој |
Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па |
век да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> |
„Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабук |
ило од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била |
{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико в |
ишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледа |
сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних |
ј се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге |
, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат |
ад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не стр |
а..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, |
ви пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо д |
а имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовач |
надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече |
вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива с |
те људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, к |
се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште |
ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка пит |
, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и |
лама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво спораз |
олико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те |
да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Уч |
један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слуша |
натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није |
отмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, |
, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, |
гозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, |
рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба |
осле можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, |
купили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече |
, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и о |
реди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито |
рвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, |
ужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{ |
>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} |
н, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и прен |
и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних |
ву дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву! |
га мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш |
4" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече |
не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи как |
мо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ам |
то у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу |
ок није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, да |
S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фе |
у су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођ |
{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, п |
е нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су до |
ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту |
еба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да нас |
} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто |
би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова п |
<p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а у |
} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних по |
у лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и де |
о.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А ка |
S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „б |
о себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, пребр |
ве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</ |
почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p> |
ри и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси |
агње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да |
> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мо |
те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, |
арлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.< |
дич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода |
у и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже д |
Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Жив |
ечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју |
је изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, ц |
за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од |
мо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, |
не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} |
Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор |
{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, ш |
Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек м |
Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелењ |
творни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазв |
и а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су ч |
ачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан |
на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као ма |
авише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову |
био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он б |
чак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну јед |
p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти је |
> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није пр |
другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и јо |
им напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромиш |
о Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потре |
и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </di |
>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припр |
агање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак с |
="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се |
и правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, кој |
неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био |
абилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на |
штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: д |
етак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, т |
ype="group" xml:id="SRP19091_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div typ |
ицом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали |
одина није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на |
<p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделиш |
ене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи разд |
коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима |
био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису сам |
а им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не о |
од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима |
Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти леп |
од научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином |
би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} |
а пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше приб |
мо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је гла |
ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрч |
а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} |
али изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. |
вру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На св |
Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао |
видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви |
ао на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно в |
се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} А |
амљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се са |
стравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се ка |
ан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да |
о и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, бла |
оже послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва |
} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да слу |
ица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с т |
у <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење |
али да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се |
покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом |
е, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео |
задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да жив |
телину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за т |
другару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници |
истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште |
тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и до |
себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руко |
ад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p |
мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и оп |
д силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни |
за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за |
товао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу б |
ошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окре |
е и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C1 |
попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се |
ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка б |
е у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ош |
м тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, |
Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покри |
то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их ка |
рам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голот |
штински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту. |
ожете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— Т |
више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која |
ставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је |
атљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају сред |
а неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван |
имну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађев |
{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неум |
задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нис |
асуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не |
то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они |
ни седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку |
вивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Упр |
тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо |
.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичеви |
поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада н |
греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше |
Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло |
еђу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нит |
жи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погину |
а.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни зами |
ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдњ |
<p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свет |
ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаи |
и за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш |
причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кр |
главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n="75" /> |
> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта ме |
ђоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово з |
вожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оста |
атагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свеч |
томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и цело |
ти, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети |
ме</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа к |
а у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих |
аћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравос |
ли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном моли |
нога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на по |
S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј с |
Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаш |
ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљад |
унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чини |
па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Ср |
о му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што |
похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида. |
е да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе |
ну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те |
било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> < |
тани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен |
ебацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну |
било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његов |
.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда брко |
ђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше по |
</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ |
еван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Жива |
цу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S |
о уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а |
и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га о |
било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуш |
ланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p |
ш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, по |
одигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ на |
седник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од ње |
беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао. |
ко видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало |
ни нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окр |
вим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, пре |
а дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заво |
би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу |
чину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, г |
а се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја в |
ад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадош |
повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, кој |
јте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље |
м комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело |
ре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана ник |
је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај |
p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете м |
и, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Ал |
а ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задр |
а, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради. |
н је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— |
долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба н |
, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, д |
м политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим р |
иче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом по |
х ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто вр |
бману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти кара |
мо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.< |
изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекал |
ам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па |
војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да |
орезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће |
асе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се |
.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме ос |
м селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог |
братне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мал |
ранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло к |
његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се њего |
} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb |
рашна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да |
оп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан би |
па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је |
ње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише им |
Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристал |
ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе н |
бу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="chapter |
вуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њ |
нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за пр |
овима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће |
ређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Дру |
ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем |
немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче |
ога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годин |
к која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али |
а његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији |
да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вредел |
вне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једи |
} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи |
, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l> |
саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се |
иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — |
ога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова |
</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко и |
вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама |
е, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављ |
ич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја |
</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ов |
дим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на в |
/> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, просе |
ок најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад |
де с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах за |
и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговим |
чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихов |
о сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје сино |
дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да |
ао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж |
о се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћ |
клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесел |
атности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млад |
/p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја н |
оду нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредн |
предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му |
се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу |
ђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој |
енад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за |
е, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно |
авају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовил |
о бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Је |
да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се |
д о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко |
овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изгово |
би ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> |
ом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, з |
а добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је б |
з лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу |
етање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку |
19091_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>ПРЕЛОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C3.1 |
без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, |
аја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он |
који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} |
<p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара. |
итика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један |
ла на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише све |
оглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ов |
нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје рук |
Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. |
о и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједи |
попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — пл |
бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пр |
задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари ву |
толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд |
ем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам би |
као да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовни |
шкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну |
да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p |
аовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у |
а, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, кој |
е непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан бе |
а чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јади |
нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, к |
реди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и |
/p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p> |
капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} З |
м од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са сус |
највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер |
ла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ |
су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако о |
в, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти |
/> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</ |
, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ ос |
пех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни с |
које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} |
мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило |
авамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?< |
у донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити. |
и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да види |
пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</h |
извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да |
и и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих р |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПР |
желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према д |
ша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо с |
он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p |
дан повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од ст |
сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи |
несе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту |
ју, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђело |
олике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му |
жем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав проб |
з девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу |
..</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени т |
смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, нег |
љно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја |
>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до враг |
у недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред |
</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а з |
и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку |
да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> |
а ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S |
сле радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>П |
цом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати |
. — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа ис |
ем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на |
да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени попови |
би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану |
Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У |
арода.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану с |
ли треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра |
p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} С |
општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показ |
ића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с де |
.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И там |
далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас |
ра.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— О |
>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзир |
, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> |
ниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сме |
ати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{ |
и за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у на |
ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према |
и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „ан |
> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.< |
.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише зе |
могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разло |
p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставит |
учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је с |
} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ |
у на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и догов |
наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>По |
грађивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, |
по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамиц |
десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за |
нула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у |
их места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „ |
ја те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је |
а суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више |
Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p |
га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића М |
а кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмо |
иже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сото |
и, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети по |
— једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу |
ма, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвам |
о му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дуж |
бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! |
се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна с |
тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где с |
се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој при |
66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопр |
, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закон |
вала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога век |
дичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини |
о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, |
Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — до |
ве.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Ст |
е наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> |
газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не б |
х запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекивах |
и хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора |
ад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се |
амо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане |
време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Ра |
ма да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пиј |
те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, |
— насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то |
вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази |
стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!. |
и мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разг |
, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху |
брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би |
с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи |
ијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и раки |
отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али ком |
ц са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру једа |
алили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у |
ирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчез |
адруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за |
i>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, се |
су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула |
ац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{ |
оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те бла |
који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног |
о што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на |
до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљора |
да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет |
упи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распити |
и знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бад |
хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и п |
дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, |
ост председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу |
n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућ |
за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, п |
задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> |
дредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте |
> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико б |
дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га |
то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особит |
091_C2.4"> <head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене |
на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се |
ти из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му |
падао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, кој |
9091_C2.7"> <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло мно |
и на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно |
амисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две |
штољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у то |
што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други сас |
ич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којим |
н страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други |
вет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напори |
/p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја |
едеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чист |
и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна д |
p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком |
манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад |
био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена |
{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је рад |
ва Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће |
мо за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у рад |
жђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.< |
адич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена |
а на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} |
м кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми |
ко ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно доба |
и Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам же |
ова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље |
звестише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни од |
>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртв |
раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> |
не људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их н |
а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао |
своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува |
икако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашт |
ркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправи |
ео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одм |
ави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио |
на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега с |
да очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нем |
а ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после ув |
ше, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за сво |
адичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном к |
5. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто ме |
тао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превук |
“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непо |
да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први |
куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли |
ави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гиба |
ма побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко |
.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали |
И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање во |
су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председни |
т задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде |
пе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после нек |
ку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радиче |
ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзеку |
не Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Жи |
узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и |
да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала п |
за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући |
есет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у св |
ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52 |
!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, мо |
у цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његов |
в и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, |
био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} |
ством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне |
вити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице |
о одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се |
давао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p> |
, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S |
орици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких |
астрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са так |
ен плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том се |
семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој раз |
кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и ж |
сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју |
енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога д |
ло да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич до |
испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну врев |
миле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан уз |
иљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окруж |
друга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и ба |
це пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним ток |
сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на њ |
ди се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от зад |
метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а ник |
Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалит |
телине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лага |
Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао прек |
.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме п |
</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер н |
е пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свр |
равам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, |
да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће ва |
љала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га њег |
затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек |
већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" |
бог народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега |
иде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћупр |
звољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и |
о ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден |
апазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати по |
да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} |
речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера |
н се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашк |
ом намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и д |
м и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се ди |
да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакши |
му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вере |
!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то ни |
човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p |
Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписат |
човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље |
.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара |
промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога |
да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Д |
p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пуно |
Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, |
.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад |
ао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај док |
p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> |
рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавешт |
је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упад |
а.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године |
/> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада |
S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже |
излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> < |
мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би ка |
треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер |
/> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствар |
блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он ч |
пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко |
ма а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да |
Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрек |
од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу. |
p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало |
чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, ко |
едљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залог |
вом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да п |
скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди |
, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S |
Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у варош |
мешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а глед |
им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да с |
еше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, |
се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да |
ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом |
што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и |
но, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Дете |
рби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како |
мејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и |
орили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p |
боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несло |
узман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком |
утно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није |
Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их св |
на његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И тама |
као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни па |
и се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацка |
располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли |
к не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи |
би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину |
баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само с |
<p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тре |
> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад с |
у у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја т |
својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.< |
ме напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев |
роз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову |
осао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд т |
hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Ш |
.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да раз |
а у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с вре |
Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</ |
као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њ |
здвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим |
.</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад |
ах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> |
ушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупшт |
а свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевен |
>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка |
и и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Ста |
стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapte |
внодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако зна |
или право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измења |
ини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p> |
његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доноше |
државање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме с |
Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да сад |
енама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја |
ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, |
кну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.< |
то, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запам |
Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од |
b n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p> |
кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И о |
ких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвозд |
унца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’р |
о лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, |
овалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају по |
Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</ |
<p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., у |
јка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p |
произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад ч |
ет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозни |
Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Б |
једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ |
продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него |
сну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Бог |
ога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оста |
це оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча |
ежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер |
Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та |
е и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила |
е уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна зам |
лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Сте |
је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест |
пут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет |
рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти У |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да |
>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље |
Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат |
за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромо |
вој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он |
ају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} П |
мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p> |
страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће |
и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту |
.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисн |
склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде пре |
у у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим дом |
и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спот |
и, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавг |
д смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није прокл |
вет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган |
препасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p |
е си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb |
недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на два |
ке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази д |
динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, к |
о му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повади |
потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја ра |
, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунча |
тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен |
а и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху |
<p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће т |
А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље |
Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да |
разан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партиј |
је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми с |
hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препоро |
ање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака с |
лепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одре |
азгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељаци |
атак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш наро |
испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили |
ас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{ |
{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други поди |
ред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање |
> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета |
а се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} |
да други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као |
био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се |
Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под |
мања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти |
резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише наг |
84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</ |
зврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да |
оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана |
b n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — |
е тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим пл |
могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржа |
м једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Жива |
пала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше |
ији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још |
показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном наро |
ривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него |
ругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имај |
им речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми б |
да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за |
уге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p> |
ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колик |
ултурни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} |
на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног жив |
ече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} За |
p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше |
да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>П |
ава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. |
одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је кас |
у само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре св |
идиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиг |
исица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене |
галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ста |
и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало измени |
хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у шко |
није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p |
чењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насм |
ао да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у |
злозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на |
хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} О |
па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то |
воздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— К |
Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда |
лецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поч |
земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе |
но.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Жив |
е налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Ње |
нду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе |
робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Ради |
је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаш |
ој седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:< |
и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене |
другарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљораднич |
ресијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана ж |
ако ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:< |
<p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити з |
/p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> |
а, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни по |
— рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за ст |
ше упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они |
, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњак |
даху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за р |
Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, з |
а каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, |
склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше |
али, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пов |
сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упре |
е започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном |
.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја |
е своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> |
ше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше |
могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао са |
млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика од |
не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво |
авга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са |
звади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче трав |
аше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их |
друзи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</ |
да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, о |
ећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија |
ад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише |
д какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дам |
ма у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, ка |
штина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежаниј |
</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и |
сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не м |
S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шт |
да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> |
Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилет |
уката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где н |
за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p |
— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће |
} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Р |
, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и |
толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пу |
Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји |
p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити |
но, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живан |
омовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно |
слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам |
жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није без |
ма пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу |
аква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на ј |
и.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и |
ћа, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радо |
к се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручи |
кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван |
ос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све куп |
ност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без |
леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима |
не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до |
што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен т |
овари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше |
обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и |
ворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како д |
рну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стев |
ца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким |
го кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.< |
} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје дру |
— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не |
згледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
опале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— |
ељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја цркви |
зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане |
в из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа поди |
пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S |
спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненад |
не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окус |
у годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш |
о забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је |
ао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да |
јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече |
снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час |
ну тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и нар |
1_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку |
се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујет |
> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — вик |
тири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учим |
судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновн |
и.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала де |
пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до кап |
се на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> |
ве.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зн |
их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А ов |
а у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то |
је и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљо |
мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на |
они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душ |
теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај |
е тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они |
о? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него |
руге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је |
ко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш |
м треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} М |
те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном |
вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен п |
а жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се па |
е донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на |
тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а н |
изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, |
Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи |
е далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где о |
ди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је н |
им газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио |
ља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, м |
тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о |
у оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, сам |
реживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> пого |
људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су зна |
о џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од ти |
суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српск |
на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — от |
смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо по |
или нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти |
то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, а |
вати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, д |
оје је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Ка |
онуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то п |
су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околи |
м исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога п |
{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да |
ко која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора |
цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И та |
, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се |
опу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и дет |
с да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један |
<head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељ |
} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и |
на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели |
ушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане има |
учи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станој |
у!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! |
е па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, км |
ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичев |
овирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бист |
<p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само тре |
еђане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ће |
, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било зг |
p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови ста |
P19091_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност г |
ј своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задов |
ља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан ч |
преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљи |
ад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> |
беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да |
евесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужно |
ога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— В |
снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да за |
примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи |
едне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напо |
о споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{ |
а кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница |
мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док нап |
е?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до ме |
ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми |
еш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!.. |
јих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, г |
о.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Је |
— рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчел |
ва или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго. |
пне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, |
ви?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго |
време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по |
<p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ј |
, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигр |
а Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио пр |
ди били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јов |
А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! |
врте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ |
се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за |
ита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000 |
ђени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан |
ажиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби |
а:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и ли |
<p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај ис |
: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, н |
упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме |
ад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Зе |
у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> < |
еобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у пр |
о, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жен |
омирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, а |
ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један |
еба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питом |
тичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је за |
поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту на |
су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао ш |
деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дан |
и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и л |
паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ниш |
ине, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, к |
Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може |
чекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу |
пита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S |
дичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац рад |
pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу |
и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће |
е ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће |
ерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они |
Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукур |
људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављ |
пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време д |
а и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш о |
јим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> |
има стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеб |
з свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нис |
што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар |
е сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" / |
него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш б |
и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера |
ећ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми |
е, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера |
ијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више |
.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него м |
једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „З |
ке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним с |
очитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који |
рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног раз |
p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и сме |
ј Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам |
заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако |
ешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху про |
рићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једн |
ко хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с о |
да</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у сел |
p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рач |
о, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу усп |
али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се |
, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож |
су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато с |
а је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао ни |
зложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} У |
посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бог |
од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у |
о ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p |
Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је |
ико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу |
е ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнул |
} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазо |
ност и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако тр |
сто што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да |
авање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије откл |
препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће парт |
ини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећ |
мо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко уж |
да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их |
ете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Е |
ти.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако |
а забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— |
м о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке |
а се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да пр |
ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору |
ед њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p |
Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп- |
у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p |
е у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади П |
па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да |
и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заб |
е трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад |
им покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то |
н.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само д |
дрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и ра |
ио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божј |
.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање к |
да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато |
емљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодн |
ивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан |
имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше |
и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то б |
та радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Жив |
буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу св |
p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седим |
Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми |
у, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и од |
да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом |
а и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео т |
е подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде |
го.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети зај |
и добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало г |
зумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике |
као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу |
ни!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу |
да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитаван |
дели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код живо |
Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чич |
и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, |
шле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црн |
Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено |
ељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека рет |
ински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сак |
задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене д |
>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу |
</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је ка |
ваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди |
те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, |
>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и син |
да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и |
спеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да г |
ше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљ |
. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико до |
1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи |
ривремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су |
о, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кош |
горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S |
руге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко |
редседник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — |
исам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пе |
ако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принел |
а.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 1 |
плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.< |
човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> < |
>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му р |
ику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг не |
.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађај |
.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта |
Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи: |
рпскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна рај |
емљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта ка |
оме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне пон |
челе и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кућ |
сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза |
а на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт |
и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једн |
>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад |
да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко |
ој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи ц |
<p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И т |
<hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али г |
и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше |
мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да т |
ова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке и |
ји синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди |
ш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, гд |
рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свак |
бе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је |
теши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекн |
рвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажиц |
ем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници с |
аоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> |
и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и разд |
изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, |
м парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му н |
ођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За т |
позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се к |
на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи прет |
а да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам |
си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад |
и.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је |
та.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и јед |
, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено за |
аху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пус |
им младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младун |
на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница ње |
естиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, |
вања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и исп |
задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима с |
Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одгово |
е као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То ј |
н рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p |
аженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родит |
тнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих цр |
ље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд |
н</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и ост |
p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуљ |
оку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну |
у пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и |
таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији си |
ion" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} З |
заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледа |
е их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </ |
Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то |
емо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оц |
ели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан |
id="SRP19091_C2.2"> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико |
је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били сми |
нити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — реч |
Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје |
емљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг сво |
Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у п |
арничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви з |
да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онд |
аки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостата |
заше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type="chapter" xml |
> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је и |
свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и п |
Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, д |
ека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода д |
једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархал |
ветлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју |
p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошниц |
оже приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложи |
летеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми |
ва, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S |
1_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, |
мо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препор |
ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево |
прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наре |
оће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, |
ана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену |
имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</ |
тупачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је |
ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, |
" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што! |
</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, |
.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> |
чне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и са |
стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом ј |
ем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његово |
рећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа оста |
ед себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно |
и сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој |
елу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; |
{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда и |
ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног нов |
Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност |
ће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> < |
овима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека н |
ли није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у свети |
еде ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Н |
алена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни пр |
на, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p> |
Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара |
ван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упус |
га доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другим |
<p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нис |
казују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p |
жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p |
гају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могл |
гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком |
ћни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене јед |
p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе |
конџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх |
синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, |
бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живано |
ој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну |
Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ |
а видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без |
брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да нећ |
.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачи |
, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22< |
имо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост |
ирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца |
l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни к |
њу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да |
начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега |
е, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак исп |
ети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више |
едложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> |
е вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило б |
Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да за |
угих узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће |
никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у проле |
.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу |
, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, кој |
} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p |
ја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као посл |
намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допад |
ву и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе |
жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једн |
јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из зат |
три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и у |
освете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, |
новремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кора |
И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност њего |
е сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојс |
у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим чове |
та од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше п |
<p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, |
овек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="5 |
разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа ост |
Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељств |
учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јад |
рипита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, ш |
, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта с |
<p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, |
="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и г |
пет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у такво |
моли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретањ |
d>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ |
>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скру |
земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наго |
, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Ја |
м незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} С |
мљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву |
че Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не мо |
Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да |
а је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази о |
узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара |
предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте н |
љем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један д |
<p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неис |
угом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које |
тише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав |
зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те наг |
ра и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>З |
он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — |
са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам |
рошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> |
и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп |
ве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва |
па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене |
еговој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпа |
у трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народ |
анов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су |
комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави |
ашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану |
зненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и |
еван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у о |
ид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у |
лео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим |
p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови |
змеђу њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да |
, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напос |
ђаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђ |
о брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме |
са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта |
народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо рав |
ући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за вре |
х исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цен |
џија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и присед |
хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава пакл |
ио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио з |
ћаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и |
разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште |
му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала |
ости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене среди |
ешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
<p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" xm |
трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга |
ти на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све вла |
несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана би |
ђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два |
су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, т |
и ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са |
их, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихрист |
примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу вр |
ену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за сна |
решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинил |
поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насрта |
и се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они ост |
то зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању |
ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напред |
<p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кр |
цао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да |
же чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђ |
осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: |
скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа |
Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо нар |
узман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло |
до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти |
спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко |
ше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том к |
пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно бл |
вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се |
S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједн |
рсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи једа |
један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Ку |
И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад |
можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те раз |
</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле под |
иш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити |
скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, не |
ирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, |
Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и |
мо четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ госпо |
је више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на |
, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у по |
товању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилим |
з те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то |
ој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда |
, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p |
.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозд |
“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад |
у их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију |
ули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лоп |
еје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> < |
вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран |
утра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p |
људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад поми |
а, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад |
> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} |
г и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао ник |
нолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Пот |
и Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједн |
<p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја каза |
орист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се мо |
рцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> сам |
су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друшт |
ва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене |
рош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита ка |
ко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво |
уруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се он |
ама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> < |
м ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p> |
слоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим |
ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, т |
ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца двори |
ипада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје |
а Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир |
, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печен |
једна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе п |
— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ј |
час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ г |
онесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, |
поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон |
За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мо |
аш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа |
и смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката з |
, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке... |
одавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачун |
е 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то |
, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за у |
еш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми |
ве имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате б |
> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти ос |
пијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га др |
д оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За тол |
>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— |
<p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд |
</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће |
ад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђавол |
вој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут |
теван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћин |
p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" |
— пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му |
d="SRP19091_C1.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена |
Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због теб |
>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћуп |
е за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје |
рк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје к |
А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на да |
стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали |
попаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су нак |
идали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрве |
беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена поставља |
, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли |
ања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква |
ни.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — ре |
јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, кул |
о друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и |
ра Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки |
твара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њ |
броке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им |
Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити преве |
Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо ка |
91_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — р |
доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови |
и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети т |
ове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Рад |
не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала |
— Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и |
имили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и м |
ко да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико изно |
је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је |
ијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.< |
ад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја са |
овом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="ch |
у и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се |
на.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чи |
ај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама д |
вота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекив |
А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на мног |
ше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се в |
ем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, з |
испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину |
мља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себ |
напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p |
дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти! |
Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху зад |
трмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видит |
јстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који |
зати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич |
оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их ра |
си настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на нек |
од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p |
чку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а |
ати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они |
аше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
учак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око с |
ка чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мен |
е окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми ос |
утим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{ |
бољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће род |
ли све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јата |
о које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави |
Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — С |
ан се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на |
дости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише |
е свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} |
?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошт |
ишљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а друго |
бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који |
<p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов |
оше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање |
говој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о |
ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац пр |
{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће на |
Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот он |
ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да пл |
човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратит |
езде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па нап |
не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би |
која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А |
блу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хва |
ихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А т |
даде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како |
и кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А прихо |
о већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много ма |
су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка прин |
е плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбин |
.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше |
ноге друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш |
спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане |
, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На |
приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; д |
посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша би |
п, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ст |
p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао б |
“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као |
их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У н |
е ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколик |
треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређе |
треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене |
ита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ |
поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
ински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></ |
могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна д |
>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интере |
в отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} |
p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p |
рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у |
волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман ка |
се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате |
>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само ш |
ја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, пр |
ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш госп |
на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујн |
.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко распр |
авио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тр |
значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, д |
и, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица изл |
и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелис |
р је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову |
ече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „к |
лаг према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк И |
не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.< |
лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина |
ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што |
имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не |
, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман |
и желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје ст |
преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан |
требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а |
на, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гост |
а да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све р |
доше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их бе |
какво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} |
астаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас дан |
уруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, п |
?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> |
, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко |
ји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради он |
без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке с |
живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неко |
>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Ж |
ан, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је доброд |
рода не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу |
тигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама |
ина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али |
.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} А |
ше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ б |
е једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и т |
ли кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у гл |
истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се ра |
обиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} |
о од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу има |
о време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни |
омишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедион |
их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они пр |
ту неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им од |
{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послуж |
колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је бо |
еваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене дове |
="SRP19091_C3.8"> <head>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се поди |
ао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ |
рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p |
ље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не пом |
> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не нала |
не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један друго |
а гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, д |
мешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије |
>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојк |
више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер с |
а за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта |
Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворнос |
ад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.< |
д и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави гл |
„Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједн |
лови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбољ |
ад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је |
ха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да |
алажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам |
n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам |
стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - |
>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, |
и тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не з |
же у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то в |
оне из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разв |
а од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са глед |
е да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb |
с да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па ј |
не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се ра |
наш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја |
д за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању |
, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јо |
<p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо |
ти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши сти |
p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би |
жно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништ |
рости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Зат |
— рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо зна |
мо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и б |
сто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти нем |
ад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и к |
мислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана |
питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам жел |
Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја |
н од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за неко |
е оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и з |
це и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парнич |
>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу г |
аху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек |
— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.< |
убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи |
трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Нев |
есто да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{ |
проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{ |
а и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и д |
објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој ду |
ра.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и |
сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек ве |
„ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, |
те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да |
<p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече кап |
p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задуж |
још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек |
ај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и пл |
<p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у а |
ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи |
Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви |
.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стев |
емише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Је |
ен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с |
> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога |
дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Вид |
а, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало пос |
p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством |
да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд |
што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре |
ђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кућ |
о као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо ск |
ом.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујућ |
да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p |
мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му |
деш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S |
се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта см |
г, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли |
ну, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља пр |
p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу |
римо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са з |
ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са |
аказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини |
а, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес |
48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала |
р:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, |
к му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже са |
зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — |
једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвозде |
развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S |
ану.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, п |
<p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истер |
<p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам |
дине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S |
<p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних |
ворим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга зау |
а одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>По |
у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, он |
он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, |
<p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.< |
Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме п |
а се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, |
Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа |
село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — за |
се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се ви |
1" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говор |
танојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погле |
изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и дана |
им!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, |
а радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— |
гме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелин |
о после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркн |
— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p |
к ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили |
вао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и |
сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове |
а надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p> |
ре, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољ |
с и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо д |
апетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, п |
а ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна т |
рош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> < |
— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те с |
оворили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Ж |
да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се в |
</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би |
— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те пар |
="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата при |
Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи |
беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје с |
иван.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро |
<p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима |
Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у |
могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Нена |
возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора д |
благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о |
Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада |
ош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли |
/p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказа |
о њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да ј |
растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се |
де њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S |
<p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — реч |
— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му н |
једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је п |
олом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје сн |
бро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића уз |
е боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Н |
да.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предај |
зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пиле |
смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нис |
ривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.< |
иче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се па |
p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он за |
а ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу н |
свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и послан |
дали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно ст |
p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могл |
<p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред пре |
учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Бо |
ну попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп- |
па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не уп |
шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учи |
обар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене посла |
</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p> |
вети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој |
и овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас |
е да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} |
То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, ко |
а попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас |
ш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је јед |
а се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, а |
попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао |
у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Не |
ани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си ка |
ојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује |
они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп- |
е помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа д |
.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао са |
распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што прода |
а тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки |
какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да |
у.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није |
деним плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше открив |
десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор |
ладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор |
<p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо д |
иви овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Ради |
<p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву р |
Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађ |
убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!< |
а политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па |
ити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам г |
мо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, а |
огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, ка |
ц покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван су |
тка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мис |
жите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико н |
дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?< |
да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, т |
</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека у |
и спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам |
те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.< |
ри за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да н |
да у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго |
да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> < |
душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао с |
у да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, |
даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" /> <div |
о нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конг |
аше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да н |
заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и у |
побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов жив |
адњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе ба |
га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, |
греса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима |
n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у р |
шина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како |
нице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, |
често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, и |
ти политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима |
арским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању |
ња.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разло |
тмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које |
што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једно |
их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Је |
Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни суд |
/p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе |
ње о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње прене |
> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да |
угарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> < |
о заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажа |
очни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани оп |
е моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад |
ошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио |
је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у |
X.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још о |
Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попо |
.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је |
т никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} К |
то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину |
ан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учи |
е, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах п |
е је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале б |
може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу |
уже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јо |
истити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па з |
— теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван |
/p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S |
р нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да |
ко њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та в |
и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвен |
ас, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје |
о ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— |
>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багател |
оводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства |
— рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одс |
кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Ку |
Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили на |
водимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да ни |
зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, |
једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих ду |
егове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, че |
дина изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима |
има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, та |
ву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се |
p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испр |
што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и |
} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И |
и.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је |
родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим кри |
вде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно |
ане, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као мла |
кружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} |
Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се с |
.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњанов |
не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад с |
како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је вра |
роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да сп |
прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: |
лиже упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сеља |
ећ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те г |
звиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен суз |
p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо рук |
не, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и срод |
е био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији |
мо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— |
га растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живет |
_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године. |
еме дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говед |
реме и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година |
је школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз |
еру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, д |
ила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше |
могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту ра |
а, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад те |
S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} |
себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући јед |
Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављ |
рска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> < |
спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, х |
.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева ви |
требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван ску |
ном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више ника |
лигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{ |
радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговор |
а, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задо |
овитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим поле |
дмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа |
ки дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> |
сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом |
силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шт |
а не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>С |
и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> |
зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распа |
такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога мини |
жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену |
аше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања |
а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p |
вако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш |
дврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна с |
њих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одг |
тпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, |
p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео ре |
а мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком једа |
, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава |
, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи |
и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему |
Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је |
, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p |
им дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и |
ру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тре |
/hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје нами |
ласни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам з |
мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе ис |
и у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у О |
заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је |
ерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која ниј |
посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори т |
есе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрен |
мљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две к |
о и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и сваче |
од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у мо |
То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта |
:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга |
не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се з |
ајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S |
и, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе пис |
/> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп- |
</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако м |
ко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збу |
зе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад |
p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уст |
/> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, |
ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он т |
аест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а |
/p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим љ |
ова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ра |
ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде п |
оносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и |
е село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, к |
А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора |
беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се |
кону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресв |
>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пе |
о од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику |
у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе н |
p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А |
руга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дош |
едник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жен |
<p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча |
добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи |
на за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петр |
деоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше |
И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико м |
Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући |
ћу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак |
нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда |
ирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламб |
неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачк |
ше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности предсе |
{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стева |
, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на |
е и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за |
би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па |
<p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова |
а радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — |
одице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице |
врејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном ант |
ош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке. |
а одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, кој |
едне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети |
и тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може |
зману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације |
лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видел |
а ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата |
ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</ |
ије други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утри |
ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очиј |
едник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да |
Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну по |
највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се о |
гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам приста |
није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца! |
плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити |
опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</ |
ратом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбур |
и брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем з |
а радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да т |
"77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пиле |
вако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитив |
.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе |
на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тама |
виће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час |
ва у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке |
да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасл |
амен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стра |
из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да |
, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи |
анат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради з |
дговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече |
овор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче |
але младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дал |
</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и |
аше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у ц |
већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те |
тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени о |
и му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе п |
то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за т |
ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора д |
га поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ов |
г, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан |
научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, |
и војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да |
али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они о |
ио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да |
де да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа |
ата.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога |
окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p |
иру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио |
ам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам н |
ата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, как |
рао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са при |
а слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја с |
ојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера |
овим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главоб |
рипита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара. |
пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате п |
лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} |
нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разлож |
успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропа |
одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резе |
школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, ка |
радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало |
у.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају |
Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се |
ође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену к |
ма женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену |
ашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
де га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред |
управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и п |
одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у по |
т, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчист |
, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њи |
о ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ниш |
из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и тре |
жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више |
ље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге в |
.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Жива |
у је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и |
обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и и |
о ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем.. |
ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар |
аху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари бех |
ли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поре |
људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Жи |
<p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да т |
ај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам ра |
уле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> < |
петану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="cha |
и Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну п |
нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеб |
из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејан |
ог живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов |
н скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи |
јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јаглики |
си скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања |
ио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела |
закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> < |
ам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пер |
а јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом н |
покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптиц |
Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је |
лина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу |
о обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без |
>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у п |
нала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад ст |
е општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или |
у.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је н |
ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{ |
ше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи трен |
ходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Жи |
задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај изв |
пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви |
ђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпе |
од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који о |
ијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одг |
а.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њ |
} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке ра |
тавила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — ре |
и Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади |
а председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> |
ву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају св |
ица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио крив |
начно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра н |
Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубар |
ребало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти |
/p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{ |
вече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући с |
атвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, ко |
ло отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али |
Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; |
рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те п |
осни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у су |
ашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље |
д нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добил |
а њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стева |
ше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни иск |
непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, |
а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређе |
> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које |
баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна |
ога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене ку |
хану.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у |
задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали преме |
посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} |
>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности |
умповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је теш |
и гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да |
салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога |
који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Ал |
уди почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не |
о, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје |
Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од р |
сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до с |
но, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајк |
кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву д |
ући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне. |
ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напосле |
отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру ј |
нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} С |
и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у |
ни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене сме |
</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и пат |
.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако пош |
друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао |
се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и |
ислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и |
живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... т |
вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, |
но село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе у |
приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило |
ead>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се јо |
гао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А љ |
ирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично |
ану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</ |
га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> < |
о једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани? |
Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Жив |
отле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и пр |
првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се о |
се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпо |
, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и деб |
ош нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не р |
ђаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповин |
ма, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад |
у.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин |
н је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у о |
ут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без ве |
рићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} С |
ов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај |
га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душ |
узмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он |
S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан |
а Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапу |
другара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задр |
шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле |
ца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p |
вадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У |
оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га |
рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани и |
зним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> |
гари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругар |
адиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други |
у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плуго |
у земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</ |
са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} П |
и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им подн |
скључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молб |
пише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој поза |
остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он |
била Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз |
искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор С |
в задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорад |
приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло назд |
ју.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима. |
г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задруг |
због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца |
није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пр |
ора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се |
говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу |
у.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то |
да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог так |
ена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој с |
и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло |
п</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогле |
ли га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога спора |
оста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сам |
аквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчел |
ва, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и |
а мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, - |
њава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихв |
ад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па |
а, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби тр |
, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко |
е чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва чет |
д годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако. |
бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који |
Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" |
зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с |
де и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра |
би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има |
тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди |
ја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рука |
опривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављ |
Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" / |
, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{ |
де смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што |
ебродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} |
хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, не |
> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гл |
ва стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити |
неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут који |
им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује |
жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу је |
Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан |
p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш т |
може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се по |
на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш предста |
. узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван. |
ад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{ |
закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — |
куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо |
анет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, ј |
еш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба! |
еш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаш |
Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из |
, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј |
а коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Рад |
пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајем |
рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Че |
стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на в |
прављао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као д |
ну за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно р |
казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и не |
у његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим |
p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — |
зненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место |
решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити |
чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна |
замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших нам |
ле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност |
знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си д |
а сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој < |
p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одак |
д остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није |
Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет пе |
е народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ |
ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене роди |
саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! |
нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свр |
то жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежи |
е не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужив |
, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шт |
си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од ч |
на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</ |
итање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били |
ди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарос |
их људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј к |
ћи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p |
ижњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од к |
, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде каж |
30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детел |
д да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђен |
о, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега дом |
..</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси л |
елом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотрај |
p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио жив |
Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, прене |
е прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам у |
вати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због о |
на сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радост |
је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Ст |
p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више |
и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна |
у Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају |
ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш |
не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће ва |
тињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чи |
слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси |
вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</ |
теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</ |
ого и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као |
а нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пе |
на о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, |
/> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте мо |
тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих |
у пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако п |
д се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају по |
шћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својстве |
јаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми |
в живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поно |
о.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку |
а грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа С |
маћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено |
довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са п |
а и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак |
а се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у |
ати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушн |
недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљ |
ете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p> |
инови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — уп |
га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} П |
ји би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицањ |
<p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке |
рану, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела ре |
н и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, |
чера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за |
<p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капет |
ренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што с |
ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву |
имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — реч |
/p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, п |
ише цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ ун |
повим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо ц |
м забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна |
/p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема |
човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Ку |
зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгу |
у знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} З |
богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш |
од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живан |
судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху по |
егуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Ј |
кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која ј |
.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћ |
ао „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, к |
и старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам н |
више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и г |
> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу |
елом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам кара |
наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Шт |
p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп |
издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и д |
а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, дожив |
>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год |
пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> < |
рете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нек |
још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> |
а се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благос |
ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак |
— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ни |
иш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> |
због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због |
, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, |
</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу |
видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али заш |
Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две |
емаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет и |
ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чува |
лушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си |
мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћу |
ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад |
у, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио |
и да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш |
р и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један дру |
и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти бата |
не га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, |
што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говор |
ије истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их у |
да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> |
е детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уз |
један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да веру |
умила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш |
давати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову |
врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад о |
</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га воли |
ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад по |
!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш ов |
ивана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} |
2" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пер |
ерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао ус |
, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гво |
родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав |
иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> |
п-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвоз |
извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, пр |
руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој |
ревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда си |
то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада |
кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно |
и у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани јед |
што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} А |
ан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби ра |
ам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе |
, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Љ |
Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — |
кочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снаг |
ога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он м |
д онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет |
дионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не |
ена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега ра |
свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом чов |
едседником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти ш |
гледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зину |
.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако |
певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом |
би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало |
<p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сикте |
ни? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад |
{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" / |
оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од |
— правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу. |
у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој д |
рем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мир |
те сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу! |
и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с брат |
оведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Така |
љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p |
исам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородиц |
н, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се све |
пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пи |
о грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно |
</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Т |
ако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо |
моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те ник |
више плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас |
да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта |
меш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже! |
о, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— |
пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим види |
знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, у |
хвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу ка |
ј матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуч |
да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — |
ати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу праси |
га. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их |
p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глав |
и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капета |
кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.< |
трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога вре |
се данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радни |
/> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Н |
оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div t |
.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато |
једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срц |
упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што ц |
весан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба жи |
у, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана |
мо... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то |
е тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено ради |
ог тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дан |
е да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да ум |
ледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не тр |
укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S |
и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се |
справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу |
p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гл |
осле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем д |
воља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће |
утоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз |
у</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправн |
</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију |
највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људ |
дич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То н |
не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођем |
ли и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремн |
Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече |
ш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине |
мем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него |
жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва |
ш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће д |
шном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је у |
<p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш |
во, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински пос |
и саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћ |
сти!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана п |
ослушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али |
ник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Леп |
p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не б |
се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан |
и и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним пр |
одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта т |
лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет |
И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стев |
праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не мог |
ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зара |
раш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— |
адити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се |
p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, |
<p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати |
е погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није проб |
имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Б |
њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— |
отом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и |
слове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да у |
е њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја |
и код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и из |
зговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И т |
ђоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуру |
међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подс |
и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е |
а је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да |
то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — реч |
другу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p |
ара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био |
је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је за |
сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, бе |
љку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да |
ину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је ус |
пштинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута. |
се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни |
а. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, |
размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а |
ру...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне... |
.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко м |
љаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, кој |
али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семењ |
ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође |
ије излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела |
те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то в |
са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пре |
челаник, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негуј |
ла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задоби |
зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необ |
ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ |
плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Д |
о меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове н |
тајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, по |
требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} |
ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нис |
ецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се пол |
дувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховог |
ута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па |
.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Ради |
о ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и каме |
мој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богам |
не, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога |
де тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> |
ли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се јо |
и се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом |
е на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином св |
орима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им кућ |
ало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по дим |
ога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не |
е и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да траж |
негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да прас |
ања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао |
о саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> |
породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, |
авили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А п |
се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и |
о да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, |
ло. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> |
је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишт |
есим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! |
е између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато |
Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како т |
да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је н |
{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је |
{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> |
ма.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, |
бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, |
код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје |
те само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ћ |
скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање |
ан неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају с |
љака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа др |
ли могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S |
ненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући нос |
ц.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људ |
стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи |
анас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове н |
У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ства |
овати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, с |
<p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, ж |
ина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина |
шати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — м |
па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам |
еком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} |
о и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се навода |
ман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше |
S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га |
Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му |
у то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSectio |
могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле |
гуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер |
е противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову не |
рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато |
еко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на и |
већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две |
ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си |
Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да |
веку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— |
ви Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето ме |
блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копа |
а. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то л |
но.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али д |
ихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порези |
говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја ова |
о седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто |
раво збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле |
бом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шт |
p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и во |
кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од др |
повима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају |
не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је |
мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У л |
а.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад |
као од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је |
се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да го |
днога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући |
, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати |
ре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ра |
а више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, |
њање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју |
и пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој |
у.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Ка |
одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попуст |
рије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад |
еданпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела к |
зи један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију |
<p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{ |
је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше |
мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу |
А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изг |
ој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да г |
. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо |
агледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде |
ије видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није |
— поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује |
а је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p> |
ди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, |
а му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешт |
она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство |
одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.< |
астопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> < |
— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој |
да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се ниј |
ицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин |
ругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здра |
чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</ |
е куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одв |
де свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је о |
</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој |
мрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где |
, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван |
попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше с |
сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи |
а наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима |
Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то до |
и главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, на |
о уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета |
И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те |
да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за друг |
> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, кр |
авимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! |
ан смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <p |
други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Хрис |
етета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један др |
мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе |
смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њих |
его да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, |
а отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само |
удницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријав |
е утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али мо |
.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву. |
ре од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
кану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре |
за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задруз |
би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и |
шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад г |
у, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска |
му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> |
у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
и је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође крив |
пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n=" |
ама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није |
омаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви прати |
ема њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и |
, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуч |
огда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, |
> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда |
је баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико |
сну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођав |
још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре не |
ена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је |
је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређа |
ик отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не |
тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога пл |
вац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па |
ш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди |
извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила н |
Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш о |
плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене п |
жем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу |
еврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђа |
на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не |
вак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за |
узман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место |
ти један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве |
коше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, |
ли такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се в |
запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на то |
својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветуј |
Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења. |
зад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише с |
јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који бе |
ле, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ло |
ни и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше |
д тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало св |
де међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, ни |
ве се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зар |
га јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему |
м чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао |
сен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радост |
, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су |
а за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељав |
око расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогд |
слугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, |
p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад |
замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, |
ича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопу |
омаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за |
начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, д |
рце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се т |
} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђ |
и.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} С |
је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на воло |
етке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди |
и на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би |
метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> ви |
="SRP19091_C2.8"> <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S |
па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— |
А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе |
е око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини о |
оракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осирома |
— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али по |
„ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге |
бично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних пос |
ејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају |
} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник |
ише од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га к |
ма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и ож |
S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше |
Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није |
мамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, |
вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у ре |
неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште гото |
онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све в |
брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже с |
сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Ј |
чу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и |
{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру у |
о је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му |
раву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он м |
“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње уда |
капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности |
<p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због |
, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупшт |
у по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуш |
дајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} |
Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборит |
ише, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га по |
о да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се сл |
пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима |
о никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је |
и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и д |
имо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла |
њче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгуби |
а се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема |
положењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је поса |
воро ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој б |
пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не да |
ичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко располо |
</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како мог |
n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века про |
ељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми |
т, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свим |
држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним |
p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{ |
рипуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што |
нити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа |
покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, з |
у развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још на |
рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у ке |
. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек |
сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сва |
а леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, |
не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</ |
ворах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан с |
госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја не |
у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Уве |
<p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповер |
слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће има |
атко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове. |
кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомо |
ћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које омета |
адило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи ј |
неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из с |
то му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај п |
би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи |
ити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других |
наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да |
руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао бе |
оизводи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о све |
не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па с |
хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беш |
пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања |
као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопств |
а га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p> |
остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сва |
решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог на |
ад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос бер |
S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући. |
уштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други д |
ле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о ко |
да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће |
ша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> |
сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало |
носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{ |
а нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложниј |
Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.< |
с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, вид |
њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава |
и, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа д |
b n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, |
слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је т |
ана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила |
а да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запа |
сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све кри |
ти, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без м |
ичи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право |
био моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у |
вачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изг |
их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им с |
задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово |
кад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само |
екиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше |
радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.< |
вету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{ |
има и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухвати |
огу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван |
ја коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље н |
то је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачун |
судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Ст |
дан мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити |
ј, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, |
им учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога пут |
примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом се |
рупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако ј |
S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим |
анова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не ос |
екора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благос |
не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда |
тоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заје |
тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну |
еви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још ка |
сланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мисли |
не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје< |
ињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта |
саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде |
кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — |
си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} |
мам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћ |
едовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умир |
его само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} |
кви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. |
су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафоф |
толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> < |
доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је |
Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде в |
чима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Кр |
<p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и |
не људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би по |
ши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недр |
ш га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, |
а.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати |
и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не ус |
је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{ |
ш им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро |
вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, |
бјавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се |
описује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам д |
> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и |
овања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни |
а угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну п |
ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која |
аку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n |
у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица |
о десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао теж |
гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окре |
тизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба дов |
о да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рач |
рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву нед |
<p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само д |
у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео. |
> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај дец |
нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онд |
> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</ |
еда га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те |
јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за |
а, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију |
аљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и н |
му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све |
есељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђ |
с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашир |
зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и паза |
лицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, |
аст, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи |
ију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше пис |
е оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, |
ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зе |
<hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док |
>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ни |
говао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p |
лас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало |
ичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом д |
угом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе с |
оп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи с |
и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљ |
ак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а не |
идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи |
ек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} |
г живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и ш |
дном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски |
на само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их о |
ли са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија |
онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, к |
p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и н |
том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> |
н посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ н |
скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораова |
а блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и слож |
цјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и же |
а ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је б |
дак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле |
="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да |
уну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовин |
пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих бриг |
, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај |
о културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило |
ити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Ј |
урном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по с |
на душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и |
бим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Ал |
е, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је нека |
од садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Прод |
мену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људ |
„Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка |
ад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђ |
<p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, д |
инђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одуж |
некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се |
а се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и п |
азвесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да |
објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и ра |
ком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица и |
таде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Во |
у лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се та |
да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p> |
удио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп |
вори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће |
а, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је |
уј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. |
ет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разг |
ејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребн |
времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао |
Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за |
људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово м |
шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољн |
узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И ко |
ад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан |
а „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, н |
својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случај |
о поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на |
а свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је |
о да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито скл |
рпској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit=" |
091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у ч |
Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да в |
ива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре |
ти из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима |
{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим! |
товима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди |
али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у |
Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити |
ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p> |
танојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! |
оже да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а с |
кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну |
вар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси |
Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној с |
да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и л |
литва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, ко |
.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба год |
лужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Пр |
/p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости. |
колико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико су |
о било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатруд |
и био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онд |
ведаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче! |
њаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше расприч |
и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку |
вана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је дом |
бзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Сви |
падне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим |
.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p |
слова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Р |
ти и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за пре |
Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се љ |
га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његово |
сечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да |
расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </ |
с, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајућ |
јатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезал |
и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, |
ји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не |
арад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа |
Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ј |
ише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} |
{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да м |
оше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о |
ска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши |
о!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му м |
ам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насм |
ују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола |
ак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> |
.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и |
>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Мо |
године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, |
ече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разгова |
уткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> |
се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек |
</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га |
чи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И ти |
повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Д |
ли ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио т |
</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> |
ио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једн |
Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи бил |
нога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у о |
други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња од |
— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушн |
оши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања |
.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сас |
и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш поп |
да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</ |
толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 ди |
мо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш з |
тарац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, |
једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не мож |
вој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао ко |
ј давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуд |
ислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била |
ади пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно |
дружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво |
стали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао |
о после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> |
еко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> |
и суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожа |
батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка |
рафску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки љ |
.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном |
кује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паме |
пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још неш |
тегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у по |
метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је ос |
етили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници |
е сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд |
еколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио |
p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на на |
м атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобан |
задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све шт |
, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се |
виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима |
је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочи |
днога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да |
н. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту з |
ли ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — |
а имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ |
— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништ |
гов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жи |
не, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасл |
А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман |
у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно |
ката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и воса |
розницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово |
е се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пе |
свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све |
најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за |
тевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му |
свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> |
док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и пом |
tion" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли |
ј, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и |
Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове |
љаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударају |
задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним |
е имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Н |
добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p |
кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, |
ан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруг |
ваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао ни |
е између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су |
ави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по кој |
љено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна |
а: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ств |
их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака гово |
а пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких руж |
у овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се |
н, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе |
раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер |
да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева ене |
м смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари! |
у сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, од |
године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужа |
адичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа пос |
ила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом |
нула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачн |
о се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних |
се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </body> </tex |
> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна ос |
е.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на д |
ту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Т |
тво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и д |
p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, |
чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Пра |
ти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у ка |
<head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персо |
штина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се |
к, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њем |
и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадн |
адича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на |
и у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусре |
ли смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу ника |
женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до кр |
оме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица сво |
пирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Пад |
ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: |
задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила |
а су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедиониц |
ес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њ |
а, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последи |
врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да |
p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли |
а, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа |
не по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да |
ворници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пр |
а друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко вр |
</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапат |
слоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одоле |
м времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп |
.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Ал |
ошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те и |
не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су |
ра.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а |
су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда |
и претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете тол |
народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежног |
ца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да |
годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <d |
м.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септем |
још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И |
тно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана |
љу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састан |
з руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Ј |
уо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Са |
једнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник |
до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повере |
ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је п |
зи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтед |
Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећем |
а попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</ |
е Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се н |
ега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван м |
ости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да раз |
ши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села |
е Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и прави |
писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, |
Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изоб |
о што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле |
оше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну сво |
" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у |
шња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Бо |
и пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заје |
/p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији |
ст.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после |
мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољн |
Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то |
веза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5 |
њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из меха |
вом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је п |
адич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богород |
ности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p> |
на његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му разв |
оје не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо |
и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, |
оница принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису мог |
наде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Ку |
о у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру. |
ле да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су |
ина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није |
чела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и |
е свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један п |
<pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале |
а кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се ц |
подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањ |
јана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје |
мале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да |
счезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урне |
е понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад |
овештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су с |
раовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бес |
етеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и ун |
аст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} |
о је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити |
припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом о |
рква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где на |
та, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога |
>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгре |
родици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад |
три.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово б |
далац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни |
сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиш |
чи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он |
рка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и дог |
ачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p> |
отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, к |
слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на д |
а.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се уву |
е готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим р |
на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је ре |
еса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим |
, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш тв |
ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина шт |
олитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, |
марима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш дец |
е под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грл |
припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, пис |
њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, у |
и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир |
сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећ |
треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запам |
и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад |
у гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то |
оворим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад |
у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за т |
старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће |
кућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не до |
њила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од |
само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задруг |
</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле |
b n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ак |
i>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да кр |
</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба с |
, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на о |
Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно проби |
а, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми |
ко се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу |
ери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, уп |
анпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свак |
и пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>О |
али су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култур |
уга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој |
арода и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити |
а то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме ле |
рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још неч |
сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размиле |
а да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили |
одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учите |
егови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва г |
ви.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводим |
Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о |
p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — |
, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За |
> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> |
запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и пар |
о је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине |
а ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује. |
ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа |
зите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати |
а утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S |
/> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без |
и! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па |
нове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујем |
ћ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи |
кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале д |
е председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а н |
своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад ниј |
онадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њихо |
>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате предс |
имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи |
пун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, |
е да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да |
да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са не |
поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> |
пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и так |
премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} |
ан предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и в |
а се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} |
че Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре |
.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку |
оји повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер нар |
т да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена чита |
> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше др |
д најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— О |
д пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, |
ер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер |
е говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан |
.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруг |
е, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевић |
тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потроша |
земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада |
шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла. |
— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо слу |
д неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге |
видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто с |
сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван от |
— сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> |
} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време поста |
ката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p |
става.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац |
раћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у |
<p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Ј |
уго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше и |
ење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаве |
ало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о с |
глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под о |
е сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се н |
зјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, |
он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, |
робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божи |
стало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, мог |
ривирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов л |
ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без |
дбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— З |
да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху |
н и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман |
.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако |
ле таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата про |
рдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те |
спала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма најв |
еди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ ј |
у.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову мла |
, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се чове |
образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задр |
а.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па |
> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да |
пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана |
ли правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем |
е нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе цр |
о је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, |
руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више г |
ови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега добр |
</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{ |
дао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли |
де поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече |
дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћ |
пимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба |
такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна |
Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештени |
грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је до |
ера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава. |
{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p> |
кну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте |
е Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плуго |
а слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, |
ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује! |
н, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да в |
осност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живи |
а пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испр |
о своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује о |
d>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше јо |
/p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" |
ичке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата |
мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да |
ре, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И |
Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку на |
одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter |
азуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што |
њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па ра |
векове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и |
а, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, и |
ивана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се |
Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> |
за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Нен |
ти их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађу |
сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој |
ебе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је бо |
на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно пом |
мање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а о |
{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, б |
је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну |
на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p |
лу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком |
тимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— |
авали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како д |
и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} |
Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— Т |
стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — |
тница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, |
о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осироти |
ам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више д |
те главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да |
дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само мог |
ивана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти |
а, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у |
е опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у та |
зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p |
тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} |
казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се |
<p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у |
м на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па та |
ко се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, |
нише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> < |
укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред ико |
е враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- |
и, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечити |
{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет |
е да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на б |
живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја б |
е радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{ |
тни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах |
ађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам п |
неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортац |
ед вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спа |
абдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису о |
за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-п |
чинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ују |
и дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати |
ћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују наш |
то што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја |
, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогн |
живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и с |
ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти |
тајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад че |
че му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шт |
овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један друг |
хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вред |
ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко ле |
ткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети |
ољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Ба |
удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радозна |
помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, ј |
се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман |
ен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— |
p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ка их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! |
и смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — |
д још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да |
потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закр |
еди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> |
оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на т |
змишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузм |
олове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољ |
авалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи |
ове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њихов |
Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад |
во овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је |
="SRP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из |
мњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман |
е све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на |
дуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређ |
резниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га уби |
мешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не зна |
ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— О |
у зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па с |
децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођ |
угова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје ча |
јка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачк |
снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Г |
не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен |
на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што св |
дим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А |
тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S |
зазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — не |
уд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} |
него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар. |
<p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јов |
вски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је |
_C1.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Р |
гаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div ty |
<p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова д |
али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, они |
ли, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очиг |
о врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} |
!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> < |
ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тр |
— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{ |
су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав граба |
смеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.< |
шева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те |
латио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало врем |
и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама н |
овек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Ј |
</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али |
>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га |
смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро пр |
у за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Жива |
Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт |
иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца |
шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изр |
име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може на |
адници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, ка |
Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му |
</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распад |
> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са не |
</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живи |
и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то |
во.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познај |
/p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> < |
ме, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само |
де се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А пр |
грнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која |
— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да |
на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом |
је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и |
само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</ |
га не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са за |
лога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан др |
домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb |
среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него т |
пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у |
е и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Ст |
о је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у нек |
урићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S |
хвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па ид |
а нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и |
ман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и |
си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као |
ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с |
не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг мор |
/p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја |
голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>д |
оказа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може б |
ах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општинск |
9091_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, С |
испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Ја |
" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га из |
па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је |
невесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом у |
да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и |
а и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бад |
де бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве њего |
нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати |
а се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте |
</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавг |
викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као рук |
рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло |
адрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, к |
обу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и на |
адње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би |
вор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зб |
отражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба |
пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанс |
hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{ |
, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно |
м, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.< |
ао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p |
он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди |
и. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке |
те у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више |
ичко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан |
огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не |
тај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> < |
па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општи |
"SRP19091_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и роднос |
SRP19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати |
а година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их |
целаријска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ход |
ак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим уч |
а његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позв |
ао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју |
сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он ско |
вуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и је |
предак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како |
ај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p |
х је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} А |
е, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, шт |
нство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све |
два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не |
ћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло |
е по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакр |
ана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па м |
грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „ |
било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само вид |
му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље |
у.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом |
се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од че |
Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и к |
а.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, к |
се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мо |
гну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана. |
ени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад из |
иваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} |
рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредова |
аху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душа |
овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му при |
зман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне раз |
b n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек |
атила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и т |
примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши т |
о споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множи |
орову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају гла |
их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S |
е, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и |
дгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога |
остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и посл |
утањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и |
ку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине з |
тпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и с |
, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седел |
рати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне пре |
а, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и п |
не мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!< |
е, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не миче |
е изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— |
> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је |
ви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Нен |
копао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ст |
ад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси |
ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — под |
одокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код |
мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћ |
ље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше ос |
е пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак раки |
ад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S |
а том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође |
апе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад |
маном да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Тр |
оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије, |
неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспок |
а, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су |
е на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под с |
еседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људ |
тињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе не |
у Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb |
ове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас др |
ка, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш |
а имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— О |
ме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече |
ва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су |
и произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађ |
p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је |
време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви од |
им справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу спр |
— ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови посе |
живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда оче |
њак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унес |
вршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда. |
то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треб |
стати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја ку |
где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — |
> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна |
.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа... |
а владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на |
његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше |
очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — До |
ве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом мага |
— рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p> |
и увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћућ |
добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сирома |
есе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и |
зговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће |
, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац. |
<p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{ |
у још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Т |
се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p> |
ма, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан |
з затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, |
ки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера |
а за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте |
сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше |
е и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине. |
емљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп |
д је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ св |
! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- ре |
и се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковч |
рабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док |
једнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једн |
дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахра |
од Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Уроше |
/> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, зб |
мо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика д |
За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове |
лободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C1. |
варају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чи |
<p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и он |
ју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним |
тадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове прич |
својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких н |
чка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво зава |
иви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од |
остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћи |
е жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи |
ородичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћо |
уђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацим |
/> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} О |
и лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсман |
е цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то ни |
Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви |
— Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ј |
о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери нат |
уго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво |
м свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више о |
говори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нам |
а у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи с |
ава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
руги! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, |
руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све |
никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младо |
а у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич |
цињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> < |
их дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати б |
ропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, зем |
ље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке. |
ану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет |
благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до к |
ства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљ |
ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца |
ан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о |
, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико ј |
одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још п |
</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитељ |
де Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!< |
вати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кр |
ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита од |
очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава |
ст у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при свако |
ад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош |
<p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас |
реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињ |
.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није доб |
и људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли |
реш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гв |
ему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилнос |
настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убе |
да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако |
им нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се иско |
сели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој |
игли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</ |
ну, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без пок |
длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тр |
кија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дер |
кне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> |
је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезови |
ије.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, |
извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопхо |
у се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком |
м.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у |
разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на д |
е то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време< |
о: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за |
на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пиј |
лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јов |
и сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из по |
м по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о |
же мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не иде |
чела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањц |
то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Даје |
ко „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је |
а ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљ |
у му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, |
ме враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо мно |
што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога |
сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене р |
е је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што |
замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издв |
ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо пат |
и никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али |
је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад ски |
/p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те |
ма, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изаз |
о зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — С |
цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! за |
бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма ј |
гледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и рас |
.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном раз |
време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учите |
</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече |
мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за |
о и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи |
ди газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што н |
вом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S |
ћи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим |
прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на к |
и то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши м |
знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, |
руги сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и |
ригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена о |
а глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљи |
а.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пре |
ном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код спр |
к вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и н |
дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближ |
чку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти о |
теване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као |
твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{ |
сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала |
бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их |
ан. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио |
ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим. |
га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам |
овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, |
возденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу о |
сти, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут |
.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти |
но се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то б |
планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се |
не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расков |
ређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p |
p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да вид |
мам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта др |
о господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да |
казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, о |
о дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с поз |
ко себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} З |
он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало |
посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљ |
бредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} |
аљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} А |
други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води |
</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те |
будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја тв |
в попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Ур |
молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, |
<p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се |
је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не |
ас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој |
кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ру |
ни су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више об |
својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бо |
амо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали |
е ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се |
аве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке |
едећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај исле |
арочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате пр |
суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани доне |
Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Стан |
плашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варо |
своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљо |
/p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима. |
ио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} |
ио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима |
се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не зак |
ожцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху |
, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близ |
вана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не од |
сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ра |
задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, |
Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му |
ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово ј |
која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што |
вом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену з |
е своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пун |
полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми |
чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> |
а!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше нек |
чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепи |
!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ев |
ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешк |
Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ |
погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из на |
е свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, |
а о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњак |
јући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удр |
и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупа |
у, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и |
мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не и |
{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти |
рања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за |
/p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те |
>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - |
Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман |
ио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Ст |
ћи.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, |
се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{ |
амашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по |
камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> |
S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити |
о кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е ниј |
век својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немашти |
жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича |
</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и |
ни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба |
те.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макн |
ће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу |
дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> |
циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у |
ожемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасви |
трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на |
гу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, |
а на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и мило |
арога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам најви |
да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истин |
е други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао ка |
раг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали с |
ошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет ов |
Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</ |
богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, |
ку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да ст |
и их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро |
ше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара |
ги, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови пре |
гу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, |
ђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенит |
мије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта |
е жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јо |
е сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи |
ада нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председ |
ује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим прил |
туда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па се |
акве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xm |
општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само |
а оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у сао |
ник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још не |
свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="10 |
нство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више п |
анцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> |
ем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</ |
ти овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изг |
е! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— |
о да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да |
га домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који |
гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди |
ивети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="5 |
ја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум уч |
ављати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> |
ога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „к |
зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њ |
ко досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и до |
ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну |
од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их |
у преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па |
век не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он нек |
е и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан |
није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема |
доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто |
много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им неш |
еновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера |
ира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али |
, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али ка |
Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетанов |
оче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу |
дмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут |
S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одле |
ну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право |
а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најж |
ана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> < |
народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са си |
p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— А |
/p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му |
њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, за |
јахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа |
где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ |
је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да |
у, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и п |
. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- |
од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква бил |
члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и има |
или, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би м |
у двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђ |
Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Е |
да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш |
S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе с |
авде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а м |
и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то с |
от.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, |
чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман до |
о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— |
— рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим т |
о је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} |
загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али |
ида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало |
м тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им осве |
да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио |
абраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задру |
узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у то |
само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> |
жаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе |
њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нем |
RP19091_C1.2"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се |
арода.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити с |
он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људи |
радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он д |
патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад |
но Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти вел |
>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где п |
као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацим |
разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тет |
деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако |
етири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако |
о је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те пу |
мејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а |
о живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зл |
уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Ур |
д смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после |
и шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти |
мњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а т |
да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! |
P19091_C2.5"> <head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не ид |
оже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге |
е казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа |
ју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се зе |
одину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.< |
ђем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може |
жђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задруга |
њем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— С |
тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше |
тости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број годин |
се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не |
м наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — сп |
карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишље |
власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у шк |
земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цр |
а је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су |
их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} |
ао да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе бе |
поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за уг |
и живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S |
чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца |
ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.< |
е, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се врати |
дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.< |
е капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече к |
наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде та |
и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div |
{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих ма |
нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радиче |
сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише догра |
е грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свем |
-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне в |
ини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па ме |
но препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће п |
Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Преброди |
="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више јед |
ржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пе |
а слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јуби |
ада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи з |
, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е |
.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Ку |
се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p> |
и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штеди |
е се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш н |
ледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врх |
више мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заје |
девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потр |
води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих прому |
он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде п |
то се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима до |
ља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мор |
ознати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут пр |
ња.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с м |
си човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вра |
ела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава вес |
и рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> |
је столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уз |
дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла |
„Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из ј |
</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка св |
не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривај |
на, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу |
едничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је ко |
инске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Сте |
азговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем ова |
S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да |
дмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјеки |
за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, ш |
ма ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пе |
Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао |
радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако |
соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} |
д имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја |
попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца |
рмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу виш |
растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је род |
, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најма |
здахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — пр |
> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса |
ра заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху н |
стера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах |
римо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с т |
ко је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предс |
мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{ |
о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, |
арад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и поз |
је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{ |
/> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да |
ни, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из |
како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње |
мрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S |
ilestone unit="subSection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снах |
еба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико |
им ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па |
оразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како так |
<p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p |
те чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег |
видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још је |
p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе |
неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стев |
то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе он |
ији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још виш |
<pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесн |
ије било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одр |
ого о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округ |
а Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је р |
мо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели |
и младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} |
омрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње |
се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су |
2.2"> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за изве |
, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису |
онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивал |
нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигн |
ло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су же |
лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за уди |
је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житн |
слободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити |
се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те |
оселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би |
b n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара |
ивот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. - |
а годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и та |
е! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде |
рај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> < |
да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сиг |
ка сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као |
аху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем. |
дни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац |
„тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љос |
апије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и по |
за плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази |
из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погле |
Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто ме |
ава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно к |
ца приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} |
препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка З |
ад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p> |
кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану жив |
о механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељен |
авоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Жива |
, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет |
ели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо |
кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и жи |
немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина бо |
о сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цига |
ад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар св |
SRP19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и |
у омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошл |
S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и |
ло да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато ш |
е то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала коко |
зделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете чет |
у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Жива |
не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сап |
ушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква |
е.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> |
у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S |
само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би пос |
рудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</ |
ој година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, тр |
човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он б |
луг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што с |
мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем |
, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да о |
о ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p |
p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчел |
та има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао |
рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуш |
ра, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и |
е, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, з |
муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} |
пасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џак |
у и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} А |
и, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепа |
-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — реч |
ише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а |
изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{ |
ожда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо прон |
е кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувал |
дничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога |
побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљ |
т победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, |
само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сло |
рилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ће |
р сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше |
у“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — от |
а је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај ма |
</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> |
и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше у |
> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може |
ене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без да |
напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једно |
то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и з |
да из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не мо |
ви с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је ра |
Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда |
несе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа т |
в најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још |
и сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало |
врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше |
задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају |
и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу |
сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S |
де је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали |
задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање |
е и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле |
ораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хте |
е песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и посл |
и плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Нап |
ва, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и уч |
, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече С |
сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњ |
p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за |
ејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном поп |
— настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо њ |
<p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си |
кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи |
.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо он |
опљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаш |
ва, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних |
о нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о нек |
уга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав изв |
ам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа |
читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очи |
—- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога да |
м крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пла |
поље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџ |
ван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S |
ти рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p> |
ну чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, |
Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете |
} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листов |
ти, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је |
рева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, к |
ају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и |
ељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања о |
пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских |
ом часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</ |
ре с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што м |
један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити не |
бродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за пре |
убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељ |
/p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</ |
им одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множ |
о за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере |
p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судниц |
а верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> < |
и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у м |
гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о т |
дич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и |
а актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толик |
шицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плугови |
id="SRP19091_C1.2"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И сам |
анаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је |
су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуп |
ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и |
тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, |
љорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и б |
љиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце |
у поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове |
и морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време а |
чела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би |
питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао |
од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћк |
пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, |
тадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} |
што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после |
на.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем њ |
се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад |
уде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} |
оку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, к |
у, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва г |
прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаве |
мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то зна |
у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао |
по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> |
његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </di |
исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео |
Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у |
леда га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао |
је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је ј |
то ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, о |
ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} |
штен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце |
исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике |
Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима |
мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требал |
ко је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао |
есио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле |
ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пр |
ђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по |
на породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помог |
ад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— |
ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клуп |
спротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову п |
ни урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{ |
Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила в |
091_C3.2"> <head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село |
се решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p> |
сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Ш |
реле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам |
ћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, п |
нцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке |
има продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.< |
ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашег |
о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истер |
оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча ка |
је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S |
роши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у |
ана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он ра |
јеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у с |
нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наре |
цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженст |
оњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену |
другу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за |
ead> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и оба |
ругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечи |
ритим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да |
њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разу |
кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи. |
екоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> |
p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћ |
једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане |
с земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, а |
аном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено зем |
им да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп уради |
се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у з |
други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по кој |
иш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јут |
радили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста чита |
пски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем такв |
p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> |
ле ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж |
ead>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Са |
меран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки у |
овори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути |
кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао ј |
еда око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи. |
а тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш н |
е Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се |
ено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ |
сположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам с |
ојој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се нал |
та је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} |
се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— |
или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети |
шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи. |
таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! |
. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе ј |
ш загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако м |
и, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— С |
и твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем ко |
в. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет |
>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу зако |
а многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве |
ао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и сто |
д сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тур |
анима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О д |
.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи ше |
S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће |
>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нем |
посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе |
да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је ба |
</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не н |
е радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? |
е смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајби |
трзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</ |
> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркв |
орио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да |
Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, ов |
, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда к |
ад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нам |
умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам |
лазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић |
м плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, |
ас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима |
<p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Др |
ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и |
рете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкч |
ста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у |
, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не м |
<p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ |
а тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у ов |
он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радост |
>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p |
ма.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече С |
мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све д |
лашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Б |
и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник к |
p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше |
е, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И о |
нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам |
и знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам от |
позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутит |
ко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна с |
не да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви н |
у кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби г |
где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не |
ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} |
говором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу |
арода.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себ |
иси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то |
Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!< |
лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву ра |
да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа јед |
тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да н |
ате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и |
жити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што са |
и зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угле |
чаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вр |
— песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш |
адинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем |
иси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{ |
шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си |
ви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један др |
сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара |
отаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њ |
а Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео сн |
ан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb |
удима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— |
у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те |
што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене |
се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш в |
сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је с |
љак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на сво |
е кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми |
<p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Стан |
траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у т |
уке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, |
губи.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти не |
> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово з |
мена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута |
ани.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас изб |
на окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- |
р нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— |
јзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењик |
ако ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дн |
ладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</ |
к 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 1 |
више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад |
исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десе |
.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопав |
езбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о |
е овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Ку |
а код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозво |
им за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили |
реко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се вра |
дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја н |
да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је т |
нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и |
теља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради ч |
— говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — |
ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, п |
да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се |
што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман за |
ти и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и |
о понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз куку |
м! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову к |
ала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе |
нтерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним |
овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и пот |
оже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало |
о.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p |
Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— |
ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш та |
као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам |
<p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рек |
колико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ т |
во се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве |
појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим н |
с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави |
имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно с |
аједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— |
ла, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као |
но и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, |
и буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да с |
де никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови има |
дикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш к |
смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> |
иносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује ча |
, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње њег |
за колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што |
дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p |
понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору |
ити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У так |
су ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освр |
к и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу |
д њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њ |
и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овц |
га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом |
ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви зајед |
урао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станој |
иђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> < |
ети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су в |
аквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахну |
редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре. |
партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узруја |
ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље д |
м олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви |
тињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се м |
ече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога |
ољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и м |
ћа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> |
вети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сир |
е рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} |
Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљ |
во би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако ј |
р стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. |
ли и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се |
на да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очиј |
нови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина |
миришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју умо |
опању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, кој |
ошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у двори |
ед њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше уве |
сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очиглед |
ата и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката |
и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> < |
На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— |
ако је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најб |
више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и до |
, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За нек |
лађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест прот |
нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу рук |
тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао |
дунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређива |
те да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни |
чераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и |
га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње зајед |
па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и т |
оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе |
р допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то |
ивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на с |
и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и |
е, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>У |
ји је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом |
пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на сво |
ло, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном о |
итомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је |
и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се |
ги дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n=" |
ем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи виш |
икант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше |
крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очи |
вану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са же |
и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва |
ести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задруга |
у, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више м |
ч?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11 |
Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те п |
од могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали поједин |
ања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: |
и.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док н |
беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни |
руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички таб |
бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по св |
> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и п |
истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народ |
На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суд |
мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, т |
порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да |
Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема н |
ребаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p |
ега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не о |
осле пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ |
Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква сл |
цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је за |
стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све |
тијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икакв |
а је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога ос |
адничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочи |
задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изл |
ац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она ви |
скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може |
врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и |
а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, |
а би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледа |
и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачк |
Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на |
> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе об |
ад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи троша |
— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 |
е буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на к |
, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш |
и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од |
ђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко |
авог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога се |
и слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за |
упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неко |
и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, с |
{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> < |
луг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да |
, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље |
лушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, ку |
и, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стеван |
де попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи д |
а домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше у |
иван изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тр |
љаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге |
вару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и |
ањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твој |
луговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима дове |
талишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту гороп |
городичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празн |
опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан |
је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан |
аље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и о |
неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Нен |
о овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она спр |
о шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде с |
— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад с |
</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} |
ићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим реше |
кви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се о |
потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући! |
ишта против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван. |
де више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S |
n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало |
овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако с |
ољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се |
ву: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако н |
од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу н |
S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, |
S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом те |
Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Св |
зи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l |
ићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а |
буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху так |
рва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће |
људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} |
{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> |
единих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пре |
га, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> |
а који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милости |
ера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевић |
/p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и пол |
ћи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе |
оп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у |
дар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, ка |
ове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вик |
се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху |
га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
тељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогоди |
или све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, г |
Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од |
ете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада |
веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радиче |
pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће н |
едаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се досел |
реме док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство |
е и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли ст |
поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може до |
ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би |
правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није |
и ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и |
својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вр |
а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао испове |
баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је |
} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар |
лужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контро |
и, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батал |
д судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што св |
беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и |
уде обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа б |
шати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, ш |
започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга дом |
цем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им |
њега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и д |
су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за св |
правља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сва |
дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњ |
кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућ |
ачин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је |
огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p> |
} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме |
његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе |
о му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао |
за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек |
тељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборав |
како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја |
вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе спис |
код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у |
ад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они |
вори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па зам |
ко лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} |
<p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, |
S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих г |
та ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — |
> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече по |
о имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбис |
ао што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим ле |
ни.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{ |
тер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> < |
Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Та |
обилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} За |
ак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре ње |
то ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стев |
/p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говори |
оп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци н |
и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је обра |
шњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и |
људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да |
литичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном |
и могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— |
није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазна |
сти председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крс |
>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, |
погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не мож |
ница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове |
p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</ |
ко за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада нал |
тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречисти |
додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? |
друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, нар |
су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од о |
га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љути |
и домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оста |
и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} |
прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Рад |
е кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим ду |
уги ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда |
и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке |
е Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу ус |
нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> |
мо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим ј |
у од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур не |
сти <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуд |
} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него |
ериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу |
д се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Сте |
ог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по |
мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари мо |
гледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп |
} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини |
ета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не м |
{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него п |
по, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави |
цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од ме |
а добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати |
, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p |
е овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав зб |
акве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А |
ебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> |
буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја |
ући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни |
а је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — ве |
екла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p> |
евана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је |
е он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стев |
одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задру |
и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је |
у бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити т |
не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и |
а својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор |
м <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали с |
ру.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугач |
је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и |
инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{ |
учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито |
будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од |
ађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољ |
задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш |
</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганд |
да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не попису |
иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p |
кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p> |
— Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не пов |
} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 6 |
p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стев |
раво и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно |
о то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — |
како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на т |
е, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш |
ече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, сме |
?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> < |
че Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се |
рпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — дода |
и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили |
с: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером. |
о после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви |
поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за |
би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се п |
у Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— |
насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио |
е на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим наш |
те ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да с |
живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, |
ас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сам |
мо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава |
прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили |
а ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — уп |
нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} |
где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио ов |
да шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се |
била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежење |
и ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, |
м што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шт |
вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — реч |
дравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је м |
— отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон |
и кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је по |
тљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја |
остигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у ов |
благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро |
рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте |
p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и |
> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити. |
банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је гр |
та се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а |
ну. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, ч |
а песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш |
деља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е.. |
ече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је |
е и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је |
p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, |
</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непош |
о, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четв |
љено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш с |
после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми в |
о смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећ |
е Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели |
мем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p> |
дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је др |
нас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{ |
ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо пра |
е превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једни |
м за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу |
</p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ј |
— Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад |
алечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привреме |
е рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже |
не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се |
} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си ку |
осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, он |
е Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако |
, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, |
ном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у |
едем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој. |
ало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на св |
слу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленош |
"> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно |
де, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“! |
Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би |
друге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршени |
орну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, који |
} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на др |
м годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су од |
ела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} П |
а главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним |
ене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кућ |
аве и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан с |
кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ов |
н отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на в |
потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} |
мњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахрани |
морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и |
тро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином |
чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта |
Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће |
ично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да |
о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се те |
летку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Је |
ни и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за д |
ваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин припо |
јатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену |
кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити |
ич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> |
нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Дов |
, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне н |
орава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало |
ији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кож |
намо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један ов |
..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео |
угласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разго |
ванов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p |
а оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку најве |
Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживањ |
даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте из |
и, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у |
отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином. |
ан се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p |
о, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван |
ера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо зат |
, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је |
Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у |
а, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш с |
и у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна раст |
земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па |
дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је ла |
ам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ |
га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан |
а ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му |
ичку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су |
те и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="cha |
, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе |
пшта имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или оп |
S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности мож |
сланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, |
е лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиш |
> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече |
чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — |
атиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Не |
ш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу д |
ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жали |
а тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила са |
сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који п |
м колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је |
ога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни з |
еванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсит |
стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуд |
ипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се |
приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Пок |
да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао к |
е ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вр |
S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте на |
итељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и |
{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} За |
по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више расплам |
појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег б |
ужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> |
ом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да |
нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можем |
енуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаш |
бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи |
ас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога С |
ји беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко за |
и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што п |
а путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као п |
да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— |
Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропас |
опште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрен |
д, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи м |
а све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} |
ва.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Дру |
ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема |
ч треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и |
предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви љ |
ев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкат |
, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се |
амњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напољ |
на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде д |
да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бан |
сили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало. |
:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а |
це од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман до |
.3"> <head>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећим |
то сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог |
гоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то |
ead> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њих |
д је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остав |
{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су |
</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу ва |
сврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокру |
и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која |
оше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter" x |
да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају сво |
е то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаш |
едају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на с |
, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да је |
не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су рад |
да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбоде |
његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час ж |
<hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић |
то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменит |
е и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као |
га стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и б |
ом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори на |
ара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила о |
p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било |
по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиг |
мицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а д |
на скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4. |
осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и |
ђство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту |
тира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Чл |
дељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су п |
тати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — |
домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па |
ало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, |
не поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> |
ва.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало |
дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је |
од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара |
p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не |
моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, |
тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао |
аву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и оч |
е.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда. |
ле мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Жи |
ога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} |
Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису |
сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Ц |
то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са т |
огао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих сво |
чувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шт |
дити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан с |
И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p> |
е на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе |
уља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------------------ |
но вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му сп |
S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S |
шљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб |
што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас |
а више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да г |
га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да уз |
, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у |
ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напредни |
ај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{ |
ш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била овак |
d="SRP19091_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога ж |
него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам ра |
какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили |
али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја м |
њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обеш |
> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могл |
банице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци |
не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него с |
видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сироту |
азе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали |
-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изн |
са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, |
b n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа. |
е као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" / |
партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебре |
и.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам к |
дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућ |
позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брат |
e"> <p>ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУ |
сам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео н |
ганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у за |
ире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Зн |
тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко |
ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после напл |
чка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је п |
рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо |
!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и |
одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им о |
Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и пон |
е у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцет |
шта не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе |
одом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{ |
уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се |
а.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп |
ја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> |
Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветни |
морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, јези |
д Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да |
ном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа м |
Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не |
ере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну |
иш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, |
алом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турц |
ти, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велик |
а <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ам |
S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отк |
но чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искуш |
поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа |
њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова |
> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се |
најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <qu |
жом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој |
посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пр |
есмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну |
никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и |
</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Нев |
ојих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после |
ла ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Неве |
ку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кро |
м карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, |
зостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситни |
толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ д |
ти се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чиња |
заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који |
млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српск |
а тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, |
е умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је |
од његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, к |
бори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.< |
оје је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна з |
ив наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, |
адичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше жен |
више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман ни |
прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорад |
еде и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и |
нога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и обј |
канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође |
исар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораова |
ао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим |
дом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и |
преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба |
{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад |
ји је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па ка |
син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и ота |
, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући как |
е дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тад |
грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим |
д, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам |
— рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а |
љ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиш |
Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— |
аћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је не |
ва не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам пок |
д онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n=" |
живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више н |
ТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>190 |
ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Вели |
ед очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крсте |
коше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама |
дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео |
p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако |
дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене сале |
еоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и |
коме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост. |
а.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузи |
иш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још један |
<p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на |
етно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још н |
ег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се п |
више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несре |
м, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш р |
, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, |
лаву кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чуј |
плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чиј |
ри.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек |
лити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стев |
је толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман |
сходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш |
аљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу |
S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добр |
гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака |
ора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју |
ну кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред оч |
.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и ду |
чевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише |
— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано |
.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смеј |
јутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасит |
тпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на |
рви успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво |
су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не см |
јавити се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао |
} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену ка |
n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погор |
пходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак п |
о вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Не |
на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич |
почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задру |
ење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један |
, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши т |
ли и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим |
ајважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он ј |
ера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, |
— докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> < |
хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве |
е да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „В |
ством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову с |
о лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се б |
ћу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А |
сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост н |
ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је п |
ник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцелар |
воју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чарш |
Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до рук |
ван је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се увери |
и у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову н |
живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири с |
општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и пош |
евена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потр |
обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} |
ви свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, |
снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у |
91_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
ст за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда |
и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише пл |
јише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајс |
еду до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужи |
ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара |
меш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — ре |
авезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква ј |
о Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се |
зманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата |
тле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“. |
ишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом н |
се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, наро |
.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам |
х на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не |
и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме |
ично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. < |
људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали |
го?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не мо |
да, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?< |
ају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, |
развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београд |
еш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у |
} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у зем |
ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедио |
и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли |
ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет љу |
ељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ств |
говорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађо |
p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi> |
акне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> |
го берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добр |
>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јест |
бине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> доне |
ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја |
>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело |
Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи |
а и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стева |
их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да |
во није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли с |
имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> |
важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер |
илећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог |
су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а на |
<p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо |
руго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- |
ки посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти с |
да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихо |
е никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учите |
</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их в |
озва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи |
/p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{ |
бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпиш |
викну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> |
евао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковањ |
нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> |
Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам каж |
дознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да куп |
толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до н |
спели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да |
и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне к |
зманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове дана |
.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не у |
радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а п |
реника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да ви |
о ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за |
би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p |
ки и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" / |
ба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро |
Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је |
="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, н |
гледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> < |
песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — |
знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи |
— рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је |
>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — |
се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за у |
p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па |
судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузма |
ки персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} А |
петан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар да |
а носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукур |
зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводње |
али.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фаб |
оче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} |
иља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и с |
ачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га с |
еднику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те плати |
десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога жен |
аљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреж |
а порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и |
ачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <p |
ејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, |
о кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с нов |
ли млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: |
старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема |
?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише |
p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повр |
јем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Неве |
они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код |
ца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Жива |
им причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, по |
за ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да м |
анета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада |
head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до пов |
из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Мил |
</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још |
арске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је п |
} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево в |
лењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве |
се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровал |
ар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти |
код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад и |
опе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо рад |
с данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснив |
ика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Мол |
Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више |
м на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаш |
p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судби |
Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председн |
његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак с |
...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> |
есет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где им |
ласт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и у |
су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској |
знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — |
капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни сп |
ван.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а |
азати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га |
не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показива |
де на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код к |
кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто к |
ушо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли т |
укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир |
роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, минист |
овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ов |
амало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш к |
ек вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тро |
јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — |
<p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примич |
пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако н |
реска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капета |
попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> < |
="SRP19091_C1.12"> <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> < |
ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се |
ту растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку |
милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом |
же дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога |
не части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају |
ј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</ |
оли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још к |
едајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> |
ама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу ст |
као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразбори |
онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и сед |
најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан чове |
ало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад |
д сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну б |
е иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Ка |
му и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> < |
ише не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> < |
еди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосл |
ече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Панд |
танојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спуст |
отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катан |
е тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови у |
Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пија |
n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — |
Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише |
зна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: |
p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја |
онесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као д |
на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} |
Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и |
жање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6 |
куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p> |
ш тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет о |
остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није ла |
да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево |
ана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је |
јски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p> |
о Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се з |
/p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се |
p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Н |
а војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у год |
рекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Т |
данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио |
овараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошар |
матрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се ро |
“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о з |
сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош од |
може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— |
кама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и |
кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p |
p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче ј |
олазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздо |
секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух о |
се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и ка |
шћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну |
унуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа |
било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живан |
ју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад |
и да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти |
коље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb |
из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан |
а, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, он |
— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора |
мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без ра |
та тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча. |
} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса |
опе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S |
ух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да с |
те.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најв |
есет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља |
лави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно сваког |
лико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насеј |
о су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно ради |
харана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку ј |
га дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} З |
адоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свет |
ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штет |
ем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни |
асом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> |
ше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе нај |
е волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забог |
ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима нећ |
е овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као |
реба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па |
ост године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набр |
ло и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје по |
до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону при |
ш их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их |
јеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, |
</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне |
пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку |
езника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} |
итељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим поб |
тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од |
батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад |
згледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књи |
ју.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} |
а рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачк |
ндур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за пол |
квасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општи |
/p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не |
четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадај |
отињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, |
ољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си |
у његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упа |
бро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отво |
е дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да |
ине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико |
трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их |
</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас |
итање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омра |
ло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да и |
ултура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не |
у и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, с |
страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија |
икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S |
звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p |
кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај |
го, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га |
ана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече |
задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је |
митивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће |
е, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на р |
ика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван н |
руге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не |
те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да |
понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треб |
олазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и |
кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљ |
овек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што има |
књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у д |
управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба з |
знају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, |
е умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Ве |
трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле сл |
авила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{ |
, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, бога |
гари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одеља |
естити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и |
бијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре |
} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта сто |
у породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лак |
во сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљ |
му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Же |
} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Може |
000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара изл |
ој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плуг |
дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општ |
, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n= |
а прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Не |
им решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко и |
сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> |
мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па п |
ма, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, к |
атак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и |
нашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извук |
и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико |
</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> < |
е има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да |
це, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" / |
искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полиц |
ај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, н |
од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што |
самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столи |
њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање |
наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, |
цингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна н |
ли му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколик |
придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------------------------------------ |
полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се |
жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, |
угинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, д |
тересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> < |
општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намири |
} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од х |
е свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сва |
се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни |
е баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збо |
ма, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак |
> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“! |
{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава |
и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смеров |
У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био |
што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се |
кивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи |
ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, прона |
све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дош |
ане неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке н |
вођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свак |
плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих |
афија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејал |
сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситн |
тражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између |
осторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је д |
ти и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска ка |
е се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али к |
зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван ј |
огледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио чов |
ед ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} |
не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S |
леда замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а |
, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — |
они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрав |
ку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан |
и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели |
то ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једн |
тадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то л |
а јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна |
ема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од |
страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, е |
јим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} |
олико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча ка |
сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А |
жао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и |
</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после |
где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душ |
и трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни на |
p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то |
а га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} |
рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како сам |
/> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно |
p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је г |
тлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске |
трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима |
сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} До |
иван:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и |
шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с гла |
изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.< |
р, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну п |
{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, |
од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да |
еларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p |
ржавне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа ј |
редузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом сел |
добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} |
тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика |
умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, |
и, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до |
рујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи св |
а то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти с |
о мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе |
е глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испу |
.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па |
ње о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет ис |
о да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас и |
рана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета |
и мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла би |
ња, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне |
Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе |
и се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио т |
људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да |
тарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још |
ку.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничк |
и употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки поса |
о лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истов |
за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да |
Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могл |
p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је |
сутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све |
онгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} |
е оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, |
је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили |
ли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p |
Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у ст |
урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару |
био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао |
ну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум |
у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и п |
чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још н |
уги. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита и |
о дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беш |
ан дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му |
у усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и |
мању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле |
ич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и |
-</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене с |
"5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца. |
ао <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због изв |
е, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit= |
јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у |
ро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испа |
е ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолут |
т да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> |
, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у зад |
од улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивањ |
где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован |
ато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпо |
а није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да |
еп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А п |
си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Н |
падање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су |
овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, |
Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и ве |
осао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стев |
лаго морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цр |
у, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац |
тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без м |
n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче |
много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском ок |
нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо сам |
т и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} |
Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљ |
је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може |
и рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толи |
опању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велик |
диле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А т |
артије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светињ |
теваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено |
на, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима с |
а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подиз |
својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: кон |
љаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих н |
телином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две |
утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и вод |
и живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{ |
ћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако |
ати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим год |
и моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим ос |
а на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима ј |
> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p |
м луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> |
нитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је н |
ећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зре |
ме!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је |
ије се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, |
узман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободи |
сним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме оства |
Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад |
ди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p |
их и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистра |
рави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{ |
езник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за јед |
лозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити |
<p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише |
а.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је д |
родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пош |
ити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузма |
з бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно са |
други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај су |
</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за купов |
аћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек |
19091_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише |
тику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за ј |
едвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су так |
Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p |
ни су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} |
.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да из |
е научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Ж |
тарају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш нар |
з помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где т |
} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљ |
ни одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очеви |
ну.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дан |
било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пош |
арали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћум |
маново дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста |
грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} |
и је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу |
</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Нег |
ли за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и греш |
да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, |
>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће раки |
су ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљор |
Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако п |
оша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити. |
дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> |
пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А |
у могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да |
ју мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као |
ћи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто |
/> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали |
Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, н |
1_C2.2"> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за и |
још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако |
за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општин |
орим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даљ |
започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се |
ера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су |
ју један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Куз |
ло да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши ра |
х.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако прија |
"> <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљ |
оп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове зем |
то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба |
поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> |
а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p |
мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне дру |
ју? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га |
p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То |
уде, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, ни |
оступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога |
ад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле |
мо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се |
је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћи |
у радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У |
где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да под |
оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако |
о пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију |
љања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из |
ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су |
удили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их |
у: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично с |
уго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— |
смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, ка |
побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као |
твар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</ |
ова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде |
ља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им ј |
и, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу |
им бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде |
руге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљ |
и су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S |
олебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} |
ела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пер |
м је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је с |
би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако врем |
ан особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним |
ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже |
то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор. |
заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен мора |
озима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али зараже |
жише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданил |
шљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што и |
р није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо б |
ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, о |
талим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију |
а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан |
зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} |
ски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирн |
њановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“. |
и црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да |
чним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} |
обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дош |
у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу. |
а се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Така |
а изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потп |
пунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икакв |
икога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Т |
Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио |
средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не изву |
њаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је н |
ни што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај нар |
е и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле |
остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врст |
="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје го |
а и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту |
ије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијан |
се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту |
ење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а |
пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за |
ми то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину |
који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi> |
пила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да |
м туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</ |
ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да |
ући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се подели |
уде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се |
ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривич |
њавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} |
Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема |
мо пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села ли |
ило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опе |
— рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас |
днемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошл |
ила нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделит |
Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбин |
д.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу |
судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, с |
ара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— |
" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да проп |
судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да ра |
дљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбин |
вена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са св |
итеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За св |
се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не мо |
уди, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће о |
гло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је гл |
ак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да су |
с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити |
падаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем |
треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац по |
иван иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да пр |
, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра же |
А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви |
ју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једн |
х погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван о |
г неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му од |
једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком |
аћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад и |
О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не |
љи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p |
гово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оста |
га има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога ј |
ио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. |
неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све |
пштину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћ |
плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон. |
стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не |
<p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и |
утра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи |
жи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ва |
/head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред врати |
с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи |
о село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на н |
викну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> |
.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отво |
у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој |
ње биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, н |
угове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега п |
исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан н |
ичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теб |
ћ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врат |
по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време |
и су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једно |
кренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год мо |
— Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетв |
м благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <p |
лон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по ј |
радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата |
а плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не п |
туру да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један трену |
ара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица принов |
ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је |
ошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радич |
то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми |
самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њ |
, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, к |
ледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетн |
одиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично |
другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад с |
а купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Са |
!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам п |
n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја ме |
ead> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, |
ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже |
} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну о |
ва сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Ст |
ливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше |
оз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунц |
вљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно |
дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе п |
куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче |
вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Наста |
ета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад |
мираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</ |
га у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући т |
куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, бил |
читељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени |
не учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико |
товости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пр |
ладе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, |
>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољуб |
же мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је ј |
рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су |
опе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе ве |
их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсто |
а сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — реч |
у притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> < |
крате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је |
уљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раск |
њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби |
p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он ви |
го ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> |
шу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{ |
70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиро |
ead> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљо |
овима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Ку |
вињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, т |
и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, мож |
дају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич |
ио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала ј |
акав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати |
</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе |
замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Жива |
читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога |
он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Беог |
беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов |
му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џ |
Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Жива |
ној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу |
вају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре |
знаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој пар |
ревукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у н |
кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти с |
тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана |
х надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну к |
p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао слав |
Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју |
тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у бор |
а ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња из |
омилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно |
Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колик |
ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и |
ворити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да |
о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{ |
шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упут |
увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима с |
те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну |
свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припрем |
ине изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране |
Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задру |
не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бит |
озрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на |
пуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут |
ван, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем |
стимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, н |
ли преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</ |
га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му |
<p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа |
зман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигн |
а свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мис |
можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћ |
у и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка пол |
после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „бе |
ма решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен п |
апила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да |
е Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика |
испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их инте |
чких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку |
рад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> < |
> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би п |
>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у др |
т недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани т |
такницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S |
ничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорад |
наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом? |
е страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по пле |
.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударањ |
им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћи |
ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} К |
н стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленут |
н.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми пр |
плаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му д |
фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, |
учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом просл |
н нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и |
би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњег |
</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркв |
/> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добро |
ли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се |
неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу |
} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за |
прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлег |
прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни зн |
ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше |
тране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и |
зекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година па |
ћи се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Од |
, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно по |
>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том |
рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљав |
ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Н |
народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља П |
угује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати оду |
читељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је зн |
де.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о зем |
си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти |
е овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уз |
еч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да |
> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не поврат |
о такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе |
те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа |
дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо С |
е би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у ње |
и се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учите |
.</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљорад |
своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно п |
да се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али |
ађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те |
напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њи |
Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које с |
гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног пр |
Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па за |
и, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је |
не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задат |
опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта |
дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедион |
прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без велик |
i> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај с |
могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} |
учи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, к |
="SRP19091_C2.4"> <head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, и |
трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А |
одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими |
отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је |
, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао |
ће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји |
Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, по |
ако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер та |
корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптужи |
е указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— |
„Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Ж |
да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али м |
ану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="chapte |
ас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с |
е ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и об |
олико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим т |
ви главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галам |
ио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да ве |
и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помог |
а, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке чове |
о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра |
ла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и |
тавимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да глед |
_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису |
ићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацив |
јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла д |
с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе |
самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави |
задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> ш |
ућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не |
ш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа С |
оја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док ниј |
у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву |
прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се мо |
ну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражи |
слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не зна |
жу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор |
издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је изд |
те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb |
зео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо |
омажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пе |
аћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Са |
столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово п |
на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болеш |
Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И |
о, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десето |
екеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише су |
чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је л |
а могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује |
и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био ка |
а могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима! |
род, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише д |
бав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па |
буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Од |
је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда |
, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом |
и мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, |
јаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Жив |
елога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне руп |
</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} Т |
да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изг |
н децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ок |
p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у раз |
<p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Пр |
а да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој |
љају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окр |
pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </ |
коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеван |
ле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује |
ла судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју суд |
ју, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у |
жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о том |
чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки о |
нијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвље |
к говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Ј |
ти.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно |
можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате шт |
ате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone u |
нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти неш |
кине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину |
оћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је |
нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш |
а.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тад |
и тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> друго |
а својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Ч |
ако би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са сво |
<p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак |
— рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— |
се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не |
ра да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа с |
мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — |
шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово |
рио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без |
>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је п |
ивану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу |
продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а с |
бу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који уве |
ета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза |
це и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен бра |
е било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом |
е Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n=" |
ца, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану |
ћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било з |
сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девој |
зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на раз |
ебовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <di |
ава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек до |
ебе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљив |
к, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху ра |
едвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у |
, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном п |
ругога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, је |
ш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> |
имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} |
Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не позн |
једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не |
н пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више |
а, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а |
иде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — реч |
уг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у ку |
д то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p |
ну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди |
цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету рас |
ружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању |
мо онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стој |
и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друг |
док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти м |
а ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син |
да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> < |
ебе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Ради |
јој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да пре |
од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности пригова |
раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то |
да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им |
доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде |
је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен |
етнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „ |
да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџ |
д њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, напра |
ака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина |
и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључев |
тиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао |
и и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко ви |
, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држав |
вине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и |
рећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту оп |
у, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из обл |
"SRP19091_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наме |
тао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што |
н му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крс |
да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту с |
мама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Та |
председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико н |
>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с ов |
— одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га |
ини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одгово |
p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузма |
да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров з |
<p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пуст |
и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људим |
?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај |
S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, он |
, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p> |
безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога с |
вљам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председни |
, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волов |
уче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гра |
ни поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи бл |
.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо мој |
, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоуда |
а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад им |
о жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мим |
са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, |
годи галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад |
.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... |
ње другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огл |
n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не мог |
</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем н |
>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отим |
ван загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже. |
p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.< |
Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} |
тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте с |
им леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на гр |
е.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми ле |
подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад са |
разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем |
ештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив |
понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган са |
p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго. |
а имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у с |
исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови |
а, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет п |
над.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан |
/p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Доша |
и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео |
ога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</ |
о ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{ |
евојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџ |
војко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли р |
ој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе ру |
Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кож |
ди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о г |
а. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи |
епо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да са |
Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их |
ћ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну та |
ени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, |
идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луд |
и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад |
м ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича- |
где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас т |
ече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву |
а ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу |
откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — реч |
дили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет нас |
p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком |
вадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесе |
на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми |
и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва к |
у, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>Т |
м на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља. |
се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, храни |
Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се б |
боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше |
ља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да с |
.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S |
ељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак р |
женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четврти |
сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта |
за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</ |
, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала |
досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да |
итељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокој |
у варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дам |
од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могл |
реди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за |
рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После такво |
п и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важност |
руштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="7 |
а из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чи |
чких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгр |
ци, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова |
вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора ор |
заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим ње |
а нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико г |
о са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>До |
а капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, |
е му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p |
p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, в |
из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и распр |
мо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим |
— Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо.. |
.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А т |
<p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам |
развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући с |
их, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тог |
те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за |
и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим уде |
ити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се обли |
век јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не |
и, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од прис |
њак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој до |
аквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали вл |
т да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујан |
детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као д |
за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше |
Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} |
никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’х |
и. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије. |
ан потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гон |
оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још |
а му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" / |
А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне |
о знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам |
жениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја не |
ра од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, шт |
— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> |
p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.< |
бавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти ј |
и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајби |
о друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и проша |
реш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не сам |
ати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам |
п-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, |
љава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш |
А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — |
шло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео да |
ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо |
.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> |
е његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} |
ела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па |
а!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође д |
тиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда |
ао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, как |
у икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу |
ворим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p |
днице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћури |
главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јов |
у и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан зб |
ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} |
уштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p |
нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да |
садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично и |
јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, |
оје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљ |
} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке |
утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, о |
муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пусти |
ћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш г |
ву раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку |
" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод р |
и сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он |
да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.< |
лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њи |
дили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта п |
ајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла |
а.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама п |
> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти |
жили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово ни |
а те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Даб |
ца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не м |
ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном ску |
че Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе... |
се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, р |
сти њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак н |
ио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али |
хвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш з |
према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имен |
ече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем зад |
>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти с |
ваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p> |
ј народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом исп |
!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад н |
А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, |
} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити |
твом и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да |
ише распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у ру |
а, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогд |
поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо г |
<p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време наве |
а, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> < |
о, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад |
па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили |
не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаб |
Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прес |
у на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметн |
да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо |
пешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла |
пет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље |
</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{ |
Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он |
ве речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времен |
ш слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ак |
на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Куз |
љ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо |
мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</ |
д сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, |
к се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари |
а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, бес |
> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ћ |
мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни |
дговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па |
ља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Н |
p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама ка |
а те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Б |
ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p |
ађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато шт |
емо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји |
а ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се у |
да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли с |
ш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: д |
p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би св |
и ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом з |
о, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да ни |
вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што |
е да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто в |
нити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад |
а код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— |
ћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гле |
жи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да се |
ије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ |
си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника |
ђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи поса |
ч у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пиј |
изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам в |
ва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај |
рипада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о с |
ву и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш |
<p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.< |
S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад |
воје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му гру |
и?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. |
зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <p |
д ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим ви |
икад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтин |
ко као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па |
тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за вре |
пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте |
и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — ц |
љава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани ук |
из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да с |
сао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом ж |
, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше |
Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да под |
руга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До с |
дичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете ру |
ве своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари н |
добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтеж |
крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је д |
еле.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесн |
д то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а п |
<p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Ка |
а животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио |
умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p> |
у својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други |
има и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на о |
треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти |
а — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће оп |
е што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати |
— говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости з |
е јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену |
ахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Глед |
погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - ре |
ени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, с |
во“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја п |
а.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио |
е да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њ |
г здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да |
авању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, |
ичу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — |
ека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови |
е.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако да |
та „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, |
/> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у |
ри оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „полит |
а да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у |
док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап |
може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, |
и хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> |
све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p |
знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба т |
праве и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа усп |
карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p> |
д ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па |
не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо |
обијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, т |
изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} |
а у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте к |
, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, |
жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па |
елу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, |
посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичк |
ве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.< |
м организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону |
о.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља |
, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p |
одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p> |
е.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век векова |
ога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ |
би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као |
Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било гот |
х лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро оч |
уге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке |
еденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народ |
се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, рад |
03" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одуш |
ећ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</ |
ој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p |
атима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — реч |
!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу! |
људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, |
иснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — |
пут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се |
нога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу р |
нтересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужа |
говора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном т |
те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твој |
да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има сво |
учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, на |
амо по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Мор |
останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> < |
слим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од |
, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буко |
b n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти |
е не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радит |
ла?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пун |
S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} |
p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, шт |
ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то св |
ад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се |
само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава |
уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољ |
испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој к |
морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости |
есет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за в |
де и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештени |
ти.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не |
>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузма |
домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а ка |
било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.< |
пе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, |
.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помеша |
теван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем гра |
и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— |
не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвик |
ла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да нем |
— рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш д |
децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову к |
а угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу т |
ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћ |
ама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Жи |
мам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њ |
нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја |
— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја |
Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!< |
, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о з |
вање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} |
Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја ви |
ачи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и |
је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав |
p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добр |
би је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне в |
не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још |
се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, др |
!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, м |
м уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— |
Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им о |
Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти |
ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе |
о ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p |
да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— До |
р.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} |
е, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се |
гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по ст |
То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нис |
к.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си б |
бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју ма |
<l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш зад |
ко мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па упра |
иљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси |
</p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти стран |
на!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћор |
и је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да |
шке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намрг |
а киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могу |
се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго бата |
>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узе |
</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта |
И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми ка |
тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" / |
нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан. |
овником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ј |
к се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и ду |
уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоће |
рећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но јо |
ече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нис |
>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— |
да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би |
т под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с н |
љи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сап |
ас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учи |
гоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мо |
м дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} |
х ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од теб |
по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— |
ко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да им |
о имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам з |
ш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не мог |
не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја остави |
д овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за прече |
свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после ч |
што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје |
његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царств |
ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнај |
направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмк |
прости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на |
тим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи! |
и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало |
промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је |
ead>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{ |
оја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док |
иже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан п |
о и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман зај |
пе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди |
а свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, |
ите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим |
сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата |
да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, |
а справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да в |
га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у двориш |
диш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, |
ам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да к |
мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да |
="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гл |
а погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну |
и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, |
е сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде пос |
ран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у ма |
трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти из |
о.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем б |
њачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми ни |
повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми |
имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба д |
у га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже |
у оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, т |
зао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бо |
еће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај |
ваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани |
на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да |
ад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Рас |
м, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје |
>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ ве |
е би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам |
лови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из |
тер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим ма |
кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! |
, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо. |
е волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и |
</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво де |
оћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар |
, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету ка |
> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја |
баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако |
— Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам |
с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи |
да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: ме |
угога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако ј |
р кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоц |
>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у ва |
- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Св |
и не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта |
ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да те |
рећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама ш |
вакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ак |
, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да с |
пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се |
зи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно |
поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> |
а, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, т |
> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да |
и били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо |
се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми |
.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насм |
пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад позна |
p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати ње |
Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла |
ски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да |
>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да |
м би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да о |
ен плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не д |
ређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, ни |
ега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{ |
, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, |
време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на |
S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па |
немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта |
> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у се |
да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они |
шла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</ |
и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, |
еч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузм |
ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја јед |
ик нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу |
ела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не бр |
> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат |
има, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да л |
ам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је тво |
и главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја |
по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} |
затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван зад |
?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп. |
ш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пу |
угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мера |
ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ј |
ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годиш |
за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прил |
гу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хте |
толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тр |
их несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - |
други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само |
ади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те |
<pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резулт |
ању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, ко |
радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали |
је — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој |
снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се саст |
ивана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије |
е грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузма |
аучили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез |
грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес |
од попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди |
се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо |
за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p |
еш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми цре |
аде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за |
а и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти м |
е у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те |
Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да |
тити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> |
ву ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се мол |
се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима |
бају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за ж |
, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> < |
ац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да |
се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо д |
</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми п |
ако могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пч |
н, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам |
а снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем о |
дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад |
Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва о |
не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице. |
ши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже г |
а зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку |
олази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате |
а те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> |
за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада ди |
/p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} |
, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Жива |
<p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више ду |
— погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да |
ћу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповес |
ледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигн |
ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета з |
рија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p |
ке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одг |
их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због мој |
у Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а |
.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, з |
"21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А ш |
им?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од те |
а ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га на |
/p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат |
љи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом. |
ићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се |
мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби би |
и сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је |
— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега |
а да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} |
вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — о |
гу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велик |
се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео д |
устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Пер |
а? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим |
поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић |
плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А |
вим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S |
им те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти |
че.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем |
пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један гла |
о треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, |
> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину |
да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у |
екова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћин |
казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, ка |
бро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти каз |
ржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, с |
јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај |
а да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да |
евио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега |
мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала |
цињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама |
ога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p> |
ма да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући |
зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо з |
</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али |
нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да |
отиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{ |
то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћет |
ше не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би |
окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, |
кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му с |
ла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јес |
дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет |
посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p> |
јој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од |
ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љу |
на викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изел |
к општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник |
ад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p |
оликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим |
} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђерд |
сам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово |
њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он п |
нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не ради |
унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капиј |
ову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је нар |
аз пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам |
, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте |
2"> <head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са изми |
дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити је |
<p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на прв |
ш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делов |
кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти к |
лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.< |
ца је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му |
н сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнан |
возден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао |
пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да |
поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово |
помена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропаст |
е и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </d |
ина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су ина |
повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутно |
је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради |
ику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Т |
ли штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>посл |
Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И |
на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке |
па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости |
у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У |
итање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких |
рама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се с |
о пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, н |
S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити |
.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се |
што треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унап |
а, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за п |
грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гми |
ича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пер |
ахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме н |
одина, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их на |
ти. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> |
Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и |
на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав |
моишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празни |
ењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад узд |
његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S |
и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и ц |
ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S |
.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> |
леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се |
до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.< |
о годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожен |
езник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, ал |
ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше време |
крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у ку |
их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био |
у ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку |
свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надов |
да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледају |
нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не мо |
нети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} |
п-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да р |
земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти нема |
p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули |
замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и ува |
и ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш друг |
квим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, са |
че поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој |
Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет |
Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он и |
гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задр |
е ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уин |
онос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у св |
ћ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у цело |
ијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер |
а каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И |
имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p> |
тови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да м |
>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" |
ко тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопа |
овитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број го |
што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више |
ронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} |
и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се п |
рјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се |
и ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“! |
>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољ |
а буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и не |
пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није |
ривикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим у |
овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — |
> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагњ |
да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би |
кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да уж |
ав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули |
ље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко |
вши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} До |
, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вец |
цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су м |
ви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, |
шеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га сл |
Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко |
апун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео. |
се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па |
/p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више |
ају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да |
вео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— |
мо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — За |
омамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, |
жеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пе |
ражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — дод |
правности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пр |
вар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мет |
ду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече М |
и, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, |
ати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим ор |
нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква испо |
лавњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — д |
сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— П |
едом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти |
ана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне |
>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је |
што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, |
ну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа зами |
препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти љу |
нтерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сма |
али власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у |
есетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорад |
} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни пом |
за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.< |
установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и уч |
уше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова |
изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући |
Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није |
звали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у парти |
иште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их |
p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter |
оширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сеља |
н плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди са |
а — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: |
чињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљен |
злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, и |
А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је оп |
сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи прих |
као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све о |
а?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљут |
децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не к |
</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче |
/p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њ |
.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега ј |
а поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а нар |
и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан |
Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, т |
орченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар ка |
{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код ка |
му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега |
есеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју пе |
наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали |
пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоће |
ра.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> |
да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То ни |
P19091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војс |
— рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и гла |
? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу по |
њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју |
дан, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га |
ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— В |
и то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не и |
а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена |
који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у |
вао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и не |
А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хо |
партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није в |
у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи |
дан во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, до |
о гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се д |
њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале К |
учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту |
/p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам |
имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвозд |
, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога ка |
рамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад |
и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, |
правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали |
а колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузм |
ду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпо |
теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти з |
само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он |
његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво |
ад њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, |
е несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народ |
ина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару с |
а се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који |
урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у |
ој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земља |
milestone unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко |
рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар |
рава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмит |
.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. в |
{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обигр |
гово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може |
ај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и о |
b n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина |
зађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није м |
о ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во |
а дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешен |
разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавеш |
међу себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, ча |
пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту ви |
си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и |
а, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије тр |
, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без |
ако си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди ли |
навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи р |
гу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> < |
ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним |
теве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо ос |
последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ј |
предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио |
не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поре |
х је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав |
повине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{ |
, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по опш |
и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакш |
амо што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарал |
ца узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а |
ку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи |
а.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњав |
а сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера о |
че Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дош |
лег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници и |
ишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи ко |
се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква парти |
вој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и ку |
опна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштав |
ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и |
тека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме п |
</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. |
им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, |
неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Мож |
из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао |
би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се |
о га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова |
У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те.. |
док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који |
је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упр |
јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну |
е и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти |
мислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог еконо |
ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S |
та.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју |
з постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само |
важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жен |
ца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се за |
су брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — го |
добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се |
ридаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — ч |
опада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле |
вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са |
, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — реч |
а мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала |
ше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, с |
за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође и |
шио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се з |
ман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напус |
ко колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Л |
е од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вра |
овац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја |
, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имо |
/p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђ |
ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код црк |
познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не |
браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам сва |
стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гул |
да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и |
имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законск |
олико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> < |
ре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S |
е и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и т |
с било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа |
о.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам |
S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А п |
оша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, |
а Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Нев |
буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани |
имо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</ |
о свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питањ |
о“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} |
водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А |
овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— О |
а сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни д |
ој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Види |
, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну тор |
ченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој |
ећ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетан |
е, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема пос |
би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће |
па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p |
?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помаг |
2" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг |
рао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, |
ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар |
не матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те |
орити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовини |
аве од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да |
чимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</ |
т.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе гов |
пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} |
ан, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па |
узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ак |
аметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви |
ао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутал |
на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ |
еби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не |
Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркањ |
сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> |
емљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у на |
} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им |
председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га |
вању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не з |
сницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не |
Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље. |
рне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је |
ала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих б |
Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, |
и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови |
е могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се У |
опа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми доне |
кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га са |
о викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже глав |
пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је |
м се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за |
де већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> |
ћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног |
су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао. |
на да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог да |
ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код овац |
ве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ић |
о, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш ка |
ет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> |
ако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени отк |
а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан бр |
ак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви |
окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једног |
ас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима н |
а су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из њ |
више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по б |
ављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с р |
ом весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене у |
днице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, н |
ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак |
одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, јед |
> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га је |
та може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта ј |
ају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — |
маћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја н |
ти на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и б |
уге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђу |
леком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} |
амо једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на располо |
зле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, п |
ти своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влад |
толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико |
е и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, нег |
пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n=" |
да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, д |
изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још сво |
села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мис |
сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калеми |
рузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису до |
— и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми н |
а блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновреме |
еда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да |
з ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беш |
у, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива живот |
шта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити |
е доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године |
липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јав |
се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље би |
p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево |
аже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изг |
рољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо |
че мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о то |
1_C3.8"> <head>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задру |
ду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колик |
породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност |
е нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, |
ата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали ч |
ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисл |
то је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских ду |
p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куп |
се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се о |
на за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} |
кућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S |
/p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</ |
еобично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњ |
ивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели пр |
се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се р |
/p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дука |
и да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станој |
>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи б |
ли леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и с |
сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да јед |
његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити корист |
пова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај |
ла: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је |
све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о уна |
људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Д |
децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера. |
душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузма |
ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ј |
упиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не |
пала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} |
једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепров |
згубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгу |
— додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече км |
није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> |
а да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за |
рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човек |
ац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогућ |
да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе р |
тале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу. |
с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас |
кан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али сн |
hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи |
ојих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска |
жати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, з |
а плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> |
ан другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешил |
е и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом т |
породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, |
оже много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само |
амење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена |
и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркв |
но му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не д |
иговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и п |
ги сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води... |
S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, к |
као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што |
Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и |
у, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорн |
и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио |
ејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антих |
у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> |
ни на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи г |
леда по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више рас |
а сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држа |
земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке |
најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, к |
нађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник оп |
9091_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи н |
ји су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје поп |
ре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на ј |
слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p> |
не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше го |
у почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструби |
и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши |
никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter |
је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је |
окрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплет |
Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А |
ти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој пр |
е упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој |
равањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди |
еном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову |
спред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и нај |
ше. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овак |
е, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо |
рао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера |
е: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добр |
“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки |
и оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео в |
тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни |
ко терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклон |
али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око с |
вако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, ка |
а после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успеси |
камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Ј |
радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — о |
<p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гр |
дну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радниц |
опушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет |
.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и из |
и пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, р |
лика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лона |
, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> < |
брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="c |
се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не м |
није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том се |
ко стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да |
чила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву р |
исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, |
Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти ук |
ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу пар |
рави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бу |
зман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад |
ео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не р |
кавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле |
п-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом ча |
ик“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коре |
тим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи |
дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега |
е дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вече |
егово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и за |
а стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесил |
п-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископа |
а снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно о |
— зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, в |
рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет. |
ди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи бра |
Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчи |
било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао у |
ка.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте |
сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ з |
ући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да |
адич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окач |
ли ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићет |
оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="6 |
пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не |
диш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у |
аметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спуст |
емеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јај |
танем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— |
теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви |
ржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати н |
морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана |
о је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p> |
вучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S |
то ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате д |
гу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо п |
и донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испра |
у Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p |
— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противи |
овек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</ |
е се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину |
</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према на |
добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Ј |
Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, |
ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у |
у седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругар |
ен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у стран |
риђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се |
то крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке |
н о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} |
.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је |
снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки корисниј |
из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{ |
да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од већ |
могла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у |
евена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди н |
пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров |
<p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не |
а ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си ле |
на нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је у |
дну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удеси |
е ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним |
ад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи |
Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакш |
Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра |
> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ак |
/p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате |
амо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се |
ледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поред |
све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети св |
>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити |
p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђош |
мера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се |
а жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа |
>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А ма |
леб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже он |
један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> |
есет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном шт |
оду не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о оно |
себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подми |
апунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео |
ава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш |
ако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се с |
оницу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју ште |
ваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као |
бјашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— А |
— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мен |
ван.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заина |
редузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни к |
ик општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треб |
розно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S |
е у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не |
ека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} |
, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у во |
да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па изв |
оји нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у |
Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају |
оп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што |
ече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не |
ек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> < |
ш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да |
веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p |
таје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а др |
јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој го |
ад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да збори |
А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја |
годи ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ј |
добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло н |
је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању на |
а смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и п |
а прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога |
с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p> |
се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Жив |
е је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми в |
све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани |
"98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p |
ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти |
е џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече кап |
ви, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну |
заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочет |
вести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <p |
а им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој т |
и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу |
вима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и |
е да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи |
о гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чува |
народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} |
и петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, |
ра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Тре |
ицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уоп |
, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— |
ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, на |
да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обуз |
жемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од теб |
не.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би н |
.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се нај |
е са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жи |
за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, увер |
си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" / |
ротест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одрж |
глед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, |
<p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузм |
да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним ин |
id="SRP19091_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти |
за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно |
ан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања |
распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, |
ше личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жес |
ег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу |
уту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца заче |
а и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен ск |
комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па |
побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати |
и: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама |
на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно |
а запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године ожив |
! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве |
он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за |
>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме тре |
обичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све св |
сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаг |
основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</h |
ј припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новог |
време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, п |
, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на пр |
ујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога ра |
обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парнич |
091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и је |
у за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити |
<p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задр |
и на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зач |
инара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Уро |
после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јов |
а дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, д |
тио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе нас |
гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланин |
а.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; н |
жби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство |
једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по к |
амо одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки |
Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или с |
е: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као ш |
час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од |
и ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чув |
упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па |
ype="group" xml:id="SRP19091_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>ПРЕЛОМ</head> <div type="chapter |
стао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви |
јмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се |
је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје |
рпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман згр |
траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких зад |
и пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, |
прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудв |
се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са |
своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле запове |
им за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је |
ма, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њ |
ик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пче |
е.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово |
/> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг не |
коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, |
да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о |
лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!< |
их укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и |
нака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога чл |
јмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листо |
шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} |
арцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „карак |
да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти |
н нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо |
же.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оц |
где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} |
ио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министа |
, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанп |
гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш |
ожје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основан |
рат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у по |
ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше нек |
едан човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?< |
ш остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат |
.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз о |
е, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, ј |
уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао |
аз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веом |
д пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задруга |
: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које |
у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја п |
оштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран го |
све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су од |
рише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> |
ени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S |
ац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Р |
S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне |
учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} В |
е, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> |
поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — |
се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом |
д овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може |
чимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, о |
а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми углед |
и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш |
ви звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима |
је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} |
осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине |
чно живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојн |
враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много |
— рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је ота |
рво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако ви |
сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p |
’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> < |
их: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запази |
апоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови |
се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што иг |
детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече |
S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „та |
олица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су |
{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред |
за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њи |
е врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи ј |
где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћи |
накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће |
лица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; |
чази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и ј |
од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p |
живели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се |
х векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за дома |
е пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пи |
што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, |
е доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да |
ан сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим |
ије где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да |
<pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задруга |
о живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих |
рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле |
ајбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да |
, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, |
“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражи |
њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су т |
у може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молит |
ад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p |
на откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — |
е сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Бо |
у он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да проба |
знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И |
це греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредн |
ара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћа |
ти, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан ваде |
боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја |
се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже |
и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Н |
ђено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обрија |
>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> < |
е мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> |
истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p |
ј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног |
он му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док |
рати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану |
и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У з |
а опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће с |
е Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако мо |
есила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји |
леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше з |
ката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и |
евена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угов |
овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Ов |
дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.< |
не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би ви |
pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја |
предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених уши |
— додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p |
си, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаме |
мамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ће |
не је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у |
главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никак |
е да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи |
прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен ис |
одне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} |
овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90 |
.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписуј |
S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад ви |
ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне |
адзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“. |
дредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет |
етне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онд |
а примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу |
друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајник |
ругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара |
дски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на ко |
у Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се пра |
м не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p |
децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој си |
ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити |
осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p> |
у.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— |
адећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове |
де га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љути |
том, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју |
еварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео |
замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је |
аху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту неснос |
илином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S |
n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Жива |
уди зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на как |
љаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се раз |
руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, к |
д смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то |
!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} |
.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење |
мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.< |
танка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је |
, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише |
ну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст н |
му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од |
је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио |
стијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти |
бур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице |
рине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село |
отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} |
епу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за |
тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Им |
јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си вид |
по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривичн |
штву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао до |
n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, а |
а у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, |
о им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свако |
ти.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произа |
струбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се изв |
овека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити зад |
на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пер |
еца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радич |
моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много м |
> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село |
сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њих |
псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше по |
овом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, п |
</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је и |
радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике до |
о да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим жи |
но време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви |
ора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> |
нијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу |
притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља |
то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву о |
в успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога рад |
ра, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови п |
ем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви |
а су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати |
ног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда |
а дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек |
ли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу |
>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све |
да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јо |
најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нар |
.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је и |
пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— |
што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, ш |
се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благ |
амисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То с |
ржи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се |
лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га за |
p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш? |
уђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мо |
{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, |
бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га у |
јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одб |
је повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку |
узман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му с |
довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, он |
да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Т |
послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не тр |
е поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад |
еру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира |
одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ |
ас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не с |
а живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" |
вај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупшти |
„белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радниц |
т, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у |
на, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле |
p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Б |
младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређ |
сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше тре |
други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла |
кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још го |
е, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p> |
— угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне зад |
о ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p |
еда, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем |
е остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја |
егову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром чове |
вали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и ста |
а још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, ш |
евносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у |
аједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намири |
утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи |
зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије с |
ви нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да пла |
— осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n |
е пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и |
лити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код с |
какве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p |
е жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па рас |
. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове веза |
иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. |
били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дукат |
е још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа |
, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „ |
>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ |
дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За сво |
Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— |
, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим б |
таше се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, ал |
реба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му тре |
у, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, пред |
ри јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу |
вај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p |
> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта са |
Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у |
ве у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетан |
смо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговори |
Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочи |
-</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се |
ишта друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер |
љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо из |
ци и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на пр |
аторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> < |
огли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мрт |
да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени д |
м сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен по |
пе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p |
мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој оград |
и какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А |
{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше |
колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од при |
уд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— |
ене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све ви |
ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена о |
нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду. |
/p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попре |
смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си |
д чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>П |
ли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, раз |
уге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, |
та друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — |
се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на т |
мо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво о |
боди.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао |
леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па ле |
мању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је о |
неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже |
о за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што |
расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивн |
сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избу |
оро браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошни |
ена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш ка |
ишта — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p> |
де, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже |
у.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако |
капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, он |
ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја прима |
љао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до са |
ваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, к |
штине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати |
кај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спус |
или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ств |
оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се по |
панком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш з |
ово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мисли |
дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А |
таше катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати |
Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то др |
равио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме |
мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава т |
ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене ка |
S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворов |
бог народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кор |
у и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му п |
ле казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, |
то стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— |
<p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само |
метујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" |
е надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општин |
ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци т |
да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан |
— рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја |
/p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бит |
ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разуме |
, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, |
!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да дом |
/p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћ |
прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће ост |
сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслу |
ође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке |
абрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњи |
ије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га поп |
добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти |
го оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта ради |
рамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, ка |
авницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ов |
ко не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одм |
дета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> < |
теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жви |
наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, ј |
дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p |
едеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама н |
издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван |
ко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, про |
? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <p |
еме да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, к |
, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо |
рада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ћ |
раш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније |
го да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица |
е гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не |
тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбоље |
порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да рад |
ке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше. |
зговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник |
има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш |
ке паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун под |
>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десе |
се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Доса |
и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управ |
ад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса |
иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срц |
звади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину |
} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва |
богда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње с |
наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и к |
ам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и дана |
а по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извија |
да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Нев |
S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и |
хвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући |
ином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби |
а, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — освр |
!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} |
аше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке |
ће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час ј |
и и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S |
.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче |
че се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина че |
ајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за из |
попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикн |
м пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опк |
да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — |
та ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p> |
том и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћуд |
изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу ј |
сталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав јед |
аовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши ко |
уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљора |
, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана |
немираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја |
ом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове н |
Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик раки |
, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и |
уцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу |
ио је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу |
жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на |
воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да и |
</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, ко |
чева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се сва |
, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало |
ме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху п |
аше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом |
ла гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батак |
му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, |
на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави |
него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којо |
изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
вани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи |
у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <p |
анду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа премета |
згледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више р |
да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли др |
, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, |
мицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динар |
узману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај др |
јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса. |
Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова ма |
за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једн |
паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се с |
г с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог гор |
лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се укл |
и свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град св |
можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од м |
справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонак |
ројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени ма |
је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160< |
аву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препор |
окош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</ |
ву чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> |
ваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази |
јењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може |
због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазва |
вој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху ре |
ужио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мисл |
укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, дад |
лаву гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p |
само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по коро |
вче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеј |
ан! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</ |
својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покр |
брадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта виш |
лет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, ка |
"4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз |
Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих н |
ротив тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> < |
а се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, ка |
ти, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац |
рви.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, наб |
приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да бе |
ема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњ |
ма је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан п |
<p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не |
слиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорит |
зимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, |
{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те |
мљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Је |
вео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се |
то мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести попо |
имо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} |
д интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дат |
за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто мета |
/p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови |
ји чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беш |
семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога се |
ирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога |
ити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној вис |
, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш |
д дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже |
кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда свак |
астадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S |
Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њ |
> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и |
иликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате поре |
е смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Стан |
ц, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> < |
ги чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p> |
ећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остал |
како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигну |
тмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у т |
ла сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина ор |
у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} |
љу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: |
је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћк |
одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи |
ио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничк |
једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забе |
времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у х |
у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} |
ма осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица |
х Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! |
!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу |
е, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и |
прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљ |
а одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године |
ина задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упли |
, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја посл |
и је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапн |
зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неи |
ш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу |
нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога. |
— рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} За |
ува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на а |
е по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је врем |
i> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У послед |
уди, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја дол |
лиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од на |
у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један о |
или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, |
ст неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за св |
ћана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем |
шао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоће |
тест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само з |
земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на љу |
унава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз |
у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, |
ије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, |
S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су вар |
</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и |
е начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свег |
њеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, о |
ега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову |
а, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабог |
право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изе |
икад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђав |
ашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би |
брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје |
ити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али г |
0 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, |
.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а |
... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа |
да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са |
да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не ум |
задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, |
м пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> |
у се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери ка |
можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи д |
аве.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на |
који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштај |
теља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p |
и.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда |
угаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лич |
да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! |
у људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу |
е кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он с |
" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор |
S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, т |
ју.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најбл |
ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван |
јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да но |
—</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури |
лове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дан |
у, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Зати |
беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замрк |
држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на |
да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — |
.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вра |
ур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених љу |
> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а б |
то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео |
невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дуж |
ране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколи |
ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни |
једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајућ |
ве редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се |
буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{ |
и, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње |
S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полици |
угара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку |
ечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и сн |
е.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, |
а говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања |
ветиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није мога |
ов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, |
} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за рез |
није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораов |
му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на |
сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун по |
ненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник |
а припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сва |
то се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не |
купштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду зад |
ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пас |
дили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међути |
то сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их иско |
мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са |
верити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну год |
тње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак и |
задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да |
ко убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То |
ише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су |
<p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам има |
решци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен |
што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских |
Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</ |
стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, |
p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг |
и, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око |
н“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога осн |
апаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S |
пела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до ц |
Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што ник |
шта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То ј |
ашту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} |
ри мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан. |
две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Н |
ње.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потпис |
рну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе јед |
ењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва |
оћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И |
ве збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на не |
цу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа с |
живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свако |
> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га извед |
о дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је |
Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш |
Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} |
е погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези |
Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, |
око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
е од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све мој |
ше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још поса |
и нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi> |
знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник |
ао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јеж |
ивим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ |
се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо по |
Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да с |
ивети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати ви |
n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пиј |
не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механ |
вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам пок |
родичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли |
>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше мест |
опао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залут |
а вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставк |
{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи |
е „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ћ |
реба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у њег |
јући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни |
о не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него |
о је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — |
аше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и |
енце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парн |
.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући |
аковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим по |
џамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Ра |
<p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се |
реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети д |
Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беш |
ело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на |
ве то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи |
о.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако |
д смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, |
га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја |
овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, |
ићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете т |
о“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) д |
Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебст |
од стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу |
се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapt |
готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће |
младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би |
и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослов |
ече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу |
d> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему |
<p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љу |
се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> |
га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места |
.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад |
ва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима бр |
којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за пр |
алека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода |
сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја |
ихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> < |
подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, п |
уштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и |
ше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n= |
амо му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше пова |
вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подуш |
.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да дру |
реко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори з |
Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Стано |
тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у |
ена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био |
ику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића |
у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два |
оме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну |
итељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Зад |
{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гиба |
ебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, д |
ки нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара |
ц мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то з |
ним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држ |
ладост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се |
мао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега к |
pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, п |
ма у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није мога |
се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" / |
иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљ |
памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој |
зерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, ба |
дник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="cha |
а још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне ч |
му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али т |
емо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкари |
еданпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и св |
ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени с |
онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извес |
ћа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том до |
P19091_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи |
дину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кр |
су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </ |
међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мрт |
сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „П |
реперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува |
ш имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и |
— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> |
присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви |
који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје п |
, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику |
, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотогр |
p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> < |
а, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би и |
е и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n |
бра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим |
сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су и |
а задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учин |
друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други |
е требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породич |
проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти до |
а краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> |
да.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, |
и.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто |
— исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам вид |
има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се П |
знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки љу |
гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био |
е наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си |
одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам пре |
длежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.< |
јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, дру |
алетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинил |
по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се о |
ек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Ради |
пусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} С |
шине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и хо |
а народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежн |
рећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе |
се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у |
ругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону ос |
дне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти ж |
одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала бра |
и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чи |
ултуру да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тре |
ос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, се |
о у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{ |
за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима |
у опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> |
мо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без |
погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио ч |
тове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми |
еш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровал |
диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад в |
S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада |
ве припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом |
<p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> < |
им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да д |
се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при |
нела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени |
киваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прила |
</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за к |
агледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Доша |
а је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је |
што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, |
у ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S |
својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! |
је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиро |
ед људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово |
е врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ |
у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њег |
ностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше пр |
науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Сл |
сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао |
<p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са то |
оски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</ |
вештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сун |
е и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где б |
<p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече |
Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њи |
вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговори |
ље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио теб |
говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, к |
ајпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била |
{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, ј |
их исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и ви |
оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајућ |
шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад |
и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по па |
p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећим |
куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изаз |
е сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришо |
кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо |
човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</ |
му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — |
то су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати |
жавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносит |
некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зара |
у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек |
ван, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту |
амо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос |
м, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за |
а одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се п |
док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз ж |
оред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{ |
дне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим зад |
ек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким з |
<p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико б |
оследњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор сво |
ње.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за |
унчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапу |
Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја п |
.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — |
и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљ |
ослужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и конт |
е Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> |
узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју |
<p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви ради |
домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога ј |
може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а |
д почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да |
ас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекош |
ана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела |
одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући |
о без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изор |
имо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је бољ |
ајважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све |
капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас |
аћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећ |
- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре |
иш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти |
поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи |
— рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо |
ла је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све |
коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да поч |
, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га да |
суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; т |
сто свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> |
и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место |
<p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} |
икаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на |
а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S |
га, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.< |
е од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и ко |
опао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси зн |
и и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га пом |
во нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{ |
зман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето |
апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „ |
а крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Ж |
Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком |
земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше мес |
је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново това |
е пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саон |
то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, он |
ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћу |
да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ет |
ио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сап |
како да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решават |
и се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се |
ајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву н |
„црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где |
ришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <h |
што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, до |
двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо јо |
оји пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p |
ко само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска |
и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у |
га друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здогов |
ом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да с |
попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче |
сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тог |
} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S |
ешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поч |
аш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послуш |
казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</ |
гова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих |
чка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим р |
новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брин |
атим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу |
пуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде по |
су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и |
али без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста р |
Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два са |
="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада |
вечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе |
ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачућ |
а повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда |
, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </d |
памтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири са |
има срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, та |
е друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега дом |
итељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше има |
е живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „го |
ити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Жи |
ено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједн |
<p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна |
50 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу |
тер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одма |
мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде |
</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушк |
ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што |
а једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријарх |
у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућа |
, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сип |
и пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а |
<p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу |
<l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и у |
id="SRP19091_C2.4"> <head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, |
id="SRP19091_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Уро |
о ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указа |
паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на |
журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, |
арад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега д |
ма слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> < |
и не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше |
обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чека |
есу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман растру |
а и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврш |
ма никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapt |
уно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, б |
к из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару |
неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је |
а, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, |
аговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудо |
че један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да слом |
зведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> < |
нова, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње |
Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била |
ротивио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изг |
Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну де |
мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Др |
иње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" / |
дине, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p |
народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> |
го је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> |
м секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жив |
7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, ст |
атра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отвор |
а, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> < |
авим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у ога |
је, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p> |
оше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p |
ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да |
си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти |
— поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновре |
p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.< |
е моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се куртали |
у ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан же |
</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич разв |
а ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Уби |
затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p |
ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А |
кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — |
рах више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше |
чке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе |
уждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му п |
ву незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него по |
к, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и неп |
, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{ |
ужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам обра |
ани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни јо |
ер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадни |
вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је прив |
ави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабо |
ван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали |
а.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — ре |
unit="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво |
нице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, |
е{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S |
азуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође чов |
ова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје пог |
ати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тог |
Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, н |
мо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треб |
оже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растија |
црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то б |
спаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су |
враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, |
атиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.< |
и га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али т |
ађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну |
енад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n= |
та ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у шк |
<p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> |
сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе |
је браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} |
во куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потр |
и, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчел |
Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реш |
свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходн |
ражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} |
идиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде д |
? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиљ |
на.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих с |
је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Ра |
спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p |
слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим трон |
То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на пл |
ића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, св |
реће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи |
страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се ут |
вачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера ос |
мак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он пог |
, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може |
вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ |
познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то ште |
те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, ка |
а напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је |
есет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да ус |
р на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и |
>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— До |
/p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта ради |
Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стој |
ј је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и р |
pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи |
дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни ја |
вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене |
да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обр |
едан оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си му |
зду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапа |
и начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци д |
имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се у |
у, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад б |
S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош |
га Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетино |
ажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше з |
ао анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{ |
нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>По |
одаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки при |
мо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после бил |
жнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како |
вак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волов |
и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: |
уг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве. |
чу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури |
е ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џ |
осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџ |
ађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп п |
одаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а |
мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као в |
тина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> |
ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мири |
ност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно |
умоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада |
месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише вес |
вакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти |
захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће |
раћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А |
кав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог |
теван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Лев |
тока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не в |
би им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учи |
n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у једа |
>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — |
такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова |
иве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А |
> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир |
е да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Он |
но више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Жив |
више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" / |
и да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш |
ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле |
оју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си ре |
ога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, д |
хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу |
Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први с |
колико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему св |
поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрога |
ри са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Пр |
едајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана прог |
/p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје |
</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се |
отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред тргов |
сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се |
/p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — ре |
.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, |
.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајат |
дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му нал |
ивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{ |
хове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, п |
p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена ни |
сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверил |
па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, н |
— кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поде |
мо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим п |
! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ра |
двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и |
, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?< |
аш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да |
а волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми ј |
задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је н |
орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набав |
то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу |
столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и занос |
уке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пу |
адања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљор |
екиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. |
рним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и с |
т нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропад |
="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да |
ајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекива |
и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са |
<p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p> |
а!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост н |
волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету пали |
!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, |
извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше |
у, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера |
ем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Де |
Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрд |
н.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо мој |
читељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> < |
вана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице |
ислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила |
узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то |
траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има кол |
пасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је |
ј! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице |
ућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити п |
и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S |
ед сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседош |
и са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, |
не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш |
знаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том н |
падаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало |
, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на ко |
омисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочек |
ар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да |
звао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене пл |
вља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро има |
.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије нап |
ра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колик |
ка: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје по |
ве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече |
е за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста |
ло време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао |
Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била |
} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколеб |
га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право каже |
аш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, д |
Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога |
мам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше |
-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један |
би стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плу |
за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га |
рџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али |
шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p |
ене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати г |
година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> |
више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога |
да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} |
Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узе |
се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем |
толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за м |
.. и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква |
и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дува |
— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је |
ше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ли |
о нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер о |
Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке |
говор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} |
адаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу |
“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад бил |
на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина дина |
неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свад |
е рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И о |
су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице |
зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта |
лас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљивах |
женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму |
аћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђ |
е светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступа |
и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да |
е се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито д |
псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински п |
1_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стев |
леда успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не мо |
p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те |
мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Ж |
емом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још |
исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људим |
лас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунит |
смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко |
ена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, а |
к пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p |
.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — |
p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му пр |
а на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога стар |
кад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему |
/> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, |
ју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А С |
и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшн |
вно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пр |
p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он |
једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметс |
војој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала |
снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога |
уг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, |
жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то |
- АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div |
Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јем |
ли истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица |
ше још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, к |
ле, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су п |
и.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они миш |
од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Жи |
лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за кој |
дичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> < |
но сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да |
је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се нала |
>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти |
устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни с |
</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Ј |
тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Р |
благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, кој |
случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакл |
тавим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> < |
p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да |
и за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми дец |
бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити риб |
<hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој |
лног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да п |
ва дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благосл |
.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућо |
а идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S |
его су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — пр |
могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што |
Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро |
ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако |
то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би м |
коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица |
време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и ск |
ј производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на |
две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне п |
чи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобро |
ече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — |
тогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се |
џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што |
ек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде п |
<p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Ос |
о је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му дра |
д, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, а |
човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа |
</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажа |
вена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи пр |
ао што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једно |
d> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан рој |
не за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека в |
ног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био |
лних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> |
ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p |
, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима |
ао потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад в |
дњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи |
аше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: |
нској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S |
ене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се уне |
.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, |
духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цр |
пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нароч |
рише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — реч |
на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде д |
рибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и у |
човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном ве |
, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} |
ива из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није |
њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла |
е и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивос |
домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који им |
шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за |
и беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S |
усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, ш |
нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и |
мо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у сел |
би за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну |
зноси 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану |
ки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у така |
ма наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразбори |
— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</ |
ти душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осир |
аздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p |
ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни не |
онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозд |
један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту |
убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га ње |
м ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Неве |
готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стев |
не.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: |
ма кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја |
<p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу нис |
а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та |
е да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и оку |
„важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију |
би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари м |
ђе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче |
а остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину пам |
свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а д |
/p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с |
C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} |
оп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и |
и.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не ка |
а међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> < |
поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у зем |
родирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од с |
а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према |
иранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стр |
етан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, ка |
видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p> |
не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— |
сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> |
ети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S |
а.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с |
, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у т |
Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — р |
ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве |
је.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне |
и Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан |
, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих. |
е излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би |
ве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћ |
судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен л |
мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те |
ађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и |
оле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе же |
рајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p |
опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>В |
а заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући |
једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са |
откопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уап |
ирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио кра |
е.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао |
им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветн |
лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Да |
p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> |
еговом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутр |
ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали |
уше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ |
b n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало нев |
вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ д |
к општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти |
руги су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена поч |
роз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утри |
у земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоск |
од и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе. |
вољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљив |
Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била |
а онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто |
сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да врати |
у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за мно |
код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се |
тпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" |
зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{ |
<p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама |
а да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога зн |
а ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не |
видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, |
емљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све т |
ом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, т |
роду за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње |
и без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за кор |
дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. - |
о видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, |
окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излиш |
пору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ кој |
ше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- До |
не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се |
>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у дом |
така“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Не |
тевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, |
где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш |
опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пер |
е што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> |
— рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Н |
>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пи |
е тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се н |
да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита |
евана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S |
шу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Не |
— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донел |
на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он |
Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> < |
амо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да |
глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо |
<p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разло |
за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по сво |
прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још |
ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван у |
ти! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан |
ва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плу |
о, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одев |
дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — о |
.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, |
рекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S |
кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— |
ик.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p |
</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за |
ван однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кућ |
у изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и |
ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па |
к поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом то |
азва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад св |
орезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан |
јстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.< |
еше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли |
у.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Куз |
а док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, он |
и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се из |
људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговор |
. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јов |
реба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина. |
породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете |
лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку |
а поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер са |
S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не при |
ање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове култ |
и на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} |
залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спек |
а оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оно |
сан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они |
ега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више ок |
уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти |
же се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога пове |
идиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа |
<p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стева |
бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</ |
! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним ова |
ири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, наст |
говечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила |
тва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време из |
руге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче |
јно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо ви |
ирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по ре |
правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живанов |
ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао збо |
љаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи |
p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> < |
б Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, ш |
<hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та простран |
и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећн |
ире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, |
у успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је |
же се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а св |
брих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Зад |
} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће |
Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имал |
нио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — кли |
р су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани. |
драви задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очеки |
го.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш |
<p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду |
јом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које |
Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке од |
волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са |
клоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадн |
а друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, |
колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај |
а</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јов |
о јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло |
и се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим б |
ила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је сво |
нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти |
и једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше |
<p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем |
икну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући |
ве слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси наста |
менуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам п |
вио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Се |
м и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам по |
главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од |
а иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди |
ују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да |
јаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућ |
пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњава |
milestone unit="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му |
и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше |
е да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и |
а, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају |
м.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је до |
ребало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га |
а их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који |
њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни м |
капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задруг |
о треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— К |
а је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то к |
е он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни |
али само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не мо |
Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нис |
у, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао |
ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармањ |
оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која |
аше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао |
евом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по |
рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у ко |
довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад. |
о теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџам |
на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива поса |
је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p |
о си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је |
радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа |
ства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би чо |
} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су св |
а да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви ова |
химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом |
азумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним |
Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p |
оброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.< |
p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре |
ових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавн |
Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су |
у заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао |
9091_C1.2"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из |
i>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.< |
обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} Т |
х пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док |
да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То |
отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се и |
село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој |
пуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола к |
слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљо |
још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац о |
шан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по по |
ре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сам |
анин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта |
не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељан |
ине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, оног |
еколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели |
ан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два уб |
а, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су по |
Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још рани |
плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— |
да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвоз |
дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p> |
ве у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на |
а је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... |
p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места |
ојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у најве |
Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> < |
риво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући |
поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ |
п-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </d |
и и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удруже |
Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али ко |
<p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврса |
је, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, |
ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна |
тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на |
дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо п |
обро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у |
ј наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу о |
/p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је |
>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван |
од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што м |
а мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p |
љега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су би |
е кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан |
нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, по |
ледњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој култур |
оја још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без же |
ој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Оста |
} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви зад |
ection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху са |
г му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} А |
зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати |
једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој |
задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њихо |
и.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А |
но и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде м |
десом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи у |
ти њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Сав |
па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дукат |
енесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и икон |
о и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај |
им.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и п |
едајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чаба |
не је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год у |
страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правил |
а и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на пр |
моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да б |
нути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними к |
изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју шко |
ила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече |
нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени пл |
тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, |
ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је п |
осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали |
је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво |
и мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је |
ост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Ј |
га века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</ |
и и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>П |
а устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав к |
лове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја |
а и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одле |
се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, п |
кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе њ |
</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не отка |
и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} О |
ела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше оп |
и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његов |
еља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви ст |
осаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комши |
тицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и да |
онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p> |
е првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишља |
о.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Ку |
тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> |
нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једн |
купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми |
<p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S |
оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та |
:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља |
<head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљора |
ају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> |
оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје |
.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један зб |
разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијс |
ад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> |
из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од |
<p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зл |
>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад |
>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису |
д њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов |
, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> < |
е и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</ |
ја не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујет |
ерин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледај |
столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S |
.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашл |
ху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за |
p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре |
е и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они сед |
ратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван |
важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ов |
седаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и |
а.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књ |
p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарај |
рес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шт |
Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ства |
, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела |
ем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга купов |
цу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — |
беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу |
онесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо |
рену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова. |
А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако |
посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам |
њем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плу |
говори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад |
рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не |
, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липс |
видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, п |
} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша узд |
а с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгу |
ји гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се |
идик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за |
е се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед |
да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на он |
носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога по |
и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ д |
како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p> |
је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, за |
ти и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па |
дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чи |
на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у м |
</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрну |
ривиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз |
ше га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, при |
довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p |
свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: |
p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља |
амњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше |
/p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади. |
ују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту су |
, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пе |
ом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да ск |
четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Г |
е радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају |
да динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пр |
, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p |
о: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос по |
ио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање. |
о.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промај |
перећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у |
иже оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, |
и буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клис |
на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </ |
упају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук ова |
.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече ј |
> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеб |
а. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S |
ше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин |
отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога д |
кнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја врат |
усрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напре |
> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, |
{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега др |
месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако с |
ко, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Ра |
ан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше |
о нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p |
тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p> |
писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе п |
ну, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</ |
ишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о пр |
долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да о |
и тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њем |
раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује во |
, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни |
помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са моји |
ј досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни д |
шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више за |
ко, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> |
шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, |
, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам |
ати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себ |
Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p |
, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не п |
му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „т |
ј ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... заглед |
д њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри |
ма попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре |
Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> |
а чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла |
помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према |
Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како |
/p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да |
ему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> |
ици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже |
p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- х |
глашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на друг |
па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му испри |
<pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат по |
гове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то |
ам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p> |
ам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда бо |
} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одис |
— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n=" |
како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми до |
траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник |
обам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх |
м.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће |
икну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p> |
уђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман усед |
онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како |
е лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му |
Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне сл |
продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Ара |
p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S |
га, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти |
авали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да н |
само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да |
а то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{ |
о даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, за |
И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда ј |
во исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али |
авара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди је |
тане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су д |
ма канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <p |
међу њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спрове |
дич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у |
а не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност |
апсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцела |
Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће те |
сти, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би |
буку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну |
оведа и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру пош |
те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у зад |
вцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није сте |
удима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њ |
Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуш |
је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојеће |
где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога п |
сла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</ |
запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти с |
треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан |
свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лиц |
ма, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, |
<p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је |
{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га |
ато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи |
епих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветн |
— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> < |
из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнат |
га цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Ја |
Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p |
Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— |
} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радова |
<p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за |
е Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је |
Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ д |
.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p> |
ошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њи |
рију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови |
и је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> < |
ажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па |
одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године у |
у њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Ску |
е до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот је |
пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси свој |
опа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варниц |
.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>М |
ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали |
о задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнич |
човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код |
адобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за на |
/p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред с |
>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, ск |
Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.< |
метње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазит |
ице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла |
и тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да с |
је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му св |
е казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да |
ану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га |
цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревнош |
ожића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана |
да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме |
јега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збун |
Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, о |
реба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера |
вена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме ј |
сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на |
ра причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Ве |
ео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даљ |
им кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редо |
после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена дру |
авно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи чо |
ве-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Нен |
ба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његов |
еда на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био т |
задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга с |
ка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не |
зму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задр |
вуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмет |
ем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има |
арачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} |
у пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се нови |
вим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба |
и што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, до |
ову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се |
ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <p |
Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опу |
е моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да |
азими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кан |
м ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годиш |
анке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — дод |
се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. |
иван.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај гре |
сно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом п |
у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пр |
то их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Нови |
е свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују |
м идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, пот |
иваше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на |
том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи иск |
о од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао |
е Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда у |
е могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих |
/p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и ла |
апамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад |
њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да д |
а чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље |
и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало зати |
м настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови |
народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз |
ињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко пл |
нише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости |
друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција |
ешењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потро |
вратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту и |
тра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба |
и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматра |
де Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапу |
се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима п |
место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Тура |
а црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Караву |
/p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, нег |
е и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару |
тим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву |
и на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— |
кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана тест |
дницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и |
немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја |
другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива |
новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> |
ели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше |
игурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најп |
мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год им |
е за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохиј |
чуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону |
њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадо |
време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, сва |
рипитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би |
је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде |
ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} |
е! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону |
ук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше |
о у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сак |
p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брж |
ону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и м |
вар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад |
од да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вр |
апелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој |
ш.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, |
оп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим |
ву гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> |
дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже ме |
пштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задру |
г, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неко |
аше тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> |
ан вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на |
грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и зав |
сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па |
месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79 |
к ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духов |
ву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то д |
Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општин |
е тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то |
у урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као м |
о целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја са |
ла је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до црк |
црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо посл |
су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати г |
у пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капел |
ље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</ |
тан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно |
ва.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебстви |
т, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и |
ивљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Жив |
.{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи с |
слите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у г |
а назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога |
а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми в |
љу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвид |
еко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда |
ој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> |
ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type= |
ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и |
белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше |
Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде |
канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само |
енад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас |
њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а |
криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми |
p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> |
а коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове тр |
о да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко |
а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе< |
лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре посл |
воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, |
ицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што с |
а мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти |
у у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца |
дбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отид |
<p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да |
За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми |
>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у ру |
поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити |
дно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p> |
— загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— |
капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у с |
ати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псу |
цу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутро |
ови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају |
е својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и |
то и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није ме |
је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сва |
ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него |
о је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> |
То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја |
S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да |
уће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва |
уди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три |
место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Ч |
а, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њим |
пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте љ |
изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ра |
} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаш |
ван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново |
аваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао |
ви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- |
весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава |
ћи својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна нави |
пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док са |
н унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба |
поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо об |
пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и |
Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш д |
је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити р |
{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој |
ихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очим |
-</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p |
а.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност |
ју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда с |
узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Жива |
к Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским |
} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, п |
са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Прима |
обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу |
ба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n |
а. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од с |
че:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога о |
бегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и |
страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згод |
а, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео |
а више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, |
га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бит |
ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што |
Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Не |
води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи |
ј био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мисли |
вићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> |
ан се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и |
почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити |
мњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да |
лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако ради |
е под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Не |
дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми |
а и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Сте |
и ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — |
вест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учит |
интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићи |
S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак |
ке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад |
одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— |
врћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин уне |
згревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Ради |
и на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и |
ршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са буда |
м у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — пог |
, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да пр |
ко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што |
и је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена |
едбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Б |
таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, ко |
же, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почне |
ти.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини |
бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стев |
е у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} |
ји сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Ал |
ега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Е |
друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта |
адили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас |
у одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} На |
људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" / |
продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешт |
незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје |
ема ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па м |
уда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Л |
може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— К |
</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чисти |
ма, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али приро |
е котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочка |
права, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока |
једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац пос |
лили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зар |
ма кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки |
p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо |
само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станој |
набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од з |
ињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би |
, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио моли |
кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не |
а да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних |
ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло |
се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" x |
у бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не |
тали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, |
у је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с |
учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </ |
е да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на п |
ји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дука |
head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стев |
ре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред |
онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и н |
и, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтел |
стљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусре |
а</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> < |
а, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи д |
карала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и |
нку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> |
не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време |
дована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га |
викује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаре |
ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИН |
кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и |
зише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа |
а Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> |
ј тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да |
се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту |
е волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који к |
ост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш |
одаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— |
очела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка |
скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</ |
м цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би б |
ију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p |
с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаш |
ок се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p> |
војих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако п |
S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе |
<quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуко |
гу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих дес |
задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па |
руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго |
p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и п |
ако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Б |
е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема послан |
о, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p |
свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задр |
а да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето |
и, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И |
ет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког |
вој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p |
е очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, |
де изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавид |
о њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> |
се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога тр |
удима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него |
аплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— |
дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан најве |
а је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из у |
ра Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, вр |
дусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле |
ј само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавшт |
спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да ј |
ати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примит |
ац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и |
head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S |
ећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право |
/p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бо |
ом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко врем |
еван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> < |
p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку м |
а дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друшт |
>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} |
<p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p> |
{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отва |
ела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако н |
.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка зад |
ара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочел |
трина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се некол |
ву, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пођ |
ја после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на тронож |
ад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама |
јој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује |
о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} |
н, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Куз |
авилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле позн |
казаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и нар |
ичке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љут |
ло је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка |
ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа |
јеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по н |
слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>с |
ошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски произ |
еколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде |
слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич |
.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај с |
поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом п |
у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слуша |
ругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила |
рнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина к |
/p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, |
отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу |
p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове. |
и Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном с |
е увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи ја |
{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сва |
мове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} |
акоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвоља |
пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и поп |
остраним хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако ш |
оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не |
</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>мој |
тешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, |
ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш |
ван, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревн |
ше пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива |
као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу ве |
толице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да |
и ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми |
ешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта |
p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде |
послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунав |
жи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задуж |
и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама |
вана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Не |
краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће |
амо тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не д |
гами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па |
унчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на |
ан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Куз |
вом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, по |
ете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у пом |
ре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али |
— ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог дом |
его и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже с |
ј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мре |
Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечан |
показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p> |
онео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судниц |
алити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми |
е издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу? |
Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, |
озбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А |
бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече п |
ква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала п |
ка је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си |
— купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{ |
је кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зара |
еда у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што |
поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признал |
разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, са |
д ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има си |
> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је мога |
ар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативног |
p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те |
, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредн |
слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село ра |
чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у дру |
, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унут |
кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто |
Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопан |
>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са увер |
<p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развучени |
о је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и |
ом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.< |
пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знал |
само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико |
е, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зар |
зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њ |
опао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за о |
шати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Б |
, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а |
га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имањ |
селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађе |
>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико је |
парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> < |
p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре |
н пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар |
и насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх глав |
“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и |
с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и |
у иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и сп |
дну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је |
себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи |
чен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} |
Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А |
гов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум во |
ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће |
оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време т |
, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да оре |
пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу сто |
ком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све нава |
овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ј |
ако смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо |
ина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокр |
Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, ко |
на, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згоди |
у послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дука |
ну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје. |
е <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p> |
о свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, ко |
рљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља б |
а чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп |
разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, п |
толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај д |
/p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изуст |
Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председн |
еле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна |
у, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и |
удити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... |
дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад |
тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћива |
илића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пил |
води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуљ |
шно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што |
га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p> |
аше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде |
еколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико н |
опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лев |
Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам з |
да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља он |
а видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на с |
ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у |
га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је кр |
Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да |
н и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> |
да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује сво |
имо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одо |
угарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="1 |
и.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — |
коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман |
откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове |
боносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници |
о што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може |
може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти бил |
и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на свак |
ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, г |
ђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за коси |
, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} |
и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто |
се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па |
а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да т |
а банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се труди |
звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељаци |
?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је |
ке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да м |
а“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта |
е је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — |
знајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на са |
нотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгало |
броја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се |
ога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} |
ури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, кој |
има.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је прис |
ста је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама |
му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и |
ос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и |
а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у овакв |
адова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више |
за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не |
лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што |
н, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е |
имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и о |
ш бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето |
једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и |
еограду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате |
да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта с |
пе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да |
то си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их |
безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну |
ћи сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен |
Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи ова |
ња пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али с |
из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="cha |
га. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у |
нам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају |
.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, |
чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песм |
кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он о |
цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан? |
ако да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо жив |
али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, |
есет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му |
и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно оч |
друге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини |
законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу |
ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш н |
, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за св |
еликим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, < |
ели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такв |
{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то |
илетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи п |
Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаш |
ка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редов |
у Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли |
м руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу |
а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— |
ао једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час |
о задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, ш |
м и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и з |
су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</ |
е кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивос |
p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран |
би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, |
е.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га по |
целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је обј |
ало од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом |
ше се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и о |
} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, |
штавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилик |
<p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске |
а</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га о |
се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јас |
н лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
ва и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих нек |
ља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— |
ма своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пер |
ставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући |
петане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас до |
друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домаш |
ан и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> < |
ину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у |
а углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој |
.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а |
="SRP19091_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Уроше |
ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућ |
па на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} |
Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то д |
ад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор. |
едно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{ |
нако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто ду |
</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда ниса |
>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да |
е могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили |
е, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич под |
без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му б |
решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да гов |
ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> |
руз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што |
убе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта |
е и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич |
и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његов |
ико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Н |
све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго |
ву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> |
опове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јов |
паше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који |
се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекид |
е знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо и |
е обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка |
о на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> |
ржава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад |
ић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто |
једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све на |
њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом |
мо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине чове |
аву један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да |
и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, сто |
до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је по |
Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница |
јани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама д |
, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми т |
д.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p |
и него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздух |
, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледат |
тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Ур |
вар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораов |
имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми ј |
ко је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — |
ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе |
пом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога |
се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на прими |
ар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов је |
борове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. кап |
и нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одго |
у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе и |
очито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — прав |
сти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</ |
јемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник оп |
ори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на вр |
!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Пр |
а на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти ј |
јемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са |
никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш |
д Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разро |
ста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Как |
ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина |
сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не позн |
шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се к |
ан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> < |
Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о ра |
их, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да |
емера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовит |
о! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, |
арче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — |
ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавн |
Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на п |
лонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно |
дем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остра |
дврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што к |
стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Жи |
и овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за цел |
<p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући сли |
>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да меси |
Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти |
приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти |
таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p |
и наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти з |
бина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друств |
.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на вр |
ашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешт |
сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! |
диш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има љ |
и говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p |
о други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пи |
ћу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> |
ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или г |
адите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — изва |
р она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— |
човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега |
и људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — нав |
турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, н |
д си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим |
слиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад нем |
шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — р |
народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман |
кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не |
ао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем? |
о што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једн |
— замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} |
/p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да |
<p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње |
сом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун м |
орбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе р |
днога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би послан |
ас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, |
p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право |
селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} |
} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не |
је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на |
људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су н |
таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</ |
му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.< |
мо држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваћ |
енајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху |
— зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p |
есет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па |
или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже |
онесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам ре |
путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису |
нута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном ме |
огодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа |
о.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је |
ежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> |
! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се т |
уго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових |
чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</ |
пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи |
> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p |
Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, д |
ј ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу за |
узи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље |
или смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо |
зи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му и |
е, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи |
иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро |
удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошл |
имо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прес |
емо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S |
утем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни исп |
дна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им |
си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па г |
јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на поли |
ицу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друг |
у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве нед |
две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наш |
још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и |
м пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и |
ан. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не |
ше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпо |
су све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин. |
га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га |
/> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може мног |
А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је |
рвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћ |
ога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао т |
зборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово по |
врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Ан |
ни до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту |
према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете |
<p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p> |
нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се |
па-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повад |
Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али |
у.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да по |
ш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што |
мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али |
ет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми с |
p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!< |
продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и цер |
мера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у |
да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p |
је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те с |
ом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да м |
у му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испр |
АДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p |
} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на сл |
би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb |
ала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја |
цима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дуж |
ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, д |
p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — |
му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интер |
рише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по дваде |
и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, |
уђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу |
ачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не |
удима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима |
предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће |
х је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло в |
њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницим |
а из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{ |
м ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и |
р та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интерес |
одаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разно |
новима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила она |
о као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме |
то му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док |
ре фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, |
hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је мој |
ш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Ми |
ра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — ре |
, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових не |
увар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — |
одаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб |
ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су тво |
; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узн |
је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога п |
ас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Сте |
па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Ст |
е напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога |
има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове |
ш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помири |
ла она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И |
тидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, остави |
S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан |
онађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>не |
и Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да |
</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих |
е пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа |
танојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p |
ђе но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он д |
с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их |
рали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Мо |
у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек н |
ушу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те |
Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али шт |
случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за з |
има наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негд |
о, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на |
{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, д |
е до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега дост |
ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако |
су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани |
што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који с |
прости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем. |
{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину |
један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорис |
p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми |
скудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постар |
лтурне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> |
Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> < |
н плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да |
у имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p> |
-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к с |
<p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> |
опа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> |
>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> < |
— отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? |
ри ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре вр |
угу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што с |
> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учи |
рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, бра |
куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се мог |
није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p> |
ећ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта о |
сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му |
највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се п |
слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кмет |
тарешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оста |
вим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, пи |
Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбо |
> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта рад |
ве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује |
? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. |
олико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо |
више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их б |
од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад |
</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе х |
кле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњи |
ца и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Ра |
путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо једа |
и очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочек |
ице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов б |
и ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жа |
ет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај дру |
опе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не оре |
аш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен |
ако да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— |
а је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише д |
— бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p |
ко их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа |
и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била |
сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p |
ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, б |
ђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните |
07" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви ст |
да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти ред |
оју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— |
и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан |
дазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам дове |
ако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је з |
оји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сип |
лечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који |
вају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један |
е сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога чове |
а ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За |
упи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, г |
аметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> |
гледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако. |
неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево з |
м, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се од |
са као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S |
а ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар |
утрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана но |
он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече С |
што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кмету |
„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... з |
бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преок |
да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тр |
.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> |
и нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи м |
Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта |
ти људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> < |
сти.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> |
е пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о |
поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, раз |
а слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје |
оједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, п |
ова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у |
је, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и п |
лтурно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да |
разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али за |
узман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш с |
нео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо гов |
слушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ посл |
свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му |
и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм П |
" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Преб |
ем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Са |
да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво кој |
ко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аран |
отражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелод |
>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од |
— климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих з |
жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да |
S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У ма |
<p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени с |
очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужи |
актом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цр |
pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више |
ав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све ме |
а, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и у |
чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло о |
сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да |
и оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Св |
задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учите |
аћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> |
ц и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми ж |
нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се |
вењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Нем |
ромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они ш |
аљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа ш |
/p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био |
а ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећ |
ад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш м |
иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо пост |
" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има ш |
д нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до уми |
све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са је |
могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, |
а си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због |
<p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавест |
жно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и |
о и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те |
е Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораов |
ду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p |
и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво п |
ораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палиц |
ваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој |
пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну из |
p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> |
че му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа |
да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали |
лим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збо |
аво суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера |
авао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душ |
да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и брину |
е стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> < |
разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> |
b n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— |
сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак |
са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити. |
врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народ |
рудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље |
, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на |
>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и |
мњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац |
анас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за нај |
улучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми о |
> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман |
разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Б |
Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не мо |
а, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они бех |
есима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и да |
и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати ду |
азна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде пред |
дио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли ј |
Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај |
е ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> < |
— Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесто |
удо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је са |
е помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећ |
сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p |
абоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један обл |
једно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> |
м.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски ду |
и још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ј |
иван из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти |
икуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да г |
пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије |
и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ра |
је пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по |
Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не |
и код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на |
почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години мор |
</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка |
ама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га кап |
сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па зат |
јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задр |
и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задру |
ивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака с |
ми мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен раз |
вину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p |
Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али |
адне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слуша |
ш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим |
рише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани. |
цу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни |
<pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да |
{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју реч |
ко су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>А |
гледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим. |
а пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбија |
е још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послуша |
мане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па |
Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Не |
вали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки |
отовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле гот |
од.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други з |
своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са соб |
метније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би |
па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> |
већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој так |
ме се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају |
ш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не траж |
ам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видит |
рави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морам |
</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку |
Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађе |
оју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите |
њаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговор |
е одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзира |
енска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилн |
иш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то |
вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Ш |
јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле бог |
ку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако |
а дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућ |
ајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока |
ају: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких |
наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, |
а“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} |
нама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p |
и он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би г |
мају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: кл |
> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте |
где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећ |
ан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му |
> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задруга |
ја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану |
,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Р |
.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о с |
ађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра |
уда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра |