• quote 6
  • А 207
  • а 215
  • авлији 1
  • Ада 6
  • Ади 1
  • Ајд 4
  • ајде 1
  • Ајде 2
  • Ако 27
  • ако 44
  • актом 2
  • акцисо 2
  • ал 16
  • Ал 3
  • алал 1
  • Али 108
  • али 85
  • Ама 16
  • аманет 3
  • амбару 1
  • амбиса 1
  • амвон 1
  • амин 1
  • анатема 1
  • Анђа 7
  • анђео 1
  • Анђи 1
  • Анђо 2
  • антерије 1
  • антихристу 1
  • антрзи 1
  • апарат 1
  • апсолутно 1
  • апсу 2
  • Аранђеловић 1
  • Аранђео 1
  • асија 1
  • атару 1
  • атмосверу 1
  • Ах 2
  • АЦЕ 1
  • аџамија 2
  • баба 3
  • бабе 2
  • бабино 1
  • бабо 1
  • бабу 2
  • бави 1
  • багатела 1
  • бадњак 6
  • бадњака 1
  • бајаги 1
  • бајбукану 1
  • бакраче 1
  • банака 1
  • бандерама 1
  • банкротирао 1
  • банку 3
  • бану 2
  • Бап 1
  • Бар 1
  • бар 12
  • барабар 1
  • бардак 1
  • бару 1
  • батак 1
  • батака 1
  • батали 3
  • баталимо 1
  • батаци 1
  • батине 1
  • баца 3
  • баци 2
  • бацивши 1
  • бацим 1
  • Бацио 1
  • бацио 3
  • баците 1
  • бачвари 1
  • баш 15
  • Баш 5
  • башкарити 1
  • башта 1
  • башту 1
  • Бе 1
  • бегали 1
  • бегуница 1
  • бегуницу 1
  • беде 1
  • беднима 1
  • бежанац 1
  • бежанију 1
  • беже 1
  • Без 2
  • без 45
  • безазлени 1
  • безазленошћу 1
  • безбедност 1
  • безбожник 1
  • безбожничко 1
  • безбрижно 1
  • безобзирце 1
  • безуспешних 1
  • бела 1
  • белај 2
  • беле 4
  • белег 4
  • белега 1
  • белегу 1
  • белио 1
  • белом 1
  • бенаве 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београда 1
  • Београду 3
  • бербе 1
  • берићет 1
  • берићета 2
  • берићетну 1
  • берићету 1
  • беру 1
  • беседом 1
  • беседу 1
  • бескорисним 1
  • бесмо 1
  • беспокојстава 1
  • беспокојства 1
  • бесциљним 1
  • бећар 1
  • бећарске 1
  • беху 17
  • Беча 1
  • Бечу 1
  • Беше 1
  • беше 58
  • Би 1
  • би 154
  • Бива 1
  • бива 2
  • бије 1
  • бијеш 2
  • Била 1
  • била 24
  • биле 4
  • Били 1
  • били 21
  • било 54
  • био 43
  • бирају 1
  • бистру 2
  • битанге 1
  • бити 28
  • битку 2
  • биће 3
  • бићеш 1
  • бих 1
  • бишташе 1
  • благ 2
  • блага 6
  • благајника 1
  • благи 1
  • Благо 1
  • благо 6
  • благородан 2
  • благородно 1
  • благосиљају 1
  • благосиљао 1
  • благослов 1
  • благослови 5
  • благословио 1
  • блажени 1
  • блаженство 1
  • блато 3
  • блеком 1
  • бленули 1
  • бленуто 1
  • ближе 4
  • ближи 1
  • близу 3
  • бог 1
  • Бог 34
  • Бога 20
  • богами 6
  • богат 1
  • богати 2
  • богатство 2
  • Богме 1
  • богови 1
  • Богом 1
  • Богородица 1
  • Богородице 3
  • Богородици 2
  • Богородичин 1
  • Богу 10
  • божанство 1
  • боже 1
  • Боже 17
  • Боженство 1
  • Божића 2
  • божје 1
  • Божје 2
  • Божји 1
  • Божју 1
  • бозна 2
  • боја 1
  • бојаги 1
  • бојао 1
  • бојим 2
  • боју 1
  • бол 1
  • болан 2
  • болесне 1
  • болесним 1
  • болестан 1
  • болешчине 1
  • боли 2
  • болно 1
  • боља 1
  • боље 25
  • Боље 5
  • бољега 2
  • бољи 7
  • бољим 1
  • бољитку 1
  • бољој 1
  • бољу 3
  • борба 1
  • борбе 1
  • борбом 1
  • борбу 1
  • боре 1
  • боца 1
  • брава 1
  • бравост 1
  • браву 1
  • бравче 1
  • брада 1
  • браду 1
  • бразди 1
  • брани 6
  • брат 7
  • брата 5
  • брате 11
  • братом 1
  • братским 1
  • братску 1
  • браћа 17
  • Браћа 2
  • браће 5
  • Браћи 1
  • Браћо 2
  • браћо 4
  • браћом 4
  • браћу 4
  • брашна 3
  • брашно 2
  • брдовитости 1
  • бре 1
  • брекћу 1
  • брецну 1
  • Брже 1
  • брже 2
  • брзином 1
  • Брзо 1
  • брзо 6
  • брибраше 1
  • брига 2
  • бриге 2
  • бригу 2
  • брижан 2
  • брижне 1
  • брижно 1
  • бризну 1
  • брине 2
  • бринемо 1
  • бринеш 1
  • бринули 1
  • бринуо 1
  • бринути 1
  • брк 1
  • бркова 1
  • бркове 4
  • БРОЈ 1
  • број 3
  • броји 2
  • брука 1
  • бруку 2
  • бубе 1
  • бува 1
  • будак 1
  • будаком 2
  • будалу 1
  • буде 22
  • будете 1
  • будеш 2
  • буди 2
  • будноћи 1
  • буду 2
  • будућим 2
  • будућности 1
  • буђаво 2
  • бујини 1
  • бујица 2
  • бујно 1
  • бујности 1
  • буково 1
  • буљук 1
  • бунтовника 1
  • буран 1
  • бурдељу 1
  • бурићима 1
  • бурни 1
  • бурно 1
  • бутини 1
  • бутину 1
  • буџак 1
  • буџаку 1
  • буџацима 1
  • бушкарач 1
  • бушкарачи 1
  • вадећи 1
  • вадити 1
  • важан 1
  • важним 1
  • важних 1
  • важно 2
  • важности 1
  • ваздан 1
  • ваздух 2
  • ваздуху 1
  • ваздушне 1
  • ваиме 1
  • вајат 1
  • вајате 1
  • вајатима 1
  • вајде 2
  • вајка 1
  • вајкада 1
  • вајкати 1
  • Вала 2
  • вала 3
  • ваља 3
  • ваљало 3
  • ваљамо 1
  • ваљан 1
  • ваљаност 1
  • ваљда 6
  • вам 30
  • Вама 2
  • вама 9
  • ван 4
  • вара 1
  • варалачко 1
  • Вараш 2
  • варнице 1
  • Варош 1
  • варош 3
  • варошани 2
  • варошанин 1
  • вароши 5
  • вас 29
  • васиону 1
  • васпитавани 1
  • ватра 1
  • ватре 1
  • ватреније 1
  • ватри 4
  • ватру 4
  • вауче 1
  • Ваш 1
  • ваш 4
  • ваша 1
  • ваше 5
  • вашем 1
  • вашим 1
  • ваших 1
  • вашој 1
  • вашу 2
  • вежбу 1
  • веже 1
  • вежеш 1
  • Вез 1
  • везати 1
  • везе 1
  • вејалица 1
  • век 1
  • века 5
  • векова 3
  • вековао 1
  • вековима 1
  • веле 2
  • вели 5
  • великаше 1
  • Велике 1
  • велике 9
  • велики 1
  • великим 1
  • великог 1
  • великој 1
  • великом 1
  • велику 1
  • Велим 1
  • велите 1
  • велиш 5
  • венац 1
  • венути 1
  • венча 1
  • венчања 1
  • венчао 1
  • венчати 1
  • венчаш 1
  • вео 1
  • веома 1
  • вепрови 1
  • веран 1
  • вересијама 1
  • веригом 1
  • верни 1
  • веровали 2
  • верска 1
  • верској 1
  • верску 1
  • веру 3
  • верује 2
  • верујем 3
  • верујеш 1
  • Верујеш 1
  • Верујте 1
  • верују 1
  • весела 1
  • весели 1
  • весело 2
  • веселу 1
  • Весеље 1
  • весеље 2
  • весељем 1
  • весељу 1
  • весео 1
  • већ 57
  • Већ 7
  • већа 1
  • веће 3
  • већега 1
  • Већи 1
  • већи 5
  • већина 3
  • већих 1
  • већој 1
  • већу 1
  • Веца 12
  • Веце 1
  • Вецом 1
  • Вецу 7
  • вече 3
  • вечера 3
  • вечерас 2
  • вечераху 2
  • вечере 1
  • вечери 3
  • вечеру 2
  • вечитих 1
  • вечитом 1
  • вечне 1
  • Вечне 1
  • вештине 1
  • ви 45
  • Ви 7
  • виде 16
  • видела 2
  • виделе 1
  • Видели 1
  • видели 2
  • видео 11
  • видети 13
  • видећи 1
  • Видећи 1
  • видеше 3
  • види 5
  • видик 1
  • Видим 1
  • видим 7
  • видимо 2
  • видите 4
  • видиш 29
  • Видиш 3
  • виђају 1
  • вика 1
  • викање 1
  • викаше 2
  • вике 2
  • викну 8
  • вику 1
  • вилице 1
  • вина 4
  • вино 1
  • вис 3
  • висе 1
  • висини 1
  • висину 1
  • високо 1
  • виче 2
  • вичете 2
  • више 101
  • Више 5
  • Вишње 1
  • Вишњи 1
  • влада 1
  • владалац 1
  • владања 1
  • владаре 1
  • владе 1
  • власни 1
  • власничку 1
  • власт 5
  • власти 4
  • во 1
  • Вог 4
  • вода 7
  • водати 1
  • воде 2
  • води 5
  • водили 1
  • водим 2
  • водимо 1
  • водокрчинама 1
  • водом 2
  • воду 7
  • вођаше 1
  • вожња 1
  • возај 1
  • возају 1
  • возаху 1
  • возим 1
  • војна 1
  • војнички 1
  • војничким 1
  • војска 1
  • војске 1
  • војску 3
  • вола 2
  • воли 1
  • волим 1
  • Волим 1
  • волимо 1
  • волова 5
  • волове 15
  • волови 3
  • вољи 2
  • вољу 1
  • восак 3
  • воска 2
  • воскресну 1
  • воћа 1
  • воће 2
  • воћем 1
  • воћњака 3
  • воштаницом 1
  • враг 2
  • врага 1
  • вране 1
  • врат 3
  • врата 13
  • Врати 1
  • врати 9
  • вратим 2
  • вратима 2
  • вратимо 2
  • вратио 5
  • вратити 4
  • вратиш 1
  • вратише 4
  • вратом 1
  • враћа 1
  • враћајући 1
  • Враћајући 1
  • враћање 2
  • враћате 3
  • враћати 1
  • враћаху 1
  • враћена 1
  • Врачу 1
  • врба 1
  • врева 3
  • вреву 1
  • Вределе 1
  • вреди 9
  • вредиле 1
  • вредни 1
  • вредности 2
  • Време 1
  • време 52
  • времена 11
  • времену 2
  • врећи 2
  • врећу 1
  • врисну 1
  • Врло 1
  • врло 5
  • врљају 1
  • врљике 1
  • врста 2
  • врсте 1
  • врт 1
  • вртећи 1
  • вртлог 1
  • врх 3
  • врха 1
  • врховима 1
  • врче 1
  • вршен 1
  • врши 1
  • вука 1
  • вукао 1
  • вуку 2
  • вунену 1
  • вунице 1
  • вуну 2
  • вуче 1
  • г 3
  • га 184
  • газдом 1
  • газе 1
  • гази 1
  • газимо 3
  • газити 1
  • гаје 1
  • галаме 2
  • галоп 2
  • галопу 1
  • гаранција 1
  • Гарушу 1
  • гаса 1
  • гвожђа 3
  • гвозден 8
  • гвоздене 3
  • гвоздени 2
  • гвозденим 4
  • гвозденом 1
  • гвоздењаком 1
  • где 59
  • Где 8
  • гибанице 2
  • глава 3
  • главара 1
  • главе 10
  • глави 4
  • главни 1
  • главницу 1
  • главно 1
  • главну 2
  • главњу 1
  • главобоље 3
  • главобољних 1
  • главом 9
  • главу 24
  • гладан 1
  • гладна 1
  • гладне 1
  • гладних 1
  • Глас 1
  • глас 16
  • гласао 2
  • гласачка 1
  • гласио 1
  • гласну 1
  • гласовити 1
  • гласовито 1
  • гласом 9
  • гласоудари 1
  • гле 1
  • Гле 2
  • гледа 12
  • гледај 2
  • гледају 4
  • гледајући 6
  • гледала 1
  • гледам 4
  • гледамо 4
  • Гледао 1
  • гледао 3
  • гледате 1
  • гледећи 2
  • гледишта 2
  • глобим 1
  • гмижу 1
  • гњев 1
  • гњевно 1
  • гњила 1
  • го 2
  • говеда 1
  • говеди 2
  • говеђи 1
  • говеђом 1
  • говеђу 1
  • говече 1
  • говор 3
  • говорах 1
  • говораше 4
  • говоре 3
  • говори 8
  • говорили 3
  • говорило 1
  • говорим 6
  • говорио 1
  • говорите 1
  • говорити 3
  • говорих 1
  • говориш 1
  • говорника 1
  • говорници 1
  • год 12
  • годижбине 2
  • годижбину 1
  • Година 1
  • година 18
  • годинама 1
  • године 19
  • години 5
  • годину 6
  • годишње 3
  • годишњега 1
  • годишњи 3
  • гозбе 1
  • гозбу 1
  • гола 1
  • голе 1
  • голи 1
  • голим 1
  • голо 1
  • голом 1
  • голотињу 1
  • голуждрави 1
  • гољу 1
  • Гомила 1
  • гомили 1
  • гомилу 2
  • гонити 1
  • гониш 1
  • гоњења 1
  • гоњење 1
  • гора 2
  • гордо 3
  • Горе 1
  • горе 7
  • гори 1
  • горких 1
  • горопадну 2
  • господа 1
  • господар 1
  • Господе 1
  • господин 2
  • господине 5
  • господство 1
  • господштину 2
  • госпођа 1
  • гост 2
  • госте 5
  • гости 6
  • гостију 2
  • гостима 2
  • госту 1
  • готов 2
  • готовани 1
  • готове 3
  • готови 4
  • готовиле 1
  • готовим 1
  • Готово 1
  • готово 6
  • готовости 1
  • грабац 1
  • грабећи 1
  • грабљено 1
  • град 2
  • граде 3
  • гради 2
  • градини 1
  • градинче 1
  • градио 1
  • градове 1
  • грађана 1
  • грађанству 1
  • гракнуше 4
  • грбачу 1
  • гргурава 1
  • грди 2
  • грдно 1
  • грдну 1
  • грђа 1
  • грђе 2
  • грђи 1
  • Гребачке 1
  • греду 1
  • грејаницу 1
  • греје 2
  • греота 1
  • грех 3
  • грехове 1
  • грехота 1
  • грешећи 1
  • грешили 2
  • грешити 1
  • грешка 1
  • грешке 1
  • грешним 1
  • грешнима 1
  • Грешних 1
  • грешнога 1
  • грешном 1
  • гривну 1
  • грла 2
  • гроб 1
  • гробље 1
  • гробу 1
  • грожђе 1
  • грозници 1
  • грозницу 2
  • грозно 5
  • громове 1
  • грош 1
  • гроша 4
  • грубим 1
  • грудве 1
  • грудву 2
  • грунуше 2
  • губе 1
  • гужви 2
  • гулим 1
  • гунђајући 1
  • гуњче 1
  • гура 1
  • гурну 1
  • гусала 1
  • гусле 1
  • гуше 1
  • д 1
  • да 1201
  • Да 35
  • Дабогда 4
  • дабогда 9
  • Дабоме 1
  • дабоме 3
  • давало 1
  • даваше 1
  • даве 1
  • дави 1
  • дављеника 1
  • давно 4
  • даде 2
  • дадоше 1
  • дај 2
  • Дај 2
  • даје 3
  • Дајем 1
  • дајем 3
  • дајете 1
  • дају 1
  • дакле 1
  • Дакле 1
  • дал 1
  • дала 3
  • дале 1
  • далека 3
  • Далеко 2
  • далеко 4
  • дали 1
  • дало 3
  • даља 2
  • даље 22
  • даљега 1
  • даљи 1
  • даљине 1
  • даљни 1
  • дам 13
  • Дамљан 1
  • Дамњан 18
  • Дамњановом 1
  • дамо 2
  • дан 29
  • дана 35
  • Данас 1
  • данас 19
  • данашњи 1
  • дангуби 2
  • дане 1
  • дани 2
  • данима 2
  • даноноћне 1
  • даноноћни 1
  • дану 1
  • дању 1
  • дао 4
  • дасака 1
  • даску 1
  • дате 1
  • дати 4
  • Даћу 2
  • дахну 1
  • дахнути 1
  • дахнуше 1
  • даш 3
  • два 12
  • Двадесет 1
  • двадесет 13
  • двадесетодневну 1
  • дванаесторици 1
  • двапут 1
  • Две 1
  • две 12
  • двеју 1
  • Двеста 1
  • двоје 6
  • двојица 3
  • двојном 1
  • двораху 1
  • дворити 1
  • дворишта 3
  • дворишту 4
  • Де 2
  • де 3
  • дебелих 1
  • дебелу 1
  • дебео 1
  • дебљу 1
  • дева 1
  • деве 1
  • девојачки 3
  • девојачких 1
  • девојке 1
  • девојко 3
  • девојку 2
  • дед 1
  • деде 1
  • дежурнога 1
  • декламацију 1
  • дела 1
  • Дела 1
  • деле 2
  • дели 1
  • делиле 1
  • делили 1
  • делимо 2
  • делите 1
  • делити 2
  • дело 3
  • делове 1
  • делови 1
  • делу 1
  • дену 1
  • ДЕО 3
  • део 6
  • деобе 4
  • деоби 2
  • деобним 1
  • деобу 4
  • дере 1
  • дериште 1
  • дерњава 1
  • десет 14
  • десеторица 3
  • десно 2
  • десном 1
  • Дете 1
  • дете 9
  • Детелина 1
  • детелина 2
  • детелине 3
  • детелином 2
  • детелину 2
  • детета 1
  • детету 1
  • детињу 1
  • деца 14
  • Деца 8
  • деце 10
  • деци 1
  • децо 1
  • децом 2
  • децу 17
  • ди 1
  • дибидуз 1
  • диве 1
  • дивећи 1
  • Дивна 1
  • дивну 1
  • дигао 2
  • дигне 2
  • диже 1
  • Диже 1
  • диктирати 1
  • дилкош 1
  • дима 1
  • димњацима 1
  • дин 1
  • ДИНАР 1
  • динар 2
  • динара 21
  • ДИНИЋ 1
  • дира 1
  • дирати 1
  • дирек 1
  • дирљиво 1
  • дирне 2
  • дисциплина 1
  • длаке 1
  • длаку 1
  • дна 4
  • дно 1
  • дну 1
  • До 3
  • до 59
  • доба 3
  • Добар 2
  • добар 9
  • добарце 1
  • добациваху 1
  • добацује 1
  • добијати 1
  • добије 1
  • добијеш 1
  • добила 1
  • добили 1
  • Добили 1
  • добио 4
  • добит 1
  • добити 3
  • добише 1
  • добра 7
  • добре 2
  • добри 2
  • добрим 1
  • добрих 3
  • Добро 11
  • добро 28
  • доброга 2
  • добродошао 1
  • добродошла 1
  • добродошли 1
  • добром 2
  • добросрећнике 1
  • добру 4
  • довати 1
  • доведе 2
  • доведу 1
  • довеле 1
  • довело 1
  • Довео 1
  • довео 6
  • довести 1
  • довикну 3
  • довикује 1
  • доводе 1
  • довољно 2
  • довршим 1
  • договора 1
  • договоре 1
  • договорнији 1
  • договорно 1
  • договорну 1
  • догодило 1
  • Догодише 1
  • дограбио 1
  • дограђивању 1
  • додаде 7
  • додадоше 1
  • Додај 1
  • додаје 4
  • дође 18
  • Дође 3
  • дођем 2
  • дођемо 1
  • дођеш 1
  • Дођи 1
  • Дођоше 3
  • дођоше 4
  • доживела 1
  • доживели 2
  • доживео 1
  • доживети 2
  • доживљаја 1
  • доживљаје 1
  • доживљајима 1
  • доза 1
  • дозволи 1
  • дозволили 1
  • дозволило 1
  • дозволимо 1
  • дозволио 1
  • дозволити 1
  • Дозволићеш 1
  • дозвољава 2
  • дозвољавају 1
  • дозвољаваш 1
  • дозвољен 1
  • дозрело 1
  • дозри 1
  • доиста 1
  • Доиста 3
  • дојурише 1
  • Док 10
  • док 53
  • доказ 1
  • доказао 1
  • докле 7
  • докон 1
  • долазак 1
  • Долазак 1
  • долази 2
  • долазила 1
  • долазило 1
  • долазим 3
  • долазио 1
  • Долазио 1
  • долазите 1
  • долазити 3
  • долазиш 1
  • доле 1
  • доликовало 1
  • доликује 2
  • долини 1
  • дом 2
  • домамио 2
  • домаћин 8
  • домаћина 15
  • домаћине 2
  • домаћини 1
  • домаћиновање 1
  • домаћиновао 1
  • домаћински 2
  • домаћинској 1
  • домаћинства 1
  • домаћинство 2
  • домаћину 2
  • домаћинује 1
  • домаћинујем 1
  • домаћица 1
  • домаћице 2
  • домаћици 1
  • домашаја 1
  • домисле 1
  • домове 1
  • домовима 1
  • дому 1
  • донекле 2
  • Донела 1
  • донела 2
  • донели 1
  • донело 2
  • Донео 1
  • донео 4
  • донесе 12
  • донесеш 1
  • донети 2
  • донеше 1
  • доносила 1
  • доношење 1
  • доњега 1
  • допада 1
  • допаде 1
  • допадљиво 1
  • допарнути 1
  • допираху 1
  • дор 1
  • досади 2
  • досадило 1
  • Досадило 1
  • досадне 1
  • досадну 1
  • доселио 1
  • ДОСИТИЈЕ 1
  • доспели 1
  • доспео 1
  • доста 7
  • достојанственост 1
  • достојној 1
  • досудио 1
  • дотадање 1
  • дотакне 1
  • дотерај 1
  • дотле 9
  • дотрајати 1
  • дотраје 1
  • дотрчаше 1
  • доћи 3
  • дохвати 2
  • дохватим 1
  • Доцкан 1
  • доцкан 3
  • дочекали 2
  • дочекамо 1
  • дочекати 1
  • дочекаше 4
  • дочекивати 1
  • дошао 18
  • Дошао 3
  • дошаптава 1
  • дошла 5
  • дошле 2
  • дошли 7
  • Дошло 2
  • дошло 8
  • др 1
  • драга 1
  • Драги 2
  • драго 1
  • драо 1
  • дрва 1
  • дрвена 1
  • дрвендекаста 1
  • дрвене 1
  • дрвеним 1
  • дрвеном 1
  • дрвењак 2
  • дрвењака 1
  • дрвењаке 1
  • дрвењаком 2
  • дрвета 2
  • дрвету 1
  • дрвеће 1
  • дрвљаника 1
  • дрвљем 2
  • дрво 2
  • древне 1
  • дреке 1
  • дреку 1
  • дреновачом 1
  • држава 2
  • држави 2
  • државне 1
  • државом 1
  • државу 1
  • држале 1
  • држали 1
  • држане 2
  • држање 1
  • држању 1
  • држао 3
  • држати 1
  • држаше 2
  • држе 2
  • држи 2
  • држимо 2
  • држите 1
  • држиш 1
  • дробио 1
  • друвство 1
  • друг 2
  • друга 10
  • Друга 2
  • Другачије 1
  • друге 11
  • Друге 2
  • ДРУГИ 1
  • Други 3
  • други 43
  • другим 5
  • другима 2
  • других 3
  • друго 23
  • Друго 3
  • другог 4
  • другога 9
  • другој 7
  • Другом 1
  • другом 10
  • другоме 2
  • другу 6
  • друкче 1
  • друкчије 2
  • друкчији 2
  • друм 1
  • друмове 1
  • друство 1
  • друству 1
  • дручији 1
  • друштава 2
  • друштва 5
  • друштвима 1
  • Друштво 1
  • друштво 7
  • друштву 4
  • дрхтавом 1
  • дрхташе 1
  • дубину 1
  • дубље 1
  • дубоким 1
  • дубоко 1
  • дубоку 1
  • дубраве 2
  • дуван 1
  • дувар 4
  • дувару 3
  • дуг 13
  • дугачак 1
  • дугачким 1
  • дугачких 1
  • дугачком 1
  • дугачку 1
  • дугмета 1
  • дуго 3
  • дуговао 1
  • дуговечни 1
  • дугог 1
  • дугога 2
  • дугом 1
  • дугује 2
  • дугују 1
  • дужан 2
  • дужни 2
  • дужника 1
  • дужницима 2
  • дужност 6
  • дужности 7
  • дуката 25
  • дукате 2
  • дукати 1
  • Дунава 2
  • дуњом 1
  • дуплом 1
  • дурај 1
  • дућан 11
  • дућана 1
  • дућани 1
  • дућанској 1
  • дућанску 1
  • дућану 1
  • дућанџија 1
  • дух 1
  • духа 1
  • духова 1
  • духовна 1
  • духу 1
  • Душа 1
  • душа 6
  • душама 2
  • Душана 1
  • душе 8
  • душо 3
  • душом 4
  • душу 4
  • ђаво 2
  • ђавола 2
  • ђаволи 1
  • ђаволију 1
  • ђаконије 1
  • ђем 1
  • ђердани 1
  • ђерзонака 1
  • ђинђува 1
  • Ђорђе 1
  • ђубре 1
  • Ђурђева 1
  • ђурђевску 1
  • е 3
  • Е 43
  • Еве 1
  • Ево 15
  • ево 7
  • егзекутивним 1
  • едно 1
  • Еј 2
  • економном 1
  • економског 1
  • ендек 1
  • Ене 2
  • енергично 1
  • ено 1
  • Ено 2
  • Епа 2
  • Ето 16
  • ето 9
  • жабљак 1
  • жабљаком 1
  • жагор 4
  • жалила 1
  • жалити 2
  • жалиш 1
  • жалост 1
  • жању 1
  • Жао 1
  • жацнула 1
  • жвизну 1
  • жган 1
  • жега 2
  • желе 3
  • желели 1
  • желео 4
  • жели 2
  • желим 1
  • желимо 1
  • желите 1
  • жељи 1
  • жељне 1
  • жељно 2
  • жељу 1
  • жена 13
  • Жена 3
  • Женама 1
  • женама 11
  • Жене 11
  • жене 25
  • жени 4
  • женидбе 1
  • женидбена 3
  • женидби 1
  • женим 2
  • женимо 1
  • женин 2
  • женинога 1
  • женио 1
  • жено 1
  • женска 1
  • женске 2
  • женски 1
  • женским 1
  • женских 1
  • женску 1
  • жену 4
  • жеравицом 1
  • жестином 1
  • жив 6
  • жива 6
  • Живан 103
  • Живана 45
  • Живане 3
  • Живани 2
  • Живанином 1
  • Живанов 6
  • Живанова 1
  • Живанове 3
  • Живанови 1
  • Живаново 1
  • Живановој 2
  • Живанову 1
  • Живану 13
  • живац 2
  • живе 7
  • живела 1
  • живели 2
  • живео 3
  • живети 6
  • Живи 1
  • живи 11
  • живим 5
  • живимо 3
  • живини 1
  • живину 2
  • живите 2
  • живиш 2
  • живљега 1
  • живљи 1
  • живо 1
  • живога 3
  • живом 1
  • живот 17
  • живота 8
  • животворни 1
  • животворнога 1
  • животворну 1
  • животиња 2
  • животињице 1
  • животом 3
  • животу 3
  • живу 2
  • жигну 1
  • жигнуло 1
  • жигови 1
  • Жику 1
  • жита 1
  • житну 1
  • Жито 1
  • жито 3
  • жицу 1
  • жмиркају 1
  • жмурећи 1
  • жртвовати 1
  • жубори 1
  • журба 1
  • жури 1
  • журно 2
  • журном 1
  • жустро 1
  • За 18
  • за 370
  • забавити 1
  • забадава 1
  • забандарао 1
  • забаченим 1
  • забашурава 1
  • забезекнуше 2
  • забеле 1
  • забога 1
  • забоде 1
  • забораве 1
  • заборавивши 1
  • заборавила 1
  • заборавите 1
  • заборавити 3
  • забраздише 1
  • забрана 1
  • забуном 1
  • заваде 1
  • завадити 1
  • заваравало 1
  • заведен 1
  • завезао 1
  • завејао 1
  • заветне 1
  • завила 1
  • заволеше 1
  • Заврте 1
  • заврте 2
  • завршаваше 1
  • заврши 1
  • загаламили 2
  • загледа 4
  • загледају 1
  • загледајући 2
  • загледаше 1
  • заговорили 1
  • загонетка 2
  • заграбуси 1
  • загрејали 1
  • загуши 2
  • задавао 1
  • задатак 5
  • задатке 2
  • задатком 1
  • задатку 1
  • задаћи 1
  • задиви 1
  • задивити 1
  • задобили 2
  • задобио 6
  • задовољавајући 1
  • задовољан 2
  • задовољен 1
  • задовољимо 1
  • задовољиш 1
  • задовољише 1
  • задовољна 1
  • задовољни 3
  • задовољно 2
  • задовољства 1
  • задовољством 2
  • задржа 2
  • задржала 1
  • задржи 1
  • задржиш 1
  • задруга 15
  • Задруга 7
  • задругама 4
  • задругар 3
  • задругара 14
  • задругаре 5
  • задругари 11
  • Задругари 3
  • задругарима 7
  • задругаркама 1
  • Задругарска 1
  • задругарска 2
  • задругарске 1
  • задругарски 2
  • задругарским 2
  • задругарског 1
  • задругарскога 1
  • задругарском 1
  • задругару 2
  • Задруге 1
  • ЗАДРУГЕ 1
  • задруге 24
  • задругин 2
  • задругина 1
  • задругиног 2
  • задругинога 2
  • задругином 1
  • задругину 1
  • задругом 1
  • Задругу 1
  • задругу 23
  • задружан 1
  • задружна 1
  • задружне 1
  • задружни 1
  • задружним 1
  • задружног 1
  • задружном 1
  • задружну 1
  • задрузи 31
  • задрхта 1
  • задужи 1
  • задуживања 1
  • задужио 3
  • задужити 1
  • задужују 1
  • зађе 1
  • зађевица 1
  • зађоше 1
  • зажарише 1
  • зажмурити 1
  • зазвекеташе 1
  • зазими 1
  • зазиру 1
  • Заинат 1
  • заинат 4
  • заинатили 1
  • зајадикова 1
  • зајазило 1
  • Зајам 2
  • зајам 5
  • заједљива 1
  • заједљиво 3
  • заједница 1
  • заједнице 1
  • заједници 2
  • заједнички 4
  • заједно 12
  • зајектао 1
  • зајецаше 1
  • зајма 3
  • зајмити 1
  • зајмове 2
  • заказан 1
  • заказао 1
  • заказаше 1
  • заквасили 1
  • закитио 1
  • заклати 2
  • заклетви 1
  • заклони 1
  • заклопи 1
  • закључком 1
  • заковитла 1
  • закоље 1
  • закон 3
  • закона 2
  • законом 2
  • законски 1
  • закону 4
  • закопа 1
  • закопано 1
  • закржљави 1
  • закржљати 1
  • закрпљени 1
  • закрсти 1
  • залаже 2
  • залажемо 1
  • залажете 1
  • залаја 1
  • залајаше 1
  • залечи 1
  • залива 2
  • залогај 2
  • залогаја 2
  • заложили 1
  • залутају 1
  • залутала 1
  • залутале 1
  • залутали 1
  • залуталога 1
  • залутао 1
  • залутати 1
  • заљуља 2
  • замало 1
  • замашан 1
  • замена 1
  • заменити 1
  • замену 1
  • замера 1
  • замерити 1
  • замерке 1
  • замерљив 1
  • замесила 1
  • заметну 3
  • заметнуше 1
  • замешају 1
  • замешеним 1
  • замисле 1
  • Замисли 2
  • замисли 3
  • замислити 4
  • замишљам 1
  • замишљен 1
  • замркну 1
  • замршај 1
  • замукну 1
  • замучили 1
  • занат 3
  • заната 1
  • Занета 1
  • заносне 1
  • заносно 2
  • зао 1
  • заокупи 1
  • запазили 1
  • запазио 1
  • запазити 1
  • запали 1
  • запамтила 1
  • запамтили 3
  • запамтио 1
  • запева 1
  • запевао 1
  • запијукаше 1
  • запињемо 1
  • запита 1
  • заповеда 4
  • заповеди 1
  • заповести 1
  • заподенуо 1
  • заподенуше 2
  • запона 1
  • започе 1
  • започела 3
  • започели 1
  • започети 1
  • започето 1
  • запрепасти 1
  • запрећа 1
  • запуца 1
  • зар 19
  • Зар 28
  • заравнише 1
  • зарад 21
  • зараде 1
  • зарадили 1
  • зарадим 1
  • зарађује 2
  • зарађујемо 1
  • зарађују 1
  • заражене 1
  • зарђати 1
  • зарекоше 2
  • зари 1
  • засади 1
  • заседоше 1
  • засеја 1
  • засео 1
  • заслужила 1
  • заслужиле 1
  • заслужили 1
  • заслужио 1
  • заснивате 1
  • застаде 2
  • застати 1
  • заталаса 1
  • заталасалом 1
  • затвара 1
  • затварао 1
  • затвора 1
  • затворе 1
  • Затвори 1
  • Затворили 1
  • затворио 1
  • затворите 1
  • затвориш 1
  • затворише 1
  • затеже 2
  • затекао 2
  • затекоше 1
  • затећи 1
  • Затим 6
  • затим 8
  • затишју 1
  • Зато 21
  • зато 22
  • затури 1
  • заузет 1
  • заустави 3
  • зауставила 1
  • зауставише 2
  • заусти 2
  • захвати 1
  • захори 1
  • захтева 1
  • захтевао 2
  • захтевати 2
  • зацингараше 1
  • зачас 1
  • зачељу 1
  • зачепи 1
  • зачепио 1
  • зачепрљаше 1
  • зачетака 1
  • зачикава 1
  • зачикивање 1
  • зачинак 1
  • зачињаваху 1
  • Зачу 1
  • зачу 2
  • зачуди 2
  • зачуђен 1
  • зачуђено 1
  • зашкрипаше 1
  • зашта 3
  • зашто 12
  • Зашто 3
  • збива 1
  • Збиља 1
  • збиљи 2
  • зближити 1
  • Због 1
  • због 27
  • збогом 1
  • Збогом 1
  • Збор 1
  • збор 3
  • зборе 1
  • збори 2
  • зборимо 2
  • збориш 2
  • зборове 2
  • зборовима 3
  • збуне 1
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњено 1
  • звала 2
  • звале 1
  • звали 1
  • Звали 1
  • званих 1
  • званицама 1
  • Звао 1
  • звати 1
  • зваху 1
  • звекет 1
  • звекну 1
  • звер 1
  • зверчица 1
  • звецаш 1
  • звук 1
  • згледну 1
  • згледнуше 1
  • згодило 1
  • згоднога 1
  • згоду 1
  • зграби 1
  • здоговорише 1
  • здрави 2
  • здравица 1
  • здравља 2
  • здравље 1
  • здраво 1
  • Здравси 1
  • зебњом 2
  • зевају 1
  • зејтин 1
  • зејтина 2
  • зеленашења 1
  • зеленашких 1
  • зеленила 1
  • зеленилом 1
  • зеленилу 1
  • зелењикава 1
  • земаљске 2
  • земаљски 1
  • земља 10
  • земљан 1
  • земљаног 1
  • земљанога 1
  • земље 9
  • земљи 16
  • земљиште 4
  • земљом 2
  • земљорадник 2
  • земљорадника 1
  • земљораднике 1
  • земљораднику 1
  • земљорадници 1
  • земљорадницима 1
  • земљорадничка 1
  • Земљорадничка 2
  • Земљорадничке 1
  • ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ 1
  • земљорадничке 6
  • земљорадничким 1
  • Земљорадничких 1
  • земљорадничких 3
  • земљорадничкој 1
  • земљорадничком 1
  • Земљорадничку 1
  • земљорадничку 2
  • земљорадње 1
  • земљорадњи 2
  • земљу 17
  • зет 2
  • зете 1
  • зивкање 1
  • зида 1
  • зидовима 1
  • зима 2
  • зиме 1
  • зими 1
  • зимницу 1
  • зину 1
  • зинуо 2
  • зиратну 1
  • зла 7
  • злата 1
  • златно 1
  • злато 1
  • Зло 1
  • зло 6
  • злоба 1
  • зловољно 2
  • злоћудница 1
  • злоћудности 1
  • злу 1
  • Зна 1
  • зна 18
  • знађаху 2
  • знају 4
  • знак 4
  • знала 2
  • знали 10
  • знало 1
  • знам 27
  • Знам 4
  • знаменити 1
  • знамо 7
  • знао 4
  • Знате 2
  • знате 5
  • знати 3
  • значајан 1
  • значи 4
  • знаш 25
  • Знаш 5
  • зноја 1
  • зноју 2
  • зовни 1
  • зовнух 1
  • зову 2
  • зора 1
  • зором 1
  • зреле 1
  • зрели 1
  • зрелим 1
  • зрелих 1
  • зрелом 1
  • зубе 2
  • зубима 1
  • зује 2
  • зуцкало 1
  • зуцнула 1
  • И 105
  • и 1353
  • ибрик 3
  • ибрика 1
  • игала 1
  • игда 1
  • играј 1
  • играју 1
  • играле 1
  • играли 1
  • играло 1
  • иде 18
  • идеја 1
  • идејама 1
  • идеје 3
  • идеју 2
  • идем 8
  • идемо 4
  • идете 1
  • идеш 5
  • Иди 5
  • иди 7
  • иду 5
  • идуће 1
  • Идуће 1
  • идућега 1
  • идући 2
  • иђаху 2
  • ИЗ 1
  • из 89
  • Иза 1
  • иза 4
  • изабра 1
  • изабраних 1
  • изабрао 1
  • изабрати 1
  • изабраше 1
  • Изађе 1
  • изађе 3
  • изађем 2
  • изађеш 1
  • изађоше 3
  • изазва 4
  • изазвала 2
  • изазвало 1
  • изазвао 1
  • изазивало 1
  • изазивање 2
  • изазову 1
  • изасланик 3
  • изаслаником 1
  • изашао 1
  • изашли 1
  • изашло 1
  • избавити 1
  • избацују 1
  • избегавамо 1
  • избегавате 1
  • избегаваш 1
  • избечи 1
  • избија 1
  • избије 1
  • избистрити 1
  • изближе 1
  • Избор 1
  • изборни 1
  • изброја 1
  • избуљеним 1
  • Извади 1
  • извади 5
  • изведе 2
  • изведем 1
  • изведемо 2
  • изведеш 1
  • изведу 1
  • извесан 1
  • извесне 2
  • извесним 1
  • извесних 1
  • извесно 2
  • известимо 1
  • известише 1
  • извештај 2
  • извештен 1
  • извијају 1
  • Извините 1
  • извињава 1
  • извођењу 1
  • извор 1
  • изврсан 1
  • извртале 2
  • извртао 1
  • изврши 4
  • извршила 2
  • извршити 1
  • извукла 1
  • извуку 1
  • извуче 1
  • изгечену 1
  • изгинемо 1
  • изглед 2
  • изгледала 1
  • изгледали 2
  • изгледало 2
  • изгледате 1
  • изгледаше 2
  • изговарате 1
  • изговараше 1
  • изговори 3
  • изговоривши 1
  • изговорили 1
  • изговорио 1
  • изгоре 1
  • изгревак 1
  • изгубе 1
  • изгуби 4
  • изгубила 1
  • изгубили 2
  • изгубио 6
  • изгубити 1
  • изгубљене 1
  • изгунђа 1
  • изда 1
  • издавати 1
  • издаваше 1
  • издају 1
  • издала 1
  • издале 1
  • издвоји 1
  • издели 1
  • изделили 1
  • изделимо 1
  • издра 1
  • издржавао 3
  • издржати 2
  • изеде 1
  • изела 2
  • Изеле 1
  • изиђе 1
  • изишав 1
  • Изишав 1
  • изјави 2
  • изјада 1
  • изједна 6
  • изјутра 1
  • излази 3
  • излапели 1
  • излеже 1
  • излете 1
  • излечена 1
  • излечи 1
  • излечила 1
  • излечити 1
  • излишан 1
  • излише 1
  • Изложба 2
  • изложби 1
  • измајсторисао 1
  • Између 1
  • између 11
  • измене 1
  • изменити 2
  • измену 1
  • измењали 1
  • измењаше 1
  • измењујем 1
  • измерим 1
  • измећаримо 1
  • измире 1
  • измири 1
  • измирити 1
  • измирише 1
  • измислио 1
  • измишљеном 1
  • измуљи 1
  • изневери 1
  • изнели 1
  • изнемагала 1
  • изнемогла 1
  • изнемоглим 1
  • изненадиле 1
  • изненадна 1
  • изненадне 1
  • изненадни 1
  • изненадној 1
  • изненађен 3
  • изненађења 2
  • изненађење 2
  • изнесе 1
  • изнесу 1
  • изнети 2
  • износи 2
  • изнуравају 1
  • изобилношћу 1
  • изобиљу 2
  • изокрену 1
  • изоран 1
  • изорана 1
  • изорати 1
  • изораше 1
  • изоремо 1
  • изору 1
  • изостављен 1
  • изреке 1
  • изрогаченим 1
  • изродили 1
  • изручи 1
  • изручим 1
  • изумењима 1
  • изусти 1
  • Изусти 1
  • изустио 1
  • икад 1
  • икакве 1
  • икаквих 2
  • икаквог 1
  • икона 1
  • иконе 2
  • иконом 1
  • икону 3
  • ил 1
  • или 28
  • Или 3
  • Илија 2
  • им 62
  • има 44
  • Има 5
  • имађаше 3
  • Имају 2
  • имају 5
  • имајући 1
  • имајућих 1
  • имале 3
  • Имали 1
  • имали 7
  • имам 18
  • Имам 2
  • имамо 8
  • имања 2
  • имање 25
  • имањем 2
  • имању 1
  • имао 14
  • имате 5
  • имати 11
  • имаће 1
  • имаћемо 1
  • Имаш 1
  • имаш 11
  • име 6
  • имену 1
  • имовина 1
  • имовином 1
  • инат 2
  • Иначе 1
  • иначе 4
  • инаџију 1
  • инокосан 1
  • интерезирањем 1
  • интерес 11
  • интереса 1
  • интересе 1
  • интересовала 1
  • интересом 2
  • интересу 1
  • Ипак 1
  • ипак 9
  • исечем 1
  • искези 1
  • искључен 1
  • искључивање 1
  • искључимо 1
  • Искључише 1
  • исколачи 2
  • ископају 1
  • ископао 4
  • искорени 1
  • искоренити 1
  • искра 1
  • искрене 1
  • искрсну 2
  • искру 1
  • искушења 1
  • иследника 1
  • ислеђење 1
  • ислеђује 1
  • ислужили 1
  • испаде 2
  • испадне 2
  • Испала 1
  • испала 3
  • испасти 1
  • испекли 1
  • испи 1
  • испира 1
  • испита 2
  • испитам 1
  • испише 1
  • испљува 1
  • испљувајући 1
  • Исповедај 1
  • исповедати 1
  • исповедаш 1
  • исповеди 1
  • исповедили 1
  • исповедити 1
  • исповедње 1
  • исповест 2
  • испод 6
  • испољи 1
  • Исправио 1
  • исправност 1
  • исправности 2
  • испрате 1
  • испрати 1
  • испратили 1
  • испратиш 1
  • испребијана 1
  • испреврташе 1
  • испред 2
  • испреже 1
  • испрезали 1
  • испречи 2
  • исприча 5
  • испричао 1
  • испунила 1
  • испунити 1
  • испуст 2
  • испусте 1
  • испуца 1
  • истакнуту 1
  • исте 1
  • истегао 1
  • истегли 1
  • истера 3
  • истеривати 1
  • истерује 1
  • исти 3
  • истим 1
  • Истина 3
  • истина 7
  • истицао 1
  • истичеш 1
  • Исто 1
  • исто 10
  • истоветан 1
  • истоветне 1
  • истога 1
  • истоку 1
  • источе 1
  • источни 1
  • источном 1
  • истраживање 1
  • истраживао 1
  • истребише 1
  • истрча 1
  • исцелење 1
  • исцјелисја 1
  • исчезава 1
  • исчезао 1
  • исчезнути 1
  • ићи 3
  • их 94
  • ичијега 1
  • иш 1
  • Иш 1
  • Ишао 1
  • ишло 2
  • ја 193
  • Ја 62
  • јабука 1
  • јабуке 2
  • јабуком 1
  • јабуку 1
  • јава 1
  • Јаван 1
  • јави 2
  • јавила 1
  • јавити 3
  • јавља 1
  • јављају 1
  • јављам 2
  • јављамо 1
  • јавност 1
  • јагањце 1
  • Јаглика 9
  • Јагликин 1
  • Јагликине 3
  • Јагликином 1
  • Јагликом 1
  • Јаглику 4
  • Јаглици 1
  • јагње 2
  • јагњета 1
  • јагоде 1
  • јад 1
  • јада 1
  • јадикујем 1
  • Јадна 1
  • јадна 2
  • јадни 1
  • јадној 1
  • јазавац 1
  • јаја 3
  • јаје 1
  • јајету 1
  • Јакако 1
  • јаке 1
  • јако 1
  • јама 1
  • јаму 1
  • Јанаћка 1
  • Јанаћко 3
  • Јанаћком 1
  • јаој 1
  • јаока 1
  • јарма 4
  • јарости 1
  • јасно 2
  • јастук 1
  • јатагане 1
  • јатагани 1
  • јаче 1
  • јачим 1
  • јаше 1
  • јаши 1
  • Је 1
  • је 715
  • јеврејских 1
  • јевтиније 1
  • јевтиним 1
  • јед 1
  • једа 3
  • Један 2
  • један 76
  • једанпут 7
  • једаред 3
  • Једва 1
  • једва 8
  • једен 1
  • једина 1
  • једини 2
  • Једини 2
  • једино 1
  • Једна 1
  • једна 23
  • једнаке 1
  • једнако 3
  • Једне 3
  • једне 8
  • Једни 1
  • једни 10
  • једним 8
  • једнима 1
  • једно 18
  • Једно 2
  • Једновремено 1
  • једновремено 3
  • једног 2
  • Једнога 1
  • једнога 31
  • једногласно 1
  • једнодушност 1
  • једној 2
  • Једном 1
  • једном 18
  • једноме 1
  • једну 22
  • једу 2
  • јежи 1
  • јежила 1
  • језик 1
  • језиком 3
  • јек 3
  • јела 4
  • јели 2
  • јело 2
  • јемство 1
  • јемствујем 1
  • јео 1
  • јер 25
  • Јер 71
  • Јес 3
  • јес 4
  • Јесам 2
  • јесен 2
  • јесени 1
  • јеси 3
  • Јеси 5
  • Јест 1
  • јест 3
  • Јесте 1
  • јести 1
  • јестиво 2
  • јетко 1
  • јетрва 1
  • јецаше 1
  • јечи 1
  • јечмом 1
  • јеш 1
  • Јова 91
  • Јован 4
  • Јови 4
  • Јовиним 1
  • Јовом 2
  • Јову 7
  • јој 31
  • Још 7
  • још 94
  • ју 2
  • јубилеј 1
  • јунад 1
  • јунаке 1
  • јунета 1
  • Јунска 1
  • јунца 1
  • јураше 1
  • јурну 2
  • јутра 4
  • Јутро 1
  • јутро 2
  • Јутрос 1
  • јутрос 3
  • К 1
  • к 3
  • ка 5
  • кавга 2
  • кавгу 3
  • каве 1
  • кавџили 1
  • кад 221
  • Кад 45
  • кади 1
  • каже 10
  • кажем 12
  • кажемо 1
  • кажеш 10
  • Кажи 2
  • кажи 3
  • кажњавати 1
  • кажњена 1
  • кажу 3
  • казан 1
  • казану 1
  • казао 10
  • казати 6
  • казне 1
  • казном 1
  • казуј 1
  • Казуј 1
  • казује 2
  • казујеш 1
  • казујте 1
  • какав 5
  • каква 2
  • Каква 3
  • какве 1
  • Какве 1
  • Какви 1
  • какви 2
  • Какво 1
  • какво 3
  • каквом 1
  • каквоће 1
  • какву 3
  • Како 21
  • како 91
  • калабалука 1
  • каламбур 1
  • каламбуру 1
  • калемио 1
  • калемљење 1
  • калемове 1
  • каленице 1
  • кали 1
  • каљаве 1
  • камен 2
  • камена 1
  • камену 1
  • камења 1
  • камење 3
  • камењем 2
  • камо 10
  • Камо 2
  • канда 3
  • кантаром 1
  • канте 1
  • кануре 1
  • кануше 1
  • канцеларија 1
  • канцеларијска 2
  • канцеларију 2
  • канџи 1
  • као 144
  • капа 4
  • капарише 1
  • капе 2
  • капела 1
  • Капела 1
  • капелу 4
  • капетан 13
  • капетана 3
  • капетане 2
  • капетановим 1
  • капетанову 1
  • капетану 4
  • капије 1
  • капији 2
  • капију 7
  • капитал 1
  • капљица 1
  • капом 1
  • капу 4
  • капут 1
  • кара 1
  • карабоје 1
  • Каравуле 3
  • караконџула 1
  • караконџулу 1
  • карактер 4
  • карактером 1
  • карам 1
  • карлицу 2
  • карта 1
  • каса 2
  • касе 1
  • катанац 2
  • катанце 1
  • катанцем 1
  • кафани 1
  • кафанском 1
  • кафану 1
  • кафе 1
  • квариш 1
  • кваси 1
  • квочкама 1
  • квочке 1
  • Квочке 1
  • керове 1
  • кеса 1
  • кесе 1
  • кеси 1
  • кесу 3
  • кидај 1
  • кикоћањем 1
  • кила 1
  • Килићи 1
  • ким 1
  • кимет 1
  • кип 1
  • кирија 1
  • киселије 1
  • кисело 1
  • киша 1
  • Киша 1
  • кише 2
  • киши 1
  • кишу 4
  • кје 1
  • клели 1
  • клео 2
  • клетва 2
  • клетве 2
  • клецнуше 1
  • климајући 1
  • климаше 1
  • климну 1
  • клином 1
  • клиса 1
  • клонулим 1
  • клубе 1
  • клупама 1
  • клупе 3
  • клупу 1
  • кљуси 1
  • кљуцаху 2
  • кључа 1
  • кључеве 3
  • кључеви 1
  • кмет 7
  • кмета 2
  • кмете 1
  • кметице 1
  • кметова 1
  • кметовању 1
  • кметовао 1
  • кметовати 1
  • кметови 1
  • кметовима 2
  • кметски 1
  • кметство 4
  • кметуј 1
  • кметује 2
  • кметујеш 1
  • Књегиње 1
  • књига 1
  • књиге 1
  • књиговођство 1
  • књигу 1
  • Ко 12
  • ко 50
  • ковчег 1
  • ковчегу 1
  • ковчези 1
  • кога 18
  • Код 1
  • код 45
  • кожа 3
  • коже 5
  • кожетина 1
  • кожетином 1
  • кожом 2
  • кожу 7
  • козе 1
  • Кој 1
  • кој 7
  • која 44
  • које 41
  • којега 1
  • којекакве 1
  • којечему 2
  • Који 1
  • који 110
  • којим 7
  • којима 3
  • којих 3
  • којој 9
  • којом 2
  • коју 19
  • кокош 2
  • кокоши 1
  • кокошима 1
  • Кола 1
  • кола 4
  • колена 1
  • колики 4
  • колико 25
  • Колико 3
  • колима 4
  • колица 1
  • колицима 3
  • колко 1
  • коло 1
  • колосеком 1
  • комад 1
  • команда 1
  • команду 1
  • Коме 1
  • коме 14
  • комесара 1
  • комешању 2
  • комшија 4
  • комшије 2
  • коначно 1
  • конгрес 5
  • конгреса 1
  • конгресу 1
  • конопље 1
  • контрола 1
  • контролише 1
  • Коњ 4
  • коњ 6
  • коња 8
  • коње 2
  • коњу 1
  • копа 3
  • копају 1
  • копамо 1
  • копању 2
  • копати 1
  • копита 1
  • коприва 2
  • копривама 1
  • кораком 1
  • кораку 3
  • коренче 2
  • коренчић 1
  • кориснија 1
  • кориснији 2
  • корисним 1
  • корисних 2
  • корисно 1
  • корисном 1
  • корисности 1
  • корисну 1
  • корист 1
  • користи 2
  • користити 1
  • корову 1
  • кору 1
  • коса 1
  • Коса 1
  • косе 1
  • косидбу 1
  • Косово 1
  • Косову 3
  • косу 1
  • котлове 1
  • котлом 1
  • коче 1
  • кочије 1
  • коџа 1
  • кошеви 1
  • кошница 2
  • кошнице 2
  • кошницом 1
  • кошницу 1
  • кошта 8
  • коштају 1
  • коштати 1
  • кошу 2
  • кошуље 1
  • крава 1
  • кравама 2
  • краве 6
  • крадеш 1
  • крадљивица 1
  • крадљивци 1
  • КРАЈ 1
  • крај 9
  • краја 3
  • крајње 1
  • крају 1
  • краљ 1
  • Краљевића 2
  • красних 1
  • кратко 4
  • крах 1
  • крв 1
  • крви 1
  • крвна 1
  • кредит 1
  • кредитира 1
  • кредитирање 1
  • кредитној 1
  • крену 1
  • кренуше 3
  • крепи 1
  • кресну 2
  • кретање 1
  • крешти 1
  • крив 4
  • криви 5
  • кривим 1
  • кривица 1
  • кривично 3
  • кривљући 1
  • Криво 1
  • кривуљу 2
  • крижају 1
  • крилета 1
  • крило 1
  • критикује 1
  • критичним 1
  • кришом 3
  • КРОВОМ 1
  • кроз 14
  • кротко 1
  • крпим 1
  • крпу 1
  • Крсман 1
  • Крсману 1
  • крст 2
  • крста 1
  • крстећи 1
  • крсти 2
  • крстим 1
  • крстио 1
  • крстише 1
  • крстове 1
  • круг 1
  • кругова 1
  • крунише 2
  • крупан 1
  • крупице 1
  • крупне 1
  • крупних 1
  • крупнице 1
  • крушка 1
  • крушке 1
  • крушку 1
  • крчага 1
  • крчаге 1
  • крчази 1
  • крчала 1
  • крџаво 1
  • крџавче 1
  • крштен 1
  • крштење 1
  • кува 1
  • кувању 1
  • Куд 2
  • куд 6
  • куда 1
  • Куда 1
  • Кузман 79
  • Кузмана 18
  • Кузмане 1
  • Кузманов 1
  • Кузманова 2
  • Кузманове 4
  • Кузмановим 2
  • Кузманово 1
  • Кузмановој 1
  • Кузманову 2
  • Кузманом 3
  • Кузману 6
  • кукавице 1
  • кукаље 1
  • кукам 1
  • кукате 1
  • кукаш 1
  • кукњава 1
  • кукумавко 1
  • кукуруз 14
  • кукуруза 1
  • кукурузна 2
  • куле 2
  • култура 1
  • културе 2
  • културне 3
  • културни 2
  • културним 1
  • културних 1
  • културно 1
  • културу 1
  • кулучим 1
  • кум 2
  • кумове 1
  • кумом 1
  • куне 1
  • куни 1
  • куну 2
  • купају 1
  • купе 2
  • Купи 1
  • купи 6
  • купила 3
  • купим 1
  • купимо 1
  • купио 6
  • куписмо 1
  • купити 2
  • Купићу 1
  • купиш 2
  • купише 1
  • куповати 2
  • куповине 1
  • куповини 1
  • куповину 2
  • купује 4
  • купујем 1
  • купујемо 1
  • купују 2
  • кураж 1
  • курбан 1
  • курталишем 1
  • кусну 1
  • Кућа 1
  • кућа 7
  • кућама 2
  • куће 26
  • кући 53
  • кућње 1
  • кућњи 4
  • кућњих 2
  • кућом 5
  • кућу 23
  • куцну 1
  • кучиће 1
  • кучко 1
  • л 4
  • лавеж 1
  • лаганије 1
  • Лагано 1
  • лагано 2
  • лажа 1
  • лажан 1
  • лаже 1
  • лажеш 1
  • лажи 1
  • лажице 1
  • лажицу 1
  • лажљивости 1
  • лажов 1
  • лажова 1
  • лажове 1
  • Лазар 2
  • Лазара 3
  • лак 3
  • лака 1
  • Лаки 1
  • лакне 1
  • Лако 4
  • лако 8
  • лакше 5
  • лакшим 1
  • лакшу 1
  • лануше 1
  • лармања 1
  • леб 12
  • леба 6
  • лебом 3
  • лебу 1
  • леве 1
  • лево 2
  • левокруг 1
  • левом 1
  • леву 1
  • Леву 1
  • легне 1
  • легнеш 1
  • лед 2
  • леђа 3
  • леђима 2
  • лежала 1
  • лежање 1
  • Лежао 1
  • лежао 3
  • леже 1
  • Леже 1
  • лежи 2
  • лејом 1
  • леју 1
  • лека 1
  • Лемез 1
  • Леп 1
  • леп 7
  • лепе 3
  • лепи 1
  • лепих 2
  • лепо 23
  • Лепо 5
  • лепоту 1
  • лепу 2
  • лепши 1
  • лета 1
  • летети 1
  • летине 2
  • летњих 1
  • лето 2
  • ли 75
  • ливадама 1
  • ливади 2
  • липе 1
  • липсавају 1
  • липше 1
  • лисица 1
  • листове 2
  • литија 1
  • лица 3
  • лице 8
  • личаше 1
  • личи 4
  • личио 1
  • лична 1
  • лично 3
  • личном 1
  • лишће 1
  • лов 1
  • ловити 2
  • ловцима 1
  • ложаху 1
  • ложичицом 1
  • лојалан 1
  • ломи 1
  • ломњава 1
  • лонац 2
  • лопове 1
  • лопови 1
  • луд 2
  • луда 4
  • лудирања 1
  • лудога 2
  • лудост 1
  • лук 1
  • луком 1
  • лумповао 1
  • лупи 3
  • лупио 1
  • лутају 1
  • лутале 1
  • лутали 2
  • лутамо 1
  • љета 1
  • љосну 1
  • љоснуо 1
  • љубав 7
  • љубави 1
  • Љубим 1
  • ЉУБИНА 1
  • љубити 1
  • Љубице 1
  • људе 20
  • људи 78
  • Људи 9
  • људима 27
  • људски 4
  • љуљају 1
  • Љут 1
  • љут 3
  • љути 1
  • љутине 1
  • љутини 1
  • љутит 1
  • љутита 1
  • љутито 5
  • љутиш 1
  • љутој 1
  • љућа 1
  • М 1
  • ма 2
  • магарче 1
  • мајка 4
  • мајке 1
  • мајку 2
  • мајстора 1
  • мајстори 1
  • мајсторију 1
  • Мајсторима 1
  • макар 1
  • макнем 2
  • мала 1
  • малена 3
  • мали 6
  • малине 1
  • мало 35
  • Мало 4
  • малу 1
  • мане 4
  • Мани 1
  • манисати 1
  • манисаше 1
  • мантије 1
  • мануше 1
  • Мањ 1
  • мањак 2
  • мање 1
  • мањи 1
  • мањкати 1
  • Марице 1
  • Марјаш 1
  • Марка 2
  • маси 1
  • масом 1
  • матер 1
  • матера 1
  • матери 2
  • материјално 1
  • мах 5
  • Махаше 1
  • махну 1
  • мачку 1
  • мачора 1
  • ме 54
  • мед 5
  • меда 3
  • међ 5
  • међу 8
  • међусобна 1
  • међусобно 1
  • међутим 1
  • Међутим 3
  • мезете 1
  • мејана 1
  • мејане 1
  • мејани 9
  • мејану 2
  • мекиње 2
  • меко 1
  • мене 33
  • мени 18
  • Мени 2
  • мења 4
  • мењаше 1
  • мерак 1
  • мери 2
  • мерим 1
  • месец 5
  • месеца 1
  • месецем 1
  • месечеве 1
  • месечно 2
  • меси 1
  • Меси 1
  • месила 2
  • месим 2
  • месиш 1
  • месној 1
  • месо 1
  • места 7
  • место 15
  • месту 4
  • мета 1
  • метара 1
  • мете 2
  • мети 4
  • метиља 1
  • Мету 1
  • мету 3
  • метули 1
  • метуо 2
  • метуше 3
  • мећао 1
  • меће 1
  • механа 2
  • механе 4
  • механи 8
  • механом 1
  • механу 4
  • механџија 2
  • мечке 1
  • мешаше 1
  • мештани 1
  • ми 176
  • Ми 18
  • мијана 2
  • мила 1
  • Милена 2
  • Миленином 1
  • мили 1
  • милина 1
  • мило 2
  • миловање 2
  • миловаше 1
  • милогледно 1
  • милозвучно 1
  • Милосаву 1
  • милосрђа 1
  • милостиви 1
  • Милош 1
  • Милоша 1
  • мимичко 1
  • мимо 3
  • мимоишао 1
  • министар 2
  • министара 1
  • министра 1
  • министри 1
  • министрима 1
  • минута 1
  • Мир 1
  • мир 4
  • мираз 1
  • мири 1
  • мирисан 1
  • мирише 6
  • миришљав 2
  • миришљавом 2
  • миришу 2
  • мирна 1
  • мирно 5
  • мирну 1
  • мирољубиво 2
  • миру 1
  • мисао 3
  • мисле 2
  • мисли 6
  • мислили 2
  • мислило 2
  • мислим 7
  • мислио 2
  • мислите 5
  • мислити 2
  • мислићемо 1
  • мислиш 12
  • митрополит 1
  • Мића 12
  • Миће 1
  • Мићо 1
  • Мићом 1
  • миче 1
  • мичемо 1
  • миш 1
  • мишицом 1
  • мишицу 1
  • мишљах 2
  • мишљаху 4
  • мишљаше 2
  • мишљење 1
  • млад 1
  • Млада 1
  • младе 1
  • младенаца 1
  • младенце 1
  • млади 1
  • младим 1
  • младић 1
  • младих 1
  • Младост 1
  • младост 3
  • младости 1
  • младунце 1
  • младунци 1
  • младунцима 1
  • млађане 1
  • млађаре 1
  • млађе 3
  • млађега 1
  • млађеје 1
  • млађи 2
  • млађу 1
  • млеко 3
  • мљацкајући 1
  • многа 1
  • многаја 1
  • многе 3
  • Многи 1
  • многи 2
  • многим 2
  • много 16
  • Много 2
  • множина 1
  • множини 1
  • мо 2
  • мога 4
  • могаде 1
  • могао 18
  • Могао 2
  • могла 2
  • могле 1
  • могли 19
  • могло 16
  • могу 45
  • могућно 1
  • могућност 3
  • Можда 1
  • можда 3
  • Може 2
  • може 61
  • Можемо 1
  • можемо 21
  • можете 7
  • Можеш 1
  • можеш 15
  • мој 23
  • моја 16
  • Моје 1
  • моје 18
  • мојега 1
  • моји 3
  • мојим 1
  • мојој 1
  • моју 11
  • молбу 1
  • моле 2
  • молебствија 1
  • молебствије 2
  • молећи 1
  • моли 1
  • Моли 2
  • молила 1
  • молим 4
  • Молим 4
  • молио 2
  • молитва 1
  • Молитва 1
  • молитвом 1
  • молитву 2
  • молити 2
  • молиш 1
  • момак 1
  • Момак 1
  • момку 1
  • мора 15
  • Мораве 1
  • морадоше 3
  • морају 7
  • морал 1
  • морала 1
  • Морали 1
  • морали 7
  • морално 2
  • моралног 1
  • Морам 2
  • морам 4
  • морамо 4
  • морао 9
  • морати 1
  • Мораћете 1
  • мораш 10
  • Море 3
  • морем 1
  • морила 1
  • мотика 1
  • мотике 2
  • мотиком 2
  • мотику 1
  • Мотку 1
  • мотри 1
  • моћ 1
  • моћи 5
  • мрав 1
  • мрава 1
  • мрави 3
  • Мрак 1
  • мрачној 1
  • мрдну 1
  • мре 1
  • мрете 1
  • мрзе 1
  • мрзео 1
  • мрзите 1
  • мрко 1
  • мрља 1
  • мрмољења 1
  • мрмољи 3
  • мртав 1
  • мртва 1
  • мртви 1
  • мртвим 1
  • мртво 1
  • мртвој 1
  • мртву 1
  • Мртву 1
  • му 178
  • мува 1
  • мувају 1
  • муж 1
  • мужева 3
  • мужеве 2
  • мужевима 1
  • мука 2
  • мукајет 2
  • муке 5
  • муком 1
  • муку 2
  • муња 1
  • муње 1
  • муњом 1
  • мутна 1
  • мутној 2
  • мутну 1
  • муфте 1
  • мучи 1
  • мучим 2
  • мучимо 1
  • мучиш 1
  • мушкарче 1
  • мушкога 1
  • НА 1
  • На 12
  • на 382
  • набавила 2
  • набавио 1
  • набавити 1
  • набавку 1
  • набавља 2
  • набрала 1
  • набрале 1
  • набрати 2
  • набусито 1
  • навали 3
  • навалили 1
  • навалити 1
  • навалише 1
  • Наведе 1
  • навеже 1
  • навејао 1
  • навек 2
  • навеле 1
  • навело 2
  • навика 1
  • Навикла 1
  • навикле 1
  • Навикле 1
  • навикли 1
  • навирити 1
  • наводаџије 2
  • наводњеним 1
  • нагађаш 1
  • нагињао 1
  • нагле 1
  • нагло 1
  • нагне 1
  • нагњечио 1
  • наговештавали 1
  • наговештаваше 1
  • наговором 1
  • нагоди 1
  • нагомилали 1
  • нагомилано 1
  • нагрђено 1
  • нагрнуше 3
  • нагура 1
  • над 6
  • нададоше 1
  • надамо 1
  • надаше 2
  • надвоје 1
  • наде 1
  • надежно 1
  • надзорни 2
  • надиже 1
  • надлежнога 1
  • надовезоше 1
  • наду 4
  • надугачко 1
  • надуо 1
  • нађе 9
  • нађем 2
  • нађена 1
  • нађеш 4
  • нађоше 5
  • наздрави 1
  • назираше 1
  • наиван 1
  • наивно 1
  • наиђе 4
  • наизменце 1
  • наишао 1
  • најближе 1
  • најближи 2
  • најбоље 3
  • најбољега 1
  • најбољи 3
  • најбољим 1
  • најбољих 1
  • најбрже 1
  • најважније 1
  • најважнији 1
  • најважнијих 1
  • највећа 1
  • највеће 2
  • највећега 2
  • највећем 2
  • највећи 2
  • највећма 1
  • Највише 1
  • највише 6
  • највиших 1
  • најглавније 2
  • најгоре 1
  • Наједанпут 2
  • наједем 1
  • наједемо 1
  • најежиле 1
  • најела 1
  • најжешћи 1
  • најзад 3
  • најмању 1
  • најмлађи 1
  • најобичнијем 1
  • најодраслијега 1
  • Најпосле 4
  • најпосле 9
  • најпоштенији 1
  • најпре 3
  • најсавршеније 1
  • најсветије 1
  • најстаријега 1
  • најстарији 2
  • најтежа 1
  • најтеже 1
  • накалемим 1
  • накалемити 1
  • наклопи 1
  • накнаде 1
  • накнадити 1
  • накопали 1
  • накосо 1
  • накриви 1
  • налагало 1
  • налажаху 1
  • налазе 2
  • налази 4
  • налазим 2
  • налазиш 1
  • налакатио 1
  • наљутим 1
  • нам 33
  • нама 20
  • намера 1
  • намере 2
  • намерно 1
  • намером 1
  • намеру 1
  • намести 1
  • наместио 1
  • наместо 1
  • намет 1
  • наметљивцу 1
  • наметну 1
  • наметнуло 1
  • намеће 1
  • намирите 1
  • намирити 1
  • намирница 1
  • намирнице 2
  • намргоди 1
  • намршти 1
  • нанесе 1
  • наоколо 1
  • наочаре 2
  • напамет 1
  • напаст 2
  • Напатили 1
  • напатио 1
  • напи 1
  • напила 1
  • НАПИСАО 1
  • наплате 1
  • наплаћивао 1
  • наплаћивати 1
  • наплаћуј 1
  • Напоље 1
  • напоље 5
  • напоменом 1
  • напоменуше 1
  • напор 1
  • напоре 1
  • напорима 1
  • напослетку 2
  • Напослетку 2
  • напр 2
  • направе 1
  • направи 2
  • направивши 1
  • направио 1
  • направише 1
  • напрасно 1
  • напред 1
  • Напредак 1
  • напредак 2
  • напредни 1
  • напреднијега 1
  • напредно 1
  • напредовању 1
  • напредује 1
  • наприча 1
  • Напротив 2
  • напрћиле 1
  • напуни 3
  • напунити 1
  • напустио 1
  • напустиш 1
  • нарастао 1
  • нараштајима 1
  • наредбом 1
  • нареди 3
  • наредила 1
  • наредиш 1
  • наричеш 1
  • Народ 2
  • народ 30
  • народа 16
  • народе 1
  • народи 1
  • народне 1
  • народни 2
  • народно 2
  • народног 1
  • народнога 1
  • народном 1
  • народом 3
  • народу 14
  • наропито 1
  • нарочити 1
  • нарочитих 1
  • нарочито 6
  • нас 36
  • насејали 1
  • насеје 1
  • наслађаваше 1
  • наслеђеног 1
  • наслона 1
  • наслоњаче 1
  • наслоњачи 1
  • наслоњачом 1
  • наслоњачу 3
  • Наслушала 1
  • Насмеја 1
  • насмеја 3
  • насмејано 4
  • насмејаше 1
  • насмеје 1
  • насменуше 1
  • наспеш 1
  • наспу 1
  • насред 1
  • насртање 1
  • наста 1
  • Наста 7
  • настави 8
  • наставила 1
  • наставили 2
  • наставише 5
  • наставља 1
  • настаде 4
  • Настаде 5
  • настадоше 1
  • Настадоше 1
  • настало 1
  • Настало 1
  • настао 1
  • настојавао 1
  • наступио 1
  • насу 1
  • насушне 1
  • натегом 1
  • натеже 1
  • натезало 1
  • натерао 1
  • натмурено 1
  • натовари 1
  • натоварише 1
  • натпис 1
  • натраг 1
  • натрпало 1
  • Натуче 1
  • наћве 5
  • наћи 6
  • наука 1
  • науке 1
  • наумила 1
  • научи 1
  • научила 1
  • научили 1
  • научио 1
  • научити 1
  • нахудио 1
  • начела 1
  • Начетворо 1
  • начин 7
  • начина 2
  • начине 2
  • начинило 1
  • начичкаше 1
  • наш 10
  • наша 4
  • нашао 1
  • Нашао 2
  • Наше 1
  • наше 11
  • нашег 1
  • нашега 6
  • нашем 3
  • наши 3
  • нашим 4
  • нашироко 1
  • наших 1
  • нашла 4
  • нашле 2
  • нашој 4
  • нашта 1
  • нашу 5
  • не 397
  • Не 42
  • неба 1
  • небеса 1
  • небески 1
  • небу 2
  • Невена 32
  • Невене 2
  • Невени 7
  • Невенин 1
  • Невенином 1
  • Невенину 1
  • Невеном 1
  • Невену 4
  • невероватно 1
  • невесела 1
  • невесео 1
  • невеста 1
  • невиђен 1
  • невин 1
  • невоља 1
  • невоље 1
  • невољу 3
  • негде 2
  • неге 1
  • Него 10
  • него 57
  • негује 1
  • неда 1
  • недај 1
  • Недај 1
  • недалеко 1
  • недара 1
  • недаћа 1
  • недаће 5
  • недеља 6
  • недеље 5
  • недељу 4
  • Недирај 1
  • недостатак 1
  • недра 2
  • недрага 2
  • нежењени 1
  • незаситљивост 1
  • незван 1
  • незвана 1
  • незнајући 3
  • незнам 1
  • незнатни 1
  • незнаш 2
  • неизмеран 1
  • неизмерном 1
  • неисправност 1
  • неистинама 1
  • нек 10
  • Нек 3
  • нека 18
  • Нека 8
  • некад 1
  • некада 2
  • некадашња 1
  • некадашњих 1
  • некако 2
  • некакога 1
  • Неке 1
  • неке 8
  • неки 25
  • неким 4
  • некима 1
  • неких 2
  • Некјеме 1
  • неко 23
  • некога 4
  • неколико 21
  • неколицина 1
  • неком 4
  • неку 5
  • некуда 1
  • нема 35
  • Нема 8
  • немаде 3
  • немају 2
  • немало 1
  • Немам 1
  • немам 8
  • немамо 8
  • Немање 1
  • немаш 5
  • немаштине 1
  • немаштину 1
  • немила 2
  • неминовну 1
  • немира 1
  • немиран 1
  • немирне 1
  • Немирни 1
  • немирним 1
  • немогуће 1
  • Немогуће 1
  • немогући 1
  • Немогући 1
  • немогућностима 1
  • немој 3
  • Немој 5
  • Немојте 1
  • немоћи 1
  • немоћна 1
  • ненавидно 1
  • Ненад 50
  • Ненада 9
  • Ненадове 1
  • Ненадову 1
  • Ненаду 2
  • ненајешнице 1
  • необична 1
  • необично 4
  • необичном 1
  • неожењени 1
  • неопходно 2
  • неопходности 1
  • неорану 1
  • неоткупне 1
  • неочекивано 1
  • непажњом 1
  • неповерење 1
  • неповерљивост 1
  • непоколебиво 1
  • непоколебљивих 1
  • непокретним 1
  • непопуњена 1
  • непопустљив 1
  • непотпуне 1
  • непоштени 2
  • неправде 1
  • непредузимљиви 1
  • непрекидни 1
  • непрекидно 1
  • непријатеља 1
  • непријатности 1
  • непромишљене 1
  • непромишљено 1
  • нерадница 1
  • нерадници 2
  • неразборитим 1
  • неразборито 1
  • нервоза 1
  • неред 2
  • несавремене 1
  • неслога 1
  • неслогу 2
  • несложна 1
  • несносну 1
  • неспремни 1
  • несрећа 1
  • несреће 1
  • несрећних 2
  • несрећница 1
  • несрећнога 1
  • несрећу 1
  • нестане 1
  • нестрпљивост 1
  • несугласице 1
  • Неће 1
  • неће 29
  • нећемо 10
  • Нећемо 2
  • нећете 3
  • Нећеш 1
  • нећеш 6
  • нећу 17
  • Нећу 5
  • неуки 1
  • неумитни 1
  • неуморно 1
  • неуспеха 1
  • неутралност 1
  • неутралности 1
  • нехата 1
  • нехотице 4
  • нечега 1
  • нечему 1
  • нечовечно 1
  • нешто 32
  • Ни 1
  • ни 135
  • Нигде 2
  • нигде 4
  • ниже 2
  • низ 2
  • низати 1
  • низдуж 1
  • низинама 1
  • није 123
  • Није 15
  • Никад 1
  • никад 24
  • никакав 1
  • никаква 2
  • никакве 1
  • никаквих 3
  • никакво 1
  • Никако 1
  • никако 14
  • Нико 1
  • нико 8
  • никога 1
  • ником 3
  • никоме 2
  • никуда 3
  • нисам 17
  • Нисам 6
  • ниси 12
  • Нисмо 3
  • нисмо 6
  • нисте 5
  • Нису 3
  • нису 33
  • Нити 4
  • нити 9
  • ниткова 1
  • ничим 1
  • ништа 26
  • Ништа 5
  • но 17
  • Но 2
  • нов 8
  • нова 2
  • новац 12
  • нове 8
  • нови 2
  • Новим 1
  • новим 5
  • новога 3
  • новом 3
  • новца 1
  • новцем 1
  • новцима 1
  • новчану 1
  • новчића 1
  • ногама 2
  • ноге 2
  • ногом 1
  • ногу 2
  • нож 5
  • ножем 1
  • ноздрвама 2
  • нос 4
  • носа 1
  • носеве 1
  • носећи 1
  • носи 5
  • носила 1
  • носило 1
  • носити 2
  • носиш 1
  • ноћ 1
  • ноћас 1
  • Ноћас 1
  • ноћашњу 1
  • ноћи 7
  • ноћном 1
  • ноћњу 1
  • ноћу 4
  • ношњу 1
  • нуди 2
  • нуђен 1
  • Нужда 1
  • нужда 2
  • нужди 1
  • нужна 1
  • нужник 1
  • нужно 1
  • нула 1
  • нуто 2
  • њ 3
  • ње 10
  • њега 42
  • његов 10
  • Његова 1
  • његова 9
  • његове 8
  • његови 3
  • његовим 2
  • његових 3
  • Његово 1
  • његово 9
  • његовог 1
  • његовога 5
  • његовој 8
  • његовом 6
  • његову 5
  • њему 13
  • Њему 2
  • њен 7
  • Њена 1
  • њене 2
  • њени 2
  • њеним 1
  • њених 2
  • њено 2
  • њенога 1
  • њеној 3
  • њеном 2
  • њену 2
  • њива 4
  • њивама 1
  • њиве 10
  • њиви 5
  • њивицу 1
  • њиву 9
  • њим 21
  • њима 19
  • њиме 2
  • њин 1
  • њиове 1
  • њих 24
  • њихов 5
  • њихова 1
  • њихове 5
  • њихови 4
  • њиховим 1
  • њихово 3
  • њиховог 1
  • њиховога 2
  • њиховој 5
  • њиховом 2
  • њихову 5
  • њој 6
  • њојзи 3
  • њом 1
  • њоме 1
  • њу 9
  • О 11
  • о 80
  • оазе 1
  • оба 2
  • обавесте 2
  • обавестила 1
  • обавестио 1
  • обавестити 1
  • обавештавања 1
  • обавештавао 1
  • обавештавати 1
  • обављају 1
  • обадва 1
  • обалу 1
  • обасја 2
  • обвезало 1
  • обе 1
  • обедовање 1
  • обелоданило 1
  • обема 1
  • обесити 1
  • обећавају 2
  • обећања 1
  • обећање 1
  • обешене 1
  • обзира 3
  • обзирати 1
  • обзираше 1
  • обзнани 2
  • обиграо 1
  • обиђе 1
  • Обилића 1
  • обичај 2
  • обичају 1
  • обична 1
  • обичне 1
  • обично 2
  • објаве 1
  • објави 1
  • објавило 1
  • објасним 1
  • објаснити 1
  • објача 1
  • објашњава 1
  • објашњавају 1
  • објашњаваху 1
  • облеће 1
  • обливен 1
  • облигације 1
  • облигацију 1
  • оближње 2
  • оближњи 1
  • оближњих 1
  • обмана 1
  • обмани 1
  • обману 1
  • обори 1
  • обрадова 1
  • Обрадоваће 2
  • ОБРАДОВИЋ 1
  • образована 1
  • образованости 1
  • образу 1
  • образујем 1
  • образујемо 1
  • обрамицом 2
  • обрамицу 2
  • обрати 1
  • обратила 1
  • обратне 1
  • обраћали 1
  • обраћаху 1
  • обреди 1
  • обредим 1
  • Обреновић 1
  • обријана 1
  • обриса 1
  • обрну 2
  • оброке 1
  • обрт 1
  • обрту 1
  • обузе 1
  • обузела 1
  • обузеше 1
  • обукао 1
  • обукла 1
  • обуше 1
  • Ова 3
  • ова 7
  • овај 22
  • Овај 3
  • Овакав 1
  • овакав 6
  • оваква 3
  • Овакве 1
  • овакве 3
  • овакви 5
  • оваквим 5
  • оваквих 2
  • овакво 1
  • оваквој 1
  • оваквом 1
  • овакву 3
  • оваким 1
  • овако 19
  • оваку 1
  • Овамо 1
  • овамо 6
  • оваца 5
  • овде 20
  • Овде 4
  • Ове 1
  • ове 22
  • овесељава 1
  • ови 3
  • Ови 3
  • овим 7
  • ових 2
  • Ово 11
  • ово 29
  • овога 17
  • овој 7
  • оволике 1
  • оволиких 1
  • оволику 1
  • оволицно 1
  • овом 6
  • овоме 2
  • ову 12
  • овца 2
  • овцама 2
  • овце 7
  • овчице 1
  • огањ 1
  • огласи 1
  • оглашено 1
  • огледа 1
  • огњишта 1
  • огњишту 1
  • огорченим 1
  • огорчења 2
  • огорчењу 1
  • ограда 1
  • ограде 1
  • огради 1
  • огрдио 1
  • огрну 1
  • огули 1
  • од 213
  • Од 9
  • одаберемо 1
  • одабирати 1
  • одабрали 1
  • одавде 2
  • Одавно 1
  • одавно 5
  • одазва 2
  • одазвали 2
  • одазива 1
  • одазиваше 1
  • одакле 2
  • одани 1
  • оданост 1
  • одате 1
  • одбаци 1
  • одби 1
  • одбијате 1
  • одбијаше 1
  • одбити 1
  • одбор 2
  • одборник 1
  • одборске 1
  • одбрану 1
  • одвађује 1
  • одвајали 1
  • одваљиваху 1
  • одведе 1
  • одвести 1
  • одводили 1
  • одвојено 1
  • одврати 5
  • одвргоше 1
  • одвући 1
  • одгајили 1
  • одгалопира 1
  • одгега 1
  • одговара 3
  • одговарају 1
  • одговарати 1
  • одговор 1
  • одговоран 1
  • одговори 9
  • одговорила 1
  • одговорити 1
  • одговорише 1
  • одговорност 1
  • оде 19
  • одева 1
  • одевала 1
  • оделу 1
  • одељак 5
  • одељени 1
  • одељку 1
  • одемо 1
  • одеш 1
  • одзив 1
  • оди 4
  • Оди 4
  • одиста 2
  • одједанпут 4
  • одједном 1
  • одјекивао 1
  • одјекиваху 1
  • одјекиваше 1
  • одјекнуше 1
  • одјури 1
  • одјурише 1
  • Одкинуо 1
  • одкуд 1
  • Одкуд 1
  • одлете 1
  • одлетеше 1
  • одликама 1
  • одликује 1
  • одложи 1
  • одложише 1
  • одлучно 1
  • одлучношћу 1
  • одма 1
  • одмажеш 1
  • одмакао 1
  • одмара 1
  • одмах 22
  • Одмах 6
  • одмене 1
  • одмену 1
  • одметници 1
  • одморе 1
  • одмори 2
  • одморила 1
  • одморим 1
  • одморио 1
  • однесе 3
  • однесеш 1
  • односи 1
  • односити 1
  • одобравам 1
  • одобравања 2
  • одобравањем 1
  • одобре 1
  • одобри 1
  • одобрио 1
  • одобрише 3
  • одобровољи 2
  • одолети 1
  • одонуда 1
  • одоцни 1
  • одоше 6
  • одраслих 1
  • Одраше 1
  • одреда 1
  • одреди 1
  • одредили 1
  • одредио 2
  • одредише 2
  • одрекнеш 1
  • одржава 1
  • одржавале 1
  • одржавали 1
  • одржавање 1
  • одржавао 1
  • одржала 1
  • одржања 2
  • одржање 1
  • одржањем 1
  • одржао 1
  • одржати 2
  • одрива 1
  • одривају 1
  • одривамо 1
  • одриваш 1
  • одсећи 1
  • одсечно 1
  • одслужи 1
  • одслужио 1
  • одстране 1
  • одстранила 1
  • оду 3
  • одуже 1
  • одужи 1
  • одужила 1
  • одужио 1
  • одужити 3
  • одузели 2
  • одузео 1
  • одузеше 1
  • одузима 1
  • одупре 2
  • одушевило 1
  • одушевљењу 1
  • одушке 2
  • одушку 1
  • ожег 1
  • ожене 1
  • ожени 2
  • оженио 1
  • ожениш 1
  • оживљава 3
  • озарен 1
  • озбиљније 1
  • озбиљно 1
  • озелени 1
  • озлојеђен 1
  • Ој 3
  • ојексичава 1
  • ока 4
  • окачени 1
  • окачењак 1
  • Окачи 1
  • оквасе 1
  • око 27
  • околини 2
  • оком 1
  • окопаше 1
  • окорева 1
  • окренемо 1
  • окрени 1
  • окрену 9
  • окренули 1
  • окренуо 1
  • окренути 1
  • окренуше 1
  • окрепи 1
  • окрете 1
  • окрећемо 1
  • окрећи 1
  • окрећући 1
  • округу 1
  • окружише 1
  • Окружна 2
  • Окружне 1
  • окружној 1
  • Окружну 1
  • окршај 1
  • окршаја 1
  • октобра 1
  • оку 1
  • окупа 1
  • окупили 1
  • окуражила 1
  • окусе 1
  • окусивши 1
  • окусио 1
  • олабави 1
  • олакшица 2
  • олакшицом 2
  • оличеном 1
  • омаче 1
  • омашише 1
  • ометају 1
  • ометало 1
  • оморину 1
  • омражено 1
  • омразе 1
  • омрзоше 1
  • он 107
  • Он 21
  • она 18
  • Она 4
  • Онај 1
  • онај 17
  • онаквога 1
  • онако 12
  • онамо 3
  • Онда 6
  • онда 71
  • онде 5
  • оне 22
  • Оне 3
  • они 69
  • Они 8
  • оним 4
  • оних 3
  • Оно 10
  • оно 38
  • онога 12
  • оној 2
  • онолике 1
  • онолики 1
  • онолико 5
  • оном 7
  • ономад 1
  • ономе 4
  • ону 9
  • опажања 1
  • опак 1
  • опали 1
  • опанке 2
  • опасно 1
  • опасност 1
  • опекла 1
  • оперем 2
  • Опет 1
  • опет 26
  • опирао 1
  • опкољен 2
  • оплавак 1
  • опозиција 1
  • опорављају 1
  • опорављање 1
  • опорављању 1
  • опорављења 1
  • опорости 1
  • оправак 1
  • оправдао 1
  • оправе 1
  • опрали 1
  • опрани 1
  • опредељена 2
  • опреми 1
  • Опрости 1
  • опрости 3
  • опростим 1
  • опростио 1
  • опростити 2
  • опружи 1
  • опсади 1
  • опсена 1
  • оптицаја 1
  • оптуживање 1
  • опучи 2
  • Општа 1
  • општа 2
  • општи 6
  • општина 2
  • општине 10
  • општини 3
  • општинска 2
  • општинске 2
  • Општински 1
  • општински 5
  • општину 1
  • општом 1
  • општу 1
  • орала 1
  • орали 2
  • орања 1
  • орање 1
  • орању 4
  • Ораовац 5
  • ораовачка 2
  • Ораовачка 2
  • ораовачке 4
  • ораовачки 3
  • ораовачких 1
  • Ораовичка 1
  • Ораовца 1
  • Ораовцу 5
  • Ораовчани 3
  • орати 1
  • орах 1
  • орахом 1
  • орач 1
  • Орачи 1
  • организму 1
  • оре 7
  • орем 7
  • оремо 2
  • орете 1
  • ореш 5
  • ори 1
  • орла 2
  • ормане 1
  • ороси 1
  • ортака 1
  • ортаци 1
  • ортачи 1
  • ору 3
  • осам 2
  • осамили 1
  • осамнаест 2
  • осамнаесту 1
  • освајаше 1
  • освану 1
  • освануло 1
  • осведочило 1
  • освести 1
  • освете 1
  • освети 1
  • осветнике 1
  • освештани 1
  • освртати 2
  • осврте 3
  • осврће 1
  • осврћу 1
  • осврћући 2
  • оседлао 1
  • осете 1
  • осети 1
  • осетили 1
  • осетио 1
  • осетити 1
  • осетљив 1
  • осетљивост 1
  • осетно 1
  • осећају 1
  • осећао 2
  • осећаху 1
  • осећаше 1
  • осигурај 1
  • осигурали 2
  • осигурам 1
  • осиромашавања 2
  • осиротели 1
  • осиротелим 1
  • осироти 1
  • осиротиће 1
  • осиротиш 1
  • оскудица 2
  • оскудна 1
  • ослободи 2
  • ослободила 1
  • Ослободили 1
  • ослободили 2
  • ослободимо 1
  • ослободио 2
  • ослови 1
  • ослушкују 1
  • ослушкујући 2
  • осмехну 1
  • осморици 1
  • оснажи 1
  • Оснива 1
  • оснивања 4
  • оснивање 2
  • оснивањем 1
  • оснивању 1
  • оснивати 1
  • основан 1
  • основана 1
  • основати 2
  • основу 1
  • особину 1
  • особити 1
  • осорљивим 1
  • оспоравати 1
  • оста 1
  • Остави 1
  • остави 3
  • оставивши 1
  • оставила 2
  • оставили 3
  • оставим 4
  • оставимо 3
  • оставио 5
  • Оставите 1
  • оставити 2
  • оставиш 2
  • оставке 1
  • Оставку 1
  • оставља 2
  • остављали 1
  • остављамо 1
  • остављао 1
  • оставштина 1
  • остадао 1
  • Остаде 2
  • остаде 7
  • Остадоше 1
  • остадоше 2
  • остаје 2
  • остајемо 1
  • остала 3
  • остале 2
  • остали 12
  • Остали 2
  • осталим 2
  • осталима 1
  • осталих 2
  • Остало 1
  • остало 2
  • осталога 1
  • остане 6
  • останем 1
  • остани 1
  • остану 2
  • остао 3
  • остатак 1
  • остати 5
  • остатка 1
  • остварила 1
  • остраг 1
  • острмоглављено 1
  • осуду 1
  • осуђује 1
  • осушено 1
  • от 2
  • отад 1
  • отарасити 1
  • отац 17
  • Отаџбине 1
  • отвара 2
  • отворени 1
  • отворенијим 1
  • отворено 1
  • отвори 5
  • отворио 4
  • отворите 1
  • отворити 1
  • отворише 2
  • отеже 1
  • отера 1
  • отиде 1
  • отидем 1
  • отидне 1
  • отиднем 1
  • отима 2
  • отимају 1
  • отимам 1
  • отимамо 1
  • отимаш 1
  • Отишао 1
  • отишао 2
  • отишла 1
  • отишло 2
  • откани 1
  • отклања 1
  • отклонила 1
  • отклонити 1
  • откопа 1
  • откос 1
  • откривена 1
  • откуд 1
  • Откуд 2
  • откуда 1
  • отмице 1
  • отмицу 1
  • отпасти 1
  • отпеваш 2
  • отпора 1
  • отпоче 7
  • отпочела 1
  • отпочети 1
  • отпочиње 1
  • отпочне 1
  • отпратио 1
  • отпутова 1
  • отпутоваше 1
  • отресе 1
  • отришући 1
  • Отуда 5
  • отуда 6
  • Оћемо 3
  • Оћете 1
  • оћете 3
  • офштина 1
  • Охрабрен 1
  • оца 11
  • оцем 2
  • оценим 1
  • оцу 4
  • очајавали 1
  • очајавање 1
  • очајнички 1
  • оче 1
  • Оче 1
  • очеве 2
  • очеви 1
  • очевим 1
  • очекивали 1
  • очекиван 1
  • очекивани 1
  • очекивао 2
  • очекивати 1
  • очекиваху 2
  • очекује 3
  • очекујемо 1
  • Очи 2
  • очи 24
  • очигледно 1
  • очију 5
  • очима 8
  • очоваднице 1
  • очувала 1
  • оџака 1
  • ошумоглавиле 1
  • па 233
  • Па 79
  • пад 1
  • падајући 1
  • Паде 1
  • паде 2
  • падне 2
  • падну 1
  • пажње 1
  • пажњом 1
  • пазар 1
  • пазаре 1
  • пазару 1
  • пази 1
  • Пазите 1
  • пак 3
  • паклиће 1
  • пакости 1
  • Пала 1
  • паламида 1
  • Палица 1
  • палицом 1
  • палицу 2
  • памет 1
  • паметан 5
  • памети 2
  • паметне 2
  • паметни 2
  • паметније 1
  • паметнијих 1
  • паметним 1
  • памука 2
  • Пандур 1
  • пандур 5
  • панталоне 1
  • пао 2
  • паприку 1
  • пара 11
  • парама 1
  • паре 22
  • Паризу 1
  • парничаре 1
  • парничарима 1
  • парничења 1
  • парничи 1
  • парничили 1
  • парничим 2
  • парничиш 1
  • Парохијани 1
  • парохијској 1
  • партизанством 1
  • партија 9
  • партије 3
  • партијске 2
  • партијских 1
  • партијској 1
  • партију 2
  • пару 4
  • пас 1
  • паса 1
  • пасемо 1
  • пасли 1
  • пастири 1
  • пастирке 1
  • пастрмом 1
  • пасуљ 4
  • пасуља 4
  • пасуљем 1
  • пасуљу 2
  • патећи 1
  • патили 1
  • патим 1
  • патите 1
  • патиш 1
  • патње 1
  • патријархалног 1
  • патриоте 1
  • пашеног 1
  • пашњаке 1
  • пева 1
  • певај 1
  • Певај 1
  • певајући 1
  • певам 2
  • певање 1
  • певао 1
  • певати 1
  • певач 1
  • певаш 1
  • певаше 1
  • педесет 1
  • пенџерче 1
  • пење 1
  • пепелом 1
  • Пера 96
  • пераћи 2
  • Пере 1
  • перезо 1
  • перем 1
  • Пери 2
  • Перин 1
  • Пером 2
  • персонал 1
  • перу 1
  • Перу 7
  • песма 6
  • песмама 1
  • песме 2
  • песмицу 1
  • песмом 1
  • Песмом 1
  • песму 5
  • пет 5
  • пета 1
  • Петар 2
  • пете 1
  • петељку 1
  • петима 1
  • петљају 1
  • петнаест 2
  • петорици 1
  • петролеум 1
  • пецива 1
  • пецкања 1
  • печата 1
  • печене 1
  • печену 1
  • пешице 1
  • пиј 1
  • пијан 1
  • пијана 1
  • пијане 1
  • пијани 1
  • пијаним 1
  • пијаница 1
  • пијаницу 1
  • пијанка 1
  • пијанке 1
  • пијанству 1
  • пијанчења 1
  • пијанчење 1
  • пијанчи 1
  • пијац 1
  • пије 2
  • пијем 2
  • пијемо 6
  • пијењу 1
  • пијеш 2
  • пију 3
  • пијући 1
  • пиле 2
  • пилетом 2
  • пилету 1
  • пилећа 1
  • пилића 1
  • пилиће 2
  • Пилићи 1
  • пилићима 1
  • пио 1
  • пиревина 1
  • пиринча 1
  • писак 1
  • писар 4
  • писари 1
  • писка 1
  • писмен 1
  • писмо 2
  • пита 20
  • питај 1
  • Питај 2
  • питају 2
  • питам 1
  • питања 1
  • питање 7
  • питањима 1
  • питате 1
  • пити 1
  • питомо 2
  • питомост 1
  • пића 1
  • пиће 2
  • пићем 1
  • пишмани 1
  • пиштоље 1
  • пиштољи 1
  • плави 1
  • Плавоњу 1
  • плакјам 2
  • пландишту 1
  • пландује 1
  • планине 1
  • планови 1
  • плану 1
  • плате 1
  • платио 4
  • платно 2
  • плаћа 2
  • плаћам 2
  • плаћате 1
  • плаћен 1
  • плач 3
  • плача 1
  • плаче 5
  • плачем 2
  • плачеш 1
  • плачу 1
  • плачући 1
  • плашило 1
  • плашимо 1
  • плашио 1
  • племенито 1
  • племениту 1
  • плен 1
  • плећа 1
  • плећима 1
  • плећкама 1
  • плод 2
  • плоднога 1
  • плоду 1
  • плота 2
  • плотова 1
  • плотом 1
  • Плуг 1
  • плуг 32
  • плуга 5
  • плугова 2
  • плугове 11
  • плуговима 5
  • плугом 5
  • плугу 2
  • пљесну 3
  • пљоску 1
  • пљуните 1
  • пљусак 2
  • По 2
  • по 95
  • побегли 1
  • победио 1
  • побеђен 1
  • побеђивала 1
  • побеђивао 1
  • побијањима 1
  • побије 1
  • побијеш 1
  • побију 1
  • побио 2
  • побити 1
  • побогу 2
  • побожно 1
  • побољша 1
  • побољшало 1
  • побуде 1
  • повадио 2
  • Повезасмо 1
  • Повезасте 1
  • повели 1
  • повео 1
  • повереник 1
  • повереника 1
  • повериоца 1
  • повериоци 1
  • поветарац 1
  • поветарца 1
  • повећега 1
  • повећи 1
  • повећу 1
  • пови 2
  • повије 1
  • повика 1
  • повикаше 3
  • повињавам 1
  • повињавати 1
  • повиче 1
  • повише 2
  • повлађиваше 1
  • повода 1
  • Поводом 1
  • повољан 2
  • повољно 1
  • Повратак 1
  • поврати 1
  • повратила 1
  • повратио 1
  • повратка 1
  • повредио 1
  • поврнуло 1
  • повукле 1
  • повуче 3
  • погазимо 1
  • погазити 1
  • поган 1
  • погачи 1
  • погинуо 1
  • поглед 3
  • погледа 17
  • погледај 1
  • Погледај 1
  • Погледајте 1
  • погледајући 1
  • погледао 1
  • погледати 1
  • погледаху 1
  • погледаш 1
  • погледаше 6
  • погледе 1
  • погледом 1
  • погледу 2
  • погли 1
  • погну 1
  • погнула 1
  • поговарало 1
  • погодан 1
  • погодбе 1
  • погодиле 1
  • погодио 1
  • погођен 1
  • погођене 1
  • Погођени 1
  • погорша 1
  • погоршало 1
  • погрбила 1
  • погреши 1
  • погрешио 1
  • погрешке 1
  • погрешци 1
  • ПОД 1
  • под 33
  • поданици 1
  • подбодене 1
  • подвикну 6
  • подвикнуо 1
  • подвоз 1
  • подвојености 1
  • подгревало 1
  • подгризале 1
  • поделе 2
  • подели 1
  • поделили 3
  • поделимо 1
  • поделисмо 1
  • поделите 1
  • поделити 4
  • Поделише 1
  • подетињао 1
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигне 1
  • подигну 1
  • подигнута 1
  • подигоше 1
  • Подиже 1
  • подиже 7
  • подизале 1
  • подизали 1
  • подједнако 3
  • подмире 1
  • подмиривао 1
  • подне 3
  • поднесе 4
  • подозривост 1
  • подрпкиваху 1
  • подругљиво 1
  • подрум 1
  • подсеца 1
  • подсецам 1
  • подскакује 1
  • подужи 1
  • подухвати 1
  • подухватљивост 1
  • подушја 1
  • подушје 3
  • пође 14
  • пођем 1
  • пођемо 1
  • пођеш 1
  • Пођи 1
  • Пођимо 1
  • пођоше 4
  • пођу 1
  • поен 1
  • пожалио 1
  • пожелети 1
  • поженили 1
  • поживи 1
  • поживим 1
  • пожњевене 1
  • Пожњесмо 1
  • Пожњесте 1
  • пожури 1
  • позавиди 1
  • позади 1
  • позадини 1
  • позадуго 1
  • позајми 1
  • позајмицама 1
  • позајмицу 1
  • позајмљиваше 1
  • позва 5
  • позвали 2
  • позвао 2
  • позват 1
  • позвати 1
  • позваше 2
  • поздрави 1
  • поздравише 1
  • позив 3
  • позива 1
  • позивом 1
  • позиву 2
  • позна 2
  • познаваше 1
  • познаде 1
  • познаје 1
  • познајем 1
  • познајемо 2
  • познајете 1
  • познају 2
  • познам 1
  • познао 1
  • познати 1
  • познато 1
  • поизврташе 1
  • пој 1
  • појава 1
  • појаве 1
  • појас 5
  • појаса 2
  • појахао 1
  • поједе 1
  • поједи 1
  • појединаца 1
  • поједине 3
  • поједини 2
  • појединим 1
  • појединих 1
  • поји 1
  • појити 1
  • појмити 1
  • појмова 1
  • појури 1
  • покаже 1
  • покажем 1
  • покажу 2
  • показа 5
  • показала 1
  • показао 4
  • показати 1
  • показаће 1
  • показаше 1
  • показиваше 1
  • показују 1
  • покаткад 1
  • покашљује 1
  • поклич 1
  • Поклон 1
  • поклон 3
  • поклониш 1
  • покој 1
  • покојни 1
  • поколеба 1
  • покошену 1
  • покрађени 1
  • покренула 1
  • покренули 1
  • покрета 1
  • покретним 1
  • покри 1
  • покривао 1
  • покрио 1
  • Покров 1
  • покупим 1
  • покућанство 1
  • покуша 1
  • Покушава 1
  • покушавале 1
  • покушавамо 1
  • покушавањима 1
  • покушаје 1
  • пола 2
  • полагано 1
  • полагаше 1
  • Полазе 1
  • полазим 1
  • полако 1
  • полегаше 1
  • поледицу 1
  • полежаше 1
  • полетеше 2
  • поливаше 1
  • полиже 1
  • политика 1
  • политику 3
  • политици 1
  • политичара 1
  • политичка 2
  • политичке 1
  • политички 1
  • политичким 1
  • политичких 3
  • политичком 2
  • полић 1
  • полица 1
  • полици 3
  • полиција 1
  • полицијски 1
  • полицијских 1
  • полицу 2
  • половину 3
  • положај 1
  • положаја 1
  • положају 1
  • положио 1
  • поломише 1
  • полугласно 1
  • полудео 1
  • полунасмејан 1
  • полунасмејано 1
  • полушапатом 1
  • поља 2
  • поље 2
  • пољопривредно 1
  • Пољопривредно 1
  • пољски 1
  • пољским 1
  • пољскога 1
  • пољску 1
  • пољу 2
  • пољуби 2
  • пољубимо 1
  • пољубише 1
  • Пољубише 1
  • помагале 1
  • помагања 1
  • помагати 1
  • помаже 6
  • помажете 3
  • помажеш 1
  • помажу 1
  • помами 1
  • Поменуло 1
  • поменуо 1
  • помешаше 1
  • помиње 1
  • помињи 1
  • помири 1
  • помирио 1
  • помирити 1
  • помиришеш 1
  • помисли 1
  • Помисли 1
  • помишља 1
  • помишљали 1
  • помишљаше 1
  • помогао 2
  • помогне 2
  • помогнемо 3
  • помогнеш 1
  • помози 3
  • помоли 3
  • помолимо 1
  • помор 2
  • помоћ 4
  • помоћи 3
  • помрли 1
  • помрчине 1
  • помрчини 1
  • помрчину 1
  • помучи 1
  • понавља 2
  • понављаше 2
  • понадувале 1
  • понајбоље 1
  • понајпријатнији 1
  • понамешташе 1
  • понашање 1
  • понедеоник 1
  • понео 2
  • понети 1
  • понешене 1
  • понижење 1
  • пониште 2
  • поново 3
  • понос 2
  • поносно 1
  • поносом 1
  • поноћ 1
  • понуде 1
  • понуди 3
  • понудио 1
  • понудом 1
  • поодавно 2
  • поораше 1
  • Поп 16
  • поп 88
  • попа 19
  • попадаше 1
  • попадија 1
  • попаше 1
  • попе 27
  • попиј 1
  • попије 2
  • попијем 1
  • попијеш 1
  • попис 1
  • пописује 2
  • попов 2
  • попова 2
  • попове 4
  • поповим 1
  • поповога 2
  • поповој 1
  • поповом 2
  • поповски 2
  • попом 5
  • поправи 1
  • поправите 1
  • поправиш 1
  • попреко 4
  • попу 4
  • попуњавају 1
  • попусти 1
  • попустимо 1
  • попустити 1
  • попушта 3
  • попуштате 1
  • поражен 1
  • поражене 1
  • Поражени 1
  • пораз 2
  • поразбуђивала 1
  • поракијаше 1
  • поред 10
  • Поред 4
  • поредак 1
  • поређам 1
  • поређане 1
  • поређаше 1
  • порез 12
  • пореза 4
  • порезе 1
  • порезилисте 1
  • порезиљен 1
  • Порезник 2
  • порезник 4
  • порезника 3
  • порезници 1
  • порезниче 1
  • порезо 1
  • порезу 2
  • поремећеним 1
  • пореску 1
  • породице 1
  • Породична 1
  • породичне 5
  • породични 1
  • породичним 2
  • породичних 1
  • породичној 1
  • породичну 3
  • поручена 1
  • Поручићу 1
  • поручиш 1
  • пос 1
  • посаветоваше 1
  • посаветујете 1
  • посаветују 2
  • посади 1
  • посао 26
  • поседаше 3
  • посеј 1
  • посеје 2
  • посејеш 1
  • посети 2
  • поскидали 2
  • поскочи 1
  • посла 4
  • послала 1
  • послали 3
  • посланик 1
  • посланика 2
  • посланици 2
  • посланицима 2
  • послат 1
  • После 3
  • после 42
  • последице 1
  • последњега 1
  • последњи 3
  • последњој 1
  • послића 1
  • послова 3
  • пословању 1
  • послове 2
  • пословима 2
  • послом 2
  • послу 5
  • послужи 4
  • послужити 1
  • послуша 2
  • послушали 2
  • послушао 6
  • послушати 4
  • послушност 1
  • посматра 2
  • посматрања 1
  • посред 2
  • посрнуо 1
  • поставили 1
  • поставио 1
  • поставити 1
  • постављаше 1
  • постављен 1
  • постављену 2
  • поставу 1
  • постакне 1
  • постао 1
  • постарали 1
  • постарало 1
  • постараше 3
  • постеље 1
  • постељу 2
  • постигли 2
  • постигне 1
  • постигнута 1
  • постиђени 1
  • постићи 3
  • постоја 1
  • постојао 1
  • постојећег 1
  • постојећега 1
  • пострада 1
  • пострадали 1
  • пострадао 1
  • постројише 1
  • поступа 1
  • поступај 1
  • поступак 1
  • поступања 1
  • посу 1
  • посуну 1
  • потегли 1
  • потерам 1
  • поткопава 1
  • поткопао 1
  • поткресавати 1
  • потмуо 1
  • потомци 1
  • потоње 1
  • потпали 1
  • потписа 1
  • Потписаше 1
  • потписујем 1
  • потпише 1
  • потпишем 1
  • потпору 1
  • Потпуно 2
  • потпуно 3
  • потражи 3
  • потраживање 1
  • потражиле 1
  • потражиш 1
  • потражише 1
  • потражује 1
  • потреба 2
  • потребе 5
  • потреби 3
  • потребна 1
  • потребни 1
  • потребно 1
  • потрес 2
  • потресеним 1
  • Потровала 1
  • потрошача 1
  • потрошачки 5
  • потрошачком 1
  • потрошим 5
  • потруди 1
  • потрује 1
  • потрчице 1
  • потурчио 1
  • поћи 2
  • поуку 1
  • похабан 1
  • похарана 1
  • похвала 1
  • похвалу 1
  • похиташе 2
  • поцепане 1
  • почасте 1
  • Поче 2
  • поче 20
  • почевши 1
  • почела 2
  • почеле 2
  • почели 1
  • почео 2
  • почетак 2
  • почетака 1
  • почетка 2
  • почетку 2
  • Почеше 1
  • почеше 11
  • почињем 1
  • почисти 1
  • почнемо 1
  • почну 1
  • почтујем 1
  • пошао 1
  • пошли 4
  • поште 1
  • поштен 2
  • поштени 1
  • поштено 1
  • поштенога 1
  • поштења 1
  • поштење 3
  • поштењу 2
  • пошто 15
  • Пошто 2
  • поштовање 1
  • поштује 2
  • поштујемо 1
  • прав 1
  • права 2
  • правац 1
  • правда 5
  • правдаше 1
  • праведнима 1
  • праведних 1
  • праведност 1
  • правећи 1
  • прави 3
  • правила 5
  • правилима 1
  • правилно 3
  • правим 1
  • правично 1
  • право 15
  • Право 5
  • правом 3
  • праву 3
  • праг 1
  • прага 2
  • прагу 1
  • прадед 1
  • празан 2
  • празника 1
  • празним 1
  • празнину 1
  • празно 1
  • практиканти 1
  • прамичак 1
  • прасе 3
  • прасићима 1
  • праска 1
  • прасну 1
  • пратиоци 1
  • праћакања 1
  • прашта 1
  • праштамо 1
  • прва 3
  • Прве 1
  • прве 2
  • Први 1
  • ПРВИ 1
  • први 20
  • првих 2
  • прво 16
  • Прво 2
  • првом 3
  • прву 3
  • Пре 1
  • пре 39
  • пребацивања 1
  • пребацујући 1
  • Пребродивши 1
  • пребродили 1
  • преброја 1
  • превалила 1
  • преваре 1
  • превари 1
  • преварио 2
  • превару 1
  • превезаљче 1
  • превезану 1
  • преврне 1
  • преврће 1
  • преврћу 1
  • превукао 1
  • превуче 1
  • преградити 1
  • Пред 2
  • пред 26
  • предаје 1
  • предајете 1
  • предвидели 1
  • предвиђен 1
  • предвиђеном 1
  • предводници 1
  • предвојише 1
  • предложи 1
  • предмети 1
  • Председник 1
  • председник 17
  • председника 3
  • председником 2
  • председнику 2
  • председничке 5
  • предсказала 1
  • предсказао 1
  • представити 1
  • представљају 1
  • представљала 1
  • представљати 1
  • предузе 2
  • предузели 1
  • предузело 1
  • предузећа 1
  • предузеће 1
  • предузимљиви 1
  • предузму 1
  • предусретљивошћу 1
  • предући 1
  • пређашње 2
  • пређашњих 1
  • пређе 1
  • пређоше 1
  • прежали 1
  • преживели 1
  • преживљавају 1
  • презиремо 1
  • презриво 1
  • прекиде 7
  • прекину 1
  • Прекинуо 1
  • преко 11
  • прекора 1
  • прекосутра 1
  • прекрате 1
  • прекратимо 1
  • прекратио 1
  • прекрсти 2
  • Прекрстите 1
  • прекрстише 1
  • прела 2
  • ПРЕЛОМ 1
  • Према 1
  • према 13
  • премежденије 1
  • премести 1
  • преметачина 1
  • премеће 1
  • премештен 1
  • пренебрегну 1
  • пренели 1
  • пренео 1
  • пренеражен 1
  • пренесе 1
  • пренеси 1
  • пренесу 1
  • пренос 1
  • преокрене 1
  • преокрет 1
  • преотели 1
  • преотмеш 2
  • препад 1
  • препоне 1
  • препорођавање 3
  • Препорођај 1
  • ПРЕПОРОЂАЈ 1
  • препорођај 4
  • препорођаја 1
  • препорођени 1
  • Препоручује 1
  • преправише 1
  • препреденом 1
  • пресадити 1
  • Пресвете 1
  • пресео 1
  • пресећи 1
  • пресеца 1
  • пресече 6
  • пресечен 1
  • прескочи 1
  • прескочих 1
  • прескочише 1
  • преслицу 3
  • престаде 1
  • престајаше 1
  • преступа 1
  • пресуди 1
  • пресудити 1
  • претека 1
  • претећи 1
  • прети 1
  • претргоше 1
  • претрчао 1
  • прећи 1
  • прећутати 1
  • преузносио 1
  • прече 1
  • пречега 1
  • пречистило 1
  • пречистимо 1
  • пречистити 1
  • Прешао 1
  • ПРЕШТАМПАНО 1
  • при 3
  • прибежишта 1
  • прибирати 2
  • прибише 1
  • приближаваху 1
  • приближи 3
  • приближио 1
  • приближиш 1
  • приближно 1
  • Прибра 1
  • прибра 3
  • прибраше 1
  • привеза 1
  • привиђа 1
  • привикаше 2
  • привирио 1
  • привирује 1
  • приводише 1
  • привредних 1
  • привредно 1
  • привремена 1
  • привремено 1
  • приговарало 1
  • придаде 2
  • придржа 1
  • придржавају 1
  • придружи 1
  • приђе 3
  • призна 1
  • признајем 1
  • признале 1
  • признањем 1
  • пријави 1
  • пријавио 1
  • пријатан 1
  • пријатељ 3
  • пријатеље 1
  • пријатељем 2
  • пријатељство 1
  • пријатну 1
  • пријем 1
  • пријема 1
  • прикажу 1
  • прикладно 1
  • приклони 1
  • прикупили 1
  • прикупити 1
  • прикупише 1
  • прилагање 1
  • прилажаху 1
  • прилазаше 1
  • прилепи 1
  • прилика 9
  • приликама 2
  • прилике 1
  • приликом 2
  • прилику 2
  • прилици 2
  • прилично 1
  • прима 3
  • примају 1
  • примакоше 1
  • Примакоше 1
  • примам 1
  • примамљива 1
  • примамљивија 1
  • примати 1
  • примаш 2
  • примаше 1
  • примедбе 1
  • примедбу 1
  • примера 1
  • прими 3
  • примила 1
  • Примили 1
  • примили 2
  • примио 1
  • примите 3
  • примити 2
  • примитивном 1
  • примих 1
  • примицаше 1
  • примичући 1
  • примљени 1
  • принели 1
  • принесе 3
  • принеше 1
  • принешену 1
  • приновак 2
  • принови 1
  • приновише 1
  • приносе 2
  • принуђена 1
  • прионуше 1
  • припада 3
  • припадајућу 1
  • припадало 1
  • припадао 1
  • припаљиваху 1
  • припеци 1
  • припиревку 1
  • приписати 1
  • припита 2
  • припитивати 1
  • приплод 1
  • приплодну 1
  • приповедаше 1
  • припремио 1
  • припремљено 1
  • припремом 1
  • припуца 1
  • припуцао 1
  • припуцаше 1
  • прирасла 1
  • приредио 1
  • приређен 1
  • прирезо 1
  • природа 1
  • природи 1
  • приседник 1
  • приседоше 2
  • пристадоше 1
  • Пристајем 1
  • пристајем 4
  • пристајемо 1
  • пристало 1
  • пристане 1
  • пристанете 1
  • пристао 4
  • пристигао 1
  • пристигоше 1
  • пристојности 1
  • приступачнији 1
  • приступило 1
  • присутни 1
  • присутних 1
  • присутног 1
  • притворно 1
  • притворност 1
  • притворством 1
  • притекнемо 1
  • притече 1
  • притиском 1
  • прихвати 5
  • прихватила 1
  • прихватио 1
  • приход 4
  • прихода 3
  • приходи 2
  • прича 4
  • причам 1
  • причама 2
  • причања 1
  • причање 1
  • Причао 1
  • причао 2
  • причати 1
  • причаћу 1
  • причаш 1
  • приче 3
  • причешћивали 1
  • причешћу 1
  • причу 2
  • пришао 1
  • пришли 1
  • пришуња 1
  • пркоси 1
  • прљавштина 1
  • проба 1
  • пробај 1
  • Пробај 1
  • Пробајте 1
  • пробам 1
  • пробамо 1
  • пробао 1
  • пробаш 1
  • пробијају 1
  • пробијаху 1
  • пробијаше 1
  • пробитачно 1
  • проведен 1
  • провео 1
  • провирују 1
  • провлачила 1
  • проводи 1
  • проводите 1
  • прогласе 1
  • прогласише 1
  • проглашена 1
  • проговори 3
  • проговоривши 1
  • проговорио 1
  • прогон 1
  • програм 2
  • прогрес 1
  • прода 1
  • продавале 1
  • продавао 1
  • продавати 2
  • продаваше 1
  • продај 1
  • Продаје 1
  • продаје 4
  • продајем 1
  • продајеш 2
  • продају 3
  • продам 1
  • Продам 1
  • продао 2
  • продати 1
  • продирала 1
  • продужење 1
  • продужи 1
  • продужило 1
  • продужише 1
  • Прође 1
  • прође 3
  • прођете 1
  • прозор 1
  • прозору 1
  • произаћи 1
  • произведе 1
  • произведеш 1
  • производе 1
  • производи 1
  • производњи 1
  • проју 2
  • прокламације 1
  • проклео 2
  • Проклет 2
  • проклетство 1
  • пролећа 1
  • пролеће 3
  • проломаћа 1
  • промаје 1
  • промени 1
  • променише 1
  • промену 1
  • промислили 1
  • промумла 1
  • промућурних 1
  • пронађем 1
  • пронађен 1
  • пронаћи 1
  • пронашао 2
  • пронашли 1
  • пропаганду 1
  • пропада 3
  • пропадају 1
  • пропадања 1
  • пропадање 1
  • пропадате 1
  • пропадне 1
  • пропаднемо 1
  • пропадну 1
  • пропала 1
  • пропалим 1
  • пропалог 1
  • пропасти 2
  • пропашће 1
  • прописан 1
  • прописане 1
  • пропушташе 1
  • пророк 1
  • просвете 1
  • просветитеље 1
  • проседе 1
  • проседога 1
  • просечно 1
  • просечнога 1
  • прославом 1
  • прославу 1
  • Проста 1
  • прости 3
  • просторија 1
  • пространа 1
  • пространим 1
  • просуто 1
  • протезала 1
  • протест 2
  • против 6
  • противан 1
  • противио 2
  • Протрља 1
  • протрљају 1
  • проћућоримо 1
  • проучава 1
  • проучили 1
  • прочеље 1
  • прочељу 1
  • прочита 4
  • прочитати 2
  • прошао 1
  • прошапташе 1
  • прошарале 1
  • проширише 1
  • прошје 1
  • прошло 2
  • прошлости 1
  • прска 1
  • прскоше 1
  • прслук 1
  • прст 1
  • прсте 1
  • прстом 1
  • пртином 1
  • пртину 1
  • Пружи 1
  • пружи 3
  • прут 1
  • прућа 1
  • пса 1
  • псета 1
  • Псета 2
  • Пси 1
  • псују 1
  • псујући 1
  • пукните 1
  • пун 4
  • пуна 4
  • пуне 3
  • пуним 3
  • пунити 1
  • пуно 1
  • пуној 1
  • пунолетан 1
  • пунолетним 1
  • пуну 6
  • пуп 1
  • пуста 1
  • пусте 1
  • Пусти 1
  • пусти 4
  • пустиле 1
  • пустињи 1
  • пустио 1
  • Пустио 1
  • пустих 1
  • Пут 1
  • пут 31
  • пута 14
  • путеве 3
  • путеви 1
  • путем 4
  • путира 2
  • путовања 1
  • путу 5
  • пуцкарала 1
  • пуче 1
  • пуши 2
  • пушке 1
  • пушком 1
  • пушку 1
  • пушта 1
  • пуштају 1
  • Пхи 1
  • пчела 8
  • пчелама 1
  • пчеланик 1
  • пчеле 15
  • пчелу 1
  • пшеницу 1
  • равна 1
  • равне 1
  • равнодушан 1
  • равнодушно 2
  • равнотежу 2
  • рад 13
  • Рад 2
  • рада 9
  • раде 12
  • радећи 1
  • ради 26
  • радије 1
  • радила 2
  • радиле 1
  • радили 4
  • радило 2
  • радим 8
  • радимо 11
  • Радину 1
  • радио 6
  • радите 4
  • радити 11
  • Радић 1
  • Радич 50
  • Радича 9
  • Радичев 4
  • Радичева 4
  • Радичеве 2
  • Радичеви 1
  • Радичевим 1
  • Радичевић 3
  • Радичевића 4
  • Радичевиће 1
  • Радичевићевим 1
  • Радичевићи 16
  • Радичевићима 2
  • Радичевих 1
  • Радичевој 5
  • Радичевом 1
  • Радичеву 2
  • Радичем 1
  • Радичу 2
  • радиш 11
  • радне 1
  • радници 2
  • радницима 2
  • радничку 1
  • раднога 1
  • радној 1
  • радњу 2
  • радо 3
  • Радована 7
  • радовима 1
  • радознало 2
  • радом 1
  • радост 2
  • радости 8
  • раду 9
  • рађ 1
  • рађају 3
  • рађаху 1
  • разабраше 1
  • разазна 1
  • разапнем 2
  • разбашкариле 1
  • разбереш 1
  • разбија 1
  • разбијају 1
  • разбије 1
  • разбистравају 1
  • разбистрила 1
  • разбише 1
  • разбојник 1
  • разборави 1
  • разборавио 1
  • разборитог 1
  • разбуди 1
  • развалили 1
  • разваљена 1
  • разведри 1
  • развеза 1
  • развезе 1
  • развезоше 1
  • развесели 1
  • развесељене 1
  • развиделило 1
  • развика 1
  • развитак 1
  • развученим 1
  • разгалити 1
  • разгласи 1
  • разгласили 1
  • разгледа 3
  • разгледање 1
  • разговарају 1
  • разговарајући 1
  • разговарали 2
  • разговарамо 1
  • разговараху 2
  • разговор 15
  • разговора 1
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговорити 1
  • разговором 1
  • разговору 2
  • разгоропади 2
  • разгрева 1
  • раздао 1
  • раздор 1
  • раздора 1
  • разиђоше 3
  • разиђу 1
  • разилазимо 1
  • разјапио 1
  • разјурио 1
  • разлаже 1
  • разлегао 1
  • разлегаше 1
  • разликом 1
  • разлог 3
  • разлога 1
  • разлогом 1
  • разложило 1
  • разложнији 1
  • разлози 1
  • разлозима 2
  • размилели 1
  • размилеше 1
  • размимоилажења 1
  • размишља 1
  • размишљања 1
  • размишљање 1
  • разна 1
  • разне 1
  • разних 2
  • разно 1
  • разносаше 1
  • разношено 1
  • разорити 1
  • разочаран 1
  • разочарењу 1
  • разрачуна 2
  • разрачунавање 1
  • разрогачи 1
  • разубеђен 1
  • разуме 7
  • разумевали 1
  • разумевању 1
  • разумеваш 1
  • разумели 1
  • разумем 2
  • Разумем 2
  • разумео 1
  • разумети 1
  • разумеш 2
  • рај 1
  • раја 1
  • раје 1
  • ракија 4
  • ракије 15
  • ракијом 2
  • ракију 11
  • раку 1
  • раме 3
  • рамену 1
  • Рана 1
  • рани 4
  • раније 1
  • ранитеље 1
  • рано 1
  • раоник 1
  • рапорт 1
  • Расипај 1
  • раскине 1
  • Расковник 3
  • расковнике 1
  • Расковником 1
  • раскомаданог 1
  • раскрвавио 1
  • раскрсници 1
  • РАСКРСНИЦИ 1
  • раслади 1
  • распад 1
  • распадати 1
  • распадне 1
  • распаднеш 1
  • распадну 1
  • распала 1
  • распало 1
  • распаса 1
  • распем 1
  • распитивати 2
  • распитиваху 1
  • распиштољи 1
  • распламте 1
  • расплинути 1
  • распознавати 1
  • расположења 1
  • расположење 1
  • расположењем 1
  • расположењу 2
  • располутити 1
  • распоређени 1
  • распоређено 1
  • распоређивао 1
  • распорио 1
  • расправљања 2
  • расправљање 1
  • распричао 1
  • распусти 1
  • растадоше 1
  • растанак 1
  • растанка 2
  • растао 3
  • расте 1
  • растеже 1
  • Растеже 1
  • растера 1
  • растијаше 1
  • растичу 1
  • растопи 1
  • растројен 1
  • растројству 1
  • раструбио 1
  • растрчале 1
  • растужили 1
  • растур 1
  • растурамо 1
  • растурао 1
  • растури 1
  • растуриле 1
  • растурим 1
  • расуле 1
  • расхлађује 1
  • расход 4
  • расходе 1
  • расцињка 2
  • рат 3
  • ратара 1
  • ратари 1
  • ратнички 1
  • ратови 1
  • ратосиља 1
  • ратосиљају 1
  • рафија 1
  • рационалних 1
  • рачун 4
  • рачуна 4
  • рачунају 1
  • рачунам 2
  • рачуне 3
  • рашта 1
  • рашчистило 1
  • рђав 2
  • рђава 2
  • рђаве 2
  • рђавим 2
  • рђаво 2
  • ревенишемо 1
  • ревизор 1
  • ревносни 1
  • ревност 2
  • ревношћу 1
  • ред 3
  • реда 1
  • редара 2
  • редаре 1
  • редарство 1
  • редове 1
  • редовна 1
  • редовне 1
  • редовни 1
  • редовним 1
  • редовно 1
  • редом 2
  • реду 1
  • редушама 1
  • режање 1
  • реже 1
  • резерве 3
  • резервом 1
  • резерву 2
  • резил 1
  • резила 1
  • резилно 1
  • Резултат 1
  • резултати 1
  • Рекао 1
  • рекао 3
  • рекла 5
  • рекне 3
  • рекнем 3
  • рекните 1
  • рекох 1
  • Рекох 1
  • рекоше 5
  • релативнога 1
  • ретка 1
  • рећи 7
  • рећиће 5
  • Рецимо 2
  • реч 11
  • рече 160
  • речи 8
  • речима 4
  • речитост 1
  • решава 1
  • решавања 1
  • решавању 1
  • решавати 1
  • решења 1
  • решење 7
  • решењем 3
  • решењу 2
  • реши 4
  • решили 2
  • решите 1
  • решише 1
  • рибе 2
  • рибизле 1
  • рибу 1
  • рика 1
  • рикну 1
  • робија 1
  • робова 1
  • робовања 1
  • робујем 3
  • робујемо 1
  • ров 2
  • рогове 1
  • рогови 1
  • рогозом 1
  • род 2
  • рода 3
  • родбину 1
  • роди 3
  • родила 1
  • родио 4
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родитељима 1
  • родност 1
  • родољубиву 1
  • родом 2
  • рођакама 1
  • рођаци 1
  • рођена 1
  • рођене 1
  • рођену 1
  • роји 4
  • ромор 1
  • ропства 1
  • роптањем 1
  • руже 1
  • ружи 1
  • ружних 1
  • ружнога 1
  • ружом 1
  • рука 1
  • рукама 12
  • руке 20
  • Руковалац 1
  • руковање 1
  • руководило 1
  • руководио 1
  • руком 7
  • руку 16
  • румено 1
  • рупе 1
  • рупи 1
  • рупу 1
  • Руси 1
  • руци 1
  • Ручајте 1
  • ручају 2
  • Ручак 1
  • ручак 6
  • ручаше 1
  • ручком 1
  • ручку 1
  • ручни 1
  • рушевинама 1
  • рушени 1
  • С 2
  • с 96
  • Са 1
  • са 111
  • сав 4
  • Сава 2
  • Савез 5
  • Савеза 7
  • Савезовим 1
  • савести 2
  • савет 1
  • савете 1
  • саветима 1
  • саветовао 1
  • сави 2
  • савршенијим 1
  • сагледа 1
  • сагорева 1
  • сагореваше 1
  • Сад 17
  • сад 90
  • сада 4
  • садашње 1
  • садашњега 1
  • садашњих 1
  • садашњости 1
  • саде 1
  • садржине 2
  • сажаљење 1
  • сажаљењем 1
  • саже 2
  • сазнаде 1
  • сазнадоше 1
  • сајбије 2
  • сакрије 1
  • сакрију 1
  • сакрили 1
  • сакрити 2
  • сакупљених 1
  • салетеше 3
  • сам 104
  • сама 15
  • саме 1
  • сами 8
  • самном 1
  • само 102
  • Само 15
  • самовољан 1
  • самога 3
  • самопожртвовање 1
  • самопомагање 1
  • самоћи 1
  • самртном 1
  • саму 2
  • Сан 1
  • сан 8
  • сандуку 2
  • сандуцима 1
  • сањања 1
  • сањаше 1
  • саонама 1
  • саоне 5
  • саонице 1
  • саопште 1
  • саопшти 4
  • саопштимо 1
  • Сапун 1
  • сапун 20
  • сапуна 3
  • сапуне 1
  • сапунчић 1
  • сапунчиће 1
  • сасвим 2
  • Сасвим 2
  • саслушање 1
  • саставимо 1
  • саставише 2
  • саставља 1
  • састављају 1
  • састали 1
  • састанак 2
  • састану 2
  • састоји 2
  • сасуши 1
  • сат 2
  • сата 4
  • сатисфакција 1
  • сатисфакцију 1
  • сатрудника 1
  • саће 1
  • Сахари 1
  • сахат 2
  • сахрани 1
  • сахранише 2
  • сахрану 1
  • сачекасте 1
  • сачекати 1
  • сачиниле 1
  • сачињавамо 1
  • сачињаваху 1
  • сачува 1
  • сачувај 5
  • сачувала 1
  • сачувао 1
  • Св 7
  • сва 9
  • свагда 1
  • свадба 2
  • свадбе 2
  • свадбеном 1
  • свадби 5
  • свађе 1
  • свађу 1
  • Свака 3
  • свака 7
  • сваке 10
  • сваки 32
  • Сваки 5
  • свако 5
  • сваког 5
  • свакога 9
  • свакодневно 1
  • свакој 3
  • свакојаких 1
  • свакојако 1
  • Сваком 1
  • сваком 10
  • свакоме 3
  • сваку 9
  • свану 2
  • свачега 1
  • свачему 1
  • свачија 1
  • свачије 2
  • свачију 1
  • Све 16
  • све 98
  • свега 3
  • свезде 1
  • свекар 2
  • свему 3
  • свест 1
  • свет 10
  • света 1
  • Свете 1
  • свети 2
  • светиње 2
  • светињу 1
  • светитељима 1
  • светле 1
  • светлуцаво 1
  • свето 1
  • светом 1
  • свету 9
  • свећњак 1
  • свећу 1
  • свечан 1
  • свечана 1
  • свечани 1
  • свечаним 1
  • свечано 1
  • свечаност 1
  • свечаношћу 1
  • свештеник 2
  • свештеничку 1
  • Сви 13
  • сви 47
  • свију 2
  • свила 1
  • свим 1
  • свима 11
  • Свима 2
  • свинчета 1
  • свиња 3
  • свињама 1
  • свиње 5
  • свира 2
  • свих 3
  • сво 1
  • свога 10
  • свој 21
  • своја 1
  • своје 37
  • својега 2
  • својим 26
  • својина 1
  • својих 14
  • својој 14
  • својом 10
  • својствено 1
  • своју 19
  • свом 14
  • сврху 1
  • свршен 2
  • свршеном 1
  • сврши 3
  • свршили 1
  • сву 6
  • свугде 1
  • свуд 4
  • свуда 3
  • се 865
  • себе 27
  • себи 10
  • седајући 3
  • седала 1
  • седам 2
  • седе 11
  • седели 4
  • седео 2
  • седети 1
  • седи 4
  • седимо 2
  • седите 1
  • седих 1
  • седиш 1
  • седне 1
  • седнице 2
  • седници 1
  • седом 1
  • сеђаху 1
  • сеђаше 4
  • секира 1
  • секиру 1
  • секну 1
  • секретарски 1
  • села 6
  • Село 1
  • село 14
  • селу 34
  • сељак 2
  • сељака 4
  • сељаке 1
  • сељани 4
  • сељанима 1
  • сељанка 2
  • Сељаци 2
  • сељаци 5
  • сељацима 5
  • сељаче 1
  • сем 4
  • семе 3
  • семена 1
  • семење 2
  • семке 1
  • сена 1
  • сенке 1
  • сено 1
  • сео 1
  • сеоска 1
  • сеоски 2
  • септембарске 1
  • септембра 1
  • сетан 1
  • сете 2
  • Сети 1
  • сетим 2
  • сетно 1
  • сетну 1
  • сетом 1
  • Сећај 1
  • сећам 1
  • сеци 2
  • сече 3
  • си 85
  • сивкаста 1
  • Сивоња 1
  • сиграју 1
  • сигуран 1
  • сигурно 6
  • сигурност 1
  • сијну 1
  • сикну 1
  • сиктериса 1
  • силази 1
  • сили 1
  • силином 1
  • силиш 1
  • силнога 1
  • син 5
  • сина 4
  • синко 3
  • синова 2
  • синове 4
  • Синови 2
  • синови 7
  • синовима 2
  • сином 2
  • синчић 1
  • сипа 2
  • сипала 1
  • сипао 1
  • сипну 3
  • сипнуше 1
  • сир 1
  • сира 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 1
  • сиромаха 1
  • Сиротиња 1
  • сиротиња 3
  • сиротиње 3
  • сиротињи 2
  • сиротињу 1
  • сиротујем 1
  • сирочићи 1
  • сисанче 1
  • ситни 1
  • ситније 1
  • ситница 2
  • ситнице 3
  • ситницу 2
  • ситну 1
  • сићушним 1
  • сјури 1
  • скамени 1
  • скапати 1
  • скидајући 1
  • скидаху 1
  • скидаше 1
  • скидосмо 1
  • скинем 2
  • скинути 1
  • склапаху 1
  • склоне 1
  • склони 1
  • склопљеном 1
  • сконцентрисавати 1
  • скопчано 1
  • скоро 1
  • скотрљаше 1
  • Скочи 1
  • скочи 4
  • скрену 1
  • скретао 1
  • скромна 1
  • скрушено 1
  • скрштених 3
  • скунаторио 1
  • скуп 1
  • скупаније 1
  • Скупи 1
  • скупи 2
  • Скупили 1
  • скупим 1
  • скупио 1
  • Скупише 1
  • скупише 2
  • скупљао 1
  • скупштина 1
  • скупштине 1
  • скупштинске 1
  • скупштинским 1
  • скупштинској 1
  • скупштинском 1
  • скут 1
  • скута 1
  • скуту 1
  • слабе 1
  • слабо 1
  • слабој 1
  • слава 2
  • славе 3
  • слави 3
  • слављеничка 1
  • славно 1
  • славу 3
  • слаже 1
  • слажете 1
  • слажу 1
  • сламе 1
  • сламу 3
  • слана 1
  • сланина 1
  • слану 1
  • слатка 1
  • слатко 2
  • слике 1
  • слику 5
  • сликујеш 1
  • Сличне 1
  • слободан 1
  • слободно 1
  • слога 2
  • слоге 2
  • слогу 3
  • сложимо 1
  • сложио 1
  • сложише 1
  • Сложна 1
  • сложни 1
  • сложно 5
  • слојева 1
  • сломијем 1
  • сломити 1
  • слуга 1
  • Слуга 3
  • слуге 1
  • слугу 1
  • служаху 1
  • служаше 1
  • службе 1
  • службу 1
  • служе 1
  • служи 1
  • служила 1
  • служили 1
  • служио 1
  • Служио 1
  • служити 1
  • служиће 1
  • служиш 1
  • слутљивост 1
  • слутње 1
  • случајно 1
  • случају 4
  • слушај 1
  • Слушај 2
  • слушају 8
  • слушајући 1
  • слушалац 1
  • слушам 1
  • слушао 5
  • слушате 2
  • слушати 4
  • слушаху 2
  • слушаш 3
  • смакао 1
  • смањиваше 1
  • сматра 1
  • сматрају 2
  • сматрали 1
  • сматрам 1
  • сматрао 2
  • сматрати 2
  • сматраху 2
  • сматраш 1
  • сматраше 6
  • сме 4
  • смедеревском 1
  • смеј 8
  • смеја 1
  • смејати 1
  • смеје 2
  • смејући 4
  • смемо 1
  • смерове 1
  • смером 1
  • смета 2
  • сметате 2
  • сметати 2
  • сметња 1
  • сметње 2
  • смеш 1
  • смешећи 2
  • смешка 1
  • смешкајући 1
  • смешну 1
  • смирио 1
  • смисла 1
  • смислили 1
  • смислу 3
  • смишљено 2
  • смо 68
  • смрачи 1
  • смрдљива 1
  • смрдљивом 2
  • Смрт 1
  • смрт 4
  • смрти 6
  • снабдели 1
  • снага 1
  • снаге 3
  • снагу 3
  • снађе 1
  • снажан 1
  • снажи 1
  • снази 1
  • снаха 3
  • снахама 2
  • Снахе 1
  • снахе 6
  • снахом 1
  • снаху 4
  • снашке 2
  • снашла 1
  • снашло 2
  • снебива 1
  • снебивају 1
  • снебивали 2
  • сневесељавати 1
  • Снег 1
  • снег 2
  • сними 1
  • снова 1
  • снове 1
  • снопове 1
  • снопу 1
  • сну 3
  • снуждено 2
  • собом 6
  • совра 1
  • совром 1
  • совру 2
  • сокак 1
  • сокаке 1
  • сокаку 1
  • сокаци 1
  • соли 1
  • солидарно 1
  • сом 1
  • сопствене 1
  • сотону 1
  • софре 1
  • спавао 1
  • спавати 1
  • спази 5
  • спазише 1
  • спас 4
  • спасе 3
  • спасењу 1
  • спасете 1
  • спасли 1
  • спасоносан 1
  • спасоносност 1
  • спасти 1
  • спекне 1
  • списак 1
  • сплеткарош 1
  • сплеткароши 1
  • спљеска 1
  • спокојно 1
  • споља 3
  • спомагају 1
  • спомените 1
  • спопаде 1
  • спопадоше 1
  • спопале 1
  • спор 5
  • споразум 1
  • споразума 1
  • споразумевају 1
  • споразумевање 2
  • споразумеше 1
  • споразумом 1
  • споразуму 1
  • споредне 1
  • спорове 1
  • спору 1
  • спотакницу 1
  • спотаче 1
  • спотицања 1
  • спотну 1
  • справа 5
  • справама 1
  • справе 3
  • справу 2
  • спрдњама 1
  • спрдње 1
  • спрдњи 1
  • спрегу 1
  • спрежну 1
  • спрема 1
  • спремати 1
  • спремаш 1
  • спремаше 1
  • спреми 1
  • спремиле 1
  • спремили 2
  • спроведе 2
  • спроводити 1
  • спротив 1
  • Спусти 1
  • спусти 3
  • спустио 3
  • срамно 1
  • срамота 1
  • Срамота 1
  • срастао 1
  • Срба 1
  • Срби 2
  • Србија 1
  • Србије 1
  • Србију 1
  • сред 6
  • средини 3
  • средину 1
  • средише 1
  • средства 1
  • среза 1
  • среска 1
  • срете 1
  • СРЕТЕН 1
  • Срећа 1
  • срећа 2
  • срећан 1
  • среће 5
  • срећни 1
  • срећу 2
  • сродио 2
  • сродити 1
  • сроза 1
  • Српкиња 1
  • српске 1
  • Српски 1
  • српски 2
  • српско 1
  • српскога 1
  • Српскога 1
  • српској 2
  • српску 2
  • сруши 1
  • срца 5
  • срце 8
  • срцем 2
  • срцу 3
  • стабилност 1
  • стаблу 3
  • ставити 1
  • ставише 1
  • стаде 7
  • стадо 1
  • стадоше 2
  • Стајао 1
  • стајао 2
  • стајати 1
  • стајаху 1
  • стајаше 4
  • Стали 1
  • стало 2
  • станете 1
  • СТАНОЈЕВИЋА 1
  • Станојка 22
  • Станојки 1
  • Станојкиног 1
  • Станојкином 1
  • Станојком 1
  • Станојку 7
  • стања 4
  • стање 6
  • стању 2
  • стара 3
  • старају 1
  • старац 1
  • старачко 1
  • старачку 1
  • старе 1
  • старешина 2
  • старешине 2
  • старешинство 2
  • стари 2
  • старијега 1
  • старији 1
  • старијим 1
  • старијих 2
  • СТАРИМ 1
  • старих 1
  • старога 1
  • старој 1
  • старом 1
  • старост 3
  • старости 1
  • стару 2
  • старца 1
  • стати 1
  • ствар 18
  • ствара 2
  • стварају 1
  • ствари 7
  • стварима 2
  • створени 1
  • створимо 1
  • створио 2
  • створове 1
  • сте 30
  • Стева 1
  • Стеван 87
  • Стевана 19
  • Стеване 4
  • Стеванов 2
  • Стеванова 2
  • Стеванове 1
  • Стеванову 1
  • Стеваном 1
  • Стевану 6
  • Стевина 1
  • стезања 1
  • стекао 2
  • стекнем 1
  • стекну 1
  • стење 1
  • стигао 1
  • Стигао 1
  • стигла 1
  • стигли 1
  • стигне 2
  • стигну 2
  • стигоше 3
  • стид 3
  • стида 1
  • стиже 1
  • стиза 1
  • стизати 2
  • стићи 1
  • стицајем 1
  • Сто 1
  • сто 17
  • Стога 4
  • стогове 1
  • Стој 1
  • стоје 6
  • стојећи 1
  • стоји 7
  • стојим 1
  • стојиш 2
  • Стока 1
  • стока 7
  • стоке 12
  • стоком 3
  • стоку 10
  • столица 2
  • столице 5
  • столицу 2
  • столови 1
  • столом 1
  • столу 1
  • стотина 2
  • сточић 1
  • сточни 1
  • сточну 1
  • страва 1
  • стражари 1
  • страна 2
  • стране 10
  • страни 3
  • странпутицама 1
  • страну 8
  • страћила 1
  • страх 3
  • страха 2
  • страховали 1
  • страхујете 1
  • страшан 1
  • страшљиво 1
  • страшна 1
  • страшни 1
  • страшној 1
  • стрва 1
  • стрве 2
  • стрвити 1
  • стрелом 1
  • стресем 1
  • стрехом 1
  • стрине 1
  • стрица 1
  • строго 1
  • стругну 2
  • ступи 1
  • ступњу 2
  • сћућури 1
  • су 218
  • сув 1
  • Суд 2
  • суд 6
  • суда 2
  • сударе 1
  • Судбина 2
  • судбина 8
  • судбини 2
  • судбину 2
  • судбоносан 1
  • суде 1
  • суди 4
  • судија 2
  • судим 1
  • судио 2
  • судити 1
  • судиш 2
  • суднице 3
  • судници 2
  • судницом 4
  • судницу 5
  • суднички 1
  • судничким 1
  • судове 1
  • суду 1
  • суђења 1
  • суза 1
  • сузама 3
  • сузбијане 1
  • сузбијао 1
  • сузе 4
  • сузу 1
  • сукоб 1
  • суме 1
  • сумњати 1
  • сумње 2
  • сумњу 1
  • сумор 1
  • суморним 1
  • суморно 1
  • суму 4
  • сунца 1
  • сунце 2
  • сунцу 1
  • сунчани 1
  • сунчаним 1
  • сунчаној 1
  • сунчаше 1
  • супрот 1
  • сурва 1
  • суседима 1
  • суседној 1
  • сусетка 1
  • сусрет 5
  • сусрете 3
  • сусрећеш 1
  • сутра 4
  • Сутрадан 1
  • суша 2
  • суши 1
  • сушне 1
  • сушу 1
  • т 2
  • та 19
  • Та 2
  • табор 1
  • Тад 1
  • тад 2
  • тада 10
  • Тај 2
  • тај 42
  • тајац 3
  • тајности 1
  • Такав 2
  • такав 7
  • Такао 1
  • такао 2
  • Таква 1
  • таква 4
  • такве 7
  • такви 2
  • таквим 7
  • таквих 3
  • такво 5
  • Таквога 1
  • таквога 7
  • таквој 1
  • Таквом 1
  • таквом 7
  • такву 2
  • такла 1
  • такнеш 1
  • Тако 24
  • тако 79
  • таког 1
  • такође 2
  • Такој 1
  • такој 3
  • таком 1
  • Таман 1
  • таман 5
  • тамани 1
  • тамњан 1
  • Тамо 1
  • тамо 17
  • танко 1
  • танку 1
  • тањире 2
  • тапара 3
  • тапију 3
  • тарифе 1
  • тачно 1
  • ташту 1
  • твога 2
  • твој 12
  • Твоја 2
  • твоја 5
  • твоје 5
  • твојим 1
  • твојој 2
  • твоју 6
  • твом 1
  • тврди 1
  • тврдоглавога 1
  • те 141
  • Те 5
  • Тебе 1
  • тебе 19
  • теби 15
  • тегобе 1
  • тежак 3
  • теже 2
  • тежину 2
  • тежиште 1
  • тежња 1
  • тежњама 1
  • тек 14
  • Тек 3
  • текла 1
  • тековина 1
  • теку 1
  • тела 1
  • телад 1
  • теле 1
  • телу 1
  • темељ 1
  • темеља 1
  • темпом 1
  • тепање 1
  • тера 1
  • Терај 1
  • терао 1
  • терати 1
  • тераш 1
  • теставим 1
  • тесто 3
  • тестом 1
  • тетке 1
  • тећиће 1
  • теча 1
  • тече 2
  • течну 1
  • теши 1
  • тешка 1
  • тешко 4
  • Тешко 4
  • тешком 1
  • тешкоћа 1
  • Тешто 2
  • ти 272
  • Ти 38
  • Тим 1
  • тим 24
  • тиме 7
  • тиранију 1
  • тих 7
  • тихи 2
  • тихо 1
  • тица 1
  • тиче 1
  • тишина 2
  • тишину 2
  • тишњом 1
  • то 250
  • То 42
  • тобом 5
  • товаре 1
  • товарећи 1
  • товарима 1
  • товарио 1
  • тог 1
  • Тога 3
  • тога 36
  • тој 5
  • током 1
  • толика 1
  • толике 6
  • толики 3
  • толиких 3
  • Толико 1
  • толико 25
  • том 26
  • томе 18
  • топло 1
  • торба 1
  • торбом 1
  • торбу 8
  • тору 1
  • точак 1
  • точења 1
  • точити 1
  • точкови 1
  • трабуњање 1
  • трава 2
  • траве 5
  • трави 2
  • траву 5
  • Траже 1
  • траже 5
  • тражећи 1
  • тражи 11
  • тражила 1
  • тражили 1
  • Тражили 1
  • тражим 4
  • тражио 1
  • тражите 2
  • тражити 2
  • тражиш 2
  • трајало 2
  • трапеза 1
  • трапезу 1
  • траћили 1
  • трбух 1
  • трвења 1
  • трг 2
  • тргне 1
  • тргнем 1
  • трговац 3
  • Трговина 1
  • трговине 1
  • тргују 1
  • Треба 4
  • треба 64
  • требају 3
  • требали 1
  • Требало 2
  • требало 8
  • Требао 1
  • требао 2
  • требаше 2
  • треби 1
  • требљен 1
  • требовању 1
  • тревио 1
  • трезвеност 1
  • тренут 1
  • тренутак 3
  • тренутка 2
  • тренутку 2
  • тренутно 1
  • треперећу 1
  • тресну 1
  • треснула 1
  • Трећа 1
  • треће 4
  • трећег 1
  • трећега 1
  • Трећега 2
  • трећем 2
  • ТРЕЋИ 1
  • трећи 8
  • трећима 2
  • трећој 1
  • трже 1
  • трзавицама 1
  • три 12
  • тридесет 1
  • тријер 1
  • тријеру 1
  • трицама 1
  • трице 1
  • трмка 2
  • трмке 1
  • трњаку 1
  • трњацима 1
  • трње 1
  • тровала 1
  • трогодишњем 1
  • троје 1
  • тројица 1
  • тројицу 3
  • троножне 1
  • троножцем 1
  • троножцима 1
  • тронутим 1
  • троскавац 1
  • трошак 2
  • трошити 1
  • трошицу 1
  • трпе 1
  • трпезе 1
  • трпезом 1
  • трпезу 1
  • трпети 1
  • трпи 2
  • трпим 1
  • трпимо 2
  • трпиш 1
  • трубни 1
  • труда 1
  • трудбовања 1
  • трудили 1
  • трудимо 2
  • трудио 1
  • трудите 1
  • трујеш 1
  • трутова 1
  • трутови 1
  • трчећим 1
  • трчи 1
  • Трчи 1
  • Ту 12
  • ту 60
  • туга 1
  • туге 1
  • туђа 2
  • туђе 1
  • туђу 1
  • тужан 1
  • тужба 1
  • Тужи 1
  • тужио 1
  • тужити 1
  • тужиш 1
  • тужним 1
  • тукла 1
  • тупио 1
  • Турака 2
  • турам 1
  • турао 1
  • тураш 1
  • турске 1
  • Турци 1
  • Турцима 1
  • тутње 1
  • тутора 2
  • туторсво 1
  • туторству 1
  • туча 2
  • тучеш 1
  • Тхи 1
  • ћата 2
  • ћатом 2
  • ће 90
  • ћемо 23
  • ћеретање 1
  • ћерпузо 1
  • ћете 6
  • ћеш 26
  • ћилеру 1
  • ћило 1
  • ћирија 1
  • ћорава 3
  • ћу 41
  • ћувам 1
  • ћумезини 1
  • ћупове 3
  • ћуповима 1
  • ћуприје 3
  • ћуприји 1
  • ћурећи 1
  • ћурићи 1
  • ћуркама 1
  • Ћурке 1
  • ћурке 7
  • ћурчиће 1
  • ћурчићима 1
  • ћутањем 1
  • ћутао 1
  • ћутећи 2
  • ћути 1
  • Ћути 3
  • У 33
  • у 516
  • уапсе 1
  • уапси 1
  • Уапсите 1
  • убеди 1
  • убедити 1
  • убедљиво 1
  • убеђењем 1
  • убеђењу 1
  • уби 2
  • убиј 2
  • убијати 1
  • убијем 4
  • убијеш 1
  • Убијеш 1
  • Убила 1
  • убила 2
  • убили 2
  • Убио 2
  • убио 6
  • убиства 1
  • убити 1
  • ублажило 1
  • убрзава 1
  • Убрзо 1
  • уважавам 1
  • уважаваху 1
  • увек 11
  • уверавамо 2
  • увераваше 1
  • увере 2
  • уверење 1
  • Уверење 1
  • уверењем 1
  • увери 1
  • уверили 2
  • уверим 2
  • уверио 4
  • уверити 2
  • увериш 2
  • уветом 1
  • Увече 2
  • увече 3
  • уводимо 1
  • увукла 1
  • увуче 1
  • угађа 1
  • угађају 1
  • угађам 1
  • угинула 1
  • углед 2
  • угледа 4
  • угледамо 1
  • углу 1
  • угнућа 1
  • Угови 1
  • угови 2
  • угоди 2
  • угодимо 1
  • угодите 1
  • угоднијега 1
  • угоје 1
  • Угребе 1
  • угура 1
  • угурсузлука 1
  • угушише 1
  • удаљаваше 1
  • удаљили 1
  • ударајући 1
  • ударање 1
  • удари 1
  • Удари 1
  • ударила 1
  • ударцем 1
  • удвостручене 1
  • удеси 1
  • удесили 1
  • удесио 2
  • удесом 2
  • удицу 1
  • удружене 1
  • удружени 2
  • удружите 2
  • уђе 4
  • уђоше 2
  • ужасан 1
  • ужасну 1
  • ужива 4
  • уживају 1
  • ужину 1
  • ужиће 1
  • Уз 1
  • уз 8
  • узалуд 2
  • узалудним 1
  • узалудно 1
  • узалудност 1
  • узбуђено 1
  • узбуђења 1
  • узвика 1
  • узвикну 9
  • узвишеним 1
  • уздахну 3
  • уздахнувши 1
  • уздиже 1
  • уздисање 1
  • уздисаху 1
  • уздићи 1
  • уздом 1
  • уздржљивости 1
  • узду 1
  • уздуж 1
  • узе 9
  • узела 1
  • узели 1
  • узео 4
  • узети 1
  • узеше 2
  • узигра 1
  • узимање 1
  • узимате 1
  • узимаше 1
  • узјани 1
  • узме 12
  • узмем 11
  • узмемо 2
  • узмеш 3
  • узми 2
  • узмрда 1
  • узнемираваше 1
  • Узнемирен 1
  • узоритих 1
  • узрока 1
  • узрујаност 1
  • узрујаношћу 1
  • уинтересираног 1
  • ујела 1
  • ујесен 1
  • ујне 1
  • Ујутру 1
  • ујутру 3
  • укажемо 1
  • указала 2
  • указаше 2
  • уклоне 1
  • уклонише 1
  • уклоњено 1
  • укопна 3
  • укопних 1
  • укор 1
  • укори 1
  • украли 1
  • укрућен 1
  • укусно 1
  • укућана 3
  • укућани 2
  • укућанима 4
  • улар 1
  • улети 1
  • УЛИЦА 1
  • улога 1
  • улогу 1
  • уложише 1
  • улуче 1
  • ум 1
  • умакне 1
  • умање 1
  • умањити 1
  • уме 2
  • умели 2
  • умемо 1
  • умео 2
  • умерава 1
  • умесила 1
  • умесим 1
  • умесиш 1
  • умесније 1
  • умесно 1
  • умесност 1
  • умете 1
  • умети 1
  • умеш 1
  • Умеша 1
  • умеша 2
  • уми 1
  • умирања 1
  • умири 1
  • умиривање 1
  • умножавању 1
  • умолити 2
  • умора 1
  • уморан 1
  • уморну 1
  • умре 3
  • умрем 2
  • умро 2
  • умствовати 1
  • уму 1
  • умудри 1
  • унапређења 1
  • унапређење 1
  • унапређењу 1
  • унезверено 1
  • унеколико 1
  • унесе 4
  • унети 1
  • уништи 1
  • уносити 1
  • унутра 3
  • унутрашњост 1
  • унуче 1
  • унучета 1
  • унучиће 1
  • Уобичајени 1
  • уозбиљи 1
  • уопште 3
  • уортаче 1
  • Уортачимо 1
  • упадали 1
  • упадаш 1
  • упадаше 2
  • упаде 6
  • упадоше 1
  • упали 2
  • упиљише 1
  • уписао 3
  • уписати 1
  • упише 1
  • упишу 1
  • уплашио 2
  • уплете 1
  • упливом 1
  • упознамо 1
  • упоређивао 1
  • упоређивати 1
  • употребити 1
  • управе 2
  • управише 1
  • управља 2
  • управљај 2
  • управљање 1
  • управљао 1
  • управљати 1
  • управо 3
  • Управо 4
  • упрегнемо 1
  • упреда 3
  • упреде 2
  • упреже 1
  • Упреже 1
  • упркос 1
  • упуством 1
  • упуте 1
  • упути 3
  • упутивши 1
  • упутила 1
  • упутио 1
  • упутише 3
  • упућујем 1
  • уради 2
  • урадили 5
  • урадио 8
  • урадити 1
  • урадиш 1
  • уредбе 1
  • уредбу 1
  • уреди 1
  • уредише 1
  • уредно 1
  • уређену 1
  • урнебес 1
  • Урош 35
  • Уроша 5
  • Урошева 1
  • Урошем 1
  • Урошу 4
  • усавршавању 1
  • усамљен 1
  • усамљеним 1
  • усвоје 1
  • усвоји 1
  • усвојио 1
  • усев 3
  • усеве 1
  • усевом 1
  • уседе 1
  • уседни 1
  • Уседни 2
  • усиљено 1
  • ускликну 1
  • услишио 1
  • услова 1
  • услове 1
  • условима 1
  • услуге 1
  • услугу 2
  • Усмрде 1
  • усни 1
  • усницом 1
  • успе 1
  • успевају 1
  • успевамо 1
  • успела 4
  • успеле 1
  • успели 1
  • успео 1
  • успеси 1
  • успесима 1
  • успети 2
  • успех 4
  • успеха 1
  • успомена 1
  • успомену 3
  • успоравале 1
  • успротивио 1
  • успротивити 1
  • усред 1
  • уста 3
  • устаде 5
  • устадоше 1
  • устајале 1
  • устајаше 1
  • устају 1
  • усталаштво 1
  • устаници 1
  • Устанка 1
  • установа 1
  • установе 4
  • установу 1
  • устао 1
  • усташно 1
  • устима 3
  • устојалу 1
  • устрану 3
  • устремише 1
  • устукни 1
  • устумарале 1
  • уступам 1
  • уступамо 1
  • уступише 1
  • усхићавао 1
  • усхићени 1
  • усхићено 1
  • усхићења 1
  • утаји 1
  • утеши 1
  • утешио 1
  • утешно 1
  • утицаја 2
  • утицајем 1
  • утишало 1
  • утишаше 3
  • Утрина 1
  • утрина 6
  • утрине 6
  • утрини 1
  • утрину 3
  • утроше 1
  • утрошили 1
  • ућуташе 2
  • ућуткиваше 1
  • Ух 1
  • ухвати 5
  • ухватили 1
  • ухватио 1
  • учеван 1
  • учевни 1
  • учестане 1
  • учи 2
  • учим 1
  • учимо 3
  • учини 3
  • учинила 2
  • учинили 1
  • учинимо 1
  • учинио 2
  • учинити 6
  • учинише 3
  • учио 1
  • Учио 1
  • учионице 1
  • учитељ 37
  • Учитељ 4
  • учитеља 13
  • учитељев 1
  • учитељеве 2
  • учитељевим 1
  • учитељевом 1
  • учитељем 4
  • учитељка 2
  • учитељке 1
  • учитељу 8
  • учиш 1
  • учо 1
  • ушао 1
  • ушију 3
  • ушима 1
  • уштап 1
  • фабрикант 1
  • фабриканта 1
  • фактом 1
  • фала 1
  • Фараонов 1
  • фермен 1
  • фесом 1
  • фотографски 1
  • фотографску 1
  • фркао 1
  • фрче 1
  • хајем 1
  • хартије 1
  • хартију 1
  • Хасан 1
  • хвалећи 1
  • хиљада 3
  • хиљаде 2
  • хиљаду 1
  • химне 1
  • хлад 1
  • хлада 1
  • хладовина 1
  • хладовини 1
  • хладом 3
  • хлеб 8
  • хлеба 7
  • ходник 2
  • хотећи 1
  • хоће 15
  • хоћемо 4
  • хоћете 1
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 16
  • хоћу 2
  • Хоћу 2
  • храм 1
  • Храм 1
  • хране 3
  • хранитеље 1
  • хранити 1
  • храњаше 1
  • Христове 1
  • Христос 1
  • Христу 1
  • хрићански 1
  • хтеде 4
  • хтедох 1
  • хтела 2
  • хтели 2
  • Хтео 1
  • хтео 8
  • хукну 1
  • хучала 1
  • хуче 2
  • цар 1
  • Цар 1
  • Цара 4
  • цара 6
  • царски 1
  • царство 2
  • царству 1
  • цвету 1
  • цела 3
  • Целе 1
  • целе 2
  • целини 1
  • Цело 1
  • цело 10
  • целога 8
  • целој 1
  • целокупно 1
  • целом 3
  • целости 3
  • целу 9
  • целцета 1
  • ЦЕНА 1
  • цене 1
  • ценим 1
  • цениш 1
  • ценом 1
  • цену 2
  • цео 11
  • цепанком 1
  • церову 1
  • Цигани 1
  • циганчимо 1
  • цигару 1
  • цигљама 1
  • цигљу 1
  • цикну 1
  • циљ 4
  • циља 1
  • циљаху 1
  • цичи 1
  • црвиће 1
  • цреп 3
  • црепуље 1
  • црепуљи 1
  • црепуљу 3
  • Црква 1
  • црква 6
  • цркве 11
  • цркви 8
  • црквиште 1
  • црквом 2
  • цркву 15
  • цркну 1
  • црн 1
  • црне 6
  • црнели 1
  • црни 1
  • црним 1
  • црно 1
  • црну 2
  • црњих 2
  • цртак 1
  • цуне 1
  • чабар 1
  • Чаир 1
  • чаир 8
  • чаира 2
  • чаиру 1
  • Чак 1
  • чак 8
  • чакшире 1
  • чарка 1
  • чаршије 2
  • чаршију 3
  • час 13
  • часник 1
  • часно 1
  • част 2
  • части 1
  • частим 1
  • часу 1
  • чаше 2
  • чашу 8
  • чворовито 1
  • Чега 1
  • чега 7
  • чека 2
  • Чекај 1
  • чекај 3
  • чекају 1
  • чекамо 1
  • чекао 2
  • чекати 1
  • чекаху 1
  • чекаш 1
  • чекаше 2
  • чело 1
  • челу 1
  • чељадета 1
  • чемер 1
  • чемера 3
  • чемерне 1
  • чему 1
  • чеп 1
  • чепркање 1
  • чепркању 1
  • чес 2
  • честитао 1
  • често 7
  • четворицу 1
  • четворо 2
  • четврта 1
  • четврти 3
  • четвртима 1
  • четвртине 1
  • Четвртог 1
  • Четири 1
  • четири 8
  • четрдесет 5
  • чеше 1
  • чибук 1
  • чибуку 1
  • чивију 1
  • чивита 1
  • чивтета 1
  • чијем 1
  • чији 1
  • чијим 2
  • чика 1
  • ЧИКА 1
  • чила 2
  • чилета 1
  • чилу 1
  • чим 11
  • Чим 2
  • чин 1
  • чини 6
  • чинили 2
  • чинило 1
  • чинимо 1
  • чинио 1
  • чините 1
  • чинити 3
  • чиниш 2
  • чиновању 1
  • чиновници 1
  • чињаху 1
  • чињаше 1
  • чист 2
  • чисте 2
  • чистину 1
  • чистите 1
  • Чисто 1
  • чисто 7
  • чистоте 1
  • чита 2
  • читав 5
  • читаве 1
  • читавих 1
  • читаво 1
  • Читаво 1
  • читавог 2
  • читавога 1
  • читају 2
  • читаоницу 1
  • читаше 2
  • чича 3
  • чл 1
  • члан 1
  • Члан 2
  • члана 1
  • чланак 1
  • чланове 1
  • члановима 1
  • чобана 1
  • чобане 1
  • чобанин 1
  • чобанчићи 1
  • Човек 3
  • човек 39
  • човека 12
  • човекове 1
  • човеком 2
  • Човеку 1
  • човеку 4
  • човечански 4
  • човече 2
  • човечијег 1
  • чу 4
  • чува 4
  • чувају 1
  • чувала 1
  • чувам 4
  • чувамо 1
  • чуване 1
  • чување 1
  • чувању 2
  • чувао 2
  • чуварност 1
  • чувати 1
  • чуваш 1
  • Чувши 1
  • чуда 3
  • Чудим 1
  • чудити 2
  • Чудно 1
  • чудо 6
  • чудовиште 2
  • чуђења 1
  • чује 2
  • чујем 2
  • чујемо 1
  • чујеш 1
  • Чујеш 1
  • чују 1
  • чули 1
  • Чули 1
  • чуо 3
  • чути 3
  • чуће 1
  • чух 1
  • чучнула 1
  • џаба 2
  • џабе 5
  • џак 4
  • џака 3
  • џакове 2
  • џаковима 1
  • џбуном 1
  • џевељање 1
  • џеп 1
  • џепа 2
  • џепу 2
  • џигерицу 1
  • шакама 1
  • шаку 1
  • шале 1
  • шали 1
  • шалу 1
  • шамарима 1
  • шамије 2
  • шантаве 1
  • шапућући 1
  • Шаров 1
  • Швабе 1
  • швапску 1
  • швињке 1
  • шерет 2
  • шес 1
  • шесет 2
  • шест 5
  • шесте 1
  • шесторо 1
  • шећера 1
  • шију 1
  • шикну 1
  • Шиља 8
  • Шиље 1
  • шиљкач 1
  • Шиљо 1
  • Шиљом 2
  • Шиљу 1
  • широм 1
  • школа 1
  • школе 3
  • школи 8
  • школовани 1
  • школска 1
  • школску 1
  • школу 3
  • шкрипну 1
  • шљивар 1
  • шљиве 3
  • шоље 2
  • шрафофе 1
  • шта 121
  • Шта 50
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штап 1
  • штедионица 2
  • Штедионица 2
  • штедионице 1
  • Штедионице 2
  • Штедионици 1
  • Штедионицу 1
  • штедионицу 3
  • штедњу 1
  • штета 2
  • штете 2
  • штети 1
  • штетни 1
  • штетник 1
  • штету 1
  • штифлетнама 1
  • Што 12
  • што 248
  • штогод 4
  • шубару 1
  • шумама 1
  • шуме 1
  • шурњаја 1
  • шушну 1
  • шчепала 1
33916 matches
р. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, мех 
напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко,  
</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке  
ове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као 
у био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредеље 
 имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад 
во офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џа 
не! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S}  
е справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзон 
 сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама 
 Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанк 
 цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштв 
 једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете виде 
предовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на ум 
 Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> 
 <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С о 
пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа за 
значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта  
етовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их 
стројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени  
и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да не 
ан је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад как 
еван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p> 
гло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаћ 
и добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остат 
 најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао  
овек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86 
а је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>16 
ани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да г 
шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S}  
 <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- До 
позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="ch 
ат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа б 
м женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека 
кова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама 
су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасало 
<p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један о 
и.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учи 
ријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвез 
арма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} От 
да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше об 
а, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти  
арад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, 
т и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима. 
да проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћи 
оје суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по 
теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне 
угој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу  
ци, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису  
.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се 
 божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед  
 можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми треба 
праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Преп 
ако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез п 
м.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p 
 кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке. 
 Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће не 
е под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „шв 
., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба 
рада, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ с 
и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p>  
о што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— Т 
оше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као не 
анојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} С 
 роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене с 
споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале че 
ут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао г 
>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ов 
 разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамња 
дини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љ 
Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пе 
 ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" / 
ст хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n=" 
 припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о 
 и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву рук 
дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које с 
, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мисли 
м гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, —  
зман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> 
сциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао б 
<p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек 
 могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар  
ац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света  
а прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад  
м све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Под 
или и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео 
: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац п 
 који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверава 
теванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не к 
а не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала јо 
и се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине,  
што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу с 
л и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p 
а за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загле 
 је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Су 
 живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су живо 
 Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и за 
м ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> < 
м живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко 
 препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да б 
мо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш 
гу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трм 
ћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упути 
 у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви с 
мислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и не 
е да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи 
 и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина.  
шју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стев 
мановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињават 
га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју ш 
, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из к 
хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној  
из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чу 
и ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде,  
 тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о ње 
 власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S}  
хи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, 
I.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је 
лон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из  
о, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Р 
то да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а д 
 зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Жи 
.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло п 
као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде брков 
а га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке 
и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се 
ивети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? —  
ћу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мис 
ене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај  
љено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици 
 <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде по 
 си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати,  
во шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећ 
ли на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска  
ке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја ј 
род живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи  
се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мис 
 <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— 
у се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је т 
а сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S 
} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексича 
 сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда изла 
ад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi> 
.. и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Нев 
 остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењ 
ру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.< 
ан зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да с 
е за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми. 
но, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дуж 
се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од ст 
хватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и 
како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прск 
<p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гроб 
— Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и у 
ху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком  
е.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сло 
учеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>—  
го растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p> 
дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње 
и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти  
е Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан гла 
.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Па 
ам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога 
сар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта 
ик.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није так 
— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које 
руга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да на 
огу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— П 
 бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца 
уњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готов 
ве штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- И 
над.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужил 
снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече  
дене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> < 
ма може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм з 
змирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Од 
њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они на 
у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S 
 је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.< 
аво да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од  
ко је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, св 
 се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Најед 
сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p> 
>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им 
ицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћупри 
 Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љут 
ржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослобод 
 знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну  
ош, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задив 
!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n=" 
 је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него 
 више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах д 
— Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми т 
 <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се  
и мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити 
угим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне 
жу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задру 
што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати 
је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и друг 
укуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, 
 тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред суд 
излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, кој 
ани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и с 
еким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речим 
 овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и чов 
 интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, с 
ана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његов 
тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио 
а њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да вид 
 ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведе 
што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи  
а повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мут 
 заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и  
едва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жен 
 сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи п 
 ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> же 
је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво д 
елих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу 
часте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Д 
 И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад се 
а излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти  
и не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин  
и наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њ 
а оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати доб 
бе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати  
нуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина ч 
рскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— А 
 зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рек 
аше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скида 
ости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива 
човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Бож 
звали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан 
<p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи 
и је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године уп 
га годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 
адесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљор 
га стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на  
</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препо 
има по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, изви 
 с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p 
{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни п 
де из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb  
купљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима 
пун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила  
 Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, к 
ер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке зад 
ју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, па 
никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} 
ш је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је  
ки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак 
о.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је  
 кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сеч 
се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет 
смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p>  
вета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и  
/p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседа 
јану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Н 
дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабог 
и спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као к 
те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и  
а да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>—  
колико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стар 
ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p>  
 надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе. 
о сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Ст 
— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам 
 нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу  
крсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их  
> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Сте 
зајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван  
вар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S 
 тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани,  
лости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљиво 
{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигу 
нога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</ 
љем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се  
 да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а 
ује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу с 
авез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако  
 поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и  
воје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подиз 
о је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на збо 
упштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки од 
егов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сма 
земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а св 
чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> 
хнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико веко 
 њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на 
ку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође 
киваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суд 
о да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта б 
ман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље: 
ма изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кућ 
 него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{ 
то нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе  
ри се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одоб 
 то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да  
и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стева 
ри гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по  
<p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и  
>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Ни 
адрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећем 
де.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене  
 треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да с 
дазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у пар 
благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S 
ежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би  
ошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пер 
у је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ра 
</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapt 
ав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити  
ризнале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда м 
жавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо јед 
видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има 
проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други се 
ај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак ц 
Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изгл 
узман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера п 
ден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди  
ате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лаза 
ори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречисти 
диш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија нег 
ће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како  
 поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинул 
> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нис 
 више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу  
 будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако с 
S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар н 
дно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> 
ник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си 
 ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.< 
део без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе м 
убав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће 
ико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? —  
коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— 
а замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је 
Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да ви 
итих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечн 
ог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година,  
Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</ 
 тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му п 
 сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини 
рзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили коли 
 не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога чо 
аш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да сва 
елели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран т 
ма да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад 
мо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако цени 
и ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или 
 радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — из 
лике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку  
 <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n=" 
 себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мр 
да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу 
 а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше цр 
Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p> 
н чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Им 
разди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо 
ике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и ниј 
p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пит 
и имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овц 
 други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кме 
је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p> 
мо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али 
 да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S}  
е и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе!  
ожеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече 
 купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, 
 паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</ 
змеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман  
и је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је каз 
м а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич д 
лиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо,  
ан и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из неда 
{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Ј 
и, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћк 
погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овак 
и неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево 
 ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да  
има и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи  
рих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срб 
упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те 
ије казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути 
ова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају 
ека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузе 
та ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане 
сла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, 
ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши 
ве, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— 
сам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се  
а човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њег 
е?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} И 
ке бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју  
учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — н 
им леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, та 
ао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ћ 
<p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад кр 
! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то из 
да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећ 
орали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да  
ави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов с 
се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је 
 колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча  
 отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче  
нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похи 
је, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова 
и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> < 
е могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да ј 
} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и 
 је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуж 
ку одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежал 
а се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> 
ови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да 
 Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, с 
l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш з 
бова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час  
 камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног каме 
селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она такв 
аше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p>  
унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући з 
екрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан прем 
{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, ок 
S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти  
прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево 
згоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трж 
у ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти м 
Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут  
идесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва на 
и.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам ње 
аног ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p 
само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док н 
 Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар  
 Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде 
, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе  
још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу,  
де Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него  
ање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угур 
акрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене —  
љава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очек 
уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте 
ви доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>—  
 си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом 
да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и  
, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’- 
рате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара 
оворили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не  
 не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли б 
 урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} 
 немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да  
n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако 
 чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онд 
/p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од  
пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма приста 
ло.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, ка 
 их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и п 
ше Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да уго 
о.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију,  
кан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се т 
, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Жи 
другину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда  
 Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p>  
 му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S}  
а уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако ј 
еки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, н 
</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене т 
ило част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Н 
у ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркв 
 и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни  
— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како 
/p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш  
е могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из мо 
орају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пун 
 Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p 
то, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га т 
обајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, о 
делити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Ради 
еп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа 
, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге 
послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер 
о од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то  
којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p 
 ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде о 
о би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти 
мбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да 
, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан са 
 <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb 
 капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с па 
“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују 
гледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате прав 
ад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко ј 
, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да 
и камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло д 
тише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчела 
ожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо ве 
ан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се ра 
 нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово 
а тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже шт 
изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу  
, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од ко 
рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p 
ље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити 
дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не мо 
на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових 
а је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врат 
>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну п 
ио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало де 
ију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до 
однесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задр 
се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је мо 
општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом  
а плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључ 
е празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повиња 
да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајм 
Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћет 
лико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа  
ра су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одм 
ље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсм 
бро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— 
астоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли п 
и си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама 
а ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да 
.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то  
ам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у пресли 
ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чу 
тврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да см 
е примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Ника 
шу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да  
терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S}  
 на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као шт 
је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта  
, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе 
хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришућ 
ујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да поп 
о рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не п 
о ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и 
био, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато  
а рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку. 
уђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам. 
апију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p 
огрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том  
ам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чи 
одиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на ст 
ера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Саве 
 гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван 
S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џ 
Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их прис 
атак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да ни 
 потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да т 
Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И  
/p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и 
} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не п 
, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да 
</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не 
ш.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и ш 
ари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућутк 
је му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интере 
Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Ко 
прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем д 
Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали саве 
p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Пр 
вошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога  
>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не ст 
 ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нис 
лико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта св 
 напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и  
рузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре бе 
ико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте 
оштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> 
ако сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа м 
о друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око о 
је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</ 
.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. 
ма, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком г 
 Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се 
ри у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расход 
вна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја им 
ца даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узме 
ога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљење 
бав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобров 
има.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још  
рудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друш 
<p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за про 
> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту в 
p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пе 
 Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са свој 
е смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> 
ју, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећ 
тивнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измен 
говац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су  
упштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно  
шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се  
</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди  
а с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљил 
 и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о 
— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А  
.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за 
и његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{ 
у браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} 
пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се 
 <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, им 
теве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас п 
 Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да н 
радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекује 
орадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их 
у!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треб 
? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти см 
хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш? 
ељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше јед 
е бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупа 
попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да 
дмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S 
 разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који по 
хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пче 
њаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште р 
ако тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Жив 
 вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људ 
ити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда с 
у, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, 
има да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде је 
ајвећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У то 
 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен 
ан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S 
растао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују ко 
рчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>палам 
е за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задоб 
лавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека ко 
 за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу не 
са му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кора 
толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{ 
гли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о 
ања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је освед 
 у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се м 
и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише 
живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не нала 
исам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи. 
ру за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша 
али.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том  
ам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — п 
ромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пу 
 Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десе 
још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспех 
 мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где н 
 што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} 
оли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S}  
ак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да г 
ка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојен 
ла онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где д 
после од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за 
ли, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пу 
о деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним 
 он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко  
а се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не  
снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може  
маном.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да жив 
чи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово 
и би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киш 
вејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Сте 
 што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних д 
едала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p> 
о и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не  
у да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако л 
ко ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама гроз 
те да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не долик 
не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Куз 
ни?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо 
и се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља  
Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом 
да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>вр 
кад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у 
су новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залог 
ућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његов 
, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила ј 
ем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, т 
е је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је  
опље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном 
то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљ 
е поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, не 
ам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио!  
.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p 
ине једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката 
е председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад  
а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њих 
казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћем 
>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео б 
о, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде ова 
— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мо 
.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој зад 
дим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p> 
— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} Т 
је се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим проп 
теван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја  
брога домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Ра 
кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш 
> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све  
и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео им 
тојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази 
0 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда г 
 људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивос 
 године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати х 
аре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико 
двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се п 
id="SRP19091_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за 
="SRP19091_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радиче 
> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџа 
меше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које п 
одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потег 
и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој ј 
ену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична 
 чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као по 
из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он  
а да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно 
, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о коп 
 би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Ж 
 кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.< 
о сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова 
— „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац и 
е и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пр 
 гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слу 
је и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресе 
Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од  
кање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе  
 наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним реше 
 вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно  
ваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им  
ован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван в 
да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледа 
p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да  
венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја уз 
од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? —  
асно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те 
да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово  
и главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита  
 поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи.  
машаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по с 
 и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам 
лазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш 
ности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>—  
, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога 
да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ  
за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и цел 
слиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земљ 
"36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зн 
то је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би ус 
одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се под 
енама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, 
мана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још јед 
Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" / 
 и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи по 
ко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и пр 
у да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ  
ати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотик 
 јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, паму 
иком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до мест 
 ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смр 
тове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више 
ише него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, го 
Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никак 
утамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива 
у га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. —  
општи жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је до 
ду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посет 
ом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову р 
био, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као он 
} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> < 
уди у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли зад 
 суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C 
р човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах  
е Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богор 
вадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не саче 
p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. види 
 би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у 
који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жми 
а деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје бог 
е сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па за 
p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> 
 је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и н 
за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У т 
пшти смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и зак 
е да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за у 
.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и ми 
} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{ 
оворити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?< 
а тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасу 
изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам  
био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад 
/p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и 
ва.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда киш 
за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>А 
 опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше  
вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који 
дно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено в 
дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Наст 
жаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бад 
еца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зат 
ан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живан 
дврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако го 
би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да ок 
 онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше свако 
х друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих г 
, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, 
се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позва 
уна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p>  
е Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!. 
му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гра 
Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Т 
е му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За  
ара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио 
ли, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резер 
ј се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један п 
 био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!< 
 донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и 
 не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задру 
бор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се 
.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, ка 
е ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И т 
I.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати  
 иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Ж 
 једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им  
адити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У то 
 па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станој 
оликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају 
змири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направ 
изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет. 
ан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај к 
ном пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Жив 
ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, ве 
вакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но  
он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у см 
 можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму 
ишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета 
 Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се 
и коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да т 
се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А прису 
досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док с 
исо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па г 
р за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још 
ом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши о 
ш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p> 
амо да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...< 
е изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, сам 
ир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако  
ра.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут за 
ече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: д 
ни понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће 
домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не з 
 механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас 
 мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. 
мо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела 
ослуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хте 
та ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну  
и одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одабер 
и, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за 
рош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p> 
Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> < 
 <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој 
" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудн 
 у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили 
и да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Из 
е, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша  
нем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — р 
 лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, а 
 њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, 
 Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест про 
аслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива  
 огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикн 
ди воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи  
и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, св 
ући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шт 
е, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео  
ди, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} А 
е са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Стано 
радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти  
нов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао 
џију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p 
} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибани 
х вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бега 
<p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p> 
осио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, з 
 да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви  
лугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегне 
 се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> < 
 плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и  
едини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше ј 
 свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подјед 
ла та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се  
 То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, 
ј ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака 
лике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти 
ужној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна ра 
} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико  
д виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p> 
ем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао буд 
једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи 
етну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започе 
те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“ 
и кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона 
ења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини кор 
ичке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контр 
} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> 
 ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо 
рабуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати св 
лата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вр 
„овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно  
инске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такв 
 било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу 
 он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише  
.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да 
ан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Ж 
обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље сво 
, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на  
 његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поо 
грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри д 
ода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Ради 
арад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се в 
држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било д 
о точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> ј 
оста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве г 
 године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леб 
му најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што  
нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога 
имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то д 
/p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да  
еш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је пре 
 на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, 
 Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње н 
сти председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сма 
 недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву з 
родом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну 
више започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се 
а врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Ј 
во.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај он 
боким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво  
брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било л 
ова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер п 
 учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише 
ј Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни за 
и.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били 
крећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за шт 
 Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— 
ати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се 
!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све  
> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне. 
ћао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на  
и док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је  
згубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх глав 
јутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и кам 
барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо 
МПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М 
дени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше д 
 <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста 
ме од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семе 
Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал 
еких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто 
/p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре 
 редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да изби 
с на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима,  
мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кук 
седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је  
пају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их п 
но и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише 
 попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените 
годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљор 
певао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се под 
е једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле 
е.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се пром 
шци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен ко 
.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани  
вите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p>  
неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} С 
их људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S}  
 вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писа 
</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} 
.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да  
њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окрша 
дна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која 
е још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <p 
е{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњавах 
азак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе п 
ли Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарс 
им задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољ 
Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је дома 
9091_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде поза 
, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приред 
ај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село 
аре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, с 
 <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} 
ава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз з 
били сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу. 
 бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој  
де он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари  
его попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови  
19091_C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и н 
смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећ 
здржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што  
а, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на т 
чераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни це 
{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим з 
ад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док са 
а доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} А 
ота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика д 
раћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко  
из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безу 
оговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати 
оге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што  
1_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долази 
дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима  
пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учи 
икако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад 
штеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106"  
 га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред к 
е, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарск 
дима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А она 
а му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та у 
расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да и 
 на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше д 
 и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан 
рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n= 
продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах п 
 спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Жив 
 се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да 
} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ  
 главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Ле 
p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је  
ом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно  
т се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је  
 Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекињ 
ружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мува 
га позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њем 
 погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође  
 срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S 
У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила  
еће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза пл 
</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одј 
 га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а н 
адич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше ка 
жње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они с 
прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S 
жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и пос 
ту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих 
ај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’ 
 па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цар 
 Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ов 
ели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се гов 
е поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ру 
дну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А он 
у и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отв 
 сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи 
таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, 
ници и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву госпо 
обио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу 
озден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том 
ди својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толики 
а то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са св 
 радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шт 
времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовим 
асачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво з 
 криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих  
од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онд 
ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p 
е пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни т 
 заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич? 
ме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити дом 
каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задр 
 ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према за 
{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га за 
/p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бо 
аш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи! 
е и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом 
у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с бр 
{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама води 
 испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква  
учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад забо 
p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто  
, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, б 
и сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемо 
е било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
п-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, —  
 да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> 
Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли т 
а!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> < 
д сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја  
да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зн 
ставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако 
и, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас п 
ога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> < 
вена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ам 
Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта им 
редит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> 
с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и 
, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели  
је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уро 
нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој з 
/p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим ра 
је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим т 
еба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли 
— придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само!  
садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, 
и да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Ст 
, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку к 
д је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он 
што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постој 
те земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p> 
ао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твог 
га!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.< 
њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да  
 погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до 
ниште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од н 
 осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трња 
оји високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по н 
 нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете г 
о протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за о 
 другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ак 
 Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повер 
а углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејани 
{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због  
живим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот  
 <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у 
 и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања,  
— питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} 
дужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продај 
p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје 
 од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам 
 Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, ш 
p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече К 
ако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с 
има.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Ид 
ради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S 
упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та теж 
можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у  
а и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве 
кнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од р 
но потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише  
вите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и сток 
е зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од ме 
 пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дош 
и.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај пре 
вољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би 
а <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле поср 
ло ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> < 
ам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш ту 
ворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта  
ди, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S}  
окушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је  
ад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А о 
дан за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за дру 
да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да 
10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S 
 стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове к 
о с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар  
ра у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш наро 
х, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени 
 сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме з 
Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, ка 
у. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па и 
ежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замер 
</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога зан 
има, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, —  
стане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навик 
 да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одм 
 „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четир 
сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ам 
} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крс 
е за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава посл 
не и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се 
</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није 
на, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени с 
о свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и 
 стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затек 
 ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.< 
} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих по 
и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готово 
да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао зе 
оба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.< 
 су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А 
— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, д 
им, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и чет 
 се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да жив 
 — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли 
е више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у изв 
деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то 
>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта 
л никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јев 
ни сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич 
тиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што с 
друзи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— О 
 ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!< 
о Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање 
у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учев 
обар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па ми 
е, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли 
ишта, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме 
 предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде 
 радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да  
ера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху по 
ан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не каже 
е састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају ради 
ју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери  
ти и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува ст 
{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је по 
 друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо пр 
ољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су 
 мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.< 
а вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне  
d="SRP19091_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек за 
ли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се разм 
страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зат 
е, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја! 
орени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала рас 
оследњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да п 
ам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине,  
ва, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазв 
 дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} По 
схићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену уну 
</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње 
и, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо сво 
а у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити 
или као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледа 
удо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним пут 
p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер д 
 то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нут 
нђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p 
и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време оп 
и га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, м 
ртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене 
заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођ 
 све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, љу 
 друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе 
и, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који 
 морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред т 
к побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било ду 
реће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је инт 
н на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја 
 са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припрем 
су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено,  
води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, 
све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође 
и је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми н 
и чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви рад 
ајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>—  
би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква ск 
>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Б 
земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој св 
ма овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, 
 Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И т 
и нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p 
био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— 
о народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји це 
убљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <miles 
, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започ 
ођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни 
Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је сам 
ићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одуж 
је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обм 
м члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварил 
 Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} 
м о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље о 
један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман 
на.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им ј 
ла сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у ра 
и им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без 
 себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у О 
ака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припа 
љевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да в 
викну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и 
 дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале,  
ењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} 
чито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је 
 је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и 
ило док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске  
 је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пуш 
.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви 
ли заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи 
невну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник ка 
се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, цел 
препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим  
 Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p 
 добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале  
 А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живље 
То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је о 
 а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвења 
е.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на 
ма и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавнос 
ко износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> 
 <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас 
на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузм 
ристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то н 
таласалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} 
 је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p 
шавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сиг 
прављање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — по 
му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек по 
 код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко  
уди били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера 
дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имањ 
да по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког при 
га никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ј 
па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то н 
ом и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која  
иља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. с 
 и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> 
 и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на 
<head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што  
уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем к 
ним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточ 
и српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш дале 
ном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропад 
ослат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу. 
рдо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера 
е? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо остав 
 и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш 
кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала 
привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима 
према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио  
едини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је  
>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p>  
ги.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања 
 <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака би 
>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућ 
ead> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи 
у пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па 
атом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали  
еси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а кам 
ез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>—  
острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште 
ближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председнич 
о је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је  
ок он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задру 
бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правичн 
и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежал 
ише Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p 
ер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код  
 он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени сада 
био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те 
ећ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио. 
деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био та 
и!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p>  
 убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S}  
ој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако ј 
у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера врат 
> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се 
 — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упиш 
 кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А 
ама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао  
 држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а  
дам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да н 
на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе сво 
 ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси остав 
е стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то з 
Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него на 
чки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како з 
-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће врати 
, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кр 
о да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба  
} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива доби 
 створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко з 
појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да п 
ојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} 
ремена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хла 
збацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то  
„код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S}  
одина, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађе 
репи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масо 
 правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S}  
о је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила 
а пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</ 
 Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу стр 
 — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа? 
бом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p> 
ту.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како 
> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изаз 
 уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи д 
<p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p 
ивим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> 
ги део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за  
речистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и ст 
пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим д 
ти, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Д 
апамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике сп 
живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу,  
ога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или т 
ку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учите 
/p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је 
а једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како може 
ше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комши 
ве „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> чо 
>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капет 
пимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p>  
<head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — 
 Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држ 
разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>-  
у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година о 
рите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не 
— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајућ 
опе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Тама 
е се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, п 
ише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показа 
те се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрсти 
/> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара? 
 нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан  
 приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се п 
еговој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, н 
ао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху  
т његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и  
е видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Друг 
ама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше ни 
вих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи  
па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него 
песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</ 
е да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чи 
p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковн 
</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Тр 
арода, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, за 
акво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то о 
 себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се  
ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир 
рте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца м 
ма живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и разве 
рно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на с 
позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не за 
овор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разил 
свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — прик 
его у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама л 
ље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си  
ву Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова с 
е гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прик 
у.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S 
 сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И  
се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председник 
еш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p 
их има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни п 
љи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: 
вор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и  
мичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше 
брзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхла 
љу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш 
 да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећ 
Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Р 
уруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка 
...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} 
ничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат з 
гови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобо 
а Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p> 
> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј ш 
 нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што см 
о је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оста 
гликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је осл 
 зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вај 
:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — г 
S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</ 
к и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку 
само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} 
они главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп 
и, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан 
отујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао 
ва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који 
е синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп 
о причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече  
о у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове н 
аметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца д 
 земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једни 
не друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> < 
правише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, по 
рстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прек 
ћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. —  
богда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу д 
како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— 
те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те 
ече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шт 
p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина 
ажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће м 
нага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овог 
и. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда 
ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венч 
што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже пл 
 до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће  
 нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да 
о поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама  
лачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз 
инем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништ 
а“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Ст 
{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>О 
 хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нис 
теван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је 
ише.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само  
овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и приј 
ктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам  
или богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми  
 Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p> 
тити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кож 
:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири су 
/p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се 
S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{ 
а зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јад 
 а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и с 
 је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све ш 
ује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај 
 Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Збо 
, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви! 
и како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад ст 
ко 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S}  
нела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истин 
донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај кој 
 је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си  
ића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А гд 
а.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> < 
ца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се  
радоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан ди 
 кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а 
ову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људим 
н сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у ње 
едан сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стр 
 па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико с 
е стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трго 
S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дуга 
чео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли 
ћ, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.< 
 <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољ 
устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна т 
.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— 
 сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па х 
ј грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни р 
оп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви 
е та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, 
ојих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својо 
јде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после ради 
за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме пр 
али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало п 
 рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као  
ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намрш 
д те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но  
 сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његов 
та је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се  
p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узви 
дседник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, 
 и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели  
ова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагл 
те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад оно 
та успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се шт 
ао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замисли 
оје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свак 
сте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти 
жемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар! 
ва новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео 
а ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми  
91_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опе 
, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешт 
 мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћи 
нства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана 
а на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем ра 
1" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве. 
време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да види 
 је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, н 
тан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, 
" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>—  
и свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокак 
уприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али  
бе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку 
 ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина у 
о...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Н 
ва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него  
/p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би  
је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се  
е разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p> 
Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако веру 
 — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га пре 
</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете  
лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесм 
 су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} За 
е.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче 
ла Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају 
/p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки н 
ла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебе 
рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина 
лу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут К 
м путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{ 
ање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота 
ма сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не  
н без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p 
р није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има 
 њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p> 
/p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја 
ваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђ 
 <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на друг 
ња и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један бе 
дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу п 
 председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице 
нда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учи 
ам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо 
творо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p 
овек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље ј 
ост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и 
о, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!< 
е траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има ос 
, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари  
је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без год 
а.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на 
„Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више зап 
 од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава 
етан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, од 
амо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па 
то да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима,  
е оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога чов 
њу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те 
ико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега рел 
</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа ра 
Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо 
 Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људ 
ли у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо о 
! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да вид 
е хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили он 
, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав  
 Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом зл 
 Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користи 
ористи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању  
Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах мо 
 освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобољ 
о, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је 
уг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се н 
 разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи  
ром.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније  
требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну 
људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер т 
из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све  
домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је к 
и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио ми 
ну једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p 
преде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла 
 задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу  
признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div t 
повога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак 
егове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да нем 
певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — п 
буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саве 
>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама ј 
разованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга 
те да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нем 
ло платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат 
p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ бедним 
ике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} 
рављај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и о 
собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с друго 
ље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ 
 пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дугова 
унуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача,  
иван и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било 
ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери о 
мања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте 
, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред  
, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>—  
ени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим 
 О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе.. 
о као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш 
 семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођ 
иснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p 
а без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми  
мем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наве 
/p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S 
руги занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући на 
ржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти ис 
прављати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и при 
пет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна док 
а је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не прес 
Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{ 
уд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, дру 
јега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују је 
ан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинит 
еш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обр 
еђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече У 
нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па 
и ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то зн 
зно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро 
ућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није б 
p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири 
види.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи  
о измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са своји 
реба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ет 
ме да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао 
 Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушај 
тедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
у на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је прис 
губио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, п 
 је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као 
сет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину  
ворих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја з 
 стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је вре 
е недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S 
ао стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва  
> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот в 
 хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> је 
данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера под 
шу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше  
адругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас; 
 свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако  
о не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај 
е потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате пор 
 који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистил 
у покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу 
, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава при 
ује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљив 
ти у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на ос 
/p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се у 
а домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није 
који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише  
у на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да 
амо што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан од 
и, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је 
 својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина 
 и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде  
осово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугов 
и кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни си 
а им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред цркво 
лушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену  
ом, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за ва 
ну, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Је 
силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој же 
к.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер  
е надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на  
радњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орањ 
етан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га п 
 саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су мо 
ришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљам 
</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да  
руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које ј 
зручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Н 
</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венч 
 опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели м 
брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крч 
ли, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Мог 
зна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито.  
друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље  
 певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S 
ожио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Стано 
кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти 
телине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100 
S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу  
екнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити,  
. ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми г 
уга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си  
дак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће 
отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — д 
S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па  
у видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на сво 
ом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима. 
p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме так 
</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се  
талоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збун 
М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb  
живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један чове 
ћина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.< 
учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад 
елимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет ду 
ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију 
 него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку к 
И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Б 
е нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош 
е с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плот 
и, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по 
ђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камењ 
p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђ 
 на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Цел 
} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужи 
ви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>је 
 поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и по 
тина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p 
леткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подру 
- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни је 
 могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p>  
ваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и н 
ко не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слуша 
е би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— 
 Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду б 
ете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> 
лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је з 
Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја 
д.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би 
 у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе д 
се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, в 
ише буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући. 
ме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, сам 
 <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта ра 
уним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прв 
 што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно  
ност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну зад 
се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставил 
 поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи 
зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди  
 кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди там 
чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се С 
ако му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло 
шљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши 
д!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да с 
ти и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак  
рима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као  
"11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је  
 приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђав 
е мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— 
а објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 
и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже 
ив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толик 
свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> < 
вати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта с 
аш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти  
арађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује,  
и учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и раз 
сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ора 
о једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега кра 
шу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки  
упи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и 
ке и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је 
 ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете ви 
е нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па  
и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћ 
 је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После п 
и судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи љу 
томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буд 
слу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непр 
дову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против у 
у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> < 
н се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> < 
одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам к 
 му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> 
и учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију,  
 да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и по 
 похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше д 
 седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.< 
 одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је кап 
пи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се  
 продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавиц 
хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притис 
ју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи оч 
ead>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана. 
ргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — 
отраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо с 
> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{ 
мишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта т 
ји су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на 
лишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала 
приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им  
да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Инач 
јући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задово 
дичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом д 
 раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> 
 родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Наче 
мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} На 
као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И о 
амо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети  
Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељ 
 на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то  
 зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опре 
 све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ет 
 гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 15 
 неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало свако 
 руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али 
у шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич по 
 извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p>  
нали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отвор 
трану.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Ради 
 људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако  
а се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти  
премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они 
ћеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p> 
ло до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p 
.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако 
 ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „ 
 ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете по 
м те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваш 
чима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана по 
 имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је  
 залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p>  
ше у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. —  
премни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим тр 
 све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера.  
ко питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог  
и.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде  
узман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у  
тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање пос 
ме: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше о 
ија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута за 
ди, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше  
садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да обр 
ше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задр 
ера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не  
отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је дан 
ан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, 
г, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да 
 оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се  
мо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље про 
ре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад 
а судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> 
иси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је 
оп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула  
 избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали с 
p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чув 
ије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти 
ман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужн 
е Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веро 
дите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало је 
е са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клу 
ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе д 
г разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљ 
а њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо ово 
 њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба м 
 школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ам 
ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнул 
 а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковн 
и и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, кој 
>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову рад 
 будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S 
ве.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, 
еше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну 
ћи се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни ду 
че капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху ј 
да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> < 
траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спо 
оже с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са 
намо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па  
леба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господ 
мљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на т 
 Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варош 
ије хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац 
еднога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.< 
оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро 
 Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и изб 
мо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се п 
ан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог 
Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од  
p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господин 
 остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурн 
тпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> < 
 га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га  
ва партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друг 
спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком 
е боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да 
!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан 
т ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи јед 
</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да 
и да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога  
 да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да 
 и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели о 
 један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста гр 
ука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су  
ји смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим  
 да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за  
 ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече  
ме што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, 
те као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас  
о никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мора 
ише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја  
један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато  
ленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али р 
и неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том см 
ad> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ б 
сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за се 
те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега 
оказа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољ 
а сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представ 
 му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром 
кућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде  
<p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси 
јући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана прогово 
н и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, на 
и њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очек 
траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш 
леда Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем 
, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима ста 
S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S 
над.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међ 
итељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружит 
ледњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја с 
ну чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наш 
ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините  
SRP19091_C3.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте  
м задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, 
м свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене по 
смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни 
.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривш 
лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљо 
да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу ка 
пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта  
ого поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај поп 
команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време 
и то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући. 
— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде г 
 прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав 
ити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi> 
ије за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља 
олико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље д 
 му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош  
војим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако д 
S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни  
нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаве 
p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна ба 
им.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту доса 
али успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div t 
ну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај ду 
 језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље  
је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош оста 
помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар про 
 више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи,  
е!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно,  
Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја прис 
 поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више  
ењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p> 
ли савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузма 
није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је 
 баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахн 
 шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, нег 
ћет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да жи 
ке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, па 
а готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назир 
родичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSectio 
ени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То 
тије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му  
е као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је 
Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за неде 
да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема 
о.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ов 
а рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године п 
говима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи 
д тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под  
орадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер  
 Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председ 
ад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти 
е неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Н 
о ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е,  
 Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста 
ора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном такв 
, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S 
е него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да бро 
дузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — прид 
није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се 
рити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше 
о и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type="chap 
 <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби 
рдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, ка 
о живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, н 
 народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољоприв 
 уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту  
} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} 
вога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење 
{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живан 
почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стр 
жавом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране из 
еровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво  
/p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад с 
мрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учит 
а власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде 
говарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да  
је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се 
 славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких  
еран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао. 
 никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па 
р кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече по 
ски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима испове 
ера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p 
 грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу 
и, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — д 
?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара јед 
 како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао  
, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што 
ке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те п 
ору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше  
азвесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела 
тале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излаз 
ресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к 
арима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасла 
 разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S 
рћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђав 
ост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, п 
сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на  
о!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, н 
 се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију ка 
онели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p>  
<p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунат 
 а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаш 
д од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где го 
 — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам к 
овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опи 
и плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би  
ече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог  
а, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слуш 
> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ло 
подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су зна 
<p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, ма 
 тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи. 
 <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века 
ни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> < 
е поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску и 
о.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих при 
ло у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p> 
т, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали 
ише хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуш 
ани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је  
да ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само д 
 тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p> 
у Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ва 
вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А 
јанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети 
јим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, ми 
, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одр 
или.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одлик 
а зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво 
е на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не  
какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мис 
и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањи 
а чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта  
ји су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својо 
е да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, п 
p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је  
сте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дам 
аго цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S}  
 да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад м 
>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крст 
ога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти оч 
оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и о 
аше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лет 
Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стев 
ад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па  
ц пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и 
љању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и поједини 
них жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и 
поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва  
е.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана 
пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају ру 
ен плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо г 
!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исц 
коли, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај от 
ресом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан п 
> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, 
>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо 
 ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је до 
че у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њи 
ило с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задруз 
гњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од св 
штује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одав 
се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> 
елике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— 
га времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљора 
арад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком с 
ву!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на о 
су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина д 
донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо мно 
ти, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није 
стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где  
диш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>-  
а, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су  
могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати је 
ти није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година,  
оји су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се  
 све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда 
его од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умн 
р само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети  
 <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесе 
раовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени 
тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера о 
ез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме 
ова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са н 
 зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— 
 ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да с 
>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штед 
шењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпос 
 да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа  
о сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је о 
их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало 
 бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник оп 
драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док м 
ина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — кр 
— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — 
о што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је бољ 
.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S 
као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпим 
о Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, 
и тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лу 
све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због ово 
е скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости 
 који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву п 
сти и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше о 
ке у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја 
цни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је би 
у и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p 
а усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће:  
ве се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију 
ди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио  
 дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио,  
>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше 
џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у 
, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају 
кућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> < 
кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{ 
е поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, н 
.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је  
 вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— 
и ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке сп 
p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, 
рма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па д 
ван мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи. 
>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће о 
имо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једно 
вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила д 
све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у  
и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућ 
није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозн 
у успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — 
ка и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цун 
 Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове д 
мо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете до 
и човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера 
живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко т 
сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стог 
ао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера  
 ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али н 
се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>—  
.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да  
мите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>—  
.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да се 
ду помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман пре 
се руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам с 
више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не пл 
ли имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да с 
Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш  
Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p 
и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си виде 
се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Ст 
. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, к 
о још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за зад 
и Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да и 
p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад  
о.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш вол 
а другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, 
ега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате нар 
 <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог ј 
овериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може 
 ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи!  
ута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку,  
кога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновр 
л ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утр 
о да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а  
> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако н 
 не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре,  
а сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо  
играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се з 
мање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу  
>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо  
ање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од о 
 ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе 
Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ак 
.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде ш 
 богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у се 
 двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{ 
његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од  
оказа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече  
<p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га 
зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа  
тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, 
з наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика 
смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и  
Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и од 
ани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се ра 
ћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгуби 
у, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно све 
мах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде 
се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, т 
еше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а  
у је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета л 
у једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непо 
то се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и  
> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>—  
пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="su 
оже да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да гр 
S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама поне 
гарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари  
о на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радо 
ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само 
лугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шт 
>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго 
 крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да  
ики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима троји 
о ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто д 
оницу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде шт 
ути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио ви 
вету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а о 
е помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>С 
ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаш 
 буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба п 
p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Не 
тране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где п 
 спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно спор 
 њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у 
да се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, ч 
 да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој с 
 дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо,  
 промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако 
ељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на кр 
онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри ј 
ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, к 
ко, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно 
е пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једн 
ра ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коњ 
 радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" 
шње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако што 
предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода 
е, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нех 
ругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чут 
се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало нако 
ако би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се ма 
ој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају д 
гледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти к 
ледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ов 
још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу  
енад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се зал 
д њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене. 
хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич см 
с је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Жив 
народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас 
бегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је диб 
о и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана  
устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а пре 
а деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели 
да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би о 
ринесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив 
а и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се 
хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун 
 то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећућ 
 — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због ч 
И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пч 
а, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком,  
е волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и н 
могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангу 
.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад в 
све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нуж 
лали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на  
пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта 
ове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто  
верио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.< 
 дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћ 
аву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде 
га лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хла 
а поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да у 
ве су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопхо 
тице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад,  
ојих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други сво 
 си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али д 
а, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и с 
 га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али  
врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским 
анској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одм 
рез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узим 
ло у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с 
га, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога пат 
е намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто пока 
доше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живани 
тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде,  
 ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Г 
у и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучић 
ачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три ј 
огао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из сре 
писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде ми 
и, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга ви 
мо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p> 
з чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, ш 
осно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу  
руштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, ду 
е повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас  
јавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се гла 
прегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам  
ком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у зем 
атеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оц 
p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе  
ојим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше  
p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатк 
ин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, ск 
оже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њив 
„Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће  
 друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговор 
троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаниц 
ењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи 
 редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се ра 
дним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S 
каткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга с 
слуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека о 
 вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах  
упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо 
ео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само  
ашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе ут 
.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сва 
 тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа  
ден земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у 
, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, в 
 ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо гот 
то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</ 
о да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето  
тила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж 
P19091_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива  
} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64"  
дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао  
е пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од ово 
а прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад с 
бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се заје 
је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет 
ше џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем  
 што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водо 
задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора от 
јутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћ 
 Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни ј 
34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона  
 да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ  
м. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плуг 
е ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да  
, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убије 
ео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати 
шљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</ 
аонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове,  
 на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда  
ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече  
и се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и 
ш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им 
— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{ 
вамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири  
таде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити смат 
 више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести  
о ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и  
вање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадо 
уде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p>  
задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задру 
, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћ 
а каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсто 
се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да  
место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“  
оре и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили 
 више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху јед 
 ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S 
еб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу  
све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што с 
дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, з 
 <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му са 
зрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, 
р народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши 
— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени 
е, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз гр 
повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратиш 
 што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна друго 
божник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то  
еш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благ 
певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљни 
ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас посл 
итају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} За 
потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зир 
 две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" />  
 ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада 
 на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за мо 
да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њ 
р ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао  
ну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C 
резо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от м 
дговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се 
а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не 
ти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо ј 
нима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узне 
е молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и ста 
па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теб 
 посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да 
 Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тог 
к залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагоре 
о кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин раст 
раваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторств 
ма.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— А 
 не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу виш 
ако само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на баби 
рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У 
ли, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те и 
ог разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— 
зведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Куз 
 /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи 
<p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да 
та затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> 
зало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као  
и задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који  
ја хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни  
 ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти 
 глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се 
 те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гор 
и трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јес 
вао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузм 
ле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма 
зи онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче с 
плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем је 
јише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспор 
и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за по 
 и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које с 
сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и г 
атко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чу 
дало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом држав 
е под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улог 
десет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман 
е.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржав 
 рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад  
род упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом упра 
хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. — 
почети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p 
дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се мо 
је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га про 
о тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оста 
ице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бле 
сао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на за 
све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузман 
без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на  
дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стиг 
</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радич 
ашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђо 
 одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће д 
то је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — ш 
е бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, 
ваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру  
у је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и  
а, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било  
ући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, у 
за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га  
— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато  
коније спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} 
рбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета  
у.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена оста 
ећу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l>  
сно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да 
то се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад је 
ом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан 
 могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичко 
 разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрач 
зао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте. 
е њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год мог 
кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде 
 пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико 
 за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да  
а и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и  
го да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S}  
ете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за 
 ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и та 
ну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одред 
ње живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори,  
S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре с 
ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Д 
и спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињава 
а у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до ч 
ти Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у 
ецу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Жив 
зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицим 
ни па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али 
ега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{ 
p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И т 
а вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</ 
 јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="5 
есет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n 
 зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима 
м Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек и 
к је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, врати 
за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече  
и бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оре 
се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „п 
, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти вел 
председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и к 
Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} 
— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече У 
иван и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад 
p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал  
уговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраз 
<p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то н 
хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписат 
ема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“. 
 напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p>  
а говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу 
ну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше п 
ичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да ку 
вљају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају та 
емам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо  
дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда  
вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да  
ени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распор 
азнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака 
 платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио суд 
S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трго 
 Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба  
тпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно  
мо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове 
лова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижа 
>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава т 
зме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љу 
 паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагл 
/p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} 
 и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради ве 
дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом 
ти.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуци 
то да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ 
 царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавам 
 био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И  
ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га под 
змеђу себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову нез 
ину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у  
ан прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за  
живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време 
брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.< 
штољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са  
т на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују 
ш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојак 
ава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— 
ељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи  
е истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван 
иш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да ви 
вала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, 
о радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни м 
е му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, забор 
 тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, оп 
е, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> 
 снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђах 
="SRP19091_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, У 
 сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „С 
о Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошл 
 како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Мол 
> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се доб 
то ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут а 
ад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека сво 
па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — 
та да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га п 
дзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја с 
аж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да п 
а појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана. 
.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се 
 земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака з 
а изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе  
 него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лут 
аше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур 
дио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био преме 
p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у 
у...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и с 
нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! —  
о позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад 
</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се в 
реотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као 
 се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити  
ен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је т 
Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја д 
зманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, 
јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi 
 народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се н 
зубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које 
је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичар 
а уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" 
ћу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од оп 
.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку п 
p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разгов 
у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим при 
 његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим прилика 
без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки св 
 пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му 
 страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</ 
 волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег б 
 Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се напра 
> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га  
љ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких дома 
амо треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господи 
ом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у дру 
 ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар  
а.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљива 
 да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти до 
ђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исп 
је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађа 
о друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова 
а...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је  
 трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет нере 
{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега 
нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане 
е расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се 
кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније. 
ао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Ж 
истао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ  
мо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржава 
роду: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по  
 узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p 
 већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога чов 
Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ћ 
лади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где  
 оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жањ 
дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго  
елу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих  
е пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће сти 
аде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи 
 <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с у 
 очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту  
од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то  
ве до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта с 
авуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно  
<p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо г 
ао неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосв 
 Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли наб 
ка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и усп 
ва баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а с 
Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле с 
о и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран 
а, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмури 
<p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} 
ри стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши  
 тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не см 
 Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље 
 их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове! 
о испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi 
ој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше при 
увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су 
т</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а  
је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не остављ 
ђени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољ 
 живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово тр 
ва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљив 
прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше раз 
вероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога 
 и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, уч 
 пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до 
сподине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где 
м, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање парти 
а ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али  
аветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој  
о да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталим 
е што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да рас 
 да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стева 
вари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време  
о је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сва 
т свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, 
ник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, д 
ана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годиж 
ама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се 
 је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако 
.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за  
091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, 
њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, сн 
ело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расх 
угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" x 
стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим  
постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом ст 
и.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, 
:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти г 
 А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ  
вредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
е све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихва 
шљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и д 
погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу  
 пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти 
тнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне з 
 воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и трепе 
змене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај 
во као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, ис 
} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради 
ожеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део 
задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два н 
вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на  
ичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Жив 
ни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи 
одушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега  
ако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</ 
{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи  
<p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> < 
м су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада  
се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од кој 
где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секн 
и у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потреб 
 меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може в 
дити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благород 
ао рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су  
а ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, 
 Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, н 
а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што м 
ег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурн 
се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше слам 
а</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, 
ead> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да п 
оздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао но 
Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између  
.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, 
л они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица до 
оражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у 
м једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све  
ој задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице со 
тадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дир 
чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> < 
не производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајаз 
.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно  
чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога пр 
> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорад 
с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — ре 
ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — п 
овом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора 
 доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— 
к не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео све 
 је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је доб 
ако га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке 
д озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верс 
е, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја св 
у јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, н 
иву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да  
и домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва до 
ачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће ник 
 да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казу 
добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу 
 бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, моле 
ско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачиња 
ио председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад  
b n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако мн 
е човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек сво 
а кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се 
ресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука 
у!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Бео 
} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат,  
 позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене 
>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он  
евићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразум 
то га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право к 
о људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђ 
Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, чове 
 који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жерави 
га ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> 
и, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ћ 
кали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Жи 
рџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек по 
ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит  
 мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопов 
отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим 
кључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи 
итељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких д 
прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове 
јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} 
ше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S 
, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако 
ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти 
богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да 
 кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју к 
о Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавг 
пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче 
виње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати д 
...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p>  
здисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја 
љ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> < 
онавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро  
стукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!< 
ла некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p 
дновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Доб 
е веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо 
 школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и К 
чаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило 
Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а полови 
нојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p> 
сти кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове  
један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу 
 А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми д 
ће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече  
 дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А 
 нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.< 
забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то ни 
— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није 
че Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим 
 <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.< 
 те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим  
 мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... —  
а доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше с 
тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече: 
ште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци п 
ама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буд 
ру, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у 
 и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека се 
p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у опш 
{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сам 
оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле,  
— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво 
а јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место ле 
понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом 
сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се о 
да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна при 
т.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи  
и чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио 
на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у по 
е.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти има 
ем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима п 
ше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како  
игла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, је 
</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима ј 
 се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, 
ан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате 
ма посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га в 
/p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те виде 
дича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, ка 
одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.< 
љ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да 
и кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} 
а некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван 
ади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Н 
Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> 
хну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Ку 
очаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се  
огледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао умора 
аде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу б 
се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећег 
ћи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не прого 
е из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столиц 
p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну 
 <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до в 
у је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Ст 
ао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и 
 гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим к 
ришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака п 
где не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању  
асковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те 
оворим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ет 
ма?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабо 
, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим 
кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета зала 
 <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам к 
ерити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{ 
 нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа дру 
објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те  
/hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао 
тета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпо 
ај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шер 
и га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------------------------- 
прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, ре 
 Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресе 
ло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго б 
д господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— 
 снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да м 
му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто 
и.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте 
 ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути,  
али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> 
м убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви  
 је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни траж 
катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ст 
вана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Жив 
ни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Х 
ада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> 
сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} На 
 буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p 
го да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} 
а и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да про 
едине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памет 
а у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не 
а би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле пр 
ндур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да  
— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја  
 ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадош 
p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича 
ди им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која  
иван и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу 
 <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га  
н би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да о 
суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече 
је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и гро 
деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је оче 
 добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за  
затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази как 
и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p 
ством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласиш 
 хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг 
војом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са с 
ад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, б 
е Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај  
вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за 
 /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{ 
да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгл 
бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде је 
, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p 
у обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта  
 преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му прен 
 не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би 
аваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му 
Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док с 
 му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док 
мљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није  
помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају јед 
 да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од н 
диш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност пре 
 каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заус 
ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан. 
једно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део св 
итих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати уд 
оразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> < 
 она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама,  
пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“... 
а добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију.  
ку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му сви 
ра.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— 
е овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, 
о задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{ 
 швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— И 
столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу. 
са. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали 
 <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију шва 
 се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио  
и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не мож 
</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и 
рању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: х 
ву земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја ни 
 скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у  
семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је пре 
 порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђе 
.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само п 
ава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим 
ељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда но 
 на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из гла 
Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич  
у, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, 
пасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слат 
ван.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим  
н тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
вар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном це 
уди се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школ 
мети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наје 
 и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па 
деше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се  
ке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари  
ма се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна,  
цу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</h 
чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли  
и смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они пу 
 <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је  
да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту  
 <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво  
<p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се 
ђен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад 
рохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили 
к покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Дру 
збијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштен 
 посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детел 
у живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су т 
 већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шуш 
мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у т 
 код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили 
 где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар  
гала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозни 
и су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљ 
е, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас  
>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачу 
p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у 
оре!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена 
е.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без 
главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ен 
ј се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао н 
{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем 
</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} 
н тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па о 
од вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим ле 
 ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо  
 дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из 
</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p> 
 Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p>  
и ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам виде 
га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, д 
 Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и 
да, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се  
ај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а  
је благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизал 
 доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>—  
насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за с 
а да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и тру 
а зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од  
кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да из 
.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвик 
здух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на  
тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не ид 
рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматра 
ивуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу,  
у.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} По 
ам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подух 
 Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад 
уто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И б 
 Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не тре 
друга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруг 
 где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ће 
} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овак 
их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, 
ле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа  
наче нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан. 
</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун  
д госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта 
ражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече 
ндарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га оп 
а радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идем 
ор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том 
 себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно м 
, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог 
г и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p 
док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па свак 
и преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ пон 
јвећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осв 
уди дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Жива 
иле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе 
му се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му ко 
оја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну тр 
седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, зап 
дан другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад 
ле...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.< 
нојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разг 
 народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слу 
 сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од  
равила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је 
о.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђива 
чају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задру 
Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и 
раву.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’ 
p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га 
дан белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би  
p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беш 
.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруг 
е ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватр 
Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо 
а и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о то 
 из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </di 
рекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лаж 
 те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво 
бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече 
онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да  
ла оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али с 
прдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрд 
.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље  
безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спр 
 <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко 
вим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца буд 
е у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече кап 
p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе,  
 глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза о 
 разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, 
погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он  
л не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу гр 
гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ј 
убим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио! 
/> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братск 
р ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бо 
ио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним  
и крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, 
ље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, 
 о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — пр 
 па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — 
а по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш  
p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти  
љу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људ 
ну.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претек 
о чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, т 
Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада  
 А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити д 
ећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више пр 
p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе 
"SRP19091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело се 
 и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за 
с Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад з 
ису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И  
рабио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њ 
је:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође  
плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази уч 
 најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женид 
p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радим 
 до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим 
зазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергичн 
 како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикн 
 њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још јед 
ици његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у ма 
p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се о 
у!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — ре 
то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S 
 детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ н 
то је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S 
...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз куку 
{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја с 
>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> < 
p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац изм 
 комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> 
бствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите  
ечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Жива 
овео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> < 
<head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљен 
и. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милоса 
е дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“ 
>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим п 
унену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„О 
 овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гл 
! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шт 
ке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилић 
 је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви  
„за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто љу 
уг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповест 
ве радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јов 
и децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га п 
о не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и м 
Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док  
правак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жу 
>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да 
оље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине 
’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општ 
ви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете 
сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе ј 
, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> < 
 су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, 
ма беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек  
рчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који в 
еру и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нис 
кад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем во 
ба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико б 
е ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ва 
аметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи к 
ећ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за де 
ше не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p> 
а скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској б 
а? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим  
 и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p>  
 једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бог 
ма водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену посл 
е.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— 
овору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врл 
/p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за 
, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па  
 другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без до 
ринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња< 
гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се 
астуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни 
а вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи 
те видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше  
с и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Ка 
 живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене култу 
ити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и жел 
вечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш д 
ољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се прибли 
 клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу 
нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер з 
стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Такв 
ом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шу 
е на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акци 
век да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 дина 
ши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрч 
краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>—  
ионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi 
иђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца  
тим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> < 
плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај прино 
гоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не ра 
нски писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> < 
дседник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је з 
у да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није  
ла да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде те 
.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећни 
приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој  
а беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч друг 
а, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузма 
и, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред мех 
>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се о 
 бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</ 
к, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то же 
!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћв 
>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи 
е да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза и 
ело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан ник 
>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа  
 на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би  
као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смеш 
 ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не попр 
p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од 
н, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разгов 
 учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и н 
овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са 
о, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одме 
ш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, 
 љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам  
дљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, 
 попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олак 
 један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питањ 
леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут 
 је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали 
рењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да  
кујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти м 
нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p> 
уге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао чит 
 /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре. 
ознао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да  
кола.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изг 
 школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да  
све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку 
чуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</ 
н, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем 
и!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми с 
и није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има  
 најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети бе 
 донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу во 
а је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли с 
 сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с ти 
оже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики  
појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћем 
дини кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом и 
деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим 
е стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, п 
 су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</ 
њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> < 
рале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћ 
тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су св 
ма од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људим 
исмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</ 
главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ 
ог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лута 
ли сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довр 
е после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градо 
теван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближ 
екако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао вели 
 сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ 
{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз 
нов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и м 
о, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја  
мамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход сад 
шили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употр 
утак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне м 
ер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве  
адашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам п 
S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n 
не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је 
од ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град 
сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим 
 и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве 
 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем 
и то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти  
ко, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летин 
ним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" />  
овом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог 
а.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве  
 товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боц 
родужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете 
ити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак нав 
 пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p>  
еба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зим 
="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задр 
е успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова 
пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p 
оша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi 
} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још 
 набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад х 
радио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије  
 својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге,  
} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почет 
не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или  
особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трз 
 ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да про 
и, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дук 
p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динар 
 <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је рас 
п Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти к 
их година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све 
b n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p>  
ван свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и 
на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се 
 и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Уј 
од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти 
аде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потп 
 жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих 
дели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не  
ће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S}  
а заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми  
е Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се дав 
 на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ј 
а се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран 
у земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен 
> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац. 
рен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је 
ема задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, 
на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стад 
ани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и каракте 
ња.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, 
зједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="c 
ао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека з 
 Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо 
 наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш 
Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свим 
о и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш ни 
матрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{ 
дају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би догра 
амбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n=" 
} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали  
га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво до 
аставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали  
p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му  
узи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уо 
ску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица с 
 све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили б 
а наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше запо 
игоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијс 
 који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S}  
зиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не 
очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Д 
 — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострада 
езу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема 
равамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош. 
ле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>—  
ш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — 
дном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто дру 
ш своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну 
.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију наро 
мтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да 
цу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у  
р оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу  
у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и  
ње, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</ 
ил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или бра 
о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држа 
а, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S 
head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Ве 
 Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме  
="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних оп 
отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитеље 
етан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, кој 
ан и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} 
quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код ст 
ве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и р 
изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учит 
 то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то ј 
авало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде  
 беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што  
Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољ 
осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долаз 
е да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, п 
 толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да не 
шло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и та 
. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друг 
 поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа 
е требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили тре 
И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге,  
>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S}  
ра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишл 
камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} За 
е? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван  
 биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за 
 му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те те 
, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовц 
држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задр 
олико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и само 
ок му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власт 
рошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца 
с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико ту 
амо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга пову 
 штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком по 
аш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудит 
удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на 
 ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</ 
 дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од г 
: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље превр 
проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену тр 
на поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеш 
од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, з 
Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови  
ош ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што 
ајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгуби 
чно ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћ 
двикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па  
моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова по 
о, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— З 
о.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на в 
аламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им усту 
к фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас мож 
а око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукуруз 
ам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живан 
ве он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он  
а је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Сте 
отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је ва 
и, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитељ 
 Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао 
ош једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што  
исам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нис 
лу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Т 
и на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подиго 
ло да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да бу 
ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину 
од има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту с 
{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и 
>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то  
па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се мог 
 паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и пот 
<p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде 
 Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и пр 
и живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n=" 
дина изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, са 
тну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што 
а моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стев 
 грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што  
своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанст 
ило дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за ње 
иви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно шт 
их људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али ј 
судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад д 
рок Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад ч 
ко ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да  
 мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза 
>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољск 
>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изго 
богда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохвати 
 снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.< 
аке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просе 
у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p>  
 такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме 
н од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“  
 вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му ј 
у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота 
 слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начин 
} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изг 
 имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд м 
о, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га 
 за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је  
и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Ради 
ића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „< 
p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>о 
немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвоља 
зи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су м 
а саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за 
ицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беш 
кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унуч 
оја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче 
 глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пу 
кама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има је 
а испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори,  
 да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о 
а за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и 
наћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се п 
ноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин 
нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да м 
 кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и 
а закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разби 
источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару с 
е младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, 
ма, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузма 
иву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власнич 
:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="6 
да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су  
да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да 
овек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео  
маљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су м 
мами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути 
, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер  
еднима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!.. 
шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је  
и дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Ради 
ање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, д 
а двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису се 
 то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што 
је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису  
еднику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p> 
нпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена ч 
ао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњо 
 после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа прот 
на дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправд 
</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше 
ашни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала 
 да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа  
се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и да 
епо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и о 
нда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</ 
и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а р 
а време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за го 
 више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више зал 
еле добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам п 
и ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву мо 
ну и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{ 
а одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужност 
S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притвор 
 измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо 
у нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из в 
е да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер  
а од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p> 
 узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи 
.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглав 
рећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Св 
сланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву го 
а ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођ 
људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од раки 
царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у пес 
дити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p> 
разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, 
ати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p> 
како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари св 
и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А но 
једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићанс 
 гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратар 
p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — р 
ркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и 
оме, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је  
критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чин 
аде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није пи 
деш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p> 
ви чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у зд 
 седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из 
ма нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у ра 
в општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пу 
и вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусре 
ане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас ка 
арод озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о в 
 гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у  
летва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, к 
ера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, к 
да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана 
ог неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио 
 овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом  
 велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш 
} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао 
/p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак 
карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налаз 
 са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност 
 очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе 
миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quo 
.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном цркво 
тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја 
ј час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе м 
то, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичев 
{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми 
сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртин 
рсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он 
 си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ј 
? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо  
} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S}  
ш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А т 
а њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш  
у га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за  
и и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек шт 
д би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш  
људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва 
о да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би х 
лунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну п 
 и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно р 
 него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И  
да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> 
људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Ка 
 Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али  
удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама др 
аовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће  
 оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање из 
 сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а  
! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69 
лости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи про 
 сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је  
ним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не 
ч, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, леп 
ироди својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од тол 
воје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоно 
 Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S}  
ве; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује  
еобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају  
/p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је љу 
у; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да  
реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у з 
Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушј 
н за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са 
је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је  
амишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткар 
оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне зад 
ом да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S}  
 био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се л 
 но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не г 
, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требај 
. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да  
но, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да и 
ниш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем т 
а ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем 
узман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не  
вако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство  
а га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну  
рипуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад  
Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И  
 застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна 
рине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радиче 
ману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у ста 
{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да 
тат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потр 
воје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече  
p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу 
тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p>  
 Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац  
 сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче по 
пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу и 
учим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Жива 
{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљи 
оље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу 
олазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Или 
омилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад  
бе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, ра 
а свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па,  
, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалит 
 ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се  
 Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не ка 
жи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште  
Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Ј 
учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали 
 резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да  
 погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, т 
 ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са м 
ли премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер  
но. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Зва 
чиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! зат 
 раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се  
 новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дук 
меш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не к 
 ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понај 
, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику п 
ет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Жив 
главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусре 
 насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеб 
во буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсе 
 нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" />  
ову.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи,  
 било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> 
> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за н 
овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки 
Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога з 
 нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од 
<p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо  
шљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет 
асковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- За 
 чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао гла 
ни учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љут 
ели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној за 
 да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а дру 
д живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ов 
, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужно 
њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш 
 кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задру 
је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборо 
да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би  
 нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе ба 
 му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како на 
ај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му пок 
 онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне 
чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имај 
он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S}  
 само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у  
 не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи  
по да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажари 
 на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па 
 да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошт 
емо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се с 
 не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван 
ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и  
 послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах 
е знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треб 
мљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi 
ог оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је  
је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја 
ма више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у попово 
не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p>  
а.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ј 
и Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мука 
 штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина р 
пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигн 
ика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од ч 
ети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, м 
ог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо 
еме поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и 
!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.< 
до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="1 
 треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало п 
</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште не 
ке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Ради 
војим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, 
ирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у 
а.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом:  
лазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речим 
исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне г 
и! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па ка 
И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p 
цу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>—  
ти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти 
ји хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као н 
/p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледат 
иво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот 
рича како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне годи 
о да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али он 
унска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још о 
</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не  
редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их сам 
ече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и  
ма друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека п 
.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време по 
изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берић 
{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истр 
аче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---- 
о што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брат 
 дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре. 
!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу. 
долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим,  
куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p>  
којстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов от 
с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите 
ожемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко 
леда му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8 
/p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p> 
 друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваш 
гово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — ре 
/> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега прол 
ен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да виш 
ни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Ради 
рштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и пос 
рајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин  
р ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла 
теван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дођ 
укама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме 
ека робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Жива 
 даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су 
ди је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је 
ође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто та 
се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибра 
— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људ 
рце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полиц 
чи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал 
 док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и 
о Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узме 
 се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила по 
еба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како  
гавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо ис 
у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном  
бро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћ 
, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човек 
ане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо 
ма кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се в 
 врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну д 
да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type=" 
 <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она н 
 ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, 
и смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да с 
 земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, д 
е Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један о 
а је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да с 
ните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од  
, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стева 
е, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пи 
де општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда по 
астаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да 
ешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торб 
 ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Б 
тигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности. 
</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> 
змем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам  
 настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето,  
месила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу,  
 Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, сам 
а више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван  
н нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже  
{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо п 
з имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина 
ства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа,  
општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> 
 ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, мес 
двидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про 
пе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и 
абор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једн 
та да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао  
p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — пре 
еш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво х 
е привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају њего 
 <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу з 
али од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потре 
вај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p 
е на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до са 
.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се тру 
ладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то ј 
кве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме  
ар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да  
осидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p> 
ад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишља 
и потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и с 
 дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузм 
 сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова по 
а разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p> 
, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре  
сеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад ч 
p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене  
<p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни 
на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А  
 Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме оста 
 за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да 
дници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекн 
} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо б 
ље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—4 
мо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варош 
змирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салет 
 мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову 
узна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожње 
ли му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјур 
аре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја та 
ме је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па ј 
 свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите 
ав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили парт 
а, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш т 
у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући 
 па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више  
е <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде гл 
а послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад нема 
ан и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница нам 
го му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S 
ам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека  
 не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</ 
 <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Стано 
После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата  
пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера 
српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сач 
урено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије  
дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на наро 
исте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадет 
в, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Куз 
четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S}  
> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракн 
ог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> < 
 ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш с 
Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће једа 
, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма н 
е гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му 
а био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Нен 
и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош  
а сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради  
аш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта зб 
уди по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад м 
 пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога? 
бачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стева 
нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али наро 
торству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> < 
је.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан 
и посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од с 
биљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову  
а да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад љ 
дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљ 
сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место ф 
— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да сл 
у врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но 
оду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се ч 
е и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична з 
ати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка  
одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам  
ељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</ 
апред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, ал 
лима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, 
</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха 
 <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако 
шта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузм 
а, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долаз 
те гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="9 
и видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да  
м да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по ку 
p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} 
трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, њ 
аустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без  
вести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се  
а рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као  
ивши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по ку 
аше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, о 
 чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпиш 
а не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе 
ући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије  
а небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана. 
данпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео с 
авања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају памет 
! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног  
икаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} 
, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> < 
еме, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе 
јпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} 
ба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше приби 
м један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си 
м се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек  
тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједе 
с и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици 
p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буд 
мажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.< 
 па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на с 
ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S 
ао руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи виш 
ну.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђавол 
 Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мља 
ади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за д 
а затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за д 
 скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца з 
поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет 
позиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају п 
- рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавит 
ослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега д 
</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што  
бично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би  
џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши 
које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега 
 јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је 
 се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до је 
 и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади 
м да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се  
p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џ 
 других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове 
у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам к 
а места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут 
, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљи 
 може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где мож 
а човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити  
еднога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу го 
екнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки поса 
ћа.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечанск 
продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете 
о шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош 
а шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шт 
— пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и бр 
; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слу 
 свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо свак 
, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Пр 
две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је даб 
. сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко ш 
оћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћем 
 <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p 
упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — р 
 је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а шт 
 трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Тр 
е, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се 
.. такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изнена 
а он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изј 
е сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те б 
рену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} 
ни слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би  
ље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нек 
њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по  
 друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су  
го лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ ј 
те били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас 
е говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.< 
 Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испал 
смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојк 
еван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а реда 
>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свешт 
љима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу 
.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троска 
им да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад  
ко грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је 
ликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те 
па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се 
ки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се з 
о што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> 
бити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах н 
.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и ра 
То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они с 
себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За с 
ругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од  
ослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се 
 обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да от 
а небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</ 
урно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јо 
љ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојста 
 Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигац 
ароде мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испрат 
у од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера 
 О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p>  
анат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре  
оћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и  
 незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У то 
елите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију  
е до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>—  
и онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не може 
емо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну  
свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с  
двикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилис 
ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико глав 
тече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља пл 
о ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што  
сли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се т 
 Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да 
оп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад мож 
нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. 
и попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код судн 
ве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>—  
хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и п 
то и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи 
ошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Т 
у да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек и 
слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима 
и нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али  
ван ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене пошту 
ст стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј к 
мљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгриз 
иван, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас д 
вољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опрости 
Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задруга 
</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, 
анге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни ство 
гао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим чов 
сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за м 
шло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превар 
да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се  
/p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи  
е за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећ 
 немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правда 
добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А ко 
актер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не 
ојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице 
соносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што ж 
е да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спаз 
е збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена. 
 Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна в 
баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида и 
 сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговор 
.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види г 
 <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси,  
не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, 
 пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ов 
 нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу уст 
Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Бе 
едно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљуј 
ша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави у 
ојом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом ода 
зе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загл 
и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Ра 
трљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S 
head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше 
а.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapt 
 круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S 
ња.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге сл 
едничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печа 
ану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато  
направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Так 
жнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена м 
већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту  
дичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и спора 
о свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде 
лиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера  
кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и пока 
 лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о гл 
ри му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помо 
p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где  
творе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— 
 бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан  
ничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје нов 
 у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп  
енада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше 
итељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радова 
ина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да 
е, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога 
<p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку 
 па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chap 
аки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не појед 
ош више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужност 
 липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после  
и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — ре 
 Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво свој 
а разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, ш 
ре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па 
ца, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела 
а да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћут 
а, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и мног 
 да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у  
е Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе с 
а култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који 
е и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из ј 
ове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само  
мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му  
 гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прв 
 кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зел 
г што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Прав 
о од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи до 
ного људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му  
. — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга  
ини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} 
/p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да т 
 јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и њег 
итељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се једа 
а се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са праз 
тави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га д 
на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг ку 
p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дош 
 човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је 
одило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зат 
откресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде  
леда, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду 
ља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може  
ијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би 
да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни с 
} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да  
е уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу. 
 говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Жива 
оред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама  
p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати о 
з; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу  
син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.< 
ворове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, заш 
тељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, п 
 земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> 
Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио,  
елу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може д 
о нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и  
 двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>—  
 рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе с 
 радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се заустав 
ови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> 
им земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произв 
да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда,  
ајстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а ј 
доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није засл 
 нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жи 
е, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p 
 упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш тв 
зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни  
ер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих полит 
исо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну  
о ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да пона 
 плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по запов 
ућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без о 
осети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зар 
 <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која с 
е столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди 
Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како сто 
једно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га  
е могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да т 
да ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигац 
Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у свој 
че Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, ч 
другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То 
а нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</ 
 Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад ст 
/p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.. 
зе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> 
е уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошниц 
ца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зу 
Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> < 
тавштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежа 
на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столи 
 не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметниј 
 моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број  
ујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара. 
.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажња 
оропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и зате 
еш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они  
о си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се п 
 потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и х 
ао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p> 
ко ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{ 
 кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за 
ара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане 
 само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је наве 
ај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми  
овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих  
Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Жива 
танак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да 
</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А с 
ма сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми  
 седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“  
 <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Бо 
</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам см 
и од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и сп 
а себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је 
, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад  
> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с н 
 Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе п 
вете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се  
негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз 
ици су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дак 
се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што  
ли на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно  
м је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p> 
 и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устај 
астројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и  
илику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадн 
 поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што  
, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да с 
 он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичев 
е добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не  
о, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало  
тиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу  
ш из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „постра 
ос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жер 
теван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Ко 
е имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање,  
и их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од  
 Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не  
ба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако 
ити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку си 
 то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> 
ашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађ 
 тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.< 
ни се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радит 
— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти 
који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није 
огнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> < 
и готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадн 
јани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шт 
оје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то вре 
е.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се  
Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер 
редседник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од 
егова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благ 
 селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са нек 
ривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби гово 
 да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не да 
и на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цр 
несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Куп 
на још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије де 
то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљ 
а сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан.  
ети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако 
вале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S 
 замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумева 
жени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој  
и си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, зај 
, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем црк 
чистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p 
државали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Как 
 жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу 
и рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратим 
.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи 
једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то см 
та си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би т 
целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, 
 подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запев 
дине.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати ме 
 капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиљ 
њу и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага. 
очекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p 
 торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наум 
резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или  
ори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p> 
на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога  
S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај т 
ао што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога пове 
еби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштова 
мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван  
ићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слу 
же стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, 
реба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ј 
 ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазива 
ј „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. —  
а — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече км 
у децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте гл 
чка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе  
 него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може д 
жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар  
и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта 
, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и  
> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и  
, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да с 
кчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, ко 
жине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образуј 
 да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осир 
гом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу  
 ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p 
 <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је остав 
задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>—  
> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у  
— рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ  
женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки  
ан <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да з 
S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је 
 — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} 
од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху 
тале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привез 
м чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан  
> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си  
ожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар 
ами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S}  
проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, за 
ам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце п 
он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега прим 
/p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била су 
и вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу виш 
аврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам  
еслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису к 
јући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, 
ко дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само  
ко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. — 
p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслуша 
а људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се 
млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да 
на.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, д 
е крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек 
е ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја 
ер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кред 
сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти ло 
/> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца  
у где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи б 
p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељац 
рибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио  
 га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе  
андур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дош 
и Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепа 
Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као д 
ми задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим послов 
дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и  
чио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним 
рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио 
тане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у 
о, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и к 
и. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила  
а подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ 
реварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једн 
ма зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини. 
еће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n=" 
ега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{ 
министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Т 
, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} 
и Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је тол 
ени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам 
е песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу 
ера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагањ 
 да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше 
још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана 
аред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лаган 
на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од гла 
ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви  
ће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога н 
о, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S}  
head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познај 
 упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћ 
ља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожен 
о три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови бре 
у оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесе 
погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје 
ио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали 
а ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док 
и за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни д 
/p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Пер 
есом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па 
у, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротиви 
/p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да 
 прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно ме 
олико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кири 
огли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки п 
да отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да жи 
у нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да г 
у да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у 
њ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је так 
п и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се та 
цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па са 
стора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, 
<p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.< 
емо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се о 
ницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ј 
равнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p 
их укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред  
ј кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи 
а се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> < 
мози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих веч 
олимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш пре 
е Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би 
 искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задр 
Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи см 
 учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволики 
ле.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете о 
сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исп 
тво, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</ 
<hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити 
 сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матер 
етве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не пога 
није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станој 
боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа н 
дник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где 
о све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп- 
сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Б 
<p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за ку 
 јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што  
ати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>П 
о. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, т 
е пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојк 
ој не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и ч 
ако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је б 
део него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу зад 
е „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао к 
та га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се дец 
 да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ј 
 од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако  
ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не  
а.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам 
ћи од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е,  
е, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, до 
, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да  
морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. 
 Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би 
емље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошани 
има?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдо 
аинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ 
д нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталог 
брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје 
ој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге посл 
ле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди ов 
а изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p 
е би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим љу 
аметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, од 
зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су ва 
 овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут  
ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живет 
едновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна г 
на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ор 
! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купује 
 сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — 
 платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један чов 
челе не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врст 
ући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — реч 
 пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га  
кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским прави 
г решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једно 
> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником  
 снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нис 
 председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му 
ара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и  
 се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десе 
њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ 
> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу 
говога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти 
ио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун! 
вачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учи 
гоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једн 
е на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је пород 
ов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предв 
ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи п 
о учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и  
кад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја ост 
који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће да 
>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба 
 усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> 
пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пр 
у толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више х 
ио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што ј 
о, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике 
ену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донес 
е да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако  
 за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде н 
вољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече  
 <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити в 
ожемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али т 
 својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p 
н, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набу 
 и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> 
S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после  
S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је  
>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, 
ротив савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањ 
о је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану н 
ко како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— 
ана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме  
ећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — 
држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{ 
Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ј 
ене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> 
ечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> < 
браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују  
 зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, —  
сини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p> 
иш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> 
 <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да 
> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се госпо 
да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли 
тиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да пом 
во хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич 
и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја 
 скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш 
<p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова 
Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S 
ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оста 
та ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се суз 
> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар исп 
 дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, к 
умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном овакво 
е одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш ц 
имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене 
се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као  
ћемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобриш 
обра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да  
а и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па  
 но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p> 
Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ного 
з општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{ 
епо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепо 
 вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћем 
е него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да р 
и, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да 
 сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> 
поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој јед 
> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче ма 
 је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерад 
“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из п 
о у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Д 
с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У 
да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>—  
 сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не мо 
цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће  
м и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма п 
S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш 
а и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p>  
 као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за део 
е бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S}  
е крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не 
а Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> 
 душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све  
радим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и 
ристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад 
ам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у сел 
енад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави 
 рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- 
да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе с 
ван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и ск 
уд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} 
сан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници њего 
ди помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавај 
адругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Ве 
људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у 
 ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</ 
<p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Сте 
 позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, —  
рећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били 
е и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти посл 
ш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један д 
ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера 
кад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете 
9091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S 
и доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад с 
највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога п 
азговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>-  
твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као п 
авам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове  
им људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да саст 
подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си 
после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да роб 
. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе док 
окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна 
 част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су 
, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису в 
м кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и 
ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали с 
ио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко 
ије он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам к 
хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши пе 
а, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, св 
о, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p 
 замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да 
 свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њих 
вично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком. 
 поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после виде 
оветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га 
сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сиг 
и кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти  
ана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску 
довољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— 
ара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће  
<p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све м 
ни удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радо 
 Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p 
ак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње врем 
да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, у 
ор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда 
 се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде 
мњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на госпо 
у.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад 
ао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више к 
с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда 
ло се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузм 
ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми 
ој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Поглед 
м за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле К 
ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем. 
ужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то  
ешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} 
p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато 
 вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава  
орисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може 
а наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужно 
 Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо м 
 би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве  
к њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> < 
арод.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад 
шла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци 
ођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања 
.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
стумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се па 
се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску 
 чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судит 
ркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му  
еће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Оп 
љи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па так 
омогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су бо 
пшти смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажет 
ј купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је 
есечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу. 
и...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер к 
једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом к 
аучила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Жива 
кама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Ку 
енад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може  
 буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови  
 народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити корисн 
стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Мо 
— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само он 
ујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" />  
се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и з 
} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћи 
адед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати 
 родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужил 
оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш т 
би да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну 
 моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, к 
а Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се  
поведи!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</ 
на оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер н 
на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92"  
ове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Н 
.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на  
екаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час ка 
а вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У  
борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па лови 
лим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађа 
 је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људ 
а измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу К 
не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда куп 
а волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила по 
е навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрм 
— отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p 
нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јо 
јим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун ј 
м за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог ство 
> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S 
и нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њи 
 моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не пос 
овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</ 
сти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати  
могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико коли 
д таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице п 
жали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што с 
аш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Н 
</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— По 
и лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право  
ога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да н 
д хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од посло 
вана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало на 
о, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> 
вако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали ис 
>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам,  
, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су 
ање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p> 
ли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он 
и казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом  
ш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где 
 у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљени 
 браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад в 
</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво  
ански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само. 
 мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек гово 
а рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си ура 
 се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— А 
="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под стар 
> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да  
нда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не 
 прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То 
куруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то ме 
 набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли т 
 то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате па 
размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом раз 
и после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, 
ље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаг 
 за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Рад 
нем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p 
 исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили  
чиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко 
ечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово шт 
утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он оста 
 Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па ка 
жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и 
l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго  
а</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљаво 
:id="SRP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом  
риближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи прош 
 тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Куз 
коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} С 
ћу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би 
богда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти о 
 за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> < 
оји те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!< 
кад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p 
Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцах 
 ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и 
не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у  
 чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда!  
 не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док  
S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас  
ло.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да 
 кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели  
p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p>  
безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и н 
иње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали 
0" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p>  
е на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли,  
но са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подг 
узет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се паж 
ће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од 
кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће  
ра.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дуби 
сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> 
ладунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али 
деља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толик 
друге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке за 
рашној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и да 
омише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади  
раче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметн 
 Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече С 
да, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а 
Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џ 
порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи д 
 плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет 
ом да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јав 
у животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зај 
ич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години по 
узмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа 
ки ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада,  
е у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зат 
мо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и пла 
<p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мора 
ало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год  
онтролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у пра 
 у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром  
 дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом 
ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецив 
> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах 
скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не  
 живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, кој 
ница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој ку 
<p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговоро 
мље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то из 
д ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о  
о ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се 
 само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети ш 
p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, по 
вати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се изврта 
демо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удес 
— купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, с 
р је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око 
такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно 
упно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" x 
љопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
пало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује д 
м и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи баб 
отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Ман 
 трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. —  
но покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је г 
омове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога о 
ећ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушав 
колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми исп 
 Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аман 
ао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће с 
то кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за  
раше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше гла 
иринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беш 
е парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће  
а оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану се п 
 ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачун 
њу: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div typ 
аклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе  
као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост з 
тврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоре 
тници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле 
мицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> < 
и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисни 
атио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </d 
ерај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S}  
у...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич мет 
 де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечн 
 узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али 
и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њ 
, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћу 
та ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми 
ена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка  
и, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде с 
анет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе,  
рди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> < 
иком.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја д 
ршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир 
<p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А  
и те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му  
>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат  
 врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сеља 
рош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се 
 се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском д 
послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S 
и да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и 
ше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p 
шло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече  
 Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и 
ош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насме 
ниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити  
е спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и  
ве остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође У 
 Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост 
— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашл 
еде у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и сед 
добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће 
итељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто 
не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем 
е, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали  
/p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београ 
..</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека г 
њу свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види 
вели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник 
н свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, о 
осле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности прежи 
ану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{ 
сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовач 
им скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера пос 
ошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорит 
а, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S 
То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман 
но што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца. 
равом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је тр 
>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type=" 
} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице 
А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дан 
ше <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p>  
илосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете б 
 најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности  
гари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну прв 
ваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ј 
реко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> < 
примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаш 
е задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничк 
 Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жал 
ана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и слам 
жје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увери 
сму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту т 
н и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише  
 дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p 
то је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју дете 
 жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врев 
сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим  
 ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се бо 
хово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, дав 
да.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не 
да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он испри 
 није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је 
пују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му ј 
вакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није  
 то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине 
у према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лиц 
упи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у  
видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клет 
Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна к 
же учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је кој 
пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди м 
војим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан 
ру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше так 
е.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у 
дичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност такво 
 бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и 
ачин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер на 
м ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— 
ву децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући 
Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово у 
овима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су у 
е други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине 
и и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближ 
ребало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он 
 једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада бе 
и хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Ра 
је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успе 
 начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама 
е раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <p 
 двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра дру 
о ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја 
ју да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља 
с уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је  
 говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени  
.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држим 
а Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се  
Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад  
и са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам 
увао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p> 
 Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили  
игурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали  
е могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су  
— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса 
 рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народ 
ра данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћи 
и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушат 
им нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће д 
 Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А ка 
Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, 
ренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам  
није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи 
свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, 
риликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им ил 
те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S}  
обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освет 
ичку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за 
е приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо дец 
та тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирни 
 видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочи 
рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S 
 у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његов 
т дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврд 
очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Жи 
 ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми  
ио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је  
руга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пч 
ве што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица  
они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече 
спех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради п 
А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не 
</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, 
Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само  
да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си на 
— расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама ж 
ом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дав 
док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му У 
еликог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мал 
>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него 
p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу 
 таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не т 
ркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цр 
 је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — р 
} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе 
Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треб 
брик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разбор 
аовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не дон 
.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је  
 само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична  
више суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Жива 
рив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило  
ојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се 
 кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> 
ко ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез 
 дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја н 
<p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хи 
е браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type= 
зар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Ла 
ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика 
и их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука 
 четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
е ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кош 
 рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Ку 
р.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p>  
м поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и треће 
мњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан. 
писаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабра 
е њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било  
ла од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплод 
 оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и  
 готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а  
мо зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док н 
а, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи т 
 <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи троша 
 <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S}  
дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што ниј 
ен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет јед 
ини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише д 
а немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову к 
и у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј  
ивео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње 
ир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div t 
ана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да  
није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интере 
 на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше 
о слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толи 
п-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћ 
и да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — 
ујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могл 
p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, н 
 згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p 
 закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак 
вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље< 
</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од м 
 им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите  
уштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а бога 
дати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло  
е што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћуре 
сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио 
ad> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У гради 
у се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним исти 
раве, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака  
мија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Ради 
и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n=" 
еданпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој 
аву располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадн 
им једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну 
исмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, 
 да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од 
него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушн 
екује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Св 
рсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно по 
ивеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десн 
 га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! 
 да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вече 
м гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Нена 
е разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту  
тавише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{ 
д...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи  
 ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не 
, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l 
у танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> < 
о допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван 
Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженств 
 <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине д 
овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће 
{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло про 
јер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издај 
<p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни  
етку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си до 
ће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распозн 
ич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји  
ва.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац ост 
стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> < 
жњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вун 
е то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путев 
, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа н 
 да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их ј 
— рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад в 
 „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће д 
за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то 
 до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за до 
д га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешт 
а да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви з 
, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће 
p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>-  
ом својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, ве 
жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут,  
group" xml:id="SRP19091_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="ch 
.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, он 
roup" xml:id="SRP19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type="chapte 
ећ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није мога 
е Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења 
roup" xml:id="SRP19091_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>ПРЕЛОМ</head> <div type="chapter" xml: 
анима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједан 
Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Ста 
учни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде ту 
адичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Д 
 Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Ст 
Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p>  
 од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — 
дичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ 
ај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов 
 жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било 
их. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирн 
пор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбиј 
лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу  
ао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше р 
е Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се  
из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, т 
о брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера  
="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p 
о за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам  
у више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> 
“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се  
 најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво м 
а куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише п 
та?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али  
 пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта  
 код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичев 
 n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође н 
у само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш 
што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.< 
 <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу д 
 Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера 
е суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по о 
е и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И м 
лушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не треба 
виште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том време 
е ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са п 
у и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји 
то то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S 
нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја< 
 пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их поб 
на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се зг 
и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и 
ликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га н 
м кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже  
есео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онд 
!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ  
p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут. 
њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толи 
и.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кме 
гим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим з 
а одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за гове 
ан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке  
добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше св 
 па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир 
слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај он 
еће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева д 
</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Жива 
вску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једн 
покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по ц 
 ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова 
матрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, ка 
ца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатст 
поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> поде 
и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, 
Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити з 
 напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, ко 
кује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!.. 
 да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко,  
бе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 
е личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање 
деним плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опро 
 у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разум 
а рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања 
ити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни 
p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко за 
ш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки п 
ке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{ 
 ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад с 
о је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чи 
е и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху  
аше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— 
пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га 
, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш оп 
априку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела  
 недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то 
и га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} 
рви, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био 
с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p 
на.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна  
иже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они пон 
рали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зн 
S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротињ 
а, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оли 
 Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду  
 дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огр 
ор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Д 
ead> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кућ 
 да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Прок 
ори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим ко 
аква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и сп 
 снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то как 
су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залута 
ју грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњ 
 однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти г 
нцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је  
опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p 
 ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Ј 
што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па т 
/p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш 
месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана  
се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја 
 и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што  
.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не  
 <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може 
у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несре 
ици, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви 
ао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— 
беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, по 
кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један  
ван загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како ј 
="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш 
ебу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p 
> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите  
јој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>К 
 сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћ 
 кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} А 
, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, п 
ају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегл 
алека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари 
>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ ј 
УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <pb n="3" 
и извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекета 
рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако н 
ј години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. 
змем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито прод 
енад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>—  
ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше 
ј задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет з 
асход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо св 
ме расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да свак 
0 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад не 
о 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 дина 
аш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за поре 
 били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Прем 
чи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, 
i>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У 
гара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb  
та га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> 
 порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стоти 
Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни 
ног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман 
суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме пор 
</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> < 
а и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца  
ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> 
 свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па 
ванов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи с 
.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну ка 
и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко д 
до прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S 
иркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и тра 
бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли јед 
ване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао 
заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одрж 
па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се з 
се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели з 
е поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слуша 
рквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јо 
а неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурн 
ати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у по 
> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш в 
ше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је јед 
у му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се мора 
 па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад  
 ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље 
развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти о 
решили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задр 
реме, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања 
е са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи с 
е.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осе 
а купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb 
аћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко 
>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на с 
читељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовањ 
едничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече  
евало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављенич 
 па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако б 
динаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="6 
ротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџил 
уда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниж 
да бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже с 
 клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да  
маћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n=" 
кад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће 
аше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно 
 само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаш 
иротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад 
појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> < 
раво нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> 
> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S}  
и само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S 
ше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживел 
 зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми де 
то да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се 
главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете н 
 n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше  
два код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Ради 
га журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на и 
тво, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о с 
 јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос —  
 не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ни 
ораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница 
/p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- 
> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и  
таде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако сл 
еограду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Чов 
} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — 
ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а 
како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он ј 
Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још  
 Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — при 
.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Е 
не ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око по 
а лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви  
p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио 
 долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, т 
прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре  
 мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекрати 
д црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп 
>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устреми 
се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Д 
песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — г 
нђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је  
 тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све ц 
пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да  
 Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одгов 
 Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њ 
 очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако  
 /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад т 
рош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво 
у, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и 
</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p 
 људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео ја 
му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из о 
је поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> 
век.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од ње 
 Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уред 
ху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p 
p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! о 
ду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p 
</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 д 
њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>—  
равила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад м 
> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакц 
 његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- 
или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално ст 
литва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне 
овац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред 
ић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова д 
 тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична свој 
вцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемст 
клонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија 
се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шес 
ина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни исп 
адругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара 
етати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Куз 
а продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју 
да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> 
ате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута з 
 већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затвор 
ad>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ т 
помените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и упра 
дак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p 
 вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогр 
упак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога зад 
у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прич 
и се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} 
 најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да зад 
ју.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Рук 
о мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после каза 
 Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом,  
ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- 
а десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <p 
} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> < 
} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и 
одижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> 
 Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</ 
и.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам  
p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Ра 
дбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућ 
оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?< 
о дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад  
и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану,  
е на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче оп 
ропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрат 
 и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напун 
, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш 
 боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш  
ке паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди и 
 мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо,  
 се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поде 
љ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и  
иротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми с 
> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакам 
ра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али н 
p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S 
аријска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник 
инатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо реш 
а.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракну 
адич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе 
ова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — реч 
ој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Жи 
 је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би да 
д сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, ами 
америти.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар теме 
 Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p>  
аиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p 
 оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на п 
мо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослоб 
ају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јагл 
ости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припа 
 сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула гл 
вот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново и 
е послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> 
другама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да и 
 све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се  
ст са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Ж 
— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>—  
амо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио,  
о.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је бла 
итам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм! 
а председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљањ 
и! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно т 
 отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу п 
 су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима 
к општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише 
 рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по за 
 добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S 
p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана нас 
лушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако г 
 попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p 
уло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пер 
ке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало от 
за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да прис 
видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p 
опове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати,  
>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну 
</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живан 
ама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ 
може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у к 
о што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у  
казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец на 
>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у кој 
где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} 
ећ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>А 
 на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забе 
 ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у 
исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он  
а читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице ут 
 високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке 
делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху. 
ом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван 
 Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена  
p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изд 
же и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњ 
ратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите  
рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан.  
</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њио 
јица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите з 
 године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда 
Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? 
ваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, 
о га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да 
 га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на 
 unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угој 
н, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету 
 зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! 
белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То  
невно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет. 
мењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја за 
 свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код  
изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он пол 
поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у зад 
 за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви ук 
 лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш  
p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? 
имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и  
још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{ 
ко минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да вид 
ке, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Шт 
 ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па 
тана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и се 
 по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ра 
ше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до  
ило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан ка 
ећ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и 
е не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста к 
— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, с 
друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека парт 
а више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хле 
нђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље,  
 окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, 
иште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузм 
четка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — 
ову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузм 
гових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како д 
 хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладо 
 целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше  
ла још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И д 
уше.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Куз 
ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb  
 веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} З 
чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.< 
највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, 
ираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружн 
Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог п 
злечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, кој 
друга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је уч 
pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину ку 
свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, н 
идајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и  
 хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му  
сао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву чес 
 да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут 
ао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите 
маће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом  
ство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не 
 банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интере 
о није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све влас 
гу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни  
ћ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду тр 
 да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико д 
{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>-  
ене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— 
00—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио поп 
ето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је о 
 се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим,  
шта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} 
 ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а  
} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам  
ше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али 
олико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, са 
звртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p>  
 имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapte 
!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само н 
руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере н 
..“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање 
> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га уз 
 је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали 
туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утри 
ве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери  
е због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога 
?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{ 
, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који  
ајпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновањ 
.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Ку 
гњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S 
куруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> 
ам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сре 
седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у п 
о кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освес 
аше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те жени 
ећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по цело 
х накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису 
рела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу 
еома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан: 
, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и  
и запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се 
 стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме изда 
 окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо н 
{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два 
p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога 
 у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуван 
.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се 
и једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људ 
м и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.< 
 и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водил 
куруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беш 
ор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml 
еван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“ 
верчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је ко 
о да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отво 
уке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p 
прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и  
ем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек  
љом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све  
у му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло б 
елимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е 
највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих прив 
 променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, др 
е човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — нем 
стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице,  
оју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу пр 
 отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће  
а се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду  
леб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Жив 
 — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стева 
куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан збо 
се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини,  
поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима 
учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно сам 
 “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад:  
ко то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.< 
ес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили с 
разумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко ост 
дим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропа 
оји се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S 
рити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће 
ад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов,  
стерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и раз 
порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загреја 
леб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општи 
{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива  
нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно  
и три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разго 
 главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме  
јано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само з 
— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану 
ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, ч 
октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и 
о?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А  
на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је 
оје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда се 
од Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер  
 долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S 
о варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове  
ма да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са ова 
 не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали 
читељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише 
крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Жив 
ора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према ре 
ич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, 
а трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што ј 
да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви нава 
ше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ћ 
иван обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, са 
етуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у 
 ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једног 
тило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше 
а.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер и 
>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је т 
ан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине 
ћи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да до 
е то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су и 
ребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p 
S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погле 
аше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледа 
ђу њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на 
S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од сви 
> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оц 
ог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... 
рекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не м 
очеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрв 
је лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметов 
, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>—  
еше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг 
 То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— 
 Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.< 
ад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је  
 домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општи 
S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека  
II.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Ж 
амо ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да зам 
а овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио 
ивана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бад 
јемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S 
де код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислил 
 да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стева 
међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Сва 
м је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу би 
<p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш 
 и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пи 
такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јагл 
S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да  
 је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена пое 
кви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто так 
остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече по 
 недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и  
шицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама п 
рилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ п 
обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање  
што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народн 
сеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — ц 
 продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево д 
1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S 
да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задруг 
в живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем вр 
 то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p 
Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се  
и знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, и 
енин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Ниј 
вој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуљ 
је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, в 
а, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако 
рбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила 
 додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми 
која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки го 
 због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, о 
Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јавља 
ну торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред ње 
а знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мо 
Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А А 
: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попрек 
богда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товар 
 беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га пар 
>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је и 
 ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се 
а ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да ви 
ити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште  
p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала п 
носити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога рад 
љу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе. 
а твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њег 
Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче 
брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанст 
морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пер 
ујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја 
по суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S}  
е радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана 
рити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи  
а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана 
ага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јав 
аваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити 
греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни м 
у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и до 
УГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУ 
ркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похар 
?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} 
д стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Ј 
Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро,  
кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — уме 
{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим сп 
ико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недра 
 кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је ст 
мо чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине 
љиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким с 
нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да  
 од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и к 
 или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му н 
вара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти 
ином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустр 
>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</h 
 интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена  
ше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчел 
ран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на  
ође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рого 
штених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки  
hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p> 
_C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и настав 
авобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону,  
ога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S 
сно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силаз 
 за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њи 
да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> < 
 А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и о 
у и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за једа 
S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда т 
Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњ 
/p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p 
ам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Т 
варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навеј 
воје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава 
своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И о 
ика.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте 
овом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p 
доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кану 
а старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша с 
<pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бар 
е поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div ty 
ме измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што ј 
ивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругин 
 за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спре 
ије никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачк 
уза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмк 
м вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па 
у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану  
 Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било гот 
p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много други 
којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девој 
и били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође то  
сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} У 
а по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом  
арад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зар 
 чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>К 
 ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто  
 пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>—  
речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем  
ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да  
нају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> 
>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељк 
сам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову,  
бија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Ст 
 А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капет 
 Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да види 
дмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно 
творено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбен 
о за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу 
 луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара дан 
та.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде? 
ање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су не 
њу блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике п 
— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живе 
мислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, д 
а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ће 
ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује и 
нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> 
е било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас п 
чи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо бра 
p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> < 
није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред 
м се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и д 
и, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато б 
 њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идем 
о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе  
у да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Бо 
ица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дам 
е, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни 
 задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанче 
а је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми 
има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај 
 уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и 
кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим  
 грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.< 
во и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору з 
 горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је  
окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта 
ича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, тро 
село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш б 
ш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем 
без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику,  
ике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хле 
ак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успо 
 шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци 
ка, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да  
овник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим  
 шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове гра 
 човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, к 
и, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну н 
доше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље 
мо он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни р 
ио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вел 
 и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прск 
рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче  
рехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: им 
у није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечер 
врташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика 
<pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унут 
о лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S 
коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном такво 
 дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли 
- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар  
ругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње вл 
који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани 
 да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којо 
дичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо на 
су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се м 
 тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања 
дељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је 
у.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарско 
увању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа 
ео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема ви 
одом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ на 
ад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.< 
Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће  
и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Ан 
а кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за 
читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору 
 једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} 
о немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p>  
Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> 
 не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога ник 
или г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман 
то. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за  
си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај нар 
н као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљ 
еднички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — 
т с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом кал 
 Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, 
ка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око  
орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове вод 
че Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо 
.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да 
задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне  
 шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Н 
еле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу 
 да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из кој 
ћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви,  
 унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и  
уг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше  
ајтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су м 
уца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода не 
{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, гд 
не једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око  
 њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич р 
вету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, 
аву и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако 
 помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а тре 
ко су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао 
/p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не  
лава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј 
днике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш  
у и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p> 
ао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p> 
не стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети с 
један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жен 
 размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четв 
дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само 
аху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом з 
а, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити 
 мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стог 
 где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за ду 
— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости м 
 враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећи 
ма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуд 
репорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би  
ети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пи 
.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мисли 
узман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутин 
е, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него ш 
ур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао  
оса, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У то 
вога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужил 
лигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људи 
 мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</ 
 децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође д 
да зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао ј 
.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње п 
и туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још 
.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{ 
а сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продај 
о су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањи 
осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="2 
ће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни ш 
 нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име н 
е би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да м 
руги ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место ш 
 ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда прово 
„Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="su 
ве ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ст 
о и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављен 
е.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба то 
, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принов 
ије то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се К 
ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара 
огледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</h 
и овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суд 
 — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p> 
оћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти от 
а се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслуж 
но разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп- 
ype="group" xml:id="SRP19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type=" 
обро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обли 
а не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету 
звијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и  
дичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти 
ратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја 
е он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима п 
 него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци прип 
ера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје 
 један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p>  
ховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутова 
ароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени љу 
амога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису о 
ипсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погле 
 греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> 
ожемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали 
ан..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> < 
иви?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животи 
 селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте 
ко је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскош 
нце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p>  
екај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плу 
и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и пов 
.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору 
чикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p 
м за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кри 
немо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и пор 
тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{ 
{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу је 
ије пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја 
рави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да пок 
о, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p>  
шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се  
озва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? ск 
 прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p 
шњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, 
раво, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постић 
{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се  
вом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити  
вадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико тр 
, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изну 
/p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="2 
мире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он так 
 несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и гр 
 чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p 
з поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</ 
мо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти 
чкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једни 
ном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званиц 
ао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка дец 
адно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и  
нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без др 
ни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој ј 
о су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе 
{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад  
дише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој д 
приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу 
 и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невен 
 ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћут 
д сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Т 
 ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стр 
својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им не 
те се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја б 
>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Ш 
и утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type= 
попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести  
том, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, 
d="SRP19091_C2.7"> <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали в 
о што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замрш 
ло као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, ка 
</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га  
n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и н 
али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече П 
је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњо 
ите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима с 
рошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Вид 
брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти  
де довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом рад 
 их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да 
дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазива 
 их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах  
 кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и  
.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> < 
 раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} 
е и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да  
оји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли поже 
го пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну 
е још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задр 
а је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком поглед 
мљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S}  
угом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за  
 <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове проп 
 Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу ј 
да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипа 
тпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и  
ш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, 
 Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Изв 
пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да зај 
дино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програ 
/p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава,  
</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала м 
м едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде так 
емирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{ 
олити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и минист 
редседник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати 
ио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још,  
и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да 
га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше  
а руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{ 
.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, он 
љу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и  
ена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас 
, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело 
браве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, ст 
а граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више  
и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у  
ља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и ико 
> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо су 
пнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу 
тишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Мо 
окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S 
 једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на ду 
совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са в 
и се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јар 
тву, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате д 
ао председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога,  
ко ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па је 
а Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се н 
оди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина,  
о се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, т 
не, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан п 
ин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кук 
ћи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му 
тине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну 
ну дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз 
адужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су л 
 и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни п 
ри чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља 
S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, 
и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учин 
е на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе је 
, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара 
у капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај вес 
ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече 
ова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад 
а не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, к 
ло је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на ста 
има, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеван 
а за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој 
емена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па н 
н старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга 
о дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговар 
раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех кр 
оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динар 
е му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне 
, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми  
е нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p>  
е у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учит 
ринуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обав 
Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив. 
S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица 
сти.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници. 
едну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује. 
- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те ус 
ју умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога,  
и. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што и 
мо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да 
 да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност не 
јој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="1 
чеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху сп 
да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и 
рши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим с 
рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност 
а рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— З 
 замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p 
А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то 
а и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре н 
шим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p>  
напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева ку 
?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дук 
о ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира 
руги има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем рад 
<p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике  
<p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види 
ребало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</ 
о прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још у 
/> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том 
 да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>—  
реба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то  
 зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта с 
Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесе 
.</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти. 
 одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико 
ван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> 
езирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом д 
} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div  
 — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p 
уката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомил 
.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, А 
 смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо 
прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката,  
, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти 
упи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n= 
, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко ре 
<l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l 
продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечног 
метице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити о 
осао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, о 
дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад т 
о, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди д 
биво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати 
p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам 
сти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу л 
 народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p 
</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш 
<p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> < 
итал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као 
 отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отвор 
ш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем д 
>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцелари 
 водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је 
н.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да мо 
 ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла п 
 што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Нев 
ко можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.< 
одили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за зата 
рала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држ 
оповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ  
еке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би би 
 натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још кисе 
ј миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а  
p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за 
наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукур 
не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p>  
ене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни 
S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не з 
и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху 
и какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Жива 
на га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зн 
едан другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кр 
п-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и 
</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у  
аста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n=" 
га живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носи 
ку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање,  
године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Бо 
омози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, кој 
 гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> < 
дној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли д 
ху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помол 
ели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у ре 
му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају  
 у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, т 
ерској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S}  
 те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изе 
S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи 
слађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, пе 
зници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци 
 О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама,  
и мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја с 
жарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу  
> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови тр 
е земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогд 
зден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа  
чекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и 
е пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они 
 без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогла 
шту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p 
 игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 1 
.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је  
о се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за из 
ну, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту тв 
а угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} 
ве осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по тр 
за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — на 
 одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно 
ко разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке 
 ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто 
одишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p 
 опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих 
еца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли 
 што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после к 
ам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио з 
а и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману ве 
и да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац д 
има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Ку 
Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и вр 
агледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те 
идео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми  
љевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали  
 нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на зем 
енишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузм 
унам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се,  
таде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је доби 
ар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал н 
лу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, 
изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате пр 
кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. 
драви, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела 
е заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — 
век говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп 
Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. 
ан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише  
p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Нен 
</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби п 
на... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на п 
 задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учите 
>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али та 
ић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— 
 Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> < 
ио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, глед 
— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> 
вађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув зало 
може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погл 
 га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не 
у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени 
о. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> < 
тње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде са 
 „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити 
кој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја н 
 — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и В 
грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео с 
 А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чи 
, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60  
 Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било? 
S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од ра 
{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јо 
Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо ова 
— рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим с 
 да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да 
ео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} О 
ава на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делил 
жени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</ 
киде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да,  
ко да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који о 
ледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца,  
"53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може  
<p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показ 
не дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем,  
 — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Ш 
> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек 
раовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима 
 била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити ш 
икну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се  
а коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окре 
езасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекр 
центрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је 
о људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разуме 
 скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товари 
 ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - пр 
ад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на мест 
 деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју  
а нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зо 
p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један  
 Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сл 
жење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи 
во“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, 
S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, к 
, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псе 
те на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих  
, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p 
слушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволи 
>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у ме 
им стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог м 
 дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, 
јка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је би 
м порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да  
и кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама 
а знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо:  
, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео 
ста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта  
е било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што неће 
н једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда  
>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невен 
} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним г 
а стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, 
крећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине 
узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године,  
 плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоћ 
тан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ј 
<p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље б 
i>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагл 
у, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити 
рио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја 
то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар м 
лали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учит 
о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше измеђ 
е са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
им сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у з 
уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше 
 те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка глед 
Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори н 
ти ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S}  
, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S 
{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуц 
шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадб 
 — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгег 
је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам  
P19091_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља з 
head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што ј 
се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- с 
како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете 
д својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на дру 
ели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај  
 Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пут 
ам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми  
ише видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извође 
ешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор спољ 
hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — р 
вљен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница уз 
ећ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић  
ега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, не 
 нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује  
е да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изас 
попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири с 
а чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову пес 
домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко 
слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја  
ио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљ 
е код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су он 
другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И т 
гмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p> 
и у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју  
авити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем не 
 овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памук 
ам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убије 
ст, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве 
 <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи п 
{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он ув 
Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке не 
 треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш  
изу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје д 
прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у 
лушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси  
браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стеван 
бину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— 
о и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом 
Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, 
деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвар 
а</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поре 
ући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> 
 и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна. 
ач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе избор 
и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па посл 
свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа  
ој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз 
ниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта с 
 власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети  
ед свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{ 
 поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на ик 
рави бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— 
пшта преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и  
око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е с 
даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и  
а посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{ 
о живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад 
 тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не 
р.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта в 
рузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо  
 имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницо 
 и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидб 
есечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} К 
роизаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и 
 куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не бех 
 било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива 
о, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се ра 
ај!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се запо 
 се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а  
у на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, 
и страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако сна 
ек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после т 
а; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а 
ако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако 
Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живан 
ка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, к 
 Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и 
о, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом  
ли да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их ви 
оше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n=" 
беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} 
годан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч 
до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — реч 
 цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати. 
зан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви им 
 и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, ку 
.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Ш 
е кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум,  
снивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко  
и један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те  
лом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје у 
хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} А 
трошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче 
удна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај  
иш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу  
 шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p> 
сао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да  
е није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од 
 га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>С 
ивана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена 
сао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше 
p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</ 
 Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ р 
 положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оста 
нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д 
ски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да пс 
</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја 
ворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине 
 кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само  
p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од во 
јане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећ 
, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу  
 једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, ми 
ногаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве за 
квога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи  
да, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вод 
ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди 
езилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељ 
 — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати  
зва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани  
 снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих пр 
гачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са љу 
х прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, д 
пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, ч 
!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</ 
 казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S 
 тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ С 
ви и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са п 
о Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон бра 
 па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то  
анкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађе 
<p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала  
</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни 
је ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није  
реба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <p 
чај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца 
о Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога д 
 колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и 
 на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би уве 
но, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство  
д утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре 
а његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том 
ој људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана 
.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p 
<p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајади 
еза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки св 
ћу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> 
ога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није  
Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то 
 као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плу 
з своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу.. 
<p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Н 
рам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заи 
ада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Нена 
 делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и п 
 <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Нен 
д ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо уби 
је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дош 
ше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапа 
 од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа 
амо Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава  
ећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам г 
 крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не при 
агосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до крај 
Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> 
и, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз  
у поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па 
деш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје 
е Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми р 
пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> < 
чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, п 
 и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем  
а нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити,  
коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаче 
о, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — у 
кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово ј 
Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопн 
ристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут ко 
опе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p 
 ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио 
<p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побе 
 /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада  
да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, ис 
ичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја т 
 овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо ни 
 бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте бил 
пе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова  
еш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p 
е, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створ 
потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми 
да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> 
аже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе 
 <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам рук 
ато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му 
ушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> < 
</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право свако 
 Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... она 
а њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Р 
ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36"  
 не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој њ 
поређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле п 
у!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја 
, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми  
рика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Не 
атим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету 
ад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби. 
 срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу к 
.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ра 
и се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова т 
p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јов 
оручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — од 
ше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да рад 
није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима са 
 <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни  
теван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буд 
</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти ла 
с Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, п 
 кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p> 
не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорил 
остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, 
ици ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче  
 шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав спора 
 Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру 
чи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="c 
представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали 
 њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо раки 
 кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који је 
 важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље  
ан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба  
љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече  
оседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, стари 
н на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са 
озбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било  
 општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и  
а тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зн 
ај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројиш 
едник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</ 
га у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, ка 
 багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што 
а за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, ка 
шама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни 
е дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао  
ав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 г 
м и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све 
ије ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години 
ропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да  
 кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка м 
нута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја 
 чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чарш 
ану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S}  
ка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло  
 задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим У 
осподине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да по 
 ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракиј 
роба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— В 
 — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурња 
У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској ду 
 своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, 
ече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није 
 си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљај 
 ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тров 
дником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћ 
у, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за сва 
 домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стиг 
Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — 
сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичка 
 црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља! 
љува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и р 
уљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умеси 
евена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замеша 
едећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} По 
 Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилет 
те главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим от 
<p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његов 
где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој о 
јности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече 
овораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости забор 
Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад  
рба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, пе 
у се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече 
ству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су  
је ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто 
 да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гуж 
p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капиј 
е би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p 
рош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Са 
д окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда прово 
>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свог 
о ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бак 
н заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.< 
цкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> < 
 дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не  
ог извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао  
брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна но 
је лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде 
, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Жива 
 то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад ок 
вади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта 
злог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се  
 <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те је 
{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан поч 
е Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том пону 
 најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђен 
 наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</ 
е са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, послани 
унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином 
амо жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову 
 ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда 
створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у  
ипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што  
d>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје,  
о ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и  
би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви ж 
као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске неса 
ти и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да 
била битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје вл 
ер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи б 
ије боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браћ 
то су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ће 
</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани. 
 нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не  
оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао  
ти.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах 
отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзир 
и.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужи 
ли ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још  
кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ј 
 ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко 
 ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да  
ог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи,  
да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибират 
би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Жи 
з малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао 
его да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да руча 
е си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.< 
 Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате к 
е време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, ал 
 може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> < 
 купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти 
д мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</ 
 но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним за 
ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.< 
рода затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији 
у делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па  
живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли см 
 кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е 
да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p>  
де виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне  
ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од сто 
ај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али 
 ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас 
риоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може из 
 овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он  
.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто  
их Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, 
а на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућам 
код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што п 
S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</ 
на за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ов 
ни једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу 
и друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју 
а и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се у 
</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не по 
динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе  
 слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим култ 
не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захте 
ивану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за 
7" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнул 
узмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поре 
 сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по спор 
учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, 
кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.< 
нда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољиш 
их задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прав 
 одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> < 
ришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито 
мо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Жива 
их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио 
} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога  
<p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини ш 
амо се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као не 
жан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не 
звало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се оч 
о је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, к 
војој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика,  
 прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар  
д данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} 
 тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да  
е неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12 
{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код 
 ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како  
што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, 
ћа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја м 
и може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ак 
му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Не 
Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је 
 нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни 
о нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега  
ац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш! 
м говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди д 
и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} 
<p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога  
ах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашу 
ити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара 
и за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, би 
.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом цен 
, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немо 
здају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - чита 
штено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукур 
аца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво до 
{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} К 
е управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде  
ећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. 
течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се 
 куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ков 
едарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што б 
лота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p> 
 одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест неде 
атише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили 
ај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг по 
еки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом по 
..</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури з 
је услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и до 
о кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет д 
нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине 
и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и у 
S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омаши 
 ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ов 
анству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћат 
 ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свак 
еко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане У 
 нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем  
лава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се  
3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју  
а и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S}  
 <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за 
годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ с 
 су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њи 
а, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вече 
других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами  
на кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— 
у цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у 
ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко в 
та можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти б 
о доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у друг 
ле чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>—  
 ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p> 
хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад  
„ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динар 
„</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3  
сти.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њег 
ара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво. 
азговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан  
p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се на 
 тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да 
маш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати 
лу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити и 
еда и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с 
рим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето т 
ару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: бр 
и саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, о 
сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја то 
истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — 
овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српск 
лугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— 
 да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар ка 
>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А ш 
мем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да  
<p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадам 
у твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увери 
 ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се  
а куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што и 
а Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити 
i>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише ј 
ре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни 
оказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такв 
ту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је за 
е чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из д 
с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту прија 
ћи, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се 
.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за поре 
њачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка  
.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан 
обили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња 
 гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје  
>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} 
ање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тр 
то!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И тр 
еру да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања  
S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, 
 да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</ 
зи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругар 
еданпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не  
} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин  
ијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигу 
б.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n 
д помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се 
и тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Ил 
знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чи 
јсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим ропт 
— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима  
дељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој 
е у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруг 
ти где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да на 
оснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} 
у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити м 
ремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изје 
адне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, он 
једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крс 
 плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али така 
тавили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после изм 
чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог  
и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао 
удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима  
 ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко проп 
но и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно 
у за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а  
ост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> < 
угари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учит 
друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{ 
озволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе 
 у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да с 
ојнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне п 
навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чув 
че кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било,  
говор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Мо 
тељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и 
овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>—  
, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плуг 
>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.< 
знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим посло 
има, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену г 
ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу 
 црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара 
> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад 
p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошл 
толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</ 
према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведе 
дима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете бо 
 човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 д 
у, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од се 
е као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свог 
.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p> 
Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, неп 
главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да сто 
ели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осиг 
 ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проуч 
крчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по  
} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p 
е, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта км 
да.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва  
ано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он  
 се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у  
подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он  
ицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека ост 
лебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, К 
на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећу 
тара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чује 
 да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он 
е за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролећ 
тише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе 
м пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пруж 
ник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 
бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску  
асице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за 
емена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред своји 
спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <di 
ги.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше раз 
 облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа љ 
6" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод 
ру за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да р 
.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <p 
дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дук 
и пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест  
 ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Н 
Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала к 
ко, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, п 
сао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хо 
т, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p 
ушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и пр 
 не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једно 
а нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато 
вали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни 
 Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p 
гли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зара 
о једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп- 
очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли  
еп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И  
а ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не  
ђај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уве 
нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састо 
ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами с 
за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и 
локупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter 
оја их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они 
видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато  
е изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете  
њу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Ж 
из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да стан 
 варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић 
 Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда 
и“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Жи 
задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот 
ад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке о 
 рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могл 
p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао 
ивоту неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им 
су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задоби 
имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита 
исто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који 
II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не 
ви, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{ 
, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шт 
м и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мис 
 и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти 
n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја к 
га доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам 
о што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да 
тво“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се 
едузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје з 
ти, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву  
тпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div>  
 вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес как 
 огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар 
 дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као м 
 си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, 
богда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им одне 
зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође 
 онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и дру 
зман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо  
им признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <di 
у око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче  
<p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден 
укоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика ни 
ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двад 
Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер о 
ла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их  
 што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, 
аше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салете 
p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикуп 
 ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети ко 
и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер б 
е.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је др 
 људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за с 
 Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема 
.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога ч 
а, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор  
 јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Ј 
ља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени 
 и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подб 
.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао з 
 нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.< 
а велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> < 
>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> < 
наш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре,  
ом месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n= 
оуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Мо 
 сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уо 
ње.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код 
 па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински пос 
јеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у  
на, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и 
а грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Њег 
{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буд 
ече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p>  
иру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи 
 на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ј 
} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек 
} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си с 
нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш д 
апији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом  
адуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до веће 
слили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена д 
ви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S}  
ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то л 
 прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и  
S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљах 
ко му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за ње 
и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју 
ако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо. 
 низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили 
Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга  
ханом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господ 
ан човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу уст 
м очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- 
ката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди па 
 а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без п 
и сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судни 
 и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су зна 
<p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова 
се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна 
аучити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>—  
че поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим ствар 
а.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту у 
и и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље и 
бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што  
 и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико х 
А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> 
 паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно њ 
си узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом зе 
 није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кме 
редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и 
а одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овом 
ња, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију 
 окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И шт 
е свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дуг 
?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Рад 
S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез 
таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и д 
а и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине 
дичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као ш 
но самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад оста 
о и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дал 
н у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља 
ве исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити љу 
 пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!< 
мо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мач 
отражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није те 
ак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак с 
ији, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа 
 /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p 
ам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на  
о, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и д 
к поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, 
дала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и 
д секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки од 
ера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
у беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из ч 
ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп  
онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве н 
 свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један памет 
— рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си црк 
а имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим 
оен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је 
у спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично суз 
то, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши 
дна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије 
и Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше ла 
 за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припад 
 кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о  
ораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А ка 
небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вра 
 јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застад 
ун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки 
 све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и не 
бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш 
изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако з 
ући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљанос 
p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода 
, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, не 
во изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва доче 
рими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у за 
лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса 
то је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна вла 
и напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет 
о те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — 
им и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје 
ћу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} 
ше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, 
 са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>О 
его су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре п 
еди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело  
Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бо 
 сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type=" 
ори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје шк 
ока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили 
 што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп  
ш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да  
азазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриг 
и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разлож 
ди кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замисли 
мње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све  
ки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пус 
чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да раз 
его да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораш 
ечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде  
пет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се н 
.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да  
 крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постро 
и мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, ве 
елом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи  
{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер 
ма, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="4 
.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђ 
само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чека 
 том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвени 
 се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S}  
ше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, о 
ара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb 
метне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би 
 дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? 
ше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али ш 
да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми  
 у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штед 
ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То 
слим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо,  
 чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени  
 дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти д 
ити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је прода 
</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузман 
на друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много п 
ег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на ср 
"SRP19091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио в 
 врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до н 
 још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшени 
ова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пр 
ку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога р 
двоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је  
та ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвр 
ду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораш 
е то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p>  
> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, 
идимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшиј 
 сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи ра 
ажене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Б 
на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и 
 беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из пос 
 жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена с 
 и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div 
с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола  
е теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је наш 
тога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и устала 
ажили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше 
/p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ  
немо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли гла 
и орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљ 
!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="cha 
 да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је 
?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, не 
учио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, дру 
анство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је 
љ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцелариј 
ошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочека 
 се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је ск 
да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" 
ед срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси  
се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати 
ја мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав 
ш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спот 
> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, 
ма!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо 
д, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задру 
 <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од  
<p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они  
и побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купил 
и збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем в 
е да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп. 
а малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је ми 
ћи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше 
 ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такв 
Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S}  
вао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ож 
и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њо 
мење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп 
помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузма 
 та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па  
због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и  
 „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговор 
т онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Б 
ање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био 
кивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли сам 
мљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, 
 не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико д 
дности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и 
.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јо 
ородична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ос 
ј задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би  
аквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако о 
 што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љуб 
обациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све п 
 мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвено 
н, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, 
сле измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не  
наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене 
у — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар  
а и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{ 
циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задо 
ријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само је 
ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учите 
другарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове ку 
тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухв 
 спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем за 
 разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозден 
ад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегав 
отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, нег 
</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да  
, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим н 
шапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу  
То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу  
пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероват 
ћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече П 
 и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше 
јој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићава 
е поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе 
ве посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко 
од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми 
ока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Б 
а је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{ 
осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би ус 
хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најс 
другаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и 
културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Ра 
који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се 
 одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p 
сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила св 
>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задруг 
векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни  
 немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала ј 
едну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно ш 
> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба сток 
ма.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> < 
/> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима 
итељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном 
кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акц 
е примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која 
ху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећав 
S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућно 
угих гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, по 
 само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам  
 <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свако 
га! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругар 
 о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у трену 
разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по 
ге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању. 
>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради 
 верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и ув 
 дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем 
ила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А кап 
води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском рад 
вај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, са 
 <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она 
ари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и трон 
првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутат 
динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту изд 
оке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, 
 се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко 
 поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</ 
не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељ 
у поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Зе 
вину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које 
ну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је са 
звезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изасланико 
д добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери  
је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је ус 
 Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и 
абан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп- 
опште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога 
 он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власт 
кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>п 
сја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их де 
 него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задруж 
 све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о свој 
p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, дру 
јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуру 
римају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким 
ше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу  
</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара 
ма кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и  
подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и 
у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се  
 то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовч 
њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово пито 
а свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруг 
Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</ 
уга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S}  
ога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задру 
о залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, ј 
мљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. прави 
ога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез 
е често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о же 
 <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба сви 
транпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под 
рудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за 
постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А из 
уруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте бр 
b n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја  
у и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него 
ко да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати  
љку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење  
озвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задру 
ње, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајућ 
 гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан. 
ом селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам  
у културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Пор 
п-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на до 
к.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и мно 
ве што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је би 
 пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div typ 
и то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, 
н у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у 
ј први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter" x 
 са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то п 
читеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекива 
ећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} 
а један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве у 
ИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБ 
да, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што 
е Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне пе 
ј земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несуг 
д не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде 
да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста,  
 такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут 
нтерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто,  
пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у  
ставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.< 
 <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше пост 
о поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — ре 
о да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беш 
оји се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био прв 
ред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној 
о све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у  
д је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} 
рославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све он 
е одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман пос 
е и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе 
купштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постара 
чита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi>  
ославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још н 
у налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донес 
ар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са с 
гли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— 
и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље 
чеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема  
е.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, из 
о и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јо 
 Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка  
 на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснив 
вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке  
дбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам предс 
Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p 
важније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све ј 
91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада н 
и појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код 
Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља  
Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и и 
 исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је 
о као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но  
ином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и  
вога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и У 
 га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не мог 
на поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови ј 
} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем  
орни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} 
.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокоса 
мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико 
 остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што 
ога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, 
ком Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом о 
ти као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога  
партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли  
ослужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у црк 
худио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине зад 
је могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било чо 
номе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали р 
е реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње 
се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим кол 
искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила. 
p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповин 
осле дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку  
општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заоку 
ма може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{ 
его да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој  
а задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливо 
о је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! 
и и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га  
рити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годин 
им“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ —  
 нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.< 
ва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре 
Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p 
{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто п 
 иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радиче 
сти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сло 
 окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе  
 самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек ид 
о у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље  
емо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећем 
 рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо н 
а умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, 
а питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим раз 
и без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста рез 
еутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је п 
Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да 
и нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</ 
али се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштени 
ом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а ка 
само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Ра 
тине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само инт 
.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> < 
Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до  
алудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто 
те, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја 
о и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича. 
о за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том  
 се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му 
баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложиш 
, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и  
атељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао  
у снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракиј 
 само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам ду 
 јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје д 
S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле 
љан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше 
енаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат 
> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да д 
ено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни уб 
 служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја 
а, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршав 
ло леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла  
 умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев 
е да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да г 
 <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви 
невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него 
ад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Жив 
> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не по 
} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни су 
бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим как 
ичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан,  
памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, д 
 је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поч 
ји је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајим 
о, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ј 
ности, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који н 
литичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим полити 
одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим,  
ољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе 
 за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi 
ом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову 
 наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо  
/> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бит 
адичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо 
ч да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја жи 
<p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то  
p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је срећ 
ј ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам  
могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ с 
мражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, 
дамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, и 
два брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div typ 
и задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреб 
ка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</ 
могнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом. 
ше с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изор 
 не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам н 
 благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећ 
све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, 
 чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху 
понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих м 
посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наста 
 принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та њ 
је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, 
ету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је л 
ричања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као  
а Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter"  
ешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу  
цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div>  
 батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљес 
до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} П 
 њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ с 
 <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саж 
а се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није 
ог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак ки 
опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабира 
нтерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада дин 
 И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо  
да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Ка 
и и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако 
у!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не 
 А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у  
још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне час 
тне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га во 
био код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>—  
 поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div t 
ом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, к 
авља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва трој 
 за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — 
ман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар  
добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не  
епокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! у 
Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту сток 
о размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре,  
в ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, к 
 <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, 
ива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S 
, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то с 
иваново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p>  
о мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p 
о одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга 
е.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како 
ст, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно 
мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p>  
во?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, 
 они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за  
залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије 
се пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и  
ој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> < 
дили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задр 
 не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, 
дич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га оп 
та га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољн 
 сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орал 
емљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држа 
, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила 
о само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо  
осао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад  
 одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при  
им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа,  
 свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином 
на није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарат 
танојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p>  
 кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и п 
најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div 
аком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека лит 
p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Нена 
уће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш нен 
се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити н 
о ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>-  
зао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> < 
гло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— 
као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бист 
> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже ово 
 једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама  
манове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову уж 
јем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико љ 
 Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта  
рену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предуз 
упује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме  
 мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да с 
свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно 
спљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Жив 
се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужн 
а ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо  
ст!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али  
И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Н 
запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Ж 
аху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио н 
како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда 
колико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није пре 
дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који с 
ут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезвере 
 је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икакв 
вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осам 
 задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога ње 
 и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што 
ур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Ма 
</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, з 
падну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбу 
 министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину 
ре, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окач 
Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично  
идео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да рас 
а што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задру 
ље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који св 
 — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата 
— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гво 
ди на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не мо 
је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И сам 
ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана. 
ead> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да н 
{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем  
 плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга  
олитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зуј 
 жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само о 
а постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање у 
који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волов 
</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — преки 
, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана,  
 оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лу 
еш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <h 
 и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са љ 
раше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „о 
а деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Ал 
ћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је он 
и да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда за 
 пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком. 
и ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже 
кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог  
војој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и п 
Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузма 
и коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се мат 
ана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом глав 
о.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— 
 земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над зем 
> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима њег 
њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! 
тио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођо 
дници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те п 
 ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти нис 
знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељ 
 ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косо 
мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели н 
> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их по 
као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срб 
о стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода  
 под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да  
орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— К 
 <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њ 
ко да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>—  
 ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p 
 прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наш 
 из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем  
и на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце,  
о, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу! 
за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал к 
 за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! 
е могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну в 
 могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p>  
а помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место  
најемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Б 
ју па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>—  
 суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! —  
 безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> < 
ише порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да 
бавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита 
 што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те дов 
аву устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова 
ној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих п 
наш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова врте 
мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не да 
ромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— 
ће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи 
е земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не  
м.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне  
тавља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за 
ше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде иг 
мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске нег 
ачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толик 
ана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утр 
онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио 
 Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо св 
себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме 
— навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад наро 
/p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви то 
народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услиши 
мо види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се и 
лазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад нар 
{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну  
 повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђе 
 народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у шко 
ије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње,  
>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише св 
о ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и 
рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу 
колу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не  
 <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p 
ла браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово н 
моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и го 
е задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка  
читељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре 
. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још оста 
 у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, г 
да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о пот 
с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гв 
тву.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша прес 
у, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој 
кну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком. 
, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгле 
многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и запод 
н чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су њег 
дичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућ 
м! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем  
прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан 
чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да 
цу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и 
погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево 
у пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и  
сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Не 
доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и пол 
н сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, к 
кви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога 
ости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“ 
му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето,  
 <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком п 
и.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничи 
 дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не 
. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је до 
им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао дваде 
ео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово  
што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да  
р га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде 
убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати  
у за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече 
казао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А 
„Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме  
а, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри 
а се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све бра 
 и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спа 
.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свеч 
.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло 
одати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како м 
Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па о 
 из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упут 
— пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе 
.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <di 
спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> 
 део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, по 
де да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практикант 
поља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигери 
несе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, 
ше бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они  
у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли с 
S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо на 
ераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој куп 
аше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње на 
нако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу  
у решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{ 
оже ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућа 
друзи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па та 
а, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се ц 
ажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера 
непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој стран 
 је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{ 
ме да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на  
ња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, 
зала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је ком 
, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако: 
да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање бла 
ти даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време попово 
вори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S}  
ло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису доне 
 — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да пок 
чеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па о 
ставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо по 
е у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S}  
 и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p 
у, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унес 
ну много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове 
ећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се  
 о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то ка 
говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „в 
е текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам 
ди, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, ко 
 Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви  
у.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{ 
ећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— 
снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и н 
е навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи нек 
 су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће бил 
а народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим др 
иле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила с 
 рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, 
зали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали д 
ша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, н 
авде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо. 
љорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Отк 
риче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мис 
настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се п 
Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чив 
 једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема јед 
у по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-П 
ра страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах за 
ти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једни 
 ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише  
 — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, 
апе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у виси 
где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не  
или да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете 
 се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви влас 
имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је о 
који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у полож 
ти на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни  
механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис 
 Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</ 
 задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким зад 
Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да с 
жи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћај 
 и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрв 
превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за 
} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради 
астаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хт 
анове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичн 
егова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку 
о, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и  
.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у неш 
е везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>—  
а продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провла 
 довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико теб 
еђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те у 
тавише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина ж 
ерујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</ 
ва царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво,  
њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти  
дина пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија 
то кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па 
варима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му суд 
ов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да г 
адесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S 
 да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, 
 ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То 
вај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човек 
, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Ш 
и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад  
ја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савес 
не ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте. 
да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може 
у се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док  
а ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Куз 
авати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу  
ече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детели 
воје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од р 
ком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред  
о, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад  
трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане чест 
огодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: д 
теван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем  
сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} С 
вој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе свој 
ат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па 
орио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?< 
а муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућ 
о, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунај 
д нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе  
<p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Б 
 задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их и 
 виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх в 
вља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше 
/p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад  
апоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се в 
ам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико годи 
ла до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера 
о дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га  
 гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кућ 
а у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ 
 не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели 
ио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућ 
лу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све из 
 калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште 
мири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да н 
>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичи 
се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род 
Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћур 
 — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— З 
у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лак 
то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп 
а ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јевре 
 поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико д 
оје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, 
ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није  
мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја б 
да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише  
 и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту  
Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш ка 
огда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти 
отив учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом 
 се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па п 
д прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.< 
ан данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо прашта 
су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршава 
криви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе сви 
— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гара 
 слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у  
а.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго 
ј цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за в 
{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда 
оже бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагоми 
да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем пут 
тра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип 
ја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А коли 
S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи др 
ед председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А 
Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не 
четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да па 
 неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима  
<hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозв 
преда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мис 
 не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се при 
 дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам  
алицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охр 
ти ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} 
ка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— 
авља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задр 
у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} 
а збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и л 
обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је на 
ече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедиони 
мо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још не 
<p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти 
ељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и ос 
ичаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Жива 
енским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило поср 
 чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уп 
у се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје  
 један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик 
/p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема 
ју и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман 
а оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али  
ови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће 
ђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом о 
гари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све  
угара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осмо 
одну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје  
оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти б 
а паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— 
рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Жи 
 и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра 
давно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини љ 
ве на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то попра 
итаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Свак 
днога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у 
ућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта има 
евом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оно 
а, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се 
 окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и б 
има:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира 
его је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи п 
ра.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево  
више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора з 
е!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, п 
нетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадо 
S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из зе 
ра и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по ц 
ина, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> 
 стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузман 
атриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би же 
 први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се раз 
могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке вели 
паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> < 
и нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет. 
ираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с п 
румове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг 
м то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо љу 
 и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шт 
оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не из 
траше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато  
 рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају 
акости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>—  
акви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврат 
да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене 
p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не л 
 сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископа 
ред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И  
е све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљск 
е баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у ње 
гама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону осно 
е ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жен 
ао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао 
ог задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и дик 
 онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} М 
рао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али 
а које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Ра 
знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим нога 
о радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду  
ило оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сва 
ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да 
овачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло  
артија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге по 
воће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су  
 неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би 
трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи,  
> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за  
се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на врем 
а чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кр 
} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породич 
 давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је о 
име заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" /> <div ty 
потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која 
е око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан 
намо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесни 
ита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу В 
 <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈ 
ера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом поч 
амо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима и 
тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онам 
им трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им 
 као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинс 
>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не 
 — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема ви 
е наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како 
зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима 
и у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на 
?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сро 
га се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плу 
 ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти им 
ући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важни 
човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устран 
 зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се ор 
једанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир,  
нос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве 
 опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Сте 
господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко  
краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p 
века убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> 
куда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад  
е је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек 
земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновре 
 је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има 
 поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрв 
м дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загон 
арад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили  
то што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама 
угима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} Т 
етима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и  
лас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста 
чнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађ 
м велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова.  
ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дођ 
а ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих х 
="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје вол 
има.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у  
 не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не зн 
ко се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p 
мо! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им  
} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је 
че се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега 
 у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили,  
 се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше б 
 <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово реше 
мо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!—  
/p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрен 
дри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> < 
<p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шт 
<p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је на 
као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S}  
бу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <h 
 Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никакви 
оварамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнем 
ом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш је 
 па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље рад 
а и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку з 
нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко пле 
 полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, р 
> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говор 
авштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљ 
пији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућори 
то и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико с 
то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се  
 налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, к 
 земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да  
и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећ 
е ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара 
а и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате 
жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, 
 задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиро 
вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири та 
а не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати м 
прива. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрч 
 с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отре 
тује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман н 
што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А 
о једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би по 
мо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи 
и има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Сте 
 споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко 
ј тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" 
не понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p> 
>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разл 
цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И вл 
 час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно п 
ху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори из 
релим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи  
сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" / 
Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће  
не.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше  
-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораов 
е.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не пред 
вчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конг 
 не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо 
 а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</ 
 село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили 
 Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те  
?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S 
. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од  
узело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{ 
дио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нис 
</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је по 
под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да  
а нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако пост 
шав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на н 
бор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важ 
м ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике  
 Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада дина 
ема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер 
њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају 
?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је  
О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које с 
нам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.< 
ив савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем. 
p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.< 
 Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без  
убав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p>  
и.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш  
 људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у зад 
 сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, т 
арод не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац пр 
шли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} 
 не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће п 
 Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то ј 
ровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, 
актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу с 
 ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Нев 
већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, —  
рејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А 
ан. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S 
више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прв 
имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше  
е један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може 
 за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, 
закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно  
дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.< 
знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих  
ицу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И  
ате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како 
епоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо тр 
е не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, 
дована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за ца 
ледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је кр 
еле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом с 
ку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш 
ме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који с 
ти да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напас 
и.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Н 
ара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко з 
м овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p 
. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа ку 
 подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на о 
арад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекош 
 и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара 
емено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузм 
 ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога с 
дну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кри 
<p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p 
е у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сва 
ротив Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадња 
нара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Д 
иш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твог 
еба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Н 
еба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми см 
Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи  
Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико  
и знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац  
м ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе... 
ецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један 
Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— 
но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они  
је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао 
p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сети 
 је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У  
ла ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо с 
то, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви  
и незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те ма 
 нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци мож 
 зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p 
овољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се так 
а! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре 
причао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући 
рам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, п 
 — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, ал 
 — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо 
рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да м 
, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан 
чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу  
ред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић има 
 ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја гов 
и ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, к 
мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме је 
м.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет.. 
еда па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговар 
 варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Куз 
, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-о 
ет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш  
лику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече  
Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — 
 каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p 
позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слуша 
, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде д 
за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стев 
 ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није 
ли, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили  
јску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} 
тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који  
дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, и 
 жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето 
" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изне 
х главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је 
тав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку  
рес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати. 
 старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворе 
Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар са 
пади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от з 
вица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пче 
 ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а 
же, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њ 
о ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито. 
да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а 
орбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који у 
 паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... кој 
ислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат  
 пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше из 
 у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за  
ставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако  
ман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без 
елина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>-  
Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да и 
их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели  
у рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поч 
аћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече предсе 
>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Нап 
 кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко 
ки.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p>  
аса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћ 
ња, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо  
ећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло 
оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и мн 
ом наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p> 
: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ћ 
 <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су мог 
ти вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се на 
се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послу 
/p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред св 
S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза кол 
у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни изв 
и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван 
је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горки 
ови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се љ 
е под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето види 
етана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — ре 
а, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога  
ш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку б 
путише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пче 
ече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе 
 фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у  
 и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда са 
 пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо  
 да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, ко 
м лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан. 
ретека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме 
 домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пун 
веле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам  
ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „кар 
</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако рад 
е шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан з 
ај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поч 
т дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет д 
ба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђ 
а.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич 
но напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гару 
уче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из 
инове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је сам 
ју нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име 
, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, до 
земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткуп 
то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен 
деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен б 
Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у  
а мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би м 
</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на  
 си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо ов 
г једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњев 
аво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока 
, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако мило 
рим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан  
мурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту  
и може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више с 
сторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им к 
ба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се п 
 Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што ј 
 превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у 
нцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из о 
ишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по д 
 тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа  
еље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље свет 
о влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и  
е им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Ид 
 у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да с 
и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад 
да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро 
, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се уве 
е погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, -  
тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шт 
{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</ 
трчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-ц 
десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуго 
би неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} М 
е тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p> 
ка из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронаш 
 урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста чи 
ад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да  
ало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јо 
ђем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да 
асуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из ку 
 <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене ви 
, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је уп 
S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те 
о док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, кој 
<p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’  
> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пу 
 се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n 
ји је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не у 
лучајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“ 
и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, т 
, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народ 
м је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га п 
жу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај 
ква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и ду 
ца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку 
да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога з 
вао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш 
рење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао 
оји су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: 
луг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Пр 
<p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана,  
ше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима 
и ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Как 
кцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па 
да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указал 
чтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друш 
животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупн 
Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, 
, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама  
 да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову 
поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе ј 
 кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу с 
ебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тр 
дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, 
 <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање 
> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у к 
тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није јо 
овека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S 
 то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи  
људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе,  
и од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ ва 
игурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам  
евенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гу 
ше нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо с 
 не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја с 
ен плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p> 
ослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше  
 не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да 
јица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жива 
{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непокол 
раћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било 
и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобр 
ашан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу ње 
говина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак вре 
ћи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из дев 
извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба  
еза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они грак 
ше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен  
новим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати  
могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је  
одине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се де 
> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задру 
ам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању сам 
, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на р 
у у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али о 
апели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му 
 пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у прав 
почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху  
ма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијан 
тво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пер 
ше залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, сп 
а непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невољ 
че да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се 
 <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p 
а уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одгова 
{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи 
лог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику  
ти и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини  
адругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, ка 
е за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им  
 <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад  
 да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учи 
ог осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су зна 
ро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прв 
ге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p>  
 ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне  
} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S 
 гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} 
лога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше. 
ихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p 
овеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву п 
асмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код  
ли, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један 
узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време нап 
ич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S 
сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахра 
ње воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управ 
поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кук 
...{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, 
ше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом 
 и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућ 
ела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И  
ад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један срп 
, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p 
ешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја зап 
 озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња 
 <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он  
</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мир 
ц с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.< 
 на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да  
 много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена м 
ти.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака д 
ичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, д 
а.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења 
о беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не б 
кренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чека 
нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље 
... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброг 
ачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“. 
ом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез пома 
орили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој з 
ој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако с 
 јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, п 
актер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим  
де такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да 
е отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— М 
а јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичн 
 са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадниц 
ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треб 
реме измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што 
евана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад  
ре куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> < 
ви и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, 
љој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи н 
болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од 
а прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видет 
ољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову 
јој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу 
 ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже же 
ену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да се 
уке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припит 
јати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у санду 
 што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, в 
 уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога р 
је: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p>  
едини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{ 
 примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вал 
уда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи,  
Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p 
кочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И  
ваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној  
ова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав 
 да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш 
ов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписм 
ли смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</ 
 — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сета 
ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не д 
еше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се 
је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живим 
уље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да  
дне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо  
а без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то ш 
 пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад 
дравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и  
брикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попада 
ма, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању је 
ијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој в 
ову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мо 
 једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p>  
ини, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стев 
с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рач 
 ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разб 
ебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и д 
акије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка 
да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином к 
ма, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не п 
има.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљи 
вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да 
тап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милог 
ујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну по 
— домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S}  
Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били бо 
верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за св 
сле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљив 
оделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, 
евне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких  
а јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и 
је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јеч 
да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>—  
о прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљор 
 — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p 
Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености,  
их дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо 
је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућно 
и поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то наср 
азвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим  
пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
адовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца  
 ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране К 
д, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање. 
и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпос 
и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се 
у Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јав 
hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S}  
 том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идућ 
о поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гле 
 Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан  
{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сл 
жило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети 
Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би 
м пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очова 
ућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се мо 
тати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, оп 
ше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и 
 су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд  
по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколи 
ући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи  
 добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав об 
 далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога пово 
и очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није до 
и сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе  
p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p> 
.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицо 
 Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих,  
у да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаћ 
?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да 
стиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно  
ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ства 
 орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори 
.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, д 
угим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све ре 
 необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читав 
 љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја м 
 ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вец 
док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом  
одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад  
 за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији сино 
ски пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јес 
аће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том по 
дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n 
лена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{ 
ла да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p>  
ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p 
у и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и ра 
н.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Нен 
још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет 
ете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Др 
 ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S 
амо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, 
елике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{ 
S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нис 
онуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Ва 
да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и њ 
, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дво 
учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се је 
А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за 
у на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чи 
 реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад 
ижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том о 
 оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за нек 
или један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад т 
целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје 
тру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тер 
нуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се 
маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на н 
ивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрште 
 кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Ж 
 узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задр 
рпску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица 
ер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у п 
S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничењ 
удити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> < 
ни борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} 
 појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се п 
емља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда пос 
вака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља,  
и се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јо 
и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут к 
<p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зар 
<p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ ни 
 и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јов 
код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за њег 
ња, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> 
аше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече: 
адости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником 
таве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и 
p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-њего 
м“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако 
им ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропадне 
е ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Ал 
д добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичеви 
ори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим  
 си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мо 
p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео р 
Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави крав 
 Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама,  
.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше к 
head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задр 
 најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у  
ча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира п 
 и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо н 
 се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S}  
ју, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на  
 један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према друг 
ругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Св 
 изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за к 
} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут в 
ад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је дру 
би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— 
 рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и  
 тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче:  
ком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да ј 
во шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „< 
а повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} 
S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима мож 
е, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку 
нда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукур 
ова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобрава 
хтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој са 
!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности п 
се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог.  
урци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изб 
ио на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева др 
изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S}  
 се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се де 
 како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви. 
зонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога  
ачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, 
ле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека н 
еде заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се 
мља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са о 
лова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Ма 
ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не д 
дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p>  
пала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Не 
} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала 
ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али з 
 се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше го 
аки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали! 
посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом 
јаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана з 
ече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи 
докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан зад 
 пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стев 
е на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што н 
 динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше У 
амо удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају  
упили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност  
 год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се 
у њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после то 
јима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав чове 
са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се ис 
ма, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да  
би радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва бра 
> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га раз 
и за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по с 
ше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад ј 
 власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и 
и ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван 
p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кре 
вати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Жив 
стељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </bod 
.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први м 
 утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће ост 
едише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, 
„</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{ 
ка и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради  
д дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тоб 
 стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радим 
о чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То ј 
а и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћ 
ближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без по 
иванове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породи 
е дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан  
идео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубра 
а не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а зна 
лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, 
н се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, 
посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти  
S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. 
бија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветуј 
м жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прич 
 галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да 
ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који 
 са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Ал 
> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћем 
 читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Св 
другаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове  
 Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче тр 
овим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта  
квим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и мн 
ли снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то к 
ци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи с 
 све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само з 
 догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ниш 
м! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одг 
еде на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да доне 
</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су 
мљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију б 
а кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.< 
 неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер 
са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад г 
ћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И т 
аме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалил 
а како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, 
аријих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ра 
емљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али н 
 — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А в 
 је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они с 
 да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Ра 
бадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div t 
зден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо 
е шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам заба 
рски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у ј 
један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао б 
свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па н 
еђусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао д 
буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста. 
ије умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме  
трана утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовит 
-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда н 
наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Ст 
више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учите 
ом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно  
попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разглед 
а:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво  
ашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја,  
сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима,  
у и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људ 
хов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и јо 
ест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани 
</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да 
 правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је  
рстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није ви 
ер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар  
н видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву но 
т, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p 
ну човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зуб 
 да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са пр 
ест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..< 
 сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љу 
 се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, —  
 да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за 
ећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу  
је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, ко 
ом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо ви 
интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао ј 
рисутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар про 
аовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је к 
авно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је 
/p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је 
их грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом 
есеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију 
ао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{ 
.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" / 
а свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, 
ра ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога њ 
ојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену к 
са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве 
је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи  
те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања 
ажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, бо 
, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ  
 особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакн 
требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> < 
ше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене,  
адим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њ 
лушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да 
pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни  
ичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек  
осматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стев 
ачин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и ке 
едни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да с 
здели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слобод 
долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених  
устави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га 
у више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" 
арости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене сре 
свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозво 
 могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из с 
истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма  
ше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људим 
дичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и  
ком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са с 
ајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а 
артијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без ика 
{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на  
ну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p> 
з женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку сам 
х привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, с 
онила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је с 
стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом 
гао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је 
 као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су при 
о на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг  
 <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је д 
 Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да ж 
 пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Он 
ена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре опш 
 Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мал 
римили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчи 
ом дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје о 
породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSect 
стук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одо 
 плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда заш 
 и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту ј 
ше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово де 
добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике пар 
ћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим. 
, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи о 
ста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које се 
ак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певај 
 од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство. 
>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
а роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да  
слушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и  
 срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се 
 Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву мо 
дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе,  
ом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут п 
је јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из з 
аграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати  
 учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фото 
ке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао  
аљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---------------- 
жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушн 
 — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне 
ти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и раз 
помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћерет 
 за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме  
да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требал 
у као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се м 
 им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу  
о је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће посл 
а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсве 
Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење јед 
 приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да  
Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије  
 тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко 
одног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> б 
А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се кан 
 му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није 
зазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери 
 Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен,  
 али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у  
ку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вај 
новак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим вол 
черу, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с ка 
а кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наст 
{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више осваја 
 јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како д 
/p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не  
би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, 
раднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али нема 
ати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега 
оводило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— З 
дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан  
икоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је доба 
 донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо та 
ажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или бл 
е три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради 
 поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигд 
поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћ 
 каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу,  
 <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћ 
или живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n 
ода, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од не 
бујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића. 
о!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да 
о сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То  
 домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога 
о о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} 
ш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А л 
мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> 
људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснив 
ду:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе,  
мао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он ј 
браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су би 
им платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда...  
оражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} 
 Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— М 
тали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и 
даше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и распол 
 <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} 
<p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ј 
 задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била,  
гледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на 
 њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> 
који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише  
 n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних  
верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурн 
а веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш там 
 гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе во 
 него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама 
, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Заш 
га.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледну 
 великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, 
и од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да  
 му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се п 
— подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, 
ало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш в 
дина пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео п 
 дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као  
сно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и 
Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све так 
{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта с 
 и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дош 
исмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, с 
вана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудн 
уле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред пл 
ањаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квоч 
 седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет 
p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по нек 
д могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одр 
 себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљ 
 Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може  
 услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека 
ро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе 
 запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и са 
их ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шо 
ћи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет не 
уљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p> 
атера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и га 
 — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти о 
али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и 
 бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога  
буњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку свој 
адича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, т 
ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац  
авља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе мож 
{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни  
а наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кук 
, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, 
надове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету 
ови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом 
нађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова  
цу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су д 
 да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову п 
уди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из меха 
отрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па бог 
Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и осве 
а да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека в 
засланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са своји 
птембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и н 
 боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више расти 
 Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У м 
 им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Мл 
 душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а о 
евојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у нај 
 данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, п 
потакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>. 
ло у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> < 
љем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом 
>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом све 
кивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се  
отрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>П 
а кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило 
ког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да р 
сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом. 
Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа 
ат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још ос 
, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичко 
ме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> 
е, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ пре 
S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне прод 
обана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли н 
апона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех  
 са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком  
л ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути 
ак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су п 
 за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другог 
дна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Ка 
ти кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapt 
не и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{ 
ебијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда  
јемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још  
у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак виш 
 шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се с 
с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако не 
авично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, д 
 осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обрат 
ваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb  
љ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народ 
Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насм 
ији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо 
 дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дођ 
па, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету  
мро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се  
/p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу 
утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једн 
а да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни 
, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звал 
за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну год 
о није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задру 
ушу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич м 
бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разгов 
 сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Жив 
еднога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и о 
а нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да 
 се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звал 
еривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјав 
 Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p 
 Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само за 
е ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехо 
остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су 
војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{ 
/p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ј 
 да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа 
<p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар  
нству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша пр 
и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте  
 укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка. 
њена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици  
су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде  
 јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</ 
ицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнади 
" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље б 
и су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залу 
нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бр 
ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, к 
мо политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, п 
а и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та  
сељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани  
.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у 
Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик 
млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости 
 у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мис 
S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, р 
је било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то  
о добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је 
> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колик 
дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, ка 
, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире 
 Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше по 
ставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тр 
убав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све  
ваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред ста 
дан сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, 
 — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочи 
е наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Ради 
 свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А  
{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су  
 изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика 
а је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n=" 
 а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледал 
ио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли  
и, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешним 
праве и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан 
обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Ст 
е, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени 
ешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издават 
провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у би 
им почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> < 
ви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица. 
{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу  
уковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају  
ора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба са 
 и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p 
, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу д 
тво, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу у 
ом то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са 
, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p 
ш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме 
 други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место 
еш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта  
према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлог 
 толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које  
аци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и нај 
е отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — 
ђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и ра 
дби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива 
 је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим  
о леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први п 
е уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напомену 
, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долаз 
чену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред  
“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према  
мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном 
ман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а 
 кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја  
игне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито д 
 видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини  
ама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као 
енули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су л 
Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су  
аље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије. 
волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>—  
јености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који 
цима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог 
 у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту 
ако брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле  
аћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>П 
орчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — на 
е ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, пре 
квог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак  
 <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, д 
{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче д 
} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт  
 за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо о 
ичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочеки 
е сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак о 
евићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим ре 
а један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега  
 за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаш 
ло је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазва 
е нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко п 
ше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немог 
Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се 
ној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима на 
отив наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтеват 
о неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера зап 
ју писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе 
 се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном 
у је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и наро 
 Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који 
твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде 
p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови па 
онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Нев 
ду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви 
их дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим 
н глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, ка 
у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пођ 
 је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог 
 <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, 
ослали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито уч 
а смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану 
танова, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садаш 
руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела к 
 овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава  
 користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавањ 
ве је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, 
се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све 
 се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситниц 
ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Жи 
а се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле пантал 
ога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше 
еда сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, 
ан намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају 
, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом госпо 
ела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остад 
 злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој  
 да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кис 
његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум  
 лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше 
 <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја 
Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направ 
е за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да г 
е задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може ра 
ешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се наје 
p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и н 
 волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и о 
 поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукам 
 <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати 
 чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> < 
пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>—  
авању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и дај 
аправио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјем 
кшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> < 
орица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p>  
ује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, 
ду да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они н 
ош две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне 
 клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.< 
>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Ми 
адоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о своји 
чани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све  
пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, ал 
 поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде. 
 вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стева 
е и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за 
S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно про 
е поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да прот 
 дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам об 
змерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која н 
 од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задру 
огледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и се 
у годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљ 
ваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо има 
аглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— До 
а камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S}  
<p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type 
 доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се с 
уге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter"  
мовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи по 
народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да 
уша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и 
у доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и п 
ледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу 
 проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице  
ркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спро 
од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, мо 
ешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служи 
руз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди дец 
да.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све  
м с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад љу 
 и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом 
е свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је  
ијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав у 
ан дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је о 
они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију  
оразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински п 
замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог еко 
ветитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда с 
 тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им  
дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно  
зманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које с 
једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од 
ријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одме 
говоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на 
{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једин 
ца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло  
тан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задру 
А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих 
еци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху. 
авале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих 
е целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је о 
шмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и 
ини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четвр 
>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цар 
онал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им с 
дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за п 
а!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Стано 
ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садрж 
вао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу од 
 такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то 
и.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p>  
ивана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Р 
ао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта 
>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по чет 
ем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, 
па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепу 
у заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Ја 
редседник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се 
н.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми см 
теван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разго 
створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, з 
се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда про 
ра.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам ј 
измеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки 
А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожње 
ваницама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше  
ок су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанск 
ца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну ка 
ћа Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај 
дости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одон 
ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, мо 
велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да састављ 
ма у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у њег 
вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капел 
енад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже 
 разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио бола 
ије и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо ка 
хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде м 
“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле п 
еке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране некол 
о сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад уп 
та, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у  
оље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич 
ра, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду,  
ава и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, од 
ећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу ма 
дслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„ 
 привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кр 
м је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, б 
н певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљ 
ародом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ  
прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише пр 
 већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покуш 
читељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, 
њу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи 
шао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задру 
учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пош 
{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад  
а, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе. 
метовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу 
 дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да ок 
трине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је  
се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од под 
ја спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остан 
адич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и 
 али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио 
с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одра 
ије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ 
и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су с 
Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уве 
 интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако 
ам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</ 
ис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај 
 управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит  
лиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакој 
вртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где изл 
вако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чарш 
о, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али а 
ле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, 
етрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре ку 
ан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам не 
задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја п 
у семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој р 
за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина к 
 смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је г 
ијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје 
трошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски про 
е Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио 
 и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да б 
са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} 
</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичеви 
оста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву свој 
алудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А с 
 па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви о 
.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стог 
а за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи ј 
 селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може 
ао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је пес 
задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и  
 ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кљ 
ите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се пови 
то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у 
у дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „р 
то га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућ 
ахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеј 
раовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао пор 
 шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се 
 поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да  
 јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова св 
ј циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село за 
домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </d 
“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit=" 
 једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле 
 сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Нен 
но да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па и 
од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна  
 се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и уж 
дбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину. 
ишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљ 
вати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и С 
 па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и неш 
да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу  
а понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих 
огај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, а 
<p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> 
p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог 
 рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби б 
 за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање 
е зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дош 
, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена и 
ујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— И 
 док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе,  
друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога не 
е да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог 
љимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо  
то Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубил 
и колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми и 
емо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити  
. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више з 
па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учи 
ви Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов ам 
а „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога!  
апатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу 
 у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерно 
 се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми с 
у тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рач 
ка ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка 
19091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у 
е из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="c 
човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на 
ина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога ст 
узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али ну 
о рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена  
} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а с 
о један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слу 
и жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут 
 њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, ве 
да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим  
знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не  
 они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних 
>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необичн 
ашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и  
ореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене до 
 <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје 
ђе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више  
су људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S 
а.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p 
{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, ка 
к на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним 
вару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дуг 
ра и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позва 
ужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, 
ован, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се  
ну двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p> 
челама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво спор 
г, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дук 
ече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас м 
звикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћ 
пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и ик 
им рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој виш 
ру, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад,  
ље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога пр 
ити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ 
ла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је о 
 говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањ 
рдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу  
ране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас 
рске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало  
а дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина! 
ен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто< 
 <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба 
 наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли 
 из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти сам 
ечега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате н 
редседник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, ал 
неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није п 
си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе 
/p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p 
а, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да л 
е се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, 
за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе 
е.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не от 
м“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} 
 цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше  
а и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује њег 
итеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви  
 посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, ком 
 утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и  
 и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> < 
све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич миш 
 уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окр 
од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити с 
 препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо з 
каже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из ко 
p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас за 
скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо  
 ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Ал 
љи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху те 
овину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi>  
 ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стева 
и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намер 
уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и 
епуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са  
анов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољ 
е и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу 
од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево п 
теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</ 
го да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, 
у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p 
 и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пре 
кој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам 
 за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацива 
а се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" 
дну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да н 
згледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника 
 честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим дру 
и чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло 
могуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Ј 
мовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за  
 понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно свој 
ити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликам 
ите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> 
од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауст 
алази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је оста 
тио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше  
о млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани  
узман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, —  
га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div ty 
ква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској 
ене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било ј 
еван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло,  
д мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није д 
учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде  
зи Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полег 
но коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стева 
 ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S 
ако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је  
} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћур 
у, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замис 
а. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више на 
 Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега м 
почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш  
же да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих  
те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, а 
очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S}  
пустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље,  
 Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, по 
ра уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио. 
грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окуп 
и му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>—  
та у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „з 
баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са овак 
вом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или о 
сећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив  
слови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </di 
ди где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете  
ванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим га 
ојури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да  
 кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на т 
а.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека 
даће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се  
оритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати  
о, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љ 
е истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се  
уркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има  
дну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за л 
 учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добр 
улим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да прои 
, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смисл 
ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, 
<p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? 
х опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде ви 
и где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{ 
паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује т 
радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.< 
, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још  
 <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао 
о јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</ 
 се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица остави 
у је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити 
 како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху паж 
и људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио д 
<pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало н 
чињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распр 
е возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј д 
н ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за ч 
тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи,  
озвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта 
рти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} 
ишом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ст 
навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источ 
ао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између  
штину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, 
{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Как 
 шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.< 
 зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих она 
 једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 
нети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без 
не разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили! 
и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда 
адничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљор 
 одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа 
ивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће 
 зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш з 
 зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком 
ћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— С 
да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успе 
ете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет ду 
ано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше  
.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта ра 
 писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Орао 
/p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постара 
да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, в 
се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може да 
то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена п 
аде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи гало 
го ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше 
причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на  
расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам 
 већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту не 
у да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њи 
IV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да ј 
ти?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против са 
ишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном 
окрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јов 
S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се ова 
е поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада 
дом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склон 
ри врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеш 
заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} А 
Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради 
де од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Са 
 који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за  
, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху  
на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, 
ибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико  
јим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопљ 
4" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говор 
</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поде 
одаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>По 
Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} 
а прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове реч 
>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p>  
 најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а 
 <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мић 
и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.< 
што!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није 
еде под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се вр 
{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, н 
е доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није за 
} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може припис 
{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зно 
лушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова с 
укама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! 
тру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о њег 
ма, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним р 
ијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни  
удве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи пос 
на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допирах 
ек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— 
аоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож 
и!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S}  
 ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете нап 
ич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и  
љак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху  
аметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим 
жи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где ј 
ад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти  
 Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невен 
еза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успе 
овање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина 
ми освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главоб 
инара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи. 
мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну праз 
ише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p>  
те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заве 
аш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо  
предно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено по 
анџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и прис 
ојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим 
е канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па са 
стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну  
у сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек  
редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође 
а члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на триј 
вима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p 
изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела не 
први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницим 
ожанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да  
 зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против  
..{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад  
p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не  
 о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна ж 
ац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испре 
не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш  
Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе н 
то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај:  
хотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад 
ртија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и к 
даљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајк 
 <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оста 
d="SRP19091_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се на 
> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше 
одице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом пошт 
овром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој  
— И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, т 
 у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше 
е у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом 
да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да пр 
евени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, 
 левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та несло 
е, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на јед 
е на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничк 
пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода о 
, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припр 
Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се  
та!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на и 
и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, н 
насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ —  
 Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Уг 
те! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па  
а њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше  
енином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од 
 ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикн 
вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p>  
ом на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је 
да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{ 
м, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — ре 
свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-кој 
 шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да  
е о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе  
руги своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сач 
им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се  
нашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута 
> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p 
p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</ 
ема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га т 
пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капи 
 било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на 
 отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући  
азимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше  
ила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ј 
т.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се  
решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничар 
нога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад д 
.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који ј 
 се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван уста 
 сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остал 
{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује  
е један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у О 
о, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напр 
акле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{ 
 даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да  
руге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{ 
ствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузм 
је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Се 
е! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p> 
то ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћинск 
 ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти?  
у да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скоч 
алеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народ 
тање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па го 
 а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни  
е можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће!  
слова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах ви 
амо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истин 
н, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери т 
 око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних. 
 да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега 
га села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш. 
двући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу 
у могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. 
ану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађа 
/p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близ 
вина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам  
бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па упра 
на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд,  
 мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он 
и му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрд 
кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за по 
ече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</ 
се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жали 
па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти ка 
у попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, м 
н, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три годин 
и укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата 
то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближ 
си ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога д 
ато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они подел 
нда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да з 
о.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана,  
е зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада п 
Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло в 
тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазв 
 кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога  
ше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapte 
еђу задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многи 
ћи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зар 
на врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да о 
 <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи 
 потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућани 
 испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку  
Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас  
 нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као зем 
 тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чеках 
куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми 
Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега 
ем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! 
утира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи п 
иплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од прода 
огод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај ти 
ба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после 
лу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{ 
хани.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не зна 
рдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају по 
и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само ку 
о залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један 
ао сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало бе 
ин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта тр 
радао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, 
о његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће 
> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде са 
али.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задруж 
 зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан 
 његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} О 
 од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа  
од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина! 
, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку 
један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто  
ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене жив 
ње: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише 
дно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога два 
 да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима,  
радница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој 
лску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалеми 
бирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ при 
рићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi> 
 ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца  
попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше о 
лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режа 
у руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред  
 овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! 
еп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- 
остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су  
плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких. 
ла до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живо 
 <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од остал 
олико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман  
оворише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по дв 
а интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на ст 
у прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све 
/p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један дру 
ко урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као п 
прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу бли 
— то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</ 
озив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљо 
воздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакш 
еш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — реч 
познамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима,  
ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми 
ишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било.  
hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја зна 
p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— 
не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети 
е лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некак 
есече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, так 
ке паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p 
д би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берић 
и хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека гос 
/p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојко 
е су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш  
можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, бо 
</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМП 
е чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више в 
је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре гр 
егове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси на 
/p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу. 
зрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, 
Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа,  
к из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера  
ма живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на вр 
вињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја н 
 сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“,  
неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се 
<p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој 
p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разгов 
зјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S 
ављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко  
кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Зане 
ази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} 
p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним  
 окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмуре 
дио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ 
потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} 
/hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа инте 
а дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да б 
оучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар. 
не несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети п 
тац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Стан 
гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99"  
ди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзир 
о својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запиј 
е ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета,  
арио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме 
а и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погле 
оље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.< 
 си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим на 
 рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> 
ок их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши поса 
он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То ј 
служио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његов 
а сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — 
 опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи ра 
е може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзир 
е се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рад 
ој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с бр 
у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, п 
 одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ о 
 очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељ 
о и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, 
еби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости 
агрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и  
p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из обли 
гара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружн 
окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху н 
од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљ 
ајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се прис 
 за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— 
еле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, труто 
мо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо гд 
ао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у 
диш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{ 
го важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто  
} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац 
 било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то бу 
к?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p> 
RP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вар 
што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречис 
е гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо с 
.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али 
ш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одгово 
ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> < 
 <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Ј 
брише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" />  
лиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља  
е.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он сп 
ко си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</ 
?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдогла 
ад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случај 
е нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јаглик 
тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће п 
потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш  
ебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чоба 
<head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо  
то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе  
а другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осуш 
са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам а 
ничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дан 
и морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} 
 за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигура 
 председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи 
е ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онак 
<p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Ве 
ле службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга 
i> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад ј 
ружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док м 
разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у  
и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А 
— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има  
задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинит 
ца која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера,  
од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више ни 
ати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — 
 већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S}  
еку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле н 
оше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} 
и могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људим 
S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, д 
му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта,  
не и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру,  
и, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радич  
ођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код  
орици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање  
рали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без ут 
се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи  
p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе пр 
 те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи 
ошћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и  
издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p 
другина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад сек 
ем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари 
је.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан 
о поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац,  
 поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и инт 
сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам по 
 ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се м 
 у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезну 
ла са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се 
ту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам  
Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окр 
пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чу 
ин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те мо 
 спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже  
м разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, 
легао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештав 
ћ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерп 
зама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општинс 
, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани  
је дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с 
 мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја д 
 кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter 
н се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{ 
1_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још  
што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} М 
раћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао  
осподство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година  
у нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не р 
аћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему  
да је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио 
на побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије гре 
!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури н 
го своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци 
p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су 
ете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само мој 
је сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш  
, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, р 
болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p> 
члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријер 
} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке,  
/p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испреби 
арате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ј 
док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи д 
н - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу 
 и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</ 
— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истег 
како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати  
спео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од  
ицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео 
ода.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити 
трошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Ку 
правио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам  
це!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи  
p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не п 
тву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне т 
"SRP19091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плач 
 могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само з 
ојас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по  
ји човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена мори 
 о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану 
воје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна к 
 лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклон 
 нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо 
витак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући свој 
пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очовадн 
S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу в 
ас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, ч 
p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и а 
не живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толик 
 га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150  
 Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо  
гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја по 
, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи л 
ури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да чо 
оја се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, кој 
ана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на 
а и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесто 
ка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најгла 
они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили  
укњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце  
угарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругари 
руга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p 
 раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше 
Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега рад 
пис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој 
} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако да 
{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и 
човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, к 
о читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам  
 <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича 
у се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са иза 
итичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и ра 
њака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се  
<p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове д 
S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина 
муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у 
дишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би 
> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> < 
ротив постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стањ 
 које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, д 
оке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и бли 
ане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изн 
ајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога 
и цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, к 
> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — 
дам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да уч 
ијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, 
>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегун 
су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да пр 
азуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи т 
 да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увер 
 он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је  
јпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како с 
нице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пер 
 после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи  
ка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрам 
грђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја ј 
очито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што 
ница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p>  
> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раск 
, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад 
ћу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и  
ругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како 
 виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти ни 
 нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за с 
у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешањ 
е године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали 
бољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, а 
емерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побо 
е под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врат 
и требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шт 
прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети  
} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрин 
 годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак 
 Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећ 
бити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и сн 
вним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као  
рве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар  
овац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине  
идим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p 
ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си вид 
 већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редо 
ти.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим 
уруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали так 
 Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — п 
аде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док  
старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сва 
 тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно  
сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> 
 давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати ка 
p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да подели 
у прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о 
, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време д 
ван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да и 
отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на 
исто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Рад 
гове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њег 
 како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо п 
<pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То 
е седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво ме 
жњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} 
у висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени к 
 За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису  
о решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и у 
гу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом. 
 мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" 
 намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају,  
ћ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Же 
ма начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требал 
ашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не 
ење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађењ 
нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’р 
реба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Јед 
 за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и об 
а сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по с 
 и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задру 
поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p>  
а смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће 
 <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода,  
од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то ј 
оју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вод 
а ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвено 
ич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече 
пшту одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то ј 
} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за друго 
маћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најп 
ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз  
ад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решав 
 да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре,  
 мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а д 
некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило изме 
обра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не при 
утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини  
 како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да с 
 Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не јед 
служи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, шт 
 често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{ 
м нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и р 
 устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак 
ти и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринч 
 чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — 
ће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, пос 
 за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Н 
, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који 
, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у заче 
а раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они д 
но своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их  
ебу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p>  
е да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп  
, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, 
сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале 
тро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и о 
ораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да 
е!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, ј 
 и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што т 
коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била о 
/p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће. 
а, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе там 
о у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се по 
або женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и ж 
 примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала н 
задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално креп 
и би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити до 
о! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да вид 
има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедиониц 
лити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у  
томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надз 
истове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држ 
адоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задруг 
е, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема п 
свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} 
гућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше 
ене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стањ 
сти осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, 
“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и 
х задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес. 
 Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше за 
ош једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа ру 
кве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешн 
и новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било 
а их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стева 
 га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да 
шити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе  
 ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p 
аједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ет 
ићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузма 
а џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви  
овни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није 
љаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како  
 дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коњ 
дили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта 
други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови  
пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоно 
другу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушат 
овољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време свој 
ица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали  
азиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племе 
аде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути,  
а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми  
 што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле 
оред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало 
 од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>—  
ечима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразб 
школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разб 
е из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога  
клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Ниј 
е да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се 
упове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S 
нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S 
Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад  
како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из 
еш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили 
вао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се изб 
адити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одв 
е детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух  
 куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме 
е земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, с 
.8"> <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински п 
, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бог 
ренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>2 
ви ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и  
 узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па  
у.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, кол 
 ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се пр 
итељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад има 
 је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> к 
Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до 
.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе  
ени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то  
то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни 
нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помога 
 капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијс 
...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем н 
 шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад лег 
н сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мен 
ти једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед 
емаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се у 
уде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вара 
- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене  
кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је  
леда земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и т 
 крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили го 
ко и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбин 
 весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже ду 
земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у  
 нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш 
p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> 
ману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има о 
 даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати јед 
и општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више 
 И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, ка 
и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце о 
 онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву  
и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредит 
не и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део та 
C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који с 
, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета 
лушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Так 
 распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потреб 
ицом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (труто 
своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега  
браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу 
</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb  
тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове госпо 
е.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? п 
рашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко 
— То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим с 
бице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{ 
 толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли н 
ери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по дв 
снивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја ни 
ар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да зак 
дној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво  
ги састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд и 
га у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те о 
d="SRP19091_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преп 
— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! де 
амо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита 
не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се ви 
омаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви  
јбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти не 
 неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— 
узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од с 
варима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматр 
- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем  
ај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће т 
а после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе 
<hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „ 
 идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</ 
јете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се  
обујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарад 
p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да 
ју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.< 
оја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја сн 
ица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="2 
p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес  
они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да збор 
 гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и др 
асход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p 
 њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</ 
 немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је 
ада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ни 
т.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чи 
та, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те  
Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би 
о јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, —  
з зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршен 
а вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу 
е Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба п 
а му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака 
те да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави.. 
 човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лаж 
 превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом,  
— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p>  
вестимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли в 
немоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у зак 
кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту 
ма имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да  
 порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</ 
 — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо,  
 те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки 
 у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Сте 
чи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су м 
имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те слу 
трола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, о 
ћу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће  
 треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мања 
ао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да неће 
>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S 
м имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну К 
најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то д 
и, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, т 
одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше 
 и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Стано 
{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате ви 
ине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувш 
p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге,  
је место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде 
Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успр 
одухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају 
гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире б 
обио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио он 
и разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зел 
ослужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— 
о сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као 
ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време до 
ишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио  
та у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ак 
ршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</ 
 Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</ 
p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је ради 
и нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овак 
 да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њив 
d>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се д 
лико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> < 
ка у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задата 
наке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбран 
де све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се з 
олове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да  
о да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим  
 Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него  
због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, подели 
треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме  
 на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар а 
 селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да п 
ман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p 
е, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па д 
Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш 
ан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је д 
м, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>С 
од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па 
олу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— 
ни.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш к 
мо кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од  
ко ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљ 
уплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А  
е учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p 
с руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања 
 куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робо 
то више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, с 
n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђ 
задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може расп 
тни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви по 
аре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично 
е свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и раз 
ело.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одгово 
зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивос 
па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да ил 
м они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступам 
оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.< 
би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тр 
поразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, 
руги.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад с 
м данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али 
и од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — д 
 живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се  
бог онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} 
ш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав  
> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од 
, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак 
— рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пит 
ан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p>  
Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то! 
ти штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао 
закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шт 
је ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код  
 Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то  
Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S}  
 дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— О 
а они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Ради 
.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али к 
вих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они  
 највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, з 
 пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођо 
ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали има 
текао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржава 
озденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим коли 
бе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Р 
} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</ 
 А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко вр 
га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то п 
изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p> 
а поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више лича 
 нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па и 
ми за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се не 
ј љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> < 
{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не може 
астало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је з 
а је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у з 
го задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по то 
е оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу 
свим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али т 
морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и ус 
ађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има  
едио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као  
ао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу не 
 Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво 
ead> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само 
навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, шт 
зазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт 
ма, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb  
је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахран 
квих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео пр 
 не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која ј 
 време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са насло 
е и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста 
а овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос 
ут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели с 
људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је мог 
p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један 
адруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p 
 учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо  
— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам 
ете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{ 
и опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на 
ш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те 
о да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица д 
 јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л 
>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} П 
и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p>  
ицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са о 
р!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову по 
то је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> 
е од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а з 
 заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живан 
ичама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на ње 
>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад ч 
Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p 
орао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда ј 
ва исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.< 
 клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од поч 
исја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидб 
аквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послуша 
и — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао:  
ва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја 
нам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти тр 
} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресе 
ен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он  
 на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} 
зва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да п 
p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него каз 
адне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} А 
 што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало д 
бе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу мо 
разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>До 
собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одоб 
у све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао  
 женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред љ 
месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном 
и од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један 
 па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}"  
ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи р 
ћи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће стран 
уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зу 
ку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
че сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе јед 
 дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а 
идаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у све 
 испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем 
ан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу њего 
и дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су  
ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се н 
 није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много в 
споведи се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њихо 
је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе  
име се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb 
 женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за  
део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у св 
ањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доноси 
ила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан п 
р се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије би 
олитици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задр 
е би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке 
апетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капе 
стру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их ко 
адич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и ша 
је госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није т 
, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p> 
 врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији 
замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузман 
ешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више 
е распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек до 
p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотм 
заху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико год 
о чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— 
.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди  
 несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело се 
е верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је 
мо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, как 
им, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онд 
о да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест годи 
нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве 
право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само т 
мо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле 
“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{ 
 ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и  
? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је 
 стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искљ 
о. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а  
емамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно 
 каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на коли 
се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило н 
ете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није ис 
оћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има  
} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати 
несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у 
ик и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapt 
 једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши 
ар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа ср 
ке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржи 
 <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} За 
могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајт 
ико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњ 
црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна и 
поденуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их  
е људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ 
i>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина мог 
ља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађо 
еље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној ру 
твар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедил 
и на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени ок 
реву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи 
е да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкар 
 колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосе 
аше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кућ 
г беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не позна 
- прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију  
вапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седел 
ство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмам 
 чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто такво 
прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се 
ест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</ 
а неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{ 
им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бит 
ам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p>  
пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би  
трчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукн 
p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама 
ком сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се  
ји били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која  
, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p>  
ј ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад  
а је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S 
па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и 
је овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко д 
трве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су мо 
пут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{ 
и пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвр 
 цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим  
ла им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на  
е Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред зам 
 беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља 
јаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошл 
 која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Оту 
трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми 
они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, п 
аки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свог 
ат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То  
ика, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p>  
ле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p>  
хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пил 
знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узал 
на не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зара 
>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у  
еван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обес 
аху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} 
 друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а б 
м се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога  
повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</ 
послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скре 
агор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га  
 <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадо 
узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не мол 
ше Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за н 
да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p 
 ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити 
 запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири 
а, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на з 
</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко 
</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, 
наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваш 
 по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свак 
о решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће иск 
 сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледају 
>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, 
ио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би 
ам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш  
и преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе,  
 не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мисл 
 изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свак 
о њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми и 
 дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом з 
редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p>  
вети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи 
 неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад г 
 уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из м 
— Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуш 
нам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор. 
ну, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћин 
иришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише  
да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није ов 
е, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим мла 
уди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точ 
а то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја по 
о их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испус 
ко се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике  
много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мил 
с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, 
х је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је ш 
крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битан 
ао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао 
е идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не б 
о не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По 
ом устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а  
у Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно 
рес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Ал 
 на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су  
а су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из св 
е још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило с 
кав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше 
и од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један 
 копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“  
 „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тес 
ад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјек 
о све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест 
тавила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи труди 
една жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погле 
далу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си м 
 најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти 
после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти маниса 
ценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш 
 <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад г 
уги пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p 
> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчел 
њан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не см 
о што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> < 
 тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Та 
 окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду пре 
и људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не поп 
мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антр 
примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p 
е орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме,  
p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, с 
 <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке. 
ез волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман 
 <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не може 
и, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и  
ш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем на 
брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плу 
и кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="3 
п-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, ова 
зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо б 
о ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник опш 
ва, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турц 
ђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Жив 
еља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- 
 имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти  
мену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше ка 
о амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе 
акне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам поч 
ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За ју 
 ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!< 
 три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва о 
осланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припи 
ати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не 
е да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, бла 
ју ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, и 
<p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе 
 си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни 
 по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> < 
аже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад тво 
..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може  
вариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.< 
.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилић 
мо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с 
 поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отим 
не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао д 
е толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да  
нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p 
 на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем цар 
да због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си зб 
!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти и 
ам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу 
. пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, 
{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне 
 добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb 
 деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе 
ећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нис 
има, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурде 
 би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још не 
д уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни 
лужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем,  
а и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, нез 
Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за  
е људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} 
суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — је 
само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — п 
ише дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике па 
 Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Жива 
Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се с 
шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови глав 
вац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу 
шти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— П 
, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Т 
и за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље  
ом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! т 
уги да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произве 
пе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога 
ок направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која т 
о ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па 
, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, м 
лу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде б 
е мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мо 
>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не 
си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али  
/p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина 
 офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба 
ва.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама в 
 кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се 
 Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове  
 хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73 
гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — пр 
>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек д 
ванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куп 
 но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Раз 
ову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Жива 
га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке о 
еви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А  
ише!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да  
и опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем  
на у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда 
спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кме 
Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам ч 
 радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу! 
 теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар  
ти је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго. 
 овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити 
 да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема си 
 за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И 
го за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да  
 стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не см 
ат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Та 
ша, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „на 
ика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево как 
астави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Д 
вет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Уро 
ма пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стиг 
ашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу зе 
саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да 
уруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хај 
е да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га 
ном, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те по 
м.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на бан 
смејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не сам 
подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је п 
— нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној  
авиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи см 
, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће пл 
а ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога ни 
Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" / 
а, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима 
нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искорен 
> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и од 
 од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад  
о прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако 
мо чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p 
 у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучи 
и?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ј 
авио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се 
мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће  
ле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам за 
p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на по 
ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве 
ујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштв 
ћу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, к 
<p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у каф 
ј ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још  
 слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба  
еч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад з 
и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћур 
 били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи 
ич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и с 
емо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје д 
да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог н 
е беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо 
дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S 
p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба б 
о!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није с 
адрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни  
мање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним 
Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво жи 
<p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узм 
> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — С 
аје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.< 
ти тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније 
едседник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери 
м!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли  
b n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме б 
пи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — 
е изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — 
у с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за тво 
о га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>—  
. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили. 
а купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што  
леда.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш зн 
 идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да ид 
ве куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</ 
Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете 
е мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си  
 више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да ид 
кајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пу 
ка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не 
ан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, такв 
и набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама ку 
ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га  
 тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што ј 
ежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоћ 
спокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов 
А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене,  
н данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћ 
 један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да 
 ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели  
телине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахн 
н српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем  
ти.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору 
 <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</ 
> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!< 
у код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сироти 
ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја 
— Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио  
а твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му  
равда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S}  
кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише  
 — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S}  
о што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта 
и крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад не 
тери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче пр 
ева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — бра 
талима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p> 
ушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их нис 
 куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим 
во с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удруж 
, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у пор 
>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући  
аде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Нев 
своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у ј 
ло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Куз 
ћа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кућ 
штењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да 
ш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори 
е ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, он 
га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким јези 
p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>—  
стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све н 
 једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенише 
а тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ћ 
вности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити прист 
И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око 
уг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем 
изати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>—  
 ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..< 
есет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - т 
плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше н 
та! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p 
сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Го 
ругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахуд 
а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гл 
е можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А 
гали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени  
у ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да љ 
атељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p 
огами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и жив 
мање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више  
— рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер  
ицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад з 
 угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n 
 да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која 
> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — 
>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у 
за са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву сит 
,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другог 
а их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цр 
сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпо 
 други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела 
у недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> < 
о неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура  
ло да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом 
/p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани љу 
е дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја  
</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истин 
 трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешт 
ице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног ж 
родан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би  
де има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под  
од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога нећ 
парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и д 
мо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи 
 сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Нена 
p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљораднич 
нога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно 
</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p> <p>- „ ракију 30 
</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p> 
 <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб и 
нојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад до 
ни.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени 
овор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако  
 Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако ј 
с: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза њ 
 јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом. 
 осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним о 
head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори  
, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је  
чу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и ура 
а пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Ма 
ма и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p 
{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те 
а зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и посе 
аћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Он 
људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наст 
d="SRP19091_C1.3"> <head>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, р 
 главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста ј 
аклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па  
та!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пче 
ета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 
алемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S 
с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа 
иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас 
ју, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да  
 се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше т 
Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Неве 
говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога,  
о ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Т 
А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну д 
 Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету,  
ца има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни 
поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући,  
 види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађ 
у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S 
 сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у це 
асом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда зако 
не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам  
 то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао дана 
слио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Ал 
е пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — реч 
 и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити о 
твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и р 
такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p 
изну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до  
овао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко  
и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! —  
 и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни  
преже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мет 
шем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљор 
ати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су ост 
p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, —  
вани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, кој 
ом зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p> 
гођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до но 
легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ћ 
војом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао некол 
це; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на треће 
, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће гото 
ш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „ 
му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише 
на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p>  
вићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена бил 
ан убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>—  
 растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>—  
а крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас пој 
ене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!. 
л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Ште 
ти без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.< 
речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обз 
затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељан 
а на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер ј 
у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега ј 
 не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању бла 
а и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан  
 будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не по 
и народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле преду 
и то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем 
и и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да 
било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громов 
 је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се 
оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузман 
ротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула то 
одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није за 
> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није и 
ра беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак њег 
 да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за 
ош којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру де 
S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његов 
измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људ 
адругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за наба 
дишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад 
 из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да и 
и жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</ 
мислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</ 
номад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи,  
head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом,  
 рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо бил 
а, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за соп 
 што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што и 
е зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање измеђ 
ним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају дел 
уцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је  
 Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивос 
вуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, леп 
ко ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем 
тељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка 
 — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали  
равећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику поре 
> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немир 
дели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође  
отрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруш 
ах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам дин 
а ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући  
це му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, њего 
ва!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је об 
уге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му  
а и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти 
е и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За стра 
играо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидн 
</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете 
радничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале 
неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледа 
уг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А 
 ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад 
љевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, 
ресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не  
>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се м 
огу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти т 
разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p 
} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњават 
е паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се бац 
ројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да  
п-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је  
S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту  
 се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако гр 
е у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Ј 
мршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање  
ар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, 
нога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме д 
у једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, он 
е: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо 
 и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар до 
 <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судби 
огу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клел 
</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да б 
ера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико 
, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање,  
ливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо 
не на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен т 
и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за 
и напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јо 
ући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи дл 
>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да 
S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам се 
p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да 
а изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако ниј 
мо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то н 
и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусит 
 тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре  
 за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове  
задини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одг 
1_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Љ 
оспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стиг 
ле ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робује 
бом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити  
“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би бр 
е: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај с 
 кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала: 
S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на по 
ио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али ж 
е кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се ог 
е дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечанош 
ле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква потко 
вољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су б 
и Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити сто 
 и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређива 
 или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних ра 
 извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>—  
им и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! к 
шка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, 
9091_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела ј 
бродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој поса 
 Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у цел 
а <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p>  
ром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем. 
себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску,  
 одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <mileston 
ани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изора 
 је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умет 
у на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, кру 
ла је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па 
цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође нов 
овити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p>  
Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него 
/head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич ве 
ојединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n 
 а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су 
 цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, —  
оше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али  
, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад т 
оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јов 
<p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, кој 
еђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога  
учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркв 
 свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и 
неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под велики 
ће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и и 
ва узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава 
срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене  
вала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих 
</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча,  
и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из пор 
о правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то 
 су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула 
 <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слу 
, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случај 
 „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар  
них сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским реше 
а, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад стра 
амацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> < 
а, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој при 
неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а С 
осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала има 
ономског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није мо 
и иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа д 
у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосл 
не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о сноп 
е опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p> 
а другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћи 
е зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече 
само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један  
а!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Не 
 врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — рас 
Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на прине 
ви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику.  
 Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата. 
 да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто би 
ина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> 
 Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да 
а гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици  
 и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би  
 нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој 
ило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа усп 
кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти сп 
</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчел 
“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу забора 
смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се п 
љили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли он 
.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испреза 
 свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{ 
и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“,  
 Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне  
ито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње 
е да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се пон 
 послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ п 
 Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сј 
ју чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Са 
вно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удруже 
и да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде н 
а Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи п 
 на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом је 
b n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што и 
а не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад 
 решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и нај 
м пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана  
ам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати 
се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од оба 
о, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном та 
та! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече 
ра ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си  
</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај  
се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S 
 се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један погл 
ва оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би п 
пкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, к 
 оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа 
 лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа 
е, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак,  
 Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао ј 
ка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист  
p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хл 
ном дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задруг 
је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури п 
 били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>п 
држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски ми 
 циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцела 
, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржа 
е поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан 
ош од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове 
другиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задр 
 онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задо 
Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те  
не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима бех 
.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљ 
а, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално 
 она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi 
 мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, ко 
дили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зат 
ео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са прија 
ени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви в 
 својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се 
емера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на 
у! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди с 
пекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих д 
а, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов. 
 између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, 
са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту 
 оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи тр 
pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — по 
ао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених р 
 приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу 
 га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— 
 Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо 
ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгине 
усти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али 
, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> 
 буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико веков 
</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба с 
тављала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га  
е привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили  
 показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p> 
у оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p 
, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни  
 то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </d 
у подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бир 
да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то,  
о било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинс 
ротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би зн 
е боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S}  
, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад 
од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} 
лагослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашег 
реме.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки нар 
тила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној вод 
 сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кав 
ће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Ж 
у постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе,  
ни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" 
 ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших  
р зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи в 
уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљ 
 јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не ли 
ио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је т 
 је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми  
 дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од  
мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне об 
дала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ва 
ејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани,  
о што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам 
је гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измир 
штати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој пра 
ним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиш 
е светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није м 
 у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S}  
 у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар  
 тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако траја 
 говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а 
његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматра 
а ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Оста 
мо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А ве 
ане и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше 
азити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, н 
својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто з 
а да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишм 
уће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се н 
живео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема 
ија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него л 
Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан 
зели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то  
ш Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову 
је.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа 
.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одм 
Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајућ 
лога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије 
<pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочил 
ућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи  
није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у мех 
и било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост би 
зира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њено 
ор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово ш 
н обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио  
ем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао 
и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је  
размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шт 
докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај  
</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички 
абандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га 
ам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ет 
ак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време 
шта за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да т 
p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда 
азуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, кој 
 Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви,  
 би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n 
а да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана д 
/p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Не 
шна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори с 
ић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има  
шој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да и 
их несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада 
а оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак  
 шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} 
е деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна,  
у трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ 
 стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленаше 
, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди 
рење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш,  
 л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да 
права не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам  
још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту  
, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а  
реба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ 
ошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износ 
ш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да и 
ашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису  
 прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S}  
 додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, ка 
ме навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већ 
или да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</ 
ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш  
 могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p 
огледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л  
 па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{ 
ај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне,  
ма зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега нау 
рану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу,  
ва робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Р 
и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћ 
а, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркв 
је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купил 
а, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест  
! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p 
е дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и гово 
аса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је стран 
ном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу с 
 Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну 
а личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије пра 
чак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке с 
о тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само ч 
> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до  
 своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја м 
па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше крот 
а од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропада 
њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, ш 
кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо мо 
меша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана —  
порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p 
 Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је 
рош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у ку 
у су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од н 
имамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на д 
гда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А  
дно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето,  
 тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана  
и гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није пр 
 пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносно 
.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за  
 сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер 
ују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти  
, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах  
и необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео посл 
шко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Ур 
адити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није че 
е за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда шт 
тину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на виш 
е пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за 
и.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека  
то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, х 
ко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дери 
, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле 
најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председ 
ирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је  
p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било  
о је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће,  
ајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Ж 
хане са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио гл 
ете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао с 
аже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} 
орао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан  
оодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где 
 земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога  
 нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фа 
 ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе ш 
че поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука 
е? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре 
задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио 
ич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега чо 
гликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годи 
у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да не 
аовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немо 
у безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му 
 он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те ид 
ше да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па за 
ли од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више 
 — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S 
"45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узал 
изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са с 
е.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да 
ичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају 
ркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су 
војих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Ши 
 полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легн 
{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет. 
а.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, 
Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше  
главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и  
оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се 
>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „ 
нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и зад 
{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најбл 
обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништ 
ижио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“  
њ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао  
 ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји 
 кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти на 
} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гост 
бар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одгово 
p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву. 
ојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића 
етири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — те 
н од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ  
мљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Ка 
ше у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве не 
ера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта 
се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, н 
н, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p 
и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац. 
о 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио  
у и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој ку 
— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28"  
ше истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> 
ије питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам  
броја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А к 
а заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>—  
шта!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут 
ан од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанск 
 <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи ста 
рцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оц 
 па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ор 
 кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао ж 
овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су и 
 до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити н 
ју тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Сте 
ч је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да жи 
, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост за 
а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p 
сета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише 
н за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да  
бу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте пос 
роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица  
част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема  
ман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p 
оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи 
је испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн 
мен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро 
к сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна пр 
иш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пу 
чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео н 
 и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај п 
 А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показа 
ма тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и 
.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где 
им, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном н 
 виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за вр 
од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али  
 И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича 
 поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — ре 
 доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти  
тановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити  
.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана  
 путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо 
ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо 
селије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док 
p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Ва 
и је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и п 
жавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржава 
еје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67 
 даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не  
којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као јед 
 се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би с 
 дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруг 
 ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не 
о земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свак 
авац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саон 
и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, 
, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“  
} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задр 
а се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ при 
мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о 
9091_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликин 
еизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало  
овољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења.. 
 то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо  
з икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге 
на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да 
о на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод њег 
н збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „ 
 и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више н 
ону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова 
. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и д 
ност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она н 
{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то 
 за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитељ 
одао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започел 
узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради сед 
ем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> 
ва, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е он 
 се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!? 
 гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквог 
м шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљам 
ке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошт 
враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркв 
тим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, 
ј дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезо 
учили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважав 
е порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтер 
с за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својо 
Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" />  
рачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се пока 
ш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се тр 
уде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехот 
ле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није гре 
икаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удес 
p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и 
су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се 
кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте 
да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да 
оји стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу и 
ву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мисл 
сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а  
ог, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слуша 
н“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p 
 Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па на 
њу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да н 
д смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па,  
 није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, по 
рес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматра 
тодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник 
 себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> 
е изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их ла 
луг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.< 
 или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi 
о није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем 
ва звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Кара 
итељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп 
аво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти 
а за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по к 
утралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може с 
 стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се ст 
том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — 
нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задру 
д жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом 
 почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног осн 
да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао,  
или да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Ст 
, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и  
и нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганч 
 четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> 
колини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p>  
видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш  
али да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немо 
у, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, 
е, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло р 
ге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство 
ти од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пија 
ао последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Је 
 молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми  
је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Стано 
и први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет  
утљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дуж 
ојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је т 
 нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео  
ли сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун 
м, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, 
а човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев  
еће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морат 
над оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани 
p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p> 
 да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом  
ани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пре 
ан из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу д 
а изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље т 
талим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од 
 изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председн 
ди ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јо 
а?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p 
} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан. 
етку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала  
раше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и 
илеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругин 
вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се б 
Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитос 
ш ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — 
иле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове  
је мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и 
ије људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео 
 преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он  
рата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред  
> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ бед 
 Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче 
 у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовим 
је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одре 
х човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Бољ 
 што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>И 
рекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се п 
 да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} П 
је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да за 
ља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око се 
е Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>—  
н другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треб 
како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслог 
на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије р 
едње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми ни 
 се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабог 
о овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина,  
не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као ра 
етвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало ж 
А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш 
егне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</ 
Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> < 
он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреден 
арима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p 
 или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком  
ом, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било  
танојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крен 
ви од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељи 
закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно  
час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за н 
ће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим  
окаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у зама 
четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, н 
ик капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредно 
S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Изме 
о ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пу 
, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката. 
рављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појед 
ји хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отри 
осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> 
> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе  
али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле м 
вао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио ка 
ош налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се м 
p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа  
н је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то с 
, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му 
ма свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још  
Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и  
 је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити пр 
о цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} 
з друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} Д 
урних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме 
 ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Стан 
о не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главниц 
рговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сеља 
 на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може см 
ло оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли  
ца са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су на 
 где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не  
Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Сте 
ви у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега 
е што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Н 
им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на жив 
ја их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда  
н и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити 
није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога 
 се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити 
о време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послу 
х је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте  
{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда 
у да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад 
е разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но каж 
е, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и прав 
ге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце ле 
га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p> 
о време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинс 
 свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад о 
личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разлико 
се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S 
ало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти ве 
мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и 
ај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p> 
нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оп 
олико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта ка 
p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да  
Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти  
.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења п 
} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављен 
не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четв 
б још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису  
сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нем 
не задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што  
иља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи  
тра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и 
но на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. < 
ам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>—  
.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p> 
лика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину да 
бе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треб 
 овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да 
аки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ 
, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића< 
Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало то 
десет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити ка 
 колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим вре 
Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суд 
они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као дец 
неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p> 
се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што ј 
 му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му с 
д седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме 
ају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто 
лили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад са 
о рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили  
е имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а м 
 не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна но 
.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што 
е учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Беогр 
ревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега п 
зива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гво 
и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> < 
еље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију и 
та ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се сву 
.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли  
/p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва 
се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла  
ораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попу 
ицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дрек 
родно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја дете 
 бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је  
насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и от 
</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за чита 
аже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта 
елу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, он 
ружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико годин 
дајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га по 
 ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја 
/p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. П 
а и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div 
е.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њив 
рви мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управљ 
о ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло до 
Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, доса 
Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не  
а таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на  
и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не п 
коше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} 
 видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! —  
 кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, 
је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски  
гој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97 
ли иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако  
 у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу  
еба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да 
на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задруг 
нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну пис 
{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни 
91_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише ку 
ужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју дру 
 девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>—  
а зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S 
а, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па д 
ажи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саон 
Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумав 
Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му по 
 на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Нена 
е“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадн 
 сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван  
 тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но о 
и.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у ва 
у Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и с 
ивана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— закл 
ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија напра 
 неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петн 
а.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се моли 
на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, б 
 - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> < 
калемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису руш 
 би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло 
едседника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га об 
 на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом  
е загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему  
им срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ 
који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше с 
помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега по 
све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене 
м напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједн 
аде од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у њег 
> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јура 
ђем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се  
етан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске з 
инити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која кој 
Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, 
p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p> 
 свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јај 
 пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага  
ад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него ко 
д присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пер 
игли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара 
 и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу  
бујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p 
 ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се 
 приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна др 
 дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје ока 
нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На о 
ња:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец  
какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, 
 тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је 
ше, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су  
на.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се о 
ругој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће 
у млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им 
 година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 с 
ко би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-при 
к 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> 
ас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви т 
Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код ш 
 у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да  
, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, м 
драслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote>  
видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — наста 
сте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе 
 извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="8 
у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом о 
Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун к 
ен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране 
id="SRP19091_C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радич 
р!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не мож 
ти и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрош 
љу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру се 
ратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и 
, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова в 
ху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му по 
астоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити  
шкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите м 
менише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други  
 горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на  
 <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта б 
оглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задруги 
и, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, ко 
 на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога 
оше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше крав 
, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и и 
и се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да 
смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људ 
д плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће 
нидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима  
ваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на т 
јкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дукат 
„ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем ка 
м олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним п 
вче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само за 
га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће 
уда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега 
каквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и  
ос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и  
ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Жи 
 <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни 
 ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па 
о им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p 
езнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта ј 
а кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жен 
ра.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пер 
да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их ми 
у паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац от 
 им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови н 
е мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим ј 
ао сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S}  
/p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова суд 
цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви 
и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравај 
м чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану ду 
сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> < 
ири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну  
у добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова уз 
ај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ћ 
анас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини 
ове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући,  
с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Са 
ве изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у  
ортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И коко 
а зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људ 
ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лум 
ом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Тргов 
ади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да ви 
сно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с 
ошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требо 
 у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане бе 
у песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца јед 
ње у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао д 
и беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочи 
а пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив н 
рош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове  
елу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена  
ше намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сироти 
аше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежа 
упама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да пос 
носи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </di 
 и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока  
, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живан 
икад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осироте 
еничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним  
{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега,  
канта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издрж 
ма, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судниц 
етанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе 
оме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, 
јска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на друг 
иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" 
исли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је  
ругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није б 
радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не м 
иљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну прек 
узмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчи 
ава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митро 
„У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде  
, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p 
 цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатк 
је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених 
и мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим,  
 разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капет 
о и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима 
трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве  
а трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави ка 
ш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас  
p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p> 
Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S}  
из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару ж 
вету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај 
ко му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у 
главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред с 
зник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се п 
ину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, 
борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер свак 
к могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опреде 
ве, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу,  
жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити 
ман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „ц 
пун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун 
вога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су  
е.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блат 
ер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задо 
о.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју  
хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи,  
мтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата 
узи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у 
 дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и ма 
е дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво  
, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван 
Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти  
у, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили 
е, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створен 
из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара в 
о Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили 
S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највиш 
, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања  
попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога  
 сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n=" 
рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужев 
 сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупи 
ело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док нап 
ијатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори  
p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се к 
 незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p> 
 виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па у 
де задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувањ 
 се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад  
лили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.< 
оду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и 
и заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући! 
а.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! —  
солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" />  
баш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозн 
/p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Бо 
лакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb  
 су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Пор 
 то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p>  
да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p 
>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb 
ао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упа 
рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>—  
ац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље 
p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи  
ве што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људим 
.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих д 
је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити о 
 нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> < 
Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не тре 
о, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{ 
а позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играл 
 задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и н 
ају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је 
ако је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео д 
ича, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чува 
гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располу 
p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему  
 боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и  
ћа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мал 
дложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од зем 
бе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и  
задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких  
и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овц 
ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да б 
ово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубн 
 земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев 
змишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави ок 
 не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нест 
држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућа 
ање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад с 
 томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у усп 
ћа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p 
де познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпу 
вика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сап 
сно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет поб 
 мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима  
к испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без и 
рао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би  
сејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад он 
ти и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обрено 
сне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете,  
p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања 
 одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљ 
вља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S 
 до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих  
ћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му н 
разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама гов 
к кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећај 
 не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо бр 
> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, —  
урске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах  
им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правил 
исам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— 
смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са право 
рилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда в 
о, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p 
у.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је ста 
 није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман мора 
и препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју  
и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту устано 
и бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви м 
 кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то уради 
визор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> < 
ућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од 
него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хо 
 могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце  
 је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи кој 
и се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном 
е дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања при 
>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији  
ше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{ 
га је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — 
без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово им 
лно стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедиони 
 Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p> 
беђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда 
ш можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме с 
 не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама н 
еле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је 
скључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито р 
отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је зат 
 сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ 
ородичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко рас 
аја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена њег 
 збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећах 
ан сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапе 
да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет 
во кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога  
тезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде 
 <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи  
— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробај 
осечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко 
оље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад пл 
p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>—  
— извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — 
 плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да  
n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.< 
Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси пл 
 је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми ш 
о изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p 
а срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, тама 
а, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети  
кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?< 
n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео 
ми себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ полед 
то си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин  
ђе много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— 
говори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди 
<p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам 
{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Има 
имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице д 
па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за сит 
 народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послуша 
ве-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо и 
а га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да  
еху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} С 
<p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико за 
вљену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служ 
</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако неч 
и што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} К 
а гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кућ 
.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.< 
проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{ 
ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори 
о разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране поли 
вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као је 
још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад  
у?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А  
н причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао 
рага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Др 
још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.< 
дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанк 
е прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учи 
сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, нег 
го је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што 
<p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али 
> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за п 
ила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беш 
head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им н 
и између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о  
њава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S 
нице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита г 
итички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш на 
идети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на моле 
Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам г 
свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да 
 <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава. 
и оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их ч 
их је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слут 
p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш н 
војим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори 
доше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечани 
 људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, д 
кије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш?  
читељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми о 
ли због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они с 
рши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод ј 
ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђе 
} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одош 
ера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресади 
војим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> 
<p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриот 
азно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину з 
 противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуго 
је, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохија 
у справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, 
 ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу 
е, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да  
 механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе.. 
 му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћа 
 <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо 
p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један к 
добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не 
 тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па посл 
школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице 
>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих 
добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш 
мао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, т 
 <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да  
ио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, 
жеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на 
мо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволи 
е домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пре 
е и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало 
<p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, 
сле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њихово 
се.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са к 
— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нера 
желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви 
/p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разуме 
задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења. 
е лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Ј 
ње.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њи 
То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нече 
куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> < 
ш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову зем 
.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да  
p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А т 
 више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти  
пада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онак 
 би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они дело 
езван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у посл 
неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава  
 беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама по 
а оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гле 
онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стеви 
вољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања. 
мо целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па о 
итељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо в 
дан тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</ 
еобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позва 
вим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал ова 
полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче 
ио мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати  
Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко врем 
еца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад 
онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђен 
капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, 
и, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они 
 Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много корис 
нада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман 
из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— П 
p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се рас 
да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{ 
дај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грех 
реме! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о  
и као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свеч 
и се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страш 
и, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долаз 
одиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> < 
имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да  
ладенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега ју 
шта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, шт 
и ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дох 
ижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара,  
 таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност ње 
н увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада 
ј све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова 
 Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана ра 
на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени,  
њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} 
 била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Ка 
 на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудн 
ене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни виде 
и њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за це 
мамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу. 
рише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува  
 се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> 
 Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим ч 
 <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равно 
а Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у ку 
ако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа 
, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их  
 Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше 
ица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ за 
брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е,  
кања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану  
.. — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> 
теже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — в 
шинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила 
то продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је с 
ки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— 
авко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, ка 
ила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих  
понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је 
кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће 
азе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и  
S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А к 
 овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који ста 
— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> < 
та сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— За 
стао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењен 
почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они најв 
> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше 
кни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> 
ка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Сте 
 још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође  
 избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ов 
та му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је 
сом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихв 
који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га 
јку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стева 
 ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама,  
слуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да не 
тку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре,  
ма.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква  
 не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошт 
 си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђав 
ђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Д 
 распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова 
 Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућо 
 торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и остал 
већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ће 
а разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да и 
>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па с 
III.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Ку 
јатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, 
мског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао 
 места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Је 
тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван 
погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да од 
 спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — по 
е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и  
м — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још 
 њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за  
идбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху мно 
почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зеб 
их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -—  
>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође 
 но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргне 
p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, 
/p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њих 
су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћ 
>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> < 
аш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p> 
између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi> 
а њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и т 
4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила ко 
ожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени 
вост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од сво 
јено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће  
вина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време 
/p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кро 
Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут вид 
уша утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он  
ал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се  
ницама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за 
, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капе 
д обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} П 
љаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкат 
ашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, за 
е крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те м 
едвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше о 
} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се 
ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да  
а ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково  
т дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за вели 
 тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до а 
Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа 
поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да  
као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> з 
ела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S 
а.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи ра 
 ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо б 
да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радован 
{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивал 
моглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} 
штину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако ура 
 дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове са 
емо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, н 
> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање. 
 главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изго 
адио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цр 
ик кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један  
{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана н 
ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадн 
и гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S 
езо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! 
 коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добац 
 у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n=" 
м да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудн 
>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше  
ки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га ј 
id="SRP19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахам 
боравивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} 
а легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи 
но Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p 
аве обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту просла 
ишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свињ 
Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостр 
 суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану г 
:id="SRP19091_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је 
астави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавч 
 у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сеља 
S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом  
 је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Жи 
аквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хте 
еминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде над 
ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да п 
сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па 
радничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пер 
19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и дру 
.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва ус 
, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлиц 
ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш пап 
е плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином д 
па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како 
намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, а 
радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседо 
н побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово зе 
амршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са бу 
и не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде 
, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљд 
такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} 
p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мал 
 учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те части 
— Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на  
анојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали си 
 смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али 
оп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и в 
и.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Дои 
д Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао б 
</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пе 
р по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и 
је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <h 
ах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као 
а.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме кошта 
мо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Је 
 Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закити 
н на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти с 
! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поме 
овачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се 
е морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, 
ју!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да о 
— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Жив 
та нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сме 
еко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од 
 кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да т 
, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плод 
тавио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једно 
отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређ 
<head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута  
ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p 
 у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невољ 
Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? —  
ју листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице 
ам слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно св 
у деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко  
е да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док с 
продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.< 
то да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шт 
а ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај! 
ђе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи. 
 сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па 
 остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за за 
и му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам прави 
Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја п 
а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад 
мљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, ка 
и у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с 
азговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и д 
над. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Же 
А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где 
и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има 
а морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слан 
редајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да 
н:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже  
иш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> < 
те право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слоб 
. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов гл 
p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је  
жетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, т 
вени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога. 
дио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му  
b n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред с 
е, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због 
гом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га  
 паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone u 
у школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p>  
у антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетни 
 да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би 
ена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Пи 
сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — 
 не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим  
даће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан в 
/p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чи 
Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслог 
, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањ 
аше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и ка 
с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на 
е знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре  
за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.< 
у насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не 
и, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p> 
/p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад по 
едну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати н 
А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један  
 џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још за 
 Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни 
је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не т 
ар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају  
 син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад сили 
.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао  
.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, 
ега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би наш 
ли.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасви 
ече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> 
о ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пи 
 ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади 
да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да з 
место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман оч 
че Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну ја 
 жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жив 
са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја  
. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он  
 -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту  
гурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу 
са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задруга 
ер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јам 
и једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то 
љ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, ни 
 још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледају 
?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да 
pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Н 
ужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволи 
„ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађај 
је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да с 
р код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете  
 са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгл 
лицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто  
ко требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг 
ао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изг 
и и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, 
дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ј 
да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — вик 
ичким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унут 
 загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на  
.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па  
је Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га зако 
преже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини з 
чком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чи 
нај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му р 
 лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поч 
 га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са свој 
жао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око се 
Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно пос 
! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао  
 Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас  
 изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ј 
о, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, 
ј треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Зам 
ђе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба  
ој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос! 
упићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} 
воје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни д 
 но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месе 
ку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте са 
овима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их п 
е имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p 
ако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судни 
и о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> жени 
 добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да  
 за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за 
век тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже  
 гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- 
пљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.< 
штине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељ 
ов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматр 
имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца  
зједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако к 
удски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушт 
аник, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припирев 
онетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други ч 
p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше и 
а друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p 
га стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му  
 то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треб 
{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух  
 дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— До 
законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „за 
 а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађ 
и се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде  
едан батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама,  
довиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљив 
 отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао 
 — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, 
p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, ал 
 рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени 
, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер с 
векар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала н 
<p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен 
нчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апс 
шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је  
где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожу 
/p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш 
риви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Ку 
леда и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нек 
> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свим 
мљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне 
м цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да б 
чајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{ 
а похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубо 
и су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: < 
 кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен по 
 је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српск 
 женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга 
аже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па 
ката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како 
 тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина кан 
 затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма 
ато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против по 
е исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> 
анпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.< 
... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колим 
у и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Дец 
род наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попуш 
био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гас 
њан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се изм 
одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, п 
нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</ 
нолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где догов 
 га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужно 
нови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, 
— рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ак 
ан га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се по 
 А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад 
 више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи н 
Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Ради 
а толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га н 
ече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме  
ло трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њено 
вена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче 
 шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што са 
орава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, т 
у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и с 
 — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он и 
зазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заква 
имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман  
римите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад в 
ване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам он 
ожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што 
теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне н 
 обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор с 
адбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око о 
 рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан 
n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и 
 и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придрж 
ња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао  
и знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од  
Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толи 
p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — дод 
божничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>—  
еднога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и нево 
ш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</ 
е се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех с 
уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то п 
епад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у 
н задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао  
њем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је  
 натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затвара 
 ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после мож 
 жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му  
есе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да  
а потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим у 
ажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и с 
— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</ 
ицу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове о 
е се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p> 
ћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њи 
де год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за осн 
х не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецк 
кну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу 
поређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, об 
:id="SRP19091_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и ро 
:id="SRP19091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да  
id="SRP19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако те 
рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре нег 
ез домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви п 
ући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима 
 канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти 
у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са своји 
с, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе ката 
 за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом 
су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова,  
Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да 
ше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква 
но и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у шк 
аде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он 
и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком  
н?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се 
у главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А  
 се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се траж 
д помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, 
, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l 
.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у сам 
свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје 
попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, з 
танојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко  
 неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ам 
ромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају  
говори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, замет 
не у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га 
его тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг  
о поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се 
, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија пог 
Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко  
е, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора  
мање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато 
огледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и К 
 рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њег 
исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не 
косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није б 
>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да пр 
ка жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних 
ти Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем 
 самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти 
Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нем 
да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи,  
 која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ н 
е одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и неш 
ожеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад н 
 се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један  
 ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти каж 
треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешт 
p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководи 
 тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо 
гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— 
 не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не 
о лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисл 
ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузм 
ана“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке,  
тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си пош 
иње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је 
се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p> 
 камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p 
настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он  
рв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мен 
а је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А  
е да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и да 
е није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо 
ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одоб 
у Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да 
есма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ов 
а га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се оп 
никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— 
рукче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћин 
 ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али  
нине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мал 
 обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</ 
раћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за она 
ати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као г 
ним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да ум 
ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата.. 
-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> < 
агађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно  
} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.< 
дости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли  
о каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, и 
кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник  
као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу  
ни скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па 
 поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само  
„Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у  
 постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу ку 
иш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и 
угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од н 
 је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а 
од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{ 
но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окруж 
>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пер 
 да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта 
ој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — 
а нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си  
а се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треб 
"13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље  
 могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се  
 испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</ 
ру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Ради 
 која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су мол 
емена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику 
то поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" />  
е затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није  
ре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто 
ја није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p 
ио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку м 
, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се 
о.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да 
дадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> < 
п и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вр 
и, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страш 
сио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и г 
ишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... за 
искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — 
м за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да б 
као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себ 
рича, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло  
на.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стева 
 неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али 
<pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти рад 
јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни  
ван да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад 
е видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима  
и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те  
 ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на т 
и венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>—  
ски поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога с 
о су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати сп 
— зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научил 
диже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више ви 
о ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па  
— рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се л 
 неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе 
 пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, р 
, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и расту 
 грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго  
ан на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај 
ате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу  
 би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо 
оше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А  
 изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Т 
оже да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим с 
али за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам  
роста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био 
 — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе 
дите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они мо 
не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевт 
еврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— О 
ричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља к 
остакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја д 
а... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак  
 овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год им 
 <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти п 
си ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја једа 
а.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови  
усрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи пог 
наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, 
га, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> 
д се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да види 
ви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини м 
ебе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрав 
 пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу д 
 леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако 
е.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за  
али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна 
 руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S 
 рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом греш 
ше да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби  
н живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву сл 
а поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с  
 зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајст 
пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Бого 
ку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље с 
 добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели 
еван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузм 
о према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејти 
 напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу 
една од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p 
јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и с 
 како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира при 
, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да  
евокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога 
иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана...  
учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p>  
и.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, —  
 а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, 
 је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као шт 
војој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикн 
о сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председни 
и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под  
нујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ј 
мирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Доб 
не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео 
 капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спрово 
ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити  
више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може м 
p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ј 
шену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да раз 
ако ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, п 
ћи се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Сте 
на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, м 
а попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тр 
ш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам 
тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да  
 лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну п 
е тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су  
ући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове 
 рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и му 
тити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Мо 
сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па з 
рећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба 
Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одр 
Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у 
 имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање 
<p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше  
 у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да ре 
 Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p> 
ографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, заци 
м и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од 
идиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и 
ше на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и послан 
п-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S}  
омаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, 
е што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораов 
на шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти н 
тоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране 
адашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наив 
ању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S 
нагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двад 
тика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа н 
та су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p 
 су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави К 
 нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању н 
е, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, ж 
 да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не  
а не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму,  
делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, ра 
женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека к 
иплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бит 
?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не 
све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиж 
да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи ј 
у.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван 
д.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили  
се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, прин 
/p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих п 
рће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, 
не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој к 
p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја 
и погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава ко 
и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 
де како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из  
зела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1  
 И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опе 
 не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз  
ен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној 
n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро сва 
а сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — в 
не.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходн 
р притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни  
{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати 
људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу на 
м државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стран 
е дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких з 
о димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који  
аше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један м 
п и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p 
хову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> 
 ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Жи 
нијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш д 
 једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се л 
 код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он 
 тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био  
њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па  
 равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, од 
после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
е делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то  
 они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте ва 
ади сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</ 
ву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у  
емести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен  
 Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико к 
к желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е 
нем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од 
а право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му П 
Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете  
 није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости  
ајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живет 
44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би ј 
људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојал 
орима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене љ 
а мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гле 
је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор  
Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гу 
д је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него д 
и шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замис 
м.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напољ 
а неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од такво 
ле утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која 
здржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе 
 озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове  
 стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа де 
преко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана. 
ут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и б 
="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је 
 неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21"  
 Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо. 
> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p>  
"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека по 
 под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо  
и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта из 
ра им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур из 
омишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да  
 Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи 
 га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај трен 
мо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови 
 инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе 
адну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други 
вића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњ 
ле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био јо 
за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што с 
тима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учин 
аста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван пр 
ле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у  
заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима 
ике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне дожив 
о људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{ 
} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој 
м кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућ 
је уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, д 
од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас,  
 на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун н 
ди.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi 
поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, н 
вестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа з 
вога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, ник 
одужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада с 
> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада у 
инове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се 
метовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, зб 
и наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Жива 
повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окре 
, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учи 
тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од 
баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало из 
ке касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван 
им, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>—  
уху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што ни 
 и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и  
p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како к 
Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше ж 
„гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи 
 Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где  
опа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак 
артија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко о 
емили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг,  
ви Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како бриж 
евену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах 
н удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а д 
се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталон 
етнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“  
еван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе нос 
 пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да н 
ло Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна 
ој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шт 
као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се у 
еси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да пр 
 траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну тор 
дбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у 
 на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S}  
е поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и  
 рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао  
точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, а 
емо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти наб 
 да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати м 
дно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога и 
> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао му 
а њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и од 
ре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га ни 
и, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он 
за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично уп 
p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— 
е Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за н 
 си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не зна 
ију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код  
ом, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас изб 
лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави п 
ако треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Ж 
е бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вец 
о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уа 
мо би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изде 
 ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
еве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити  
делили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислуж 
ним бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве љ 
 деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не  
аком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера ч 
в чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <d 
p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним ства 
у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са д 
са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено д 
а пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, 
 се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље ради 
ви пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унез 
 по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је п 
шију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, 
ну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он 
 човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубим 
но време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан прове 
де, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је 
си пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све ре 
ласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате  
Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p>  
у, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару  
гли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него 
гљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић 
 се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чувањ 
<head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузма 
 не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p 
жни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А је 
гара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — 
а Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заје 
рокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си  
„Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо за 
зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Ша 
p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато  
 Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и 
трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — ре 
реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба  
т сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и 
 сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отво 
 <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укру 
о да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је о 
ом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече  
апетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од они 
тио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао су 
ихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно  
дити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село  
о.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога пр 
b n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— П 
росветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам ов 
S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живано 
нчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{ 
p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> 
 <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну ка 
, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше 
загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, к 
а.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још к 
им пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div 
.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближ 
 му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору с 
.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту 
цу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за н 
ник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да ме 
стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде д 
је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у н 
беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе 
="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и т 
ез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван 
ше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} На 
апуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела 
 <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске 
ти за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.< 
учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурн 
з џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак!  
лове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, шт 
нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за  
 човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш д 
а.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни  
ле да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глоб 
 освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом б 
 за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ г 
м пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује з 
 за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па  
 n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да 
ји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде  
ваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто 
} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику оп 
то поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотак 
 коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван  
гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише јед 
ткуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како  
амет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој г 
ан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћа 
 мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан  
 кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао он 
а су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те пове 
собину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакниц 
оји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова,  
е, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и  
замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шт 
возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две 
е му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радиче 
е распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у пос 
припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред свако 
раћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да 
н је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коњ 
лу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само о 
олим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чем 
дајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу,  
сле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење 
p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе 
} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван  
p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја п 
е Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам  
мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управља 
зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад  
да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса б 
навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се 
ше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени п 
путише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори 
и је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после 
е ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди  
а како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, 
 Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово  
е у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — ре 
ља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј 
м! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, 
 клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве 
ше нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Жива 
</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — р 
навање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим  
 своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува! 
ви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро н 
 осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо  
се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтав 
је имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да састави 
 од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога прич 
p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, 
 непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени 
дује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А пе 
поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљ 
та хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све до 
</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељак 
е више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа з 
задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише 
еде по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и ста 
 — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} 
/p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури с 
!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва  
 Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху  
де како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Да 
на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се у 
 да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јан 
аба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држ 
е! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакј 
то му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да  
днице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „ш 
плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, не 
од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, 
мет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Ал 
ње, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам  
јао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, с 
це укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за од 
р га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су 
 никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, 
кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{ 
 калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам соб 
н, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту ис 
м очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене 
S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Ст 
иве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све  
мо Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Св 
 — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш  
>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} 
S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Леп 
 да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају 
 радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Баци 
ивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради 
е па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости 
век не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена 
ад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <p 
— пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим км 
ћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале 
сутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочи 
екретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одеља 
ћи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и 
едседником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар  
. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада  
људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тв 
а своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широ 
 ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати  
} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају.. 
а смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не пом 
 не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад с 
о не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p 
ше није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да 
е. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са ше 
има ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с по 
>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазв 
е чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је 
 се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најб 
— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју с 
ема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос. 
сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> < 
дно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бит 
емљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p> 
унају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p> 
нани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, в 
не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђакониј 
 код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залута 
ато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у ли 
емо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га 
 а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више  
орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да 
— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један  
ек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86"  
сти, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост 
руги да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кмету 
а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да  
х, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба? 
лу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква  
ца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <p 
ава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, 
 и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — дод 
аквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге п 
и се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живан 
{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад п 
 то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови предсе 
после заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди 
} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спаз 
ту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом см 
 вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се најв 
о да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу? 
 заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</ 
умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха ко 
е не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим 
рочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на кл 
чати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад зн 
 ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на д 
етом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски 
а он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо  
е учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше  
ким споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као н 
ам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone uni 
емој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n=" 
мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помаж 
 ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно  
а!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам  
ај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и  
по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гл 
а ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош 
ј иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина. 
а га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се ни 
83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али н 
вари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме 
“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се мо 
живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов жи 
ође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и то 
су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко  
ога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и  
</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p>  
чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, 
ељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Поврата 
>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лу 
трати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одм 
у и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну доб 
је добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смр 
— заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег  
pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његов 
 попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога д 
учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Пов 
hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту 
ну!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упр 
а?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам т 
ико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест б 
 да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — н 
н и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</ 
а враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну спр 
треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> < 
о, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга к 
оји му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до најв 
ровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради 
 Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> < 
ње, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревиз 
о рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си 
{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p>  
тао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила 
ше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.< 
ји је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она г 
сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га 
е загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — на 
да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{ 
леше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у  
а ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што 
ами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо 
о хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки 
адругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки о 
</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји  
исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није бил 
угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њен 
виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато 
p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе проп 
бавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче пр 
.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио инте 
инат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је с 
е неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако  
даје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} 
спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они нас 
арност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје му 
атко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, 
куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једн 
 друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад  
рали би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би по 
 Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега 
</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време ту 
ини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Н 
а знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S 
Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па ка 
ћу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре  
јтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а 
 се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>—  
p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми 
 враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку  
 си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице. 
се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не при 
Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни 
ан, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га в 
у и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S 
за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не  
би не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то 
а, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не зна 
Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ни 
је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем 
а.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич  
ните и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако  
утали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И  
 <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задру 
цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља по 
мах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S 
вање.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивн 
јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купи 
ко научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио п 
а мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину 
„поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и д 
ке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећа 
је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој 
е! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам на 
своји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву буд 
 Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич  
 стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу. 
19091_C1.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} С 
у, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула  
</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз о 
кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је уб 
што међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав 
 полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <d 
вити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру срп 
 под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљуса 
те не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <mil 
па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?< 
 да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер  
и — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пе 
редио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цр 
ав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчано 
 оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и в 
и сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година  
!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Ј 
/> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— 
зерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с не 
ду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може  
Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад  
 такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тог 
ива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им сто 
 ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима 
е његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај наро 
 да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке 
о г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> < 
S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђен 
другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису 
тају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно к 
ругој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле  
и да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом 
нако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, 
знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Как 
јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема ви 
довини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићи 
ајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао. 
 и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико  
, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до 
тина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изло 
и чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама д 
n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p 
представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим с 
оја је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наста 
 врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревск 
 као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имам 
 беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испо 
томост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и сел 
се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност 
 само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p 
егиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој 
hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та про 
иљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најз 
мао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисципл 
и од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже  
га посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</ 
наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној  
ње стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није н 
 искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање 
Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ 
ће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се 
си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, к 
омоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте дос 
прот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и 
- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да жив 
лажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" />  
ерска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање на 
или треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у  
емоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживет 
{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p 
опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста ти 
ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се 
р о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле  
0 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица п 
 се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и с 
на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које н 
поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венут 
зеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај  
ина истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава ов 
н свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми ку 
ова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се  
реди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препо 
и судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пу 
е недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет 
ле коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мо 
ма, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чу 
а ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стој 
 им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху 
> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> < 
ло дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да  
главније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који ду 
и забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора 
</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од д 
дна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно 
је, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају  
било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право 
ље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дођ 
и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто н 
и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, 
а се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи  
арима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто ниј 
p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p>  
не, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи 
ше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али мини 
{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако  
ати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове зем 
има нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ ка 
о време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како  
раз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око с 
им, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих осл 
 корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме  
е.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p 
p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</ 
су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пр 
 људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја 
ас једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио пл 
же бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања 
о насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље  
ван, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он с 
итичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разб 
91_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно д 
олуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изрод 
е се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за н 
 не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измисл 
редседник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type 
и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојиш 
рао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p 
S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми се 
p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет з 
ко милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад забор 
.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отв 
 обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, 
 пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје 
правља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај 
 тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{ 
а.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако с 
 из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се т 
е у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стаб 
b n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега ста 
<p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} 
му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан 
ше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овес 
гло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S}  
адруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задру 
и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ зна 
 су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет 
окрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и ми 
рко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао  
 застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си поб 
аки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан шт 
учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер 
е стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и су 
ком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и полити 
ао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрен 
реме својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чи 
 буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очек 
и радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да д 
је без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напред 
 ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n= 
аму, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи то 
нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабо 
љорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмем 
равила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се 
 да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p>  
тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Т 
дичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице  
ана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као д 
онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је ов 
адич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а сино 
несе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, пор 
о само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских и 
оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге 
оји сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо 
итељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би ни 
другарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капу 
хтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само 
ђ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се 
раш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш ко 
ај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки 
ина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће 
анчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав усп 
припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би он 
 и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S}  
 се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али 
то је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— 
селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се д 
же дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те  
тражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} 
стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и 
леб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом планд 
о, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} 
 је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу ск 
мном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца 
вамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи ш 
теван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Де 
 одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи 
пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се св 
 Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано п 
ће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресе 
указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од 
ић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задруга 
акупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају неш 
ашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу јед 
и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше 
е се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад  
врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да оста 
породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и 
ку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи 
ворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то м 
да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда 
њкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто 
алога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један 
ва кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачи 
ојој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први 
 у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је  
 Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} 
веду на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога 
а је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али преп 
на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p> 
адругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Руча 
пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху 
 већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга 
 Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисм 
 и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла до 
задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српског 
е пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљ 
изму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју  
чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <h 
да ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге  
 прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носев 
преврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окрша 
 прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разгово 
 Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— 
 кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је  
 је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој на 
 да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да каже 
ед дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S 
ђоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином дв 
 и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!< 
току.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а  
а.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} П 
ад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на  
19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их 
носила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете  
ше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ с 
 и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> 
е, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е 
 годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 д 
ју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— П 
ех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам  
 треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој 
 онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни  
ало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једног 
 да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике  
расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу  
и су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али 
мо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше  
право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ор 
 и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише 
>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, то 
ен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш 
гурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хи 
мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити и 
ке шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку ме 
рстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према  
та...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стиз 
оренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни раз 
а да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до 
 у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за  
ице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењ 
епромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>—  
нски, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која 
p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</h 
, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више,  
, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре 
лове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо  
о. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако муч 
че Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам 
стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу 
и, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се ду 
 кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да из 
и да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на 
шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p 
атка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког  
 по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је п 
а једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пр 
се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животвор 
а т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим з 
не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је в 
ше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дв 
мах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и 
/p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкри 
авали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте с 
ст куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу. 
ш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p> 
а.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји  
моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме он 
а, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, сво 
вењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај  
, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свако 
 сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и 
, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало. 
и брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја 
још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изг 
м и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудно 
 кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове нач 
 да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пић 
, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашн 
> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запа 
ња.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општин 
ришту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичев 
били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише 
о беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о време 
а Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже  
на, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану. 
 умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се 
залудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задруг 
ређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 
дбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако л 
вања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и  
де могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересо 
ескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној варош 
м зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p>  
 су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно  
иле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све н 
ело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И  
ропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву  
ке.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану  
 љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, пр 
ише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти  
ви узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „ 
на фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и 
иближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу вр 
вну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му  
рче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далек 
ха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ но 
убио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да  
<p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим 
ћ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи 
ати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S}  
ха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, 
ма за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут 
 да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му 
је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и п 
ин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керо 
спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од 
беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викн 
де ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи буда 
се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја з 
а.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разум 
о вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и д 
 сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p 
дна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи  
, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на го 
ан прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се п 
о је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стра 
у Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само једа 
 просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој 
дним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ 
 прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може. 
бивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у и 
м животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада нал 
ју, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да 
. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{ 
жи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у 
 „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео з 
можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благ 
 а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељ 
?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— 
арничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били ште 
и, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животво 
е држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно  
ишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ т 
<p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а буш 
нити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те устан 
оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> 
едно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јов 
творнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производ 
едаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p>  
народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој м 
не...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкарил 
а.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, 
што црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо п 
а завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила. 
ривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки повет 
воју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш,  
 волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умор 
арству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки 
добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" / 
.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет го 
е скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то  
а се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји тела 
 огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, мора 
и и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али  
други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пуш 
 упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве 
ницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то ра 
и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити  
во је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна ри 
шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп 
леда крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу,  
кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају своји 
ле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право 
то је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p 
сле може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода 
ар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта  
еру.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</ 
ами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми тр 
 изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста  
ата за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну  
не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Нена 
и у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p 
— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> < 
ојим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за ком 
 дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо 
н сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је 
 да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви к 
ом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пр 
уг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд 
ко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p>  
другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје  
то метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да 
— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја с 
а им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, ал 
а гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше о 
 Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да зад 
з обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то и 
ико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: р 
пи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> 
ицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којо 
 да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи  
 уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па т 
p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео ку 
вгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас к 
бије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова с 
 својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је наг 
 на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у 
.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У  
 бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — за 
веза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очев 
/p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно 
аде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје ст 
роз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка,  
н зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене 
ра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо,  
 <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово 
S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> < 
услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочек 
о им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је 
оп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, др 
 и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се проби 
економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појед 
— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресн 
А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише  
олико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хран 
.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учин 
 задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и н 
а произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и 
ин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на  
 душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, до 
целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, 
ло к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „к 
! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузман 
еме, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пун 
ну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао т 
девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</ 
 потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и теч 
курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману 
а све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да каж 
ог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А 
патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време 
опа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три по 
а — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је све 
слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спас 
<p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} В 
 коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће сваче 
ише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} 
кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш 
е злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце. 
штине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“  
pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћат 
евиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је мор 
се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Ка 
рив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у  
 врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш д 
а делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата! 
раздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S}  
 ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави  
 по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е,  
ма, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е б 
{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе ч 
— Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља к 
ађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим нас 
, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са с 
 <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C1.1 
сно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше дево 
 <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А ј 
га зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S}  
ладић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу к 
 задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана 
ембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и нас 
м чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{ 
се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у з 
вама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предме 
жемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и  
 се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја пева 
ране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још 
у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му ј 
ови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћ 
ад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на 
у се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> < 
да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Ш 
!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</ 
радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћуп 
наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене поле 
 „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге 
се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с од 
а ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на 
 да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам 
 знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеј 
им сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ств 
 дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћин 
 Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаш 
 празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува 
еђ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав 
{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе 
ребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истовета 
у; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевље 
оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа  
на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чини 
а код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацу 
лазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти в 
и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за спо 
 његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зре 
 то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се  
ут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, 
p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама  
д немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се кар 
 каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источно 
а је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шес 
4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 к 
да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад  
p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу  
p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћ 
 А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истражи 
ељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте 
 било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја ид 
м мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржи 
ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потп 
ште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са  
12"> <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је це 
} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уорт 
ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он  
о наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се мо 
теван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу 
љиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој  
 међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, за 
 Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гос 
p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој  
 они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џ 
ића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узв 
 Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и велика 
чких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, 
.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Жи 
принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто 
читељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитеље 
м да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p>  
 крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанк 
ирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одма 
лико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару  
натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, 
 <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве  
оловани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљ 
екога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — 
анац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар 
и за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њ 
Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли  
упују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си 
е.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рук 
d> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дот 
свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у н 
гиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи 
е са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу 
од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и 
то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он 
што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, по 
ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова  
школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима з 
а да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па о 
дичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате л 
такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер ка 
и.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу м 
и у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуд 
 дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен чо 
тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвик 
кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су зд 
а дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и м 
ме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она 
кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да  
ју људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да с 
пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше  
војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом 
p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање н 
 Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више 
кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило,  
 да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад 
бе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица 
жеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том мест 
авеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то  
и данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене 
Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја н 
p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих не 
Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слав 
 данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имањ 
том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наш 
е.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали 
ћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћем 
игоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. 
та, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам 
дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај и 
ро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао т 
оћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква 
 можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него гово 
 је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- 
аше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, в 
ш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пре 
S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти каже 
ну жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачн 
луга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да  
е ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} А 
Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ов 
реза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо 
и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко  
увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о оно 
 <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Не 
екар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дан 
рио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега с 
то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није 
вога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста та 
.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> 
ла због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљив 
Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеко 
 за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учи 
и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</ 
</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре  
Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> < 
 имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Уро 
чаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> 
прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудос 
е, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да на 
лико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји  
ељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање 
 залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још 
зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се 
клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о  
 n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више 
ова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је  
едан у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још ис 
же партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас  
p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</ 
е сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</ 
 Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</ 
 Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција 
убоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} 
ан и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето в 
ни донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{ 
вере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше по 
>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још и 
{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>—  
а.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога д 
 дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише ј 
S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога 
ело се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици 
кудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину 
гући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Ку 
 <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па 
{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није н 
еригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне др 
ецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’ле 
 о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, 
</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како  
а разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев на 
 ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Сте 
су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све 
За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама,  
шију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбиј 
 да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше п 
 скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски  
рош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Неве 
 од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у 
ош један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? —  
зи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кук 
> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми прич 
ом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви  
 народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> 
асуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бур 
дину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш има 
то одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у  
 коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да прогово 
рћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <d 
од јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључко 
у.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију бла 
стати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна пр 
аша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова је 
вога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се бра 
ич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има 
и изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једно 
екога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n= 
{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули 
то је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, кој 
га села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели. 
едно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошл 
 нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило 
који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на 
/p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш,  
, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са 
има је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, пет 
га и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити ви 
о се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са прија 
ила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а т 
иш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје 
бро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p 
 женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће 
их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују. 
е, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашт 
се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде  
и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узм 
благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја 
азару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта ко 
саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише 
то је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како  
.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег 
 место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>—  
 у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога  
а имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих љу 
једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест зад 
 њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И ут 
десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ 
ледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакриј 
римо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам! 
 живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Бе 
— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ сре 
 — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и ме 
ва, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден  
ривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>—  
 Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} О 
ве дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. 
<p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{ 
хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у о 
ли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико  
јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ва 
живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну к 
 обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу д 
 рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој  
 стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе иск 
 одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара у 
олили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и  
 прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па о 
човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мрт 
а састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп пет 
укама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не ос 
S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш п 
ам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, п 
 нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на  
ки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се 
ије да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она 
а будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад  
Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба  
аклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нек 
дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <h 
>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија д 
ађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изгово 
адоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити 
га ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо  
не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се  
еднога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C 
има на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за  
и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може за 
 и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дре 
p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копр 
а је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде 
ове може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога в 
унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене к 
ма. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, гра 
код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила син 
е скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га би 
 недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да ос 
.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње збо 
оје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере 
ражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад. 
редставити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и ве 
ост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на 
, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за св 
Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у ста 
Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно 
9" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна  
к иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа  
егов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S 
сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога 
удо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води 
стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљ 
о је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не 
кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћинс 
рати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједни 
 плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — 
аћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било 
ака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напо 
потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S 
p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> < 
.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао  
ве и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, миш 
лако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне,  
лиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита п 
ану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде 
ете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позиво 
д се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све 
.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p 
а наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како 
 само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља з 
е запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то ис 
ст и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота 
а насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се уси 
два дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</ 
кад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница 
х опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који 
до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао  
 Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је д 
опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то н 
обра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном  
е куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори од 
е сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одис 
г и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разбо 
пусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си 
 иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али не 
ао да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на 
чи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола  
а их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак  
ановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како  
 око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од посло 
е.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml: 
то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази једа 
ј једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речи 
тив тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p> 
се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као  
, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац би 
смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станој 
едини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезе 
то што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисп 
исам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</ 
ст против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само зах 
кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сма 
/> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и  
о је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ 
>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао  
твар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени сти 
роклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозв 
наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си т 
ла! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени к 
аше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на 
славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p> 
.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задр 
е ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигу 
и их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у рук 
да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</ 
ходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи и 
код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио 
ран с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се 
 и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S}  
/p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само 
зумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови  
ру.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је 
ну причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо по 
вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, п 
уда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p 
Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} За 
на, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не завад 
рст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав 
 па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим  
етеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила  
ваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилаза 
утао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћуте 
повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се 
"16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, 
Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p> 
} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек,  
клет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао м 
огодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И  
аде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из 
ојом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ збо 
проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а  
 си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро д 
Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S}  
с жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он ни 
 кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он  
да ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш 
сеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу  
ишу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> 
 ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш 
у једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванов 
pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала 
ске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађав 
онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шт 
 срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Стано 
сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о мно 
id="SRP19091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радич 
што јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фарао 
дсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то 
били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сл 
асмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песм 
 час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта  
 је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне с 
нам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве 
оји се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у сел 
>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш це 
а Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шал 
пре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нуж 
бреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а 
 наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне на 
зман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман 
ра Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и 
. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па 
еван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку си 
оме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече м 
е за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пер 
о благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то  
 а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави 
од отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам м 
ош киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја 
 немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и сврш 
/p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p 
ве попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</ 
ури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n 
 нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не  
светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, 
ола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се оглед 
ого врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек ја 
те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти мо 
ине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S}  
вар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</ 
 добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позв 
је хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам посл 
 нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник 
еци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љуба 
лугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто 
е снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда  
 се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје  
Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање 
вену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— 
гледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући у 
а тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један поха 
 би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на  
ћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се раз 
е!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу си 
воздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћ 
изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних парти 
! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут 
е дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба 
и недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати 
нко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га  
вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Сам 
и се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем 
етине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, ку 
а не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имат 
 овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну мо 
јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А  
бори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на 
</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш п 
 али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председн 
де у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с па 
аше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нех 
ице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице,  
} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад  
на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним ж 
 учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, сва 
н сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> < 
еде на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима с 
рма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S 
еко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с  
> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисл 
 министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други  
позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али 
 вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p>  
ну му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ 
ш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зар 
е душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фаб 
ео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издр 
коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је д 
 хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, пови 
редио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако д 
дгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зо 
ама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прили 
истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем 
 и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црн 
 пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се пре 
ед за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али ј 
га наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени  
ти и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако т 
етњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља  
на.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је  
е се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p 
ише смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} М 
иш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и  
 ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један  
 си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене при 
Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за  
леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми т 
али своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и су 
понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак б 
} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти до 
м док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и  
е, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би 
 тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости к 
 како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо ле 
сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{ 
ко радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На 
 па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним живот 
ти брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један 
 Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су нек 
ази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са т 
их разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у је 
он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мен 
емо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е 
 твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме..  
уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не  
састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p 
 јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а 
узман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да да 
м ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем т 
 главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има 
у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ п 
} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише! 
е посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.< 
а је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p 
јим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво 
 поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура 
вој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за  
вају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— 
о како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било  
S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремил 
еба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за 
ене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала на 
дичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом 
</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора 
еће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Нена 
а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мис 
>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви 
кан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по се 
пусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима н 
у окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> 
лешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од ж 
>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом  
заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, п 
estone unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зим 
у за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у 
и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S}  
и посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад н 
д може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да  
ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нов 
смејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба,  
ћемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе бараб 
 Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш н 
грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађ 
ако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне оч 
ћи.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за ку 
мо време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело  
ече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо 
ин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки рад 
 чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- С 
ена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да ј 
уз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења  
<l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго пон 
l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“ 
 припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Прод 
и!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} 
а и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плуг 
 ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде  
д мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знат 
и ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без  
има, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била н 
убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Суд 
стужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово 
 госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није 
онгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слуша 
о пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу тек 
екакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једн 
ово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара корен 
 што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад с 
{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, ка 
?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се мол 
ан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>—  
зила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она до 
жи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што 
зми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>-  
 да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко глед 
д нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете  
и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> < 
" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у 
бе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу,  
 дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас 
ого и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јеса 
и реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га К 
Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S}  
еси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја  
 се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од рад 
њао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под из 
упи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Је 
на и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише 
одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где  
а не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи,  
а да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити кри 
оје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се  
ће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он 
 Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се с 
 Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред  
, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем  
 <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим. 
 сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује с 
о имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објас 
едник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у ап 
м јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не 
дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p>  
</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi> 
зао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да с 
ловима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну д 
 знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је  
моли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>—  
>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво 
икако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачува 
уз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi 
срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим 
" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз с 
 ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јести 
гнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болес 
неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на тра 
и очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, 
ки, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у јед 
рећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто чи 
аки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем н 
 се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљу 
старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пу 
га, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p> 
жаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у че 
и јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед 
камо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја 
— угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{ 
ван.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Жив 
а суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени  
{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свеште 
азао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> 
ај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна 
енутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњ 
да се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужнос 
амо баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино ми 
ању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје  
{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, кој 
, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она и 
од задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се р 
 и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат  
ну основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па  
е није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и непов 
сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш т 
 n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па  
ије користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у ме 
} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре л 
и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он  
ао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Де 
.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљив 
 би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонит 
на.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хт 
беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — 
.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и уз 
 узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасу 
— рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Не 
„Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично свој 
</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стев 
 луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгла 
рчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема  
и то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче преве 
е Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ће 
</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луд 
 кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у пот 
?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба 
оведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div t 
преко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" 
да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче  
морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type="group 
ајбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, В 
иже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, да 
 за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> 
ајвећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши поглед 
им послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али к 
— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови паст 
мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумог 
равају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато ш 
p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали з 
и.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа  
од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе љ 
 где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете на 
нов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газд 
аду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радил 
вом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим 
андур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и ш 
 Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p> 
з за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је нек 
а га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{ 
ћи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди 
тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у св 
n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пре 
ДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p 
е подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај поса 
ашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађа 
ер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мо 
ећи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили 
 Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њ 
p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, 
шта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођ 
да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, ниј 
о добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благород 
седник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прик 
не политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неут 
ерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје 
 учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је 
у.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни 
то се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али на 
те име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише п 
стављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични ск 
час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прос 
} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— 
, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школ 
 га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више н 
зумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на з 
е од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кре 
д немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</ 
да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} За 
<p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виде 
 — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде н 
их оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у 
 о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да ла 
од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онд 
о свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рог 
покојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једн 
 зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једног 
сно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознал 
p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку пр 
теља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја 
 благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А кол 
их политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу д 
реба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се  
уше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао з 
> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе паме 
о да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</ 
ће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако 
d>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по н 
 пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није м 
а се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавај 
 изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној сна 
ом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да  
 год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су љ 
оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за  
 Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда ув 
ост деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“  
а Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седо 
мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо  
Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - ре 
необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене  
ожемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима  
ова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p 
 Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде  
p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом бесед 
 И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А ка 
ику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први 
г га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
она и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за 
уго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све 
че напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</ 
ашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би ј 
е да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да 
Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па д 
 <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p> 
шко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</ 
пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није 
обегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми нема 
чимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSecti 
а виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево ме 
у.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зат 
SRP19091_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за кор 
 као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу 
</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми зна 
 учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по дво 
шани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо 
е не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе  
ндуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмеја 
 вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа н 
 почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послов 
/hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми м 
ти.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у 
а лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га  
уде, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и мора 
била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улет 
>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S}  
а, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} 
је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „ 
авну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо с 
>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И са 
мо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало 
о, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за  
 рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим година 
оју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигу 
крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба от 
згубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно 
није.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта 
ине, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи би 
 Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ. 
е дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То ист 
ђаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, п 
ршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре  
Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац  
i>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и у 
/p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се 
рекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, ко 
 би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи 
сле пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота 
ва слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо  
од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих д 
си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни о 
лило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат на 
рујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно  
зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете 
ла се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може 
енидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по с 
а, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p> 
пу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Н 
{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па 
о.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике  
га коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — реч 
 препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на 
лужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав 
у још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али 
га века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дел 
ову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И и 
ки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>—  
д судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити,  
тећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо д 
вотињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хт 
а стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и но 
е ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоз 
То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо  
дим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Ра 
ад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им суди 
ремеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невен 
а је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како 
вана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталим 
ога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху 
стеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да п 
 је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} 
, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, се 
 у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта 
38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један бу 
ена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" / 
“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога 
и чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што 
чења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме  
емо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> 
р.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га вра 
то видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли  
а виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p>  
S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је т 
p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p> 
же да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће 
зложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш вид 
ову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите ов 
м квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пил 
ку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је  
поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабук 
ије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да 
е заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се с 
и?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису  
како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјеки 
 земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо  
 решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао  
аживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али 
гу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато  
ава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико 
 ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала 
!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p> 
е деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој ср 
ви.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Ј 
ено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је  
ди и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезал 
хово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су по 
ге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту п 
детињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се нас 
дне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не сам 
} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да  
 Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тог 
танојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у ку 
и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконц 
ћ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница 
ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да во 
 џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежа 
>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девоја 
зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке! 
алећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле 
<p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белег 
ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па ле 
кад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоће 
 којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима  
! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви  
 за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по п 
едоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраж 
ван љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— До 
ј вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна распра 
је чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су п 
 столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола  
 су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p> 
као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се мож 
есет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа 
ј ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p> 
 си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна 
p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, ко 
 женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену 
олим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од 
 знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, 
 се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, 
шта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх 
ли само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш л 
е, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисав 
ровито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје мл 
ј клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прок 
 одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи до 
е примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.< 
и не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како  
 и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практ 
пади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже  
S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" / 
и нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шт 
 онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли 
ао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман 
те, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван 
казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње. 
м.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и  
ринешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку 
ло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „ 
роду.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</ 
га распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било 
 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и  
p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, ко 
 црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а г 
спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази  
положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња 
 А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. 
ан. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су б 
намо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко 
говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.< 
пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка 
ним — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му с 
е налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узори 
зговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље 
а копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да 
обио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док 
 право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан влада 
њу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноно 
а сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} 
рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb  
ду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачи 
радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</ 
 руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја т 
 један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двад 
за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљив 
меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</ 
ане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер  
/p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја к 
ма прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме оп 
 робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана. 
<p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекид 
, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеко 
и цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се попр 
те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прир 
есма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — 
? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, 
 ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p>  
ас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што ј 
ише.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана 
е могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим,  
док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо  
<p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послуш 
 да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да 
</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</ 
сно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да иза 
богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми 
 сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „ 
више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се п 
 Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знат 
оље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: 
p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ч 
е, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} 
ођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S 
у се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>—  
аћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на ра 
и и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господшт 
— Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им н 
> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната 
 доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога  
полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онд 
ш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испр 
ослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог 
 — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — ре 
 рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо 
/p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> 
 па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p> 
ао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад има 
 Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио жив 
 избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је  
се овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу  
но место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву 
а.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве 
но од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!... 
ли ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас кра 
арод остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Ни 
м у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га 
<p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој. 
уд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p 
 човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „ 
 20 „</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једна 
 воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, р 
ма од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с 
 тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од  
ли сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да по 
ницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје млад 
ш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у  
p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и вос 
ичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где зад 
но сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају 
 похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху  
аним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера д 
ве у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја мо 
рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш п 
 донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p 
.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, 
ога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још мно 
ло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају  
ене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлуч 
 очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џаков 
и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти М 
 део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на нек 
них решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање к 
еју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му 
и општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и дома 
хани са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па  
ила накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих 
задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима 
ате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда 
у, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у м 
ој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Н 
/p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта 
<p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведем 
"82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијем 
а ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад н 
p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите 
о свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> < 
у ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пе 
и сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што в 
 Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место  
м зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао с 
 упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред  
 домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше  
к: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну г 
ви су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> < 
сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S}  
кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да  
— збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n 
ка узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> 
и после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда  
 ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, о 
вам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само ужи 
упе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи  
ом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најел 
 знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код ме 
, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али  
се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онол 
зите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</ 
 прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а  
коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви 
{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Ж 
/p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда  
p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој  
ће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако каже 
 Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кр 
 би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио  
 Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S}  
лиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни ово 
кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> 
елу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преград 
урно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и  
p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— 
 што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео ни 
ње у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... про 
ече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца  
ше да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— С 
 љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле 
аш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имањ 
 тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовим 
женство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} 
 да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рач 
а видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер 
 синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се  
е помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.< 
сну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спрем 
 то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која 
ео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти б 
 него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ  
зман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти 
и се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он и 
плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао  
тате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не мог 
м за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</ 
.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бри 
ка остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, 
жда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми тв 
маже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S 
аком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш в 
 Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.< 
То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже глав 
ти рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздења 
квим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за тр 
— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, не 
 да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири в 
{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често ви 
<hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зази 
друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни  
 платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... —  
јући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и разв 
/p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их  
о му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </d 
а њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да к 
 кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им  
дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још 
није од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по зако 
чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше. 
ђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева з 
атим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за друг 
има.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ј 
евена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда т 
 више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, —  
им и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и тр 
? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу,  
месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој гред 
о није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, н 
еши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „ 
отово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја 
> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на ко 
а час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док н 
 за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно бе 
 прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и  
...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу  
} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад м 
беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете  
 шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се у 
шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p>  
на, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где 
и није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Ку 
/p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све т 
к, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је  
нима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и р 
једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно 
еко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто  
м а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</ 
?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела  
њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног 
одица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то 
Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} 
ити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита  
 Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно ј 
п, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на 
} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то  
 <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођо 
ицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван уст 
их црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропит 
у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвет 
у с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама 
ћи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote>  
е 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад 
 по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико  
<pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађ 
 у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу браш 
е њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо 
дну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се п 
ути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не из 
 Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појах 
, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, 
тора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S 
г припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да руч 
е полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је  
довно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и 
а у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је п 
9091_C2.8"> <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општ 
и сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и вра 
ко столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман туж 
гаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, ко 
"74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше руч 
журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на исто 
иком, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза 
рно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са а 
е можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи? 
ам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показ 
смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, к 
— рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотограф 
 селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу 
арат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Ки 
<p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, кој 
змана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Ку 
 казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter 
остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чист 
авно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући п 
/l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропад 
вство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И са 
 бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо сво 
њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— 
— рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато  
 којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па с 
с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — р 
 са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног 
ајтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко за 
поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то ј 
 који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, кој 
о, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за про 
 али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је 
 обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њ 
кресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препоро 
е ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже  
 петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, 
аше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера з 
 већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година. 
 наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не у 
ошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ств 
исмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пас 
и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у 
га благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— До 
некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и 
тпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе 
о те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председни 
. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нис 
им ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колик 
 Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за 
време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо  
ан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо,  
 А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без друго 
> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо 
тавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, к 
Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залут 
>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одб 
</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учини 
 проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинс 
pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ј 
{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложи 
.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, 
га браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам  
 штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Ист 
сници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на 
зди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо в 
иван.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, сам 
оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— О 
ћ и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган 
 убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше ј 
 купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође 
, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач 
кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за  
да, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван  
едно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало 
та кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној к 
говор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ов 
 <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, н 
, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Упр 
 ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не глед 
е он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затвор 
> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оре 
!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> < 
ад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мен 
но, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и о 
нда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо  
људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А з 
и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од 
стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како 
видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у п 
 <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти ј 
као?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си л 
због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— А 
е, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазим 
— одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако 
д, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — уз 
p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да  
> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поруч 
ажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да  
азао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом пол 
ки.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само...  
ђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио 
00" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост 
ет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је 
пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слу 
ад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта  
 кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спу 
аш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу  
 где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као ш 
ад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчи 
авила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да  
да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће  
аш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из на 
де, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога  
ог размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А 
ун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — и 
мо докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не пит 
>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— Т 
ко тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си  
ажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме 
.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има нач 
— рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>—  
о!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајни 
кву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде  
, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му  
та, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не 
а ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако  
сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — п 
то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо  
е забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати 
с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, 
рихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба 
ве.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би с 
 можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од  
„Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за ук 
 <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их врати 
" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никак 
, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови  
учији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали 
карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, 
енину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше 
и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задруга 
{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да с 
ина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S 
им интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам  
 време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— Т 
.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто дру 
итај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу 
д тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> < 
ш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо н 
дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, т 
</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, ко 
е би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, а 
 им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу т 
поде, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за  
 ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш м 
Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> < 
и већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крст 
су деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био 
 на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ев 
ији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја  
 Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што с 
сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти пом 
 да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом мо 
ко разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех. 
ман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стева 
шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плу 
ан се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“ 
иш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана т 
д сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} 
али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред по 
чењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на вр 
 ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, д 
.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— О 
а разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге,  
Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако в 
ом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што д 
вожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али  
 да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад  
ти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — дода 
амо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме у 
} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p 
 не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <p 
>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми 
екла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућан 
а.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка об 
 Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба пропис 
друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти з 
ани, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фот 
 <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S 
им скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да  
 Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за пон 
и можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо п 
p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које 
 <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени 
ачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад  
да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p>  
и?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} 
брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говор 
.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мири 
 пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то 
 и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у 
ућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— 
кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане  
чен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођен 
ажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века 
енчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве и 
 нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него д 
</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо 
боровима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нек 
човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А посл 
мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</ 
 оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>—  
о изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама п 
е, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми уг 
/p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћо 
p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако гази 
ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам го 
их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радиче 
иседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и при 
 им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више пор 
!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојено 
лу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, х 
едности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да и 
ош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> 
истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни 
ује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њ 
еже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка  
те и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би ж 
кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па настав 
е и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасв 
 молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина,  
лед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен ње 
ви динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили та 
А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква  
е задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један о 
 морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, 
 ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар до 
 знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били бога 
друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} 
мо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба д 
 у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити д 
нице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече 
аман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око се 
еститао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго 
овима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разб 
, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не при 
мо је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по  
а кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који с 
нисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђ 
 n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љу 
пет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Неве 
у то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно,  
, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не м 
а он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито С 
га ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младен 
оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{ 
лазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених ру 
е душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џеп 
и коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико м 
ио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва 
... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p>  
 <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — 
 али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос м 
 да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{ 
 једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у н 
Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и 
дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ов 
а се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погл 
ote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Ја 
te> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</ 
га духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би 
арију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим 
тевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> 
ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} 
 то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — о 
 Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он 
ом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, о 
 <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да расту 
 новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном  
пљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте 
га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни  
шташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Р 
 се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и пр 
свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме обја 
а од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за ц 
еба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по м 
мљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ј 
м тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазив 
е, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се каз 
гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи це 
а, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан об 
улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање з 
варавало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално 
во, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све он 
се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донет 
истар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако 
ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти  
b n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p 
у о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљав 
 бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не мо 
уна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, ал 
е моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више 
ра вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је би 
 ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је 
 одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и уч 
тикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини с 
смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде 
 пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — п 
, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове  
горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање н 
уда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и  
 промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш д 
и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњ 
 ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам за 
зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу  
м да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од на 
="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се  
</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну л 
{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, в 
мо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за 
на вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били  
ваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, д 
да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике п 
онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте о 
вом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да 
и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај 
/head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још д 
ман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пре 
сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пер 
но за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> < 
оштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничи 
буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где  
е указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше гово 
ад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже с 
, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним си 
нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун 
Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се ср 
м, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четр 
} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја 
лупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p 
мем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p 
сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да и 
ребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у 
p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на 
а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са  
евалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p 
олико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да вид 
но ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађ 
и жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да 
.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај 
а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвет 
се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне н 
 Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка жив 
ука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци  
 си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој ота 
ући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{ 
.{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна < 
спита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
<p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после она 
, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп руча 
а литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, т 
ављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз < 
.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта 
змана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb 
, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>-  
а на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеш 
е моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосм 
дост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се.  
p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> 
 који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили 
ети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су  
јега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој 
 се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у се 
и, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а  
бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове  
је он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разло 
доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он то 
екали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове 
ако му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће  
. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовоља 
омаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а при 
<p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се 
ув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гла 
ју.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, нас 
. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу 
к одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, д 
и добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прош 
че Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли н 
њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одрасл 
ди у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се 
д својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или ос 
 <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се 
ма, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за пос 
оварајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина поп 
заслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у  
ео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S 
ера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p 
, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате  
 камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те о 
амњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Ра 
председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би зн 
 а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају  
не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— П 
не, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним 
о је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга 
ли кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и реч 
учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у вел 
</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Доб 
осподин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} 
 како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати,  
беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену св 
сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p 
време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки  
то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за с 
онављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван 
ма да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће 
 се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова. 
 чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, ре 
ја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече. 
рекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси  
</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се  
 по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно  
и има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А  
и, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Нен 
ода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из з 
лит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима 
покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} 
 је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли 
овим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на  
дан од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно п 
ека провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задру 
о умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— З 
/> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задруга 
 Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је  
чају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>О 
ти.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи. 
ла за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то н 
о уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је 
е у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?< 
S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препор 
оље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зре 
скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим 
су уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друшт 
— довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Ж 
у од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Жив 
посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га виде 
 њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себ 
хну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припи 
 ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да 
ваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} З 
 дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо 
/p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове 
ји њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да 
ва.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за пониже 
о их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесн 
метати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p>  
аде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика 
нама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени. 
о морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве 
ма.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене  
али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дан 
ка егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке 
 послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија м 
еваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш  
лико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од с 
ругом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба д 
ика.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања 
е извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и 
оворе.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за 
епо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману т 
ар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није  
то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хо 
рабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и 
ва пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врст 
 крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метул 
сени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену држ 
ичке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад. 
S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не 
бар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се по 
S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни  
 не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће. 
дне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на 
тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичев 
отовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници 
аштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити 
мисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпи 
а месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је 
, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> < 
с од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели мој 
Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу  
о, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— Т 
 Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко  
} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си памет 
ира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што  
бро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S}  
е Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни в 
а бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погл 
="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти  
ије теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{ 
а, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> 
а динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> с 
вим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње 
" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, к 
</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да  
 њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како  
ћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— 
адругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком реша 
, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новог 
а другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb  
и не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити,  
елу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам кара 
о.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што  
, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? —  
пна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога 
ба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката 
би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била 
арошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан 
еобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећ 
 <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не мож 
пштини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Им 
— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О в 
их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње 
инити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</ 
леда — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или 
ће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све бо 
ецу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породи 
у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ов 
дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „риб 
вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређа 
ур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са овак 
ш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него  
м, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан пр 
ош није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задата 
вала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле 
едан председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не  
>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као је 
о њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напр 
них година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пр 
и, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити 
Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловањ 
 први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и тре 
слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би бил 
 велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и пон 
видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?< 
ст!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и  
 „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је удар 
им време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш  
ети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу 
ве оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку 
о то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна др 
рода и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ жив 
лно крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под 
ве.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ов 
ра најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашт 
!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате с 
ћ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше  
же да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо 
ам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p 
ова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Сам 
тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба  
 којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је ч 
 Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се н 
ше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде 
итворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Ј 
је сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па д 
е, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга 
му чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на п 
о год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад  
д народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може н 
/p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синов 
се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћ 
.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на 
за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у 
Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.< 
адити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S}  
ве, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно  
и дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он  
изале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је 
се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да  
ница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.< 
 и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то 
оже распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не  
р може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — зав 
ст, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јо 
жати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> < 
 да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Не 
итати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе 
сује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо 
 Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули пр 
а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потре 
штавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита јед 
мљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не траж 
бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мр 
га потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p>  
 утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону  
 задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну  
S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купи 
 Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба 
 а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, ка 
е ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а др 
p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече П 
 Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А ка 
јној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.< 
маже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам  
резиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>—  
то је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погре 
 да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пе 
онице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онак 
ј Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са 
 задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћ 
ви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да  
реба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се р 
а.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села. 
у сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се дед 
да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали измен 
тој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Ј 
ив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене  
 <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води на 
ад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те бриж 
-</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси л 
/p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у ра 
и своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одат 
 други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни  
д вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које ва 
 Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао  
орезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче 
е онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Ист 
им пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне п 
е ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече С 
и.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, 
, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече  
 ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво 
 могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жен 
више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће 
ба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после т 
тина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како зн 
церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене 
и за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p 
ра и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале,  
маћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу,  
како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи г 
разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке пр 
, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ће 
м, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта 
и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, —  
ри тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако по 
ба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос 
урава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Тр 
м да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја 
/p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, 
 одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — ја 
p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече 
говараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео 
:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око м 
онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово при 
, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, 
>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S 
ој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> су 
 Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас поте 
и се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу ду 
, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Ком 
 грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад ви 
ла?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А ов 
 <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока 
амо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је и 
p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога 
ана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оно 
 А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „н 
 нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда  
ли, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам  
анојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам о 
 Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— 
ије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе н 
овито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али 
ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, 
 њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли гла 
о?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си м 
оја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овд 
мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi 
Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земљ 
уо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ но 
нски, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде там 
А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући гла 
раш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си х 
 пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p 
амо један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одрив 
љу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ 
 ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпи 
ри?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад 
 они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p> 
 сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на ка 
> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију? 
рекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш 
 ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Н 
ње Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служи 
нда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S}  
“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, 
i> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S}  
, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi> 
без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што тр 
 држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите 
де твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми д 
одимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је за 
пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S}  
ауке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слуш 
уне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им у 
у ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Жи 
у да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док  
ни ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за 
а домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. 
оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас зал 
ајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и 
и ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју  
што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо 
ија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{ 
ог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</ 
 том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врат 
танојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би пр 
{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не  
 што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којо 
p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се 
на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпо 
а зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбиј 
ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који 
 да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је н 
 <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршено 
абогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испа 
 Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, 
ено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опро 
едник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војнички 
довољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније 
очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови св 
ори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама,  
 Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим  
 још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапу 
узи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људ 
 прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после чет 
дружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупш 
иши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућно 
, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњач 
де праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп  
“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо чита 
 начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те 
иђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако у 
 чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да 
Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за  
а наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну  
да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слу 
 Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> < 
ели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим 
ан, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола  
не, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељ 
м водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном леј 
век да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу 
те браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прос 
ике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>—  
 те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p 
 мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најб 
нати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мис 
о време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— 
иже.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>—  
е још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно м 
 ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива 
“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана 
а задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</ 
и још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе им 
иве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће го 
„Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишља 
едни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и к 
ачин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност сам 
е сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али  
д било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђив 
ом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да сл 
ео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве 
светије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад м 
а била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због  
 и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и заста 
квом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па 
 а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из њег 
им?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после 
м тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи исп 
/> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, 
по, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у зем 
те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до ме 
да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молеб 
стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити с 
или око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност то 
 ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небеск 
наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи  
 луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дош 
речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена з 
 те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си 
та ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју 
ејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено.  
мо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслу 
 довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не  
артијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Ов 
би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац 
нском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био з 
атри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, ко 
дигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и  
мирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште буду 
ада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </di 
е живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко  
вање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S 
и једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два 
 па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим на 
саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом  
мо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — 
а не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти н 
/p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осиг 
>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воск 
ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посл 
 одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну  
ћу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нис 
 <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} 
>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, 
о узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</ 
 ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</ 
и у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! —  
} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то с 
Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху д 
 <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му с 
 придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све и 
су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да  
 ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p 
смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше  
будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљ 
 те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годин 
</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то мо 
рла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори с 
ивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али 
породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задруж 
 његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, кој 
сте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одј 
 кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на  
: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, 
 не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки  
челе и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрав 
ића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да жив 
челу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно  
у, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећ 
е псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ов 
вакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Р 
е. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре. 
а ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарм 
о умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Как 
</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брат 
снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држ 
још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе збо 
ше пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по  
се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп- 
о ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ват 
м, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у до 
веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="cha 
е одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби г 
дају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад вид 
> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш 
мо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад м 
7" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету 
 Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама 
д дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и  
е.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што  
риш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечн 
 би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у п 
!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви  
p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} 
му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Н 
ству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— 
<p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Ле 
тави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џак 
ти, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се вра 
{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо!  
и.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах нада 
} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где  
више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{ 
ак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и к 
и се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није ок 
лиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, к 
д Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано к 
едседничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је 
пштинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S}  
веће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога пост 
 први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светит 
ј разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем  
..{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам 
а одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одј 
же да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се  
а, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притвор 
ећ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно,  
ече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — 
 мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се сав 
з Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xm 
њи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође з 
 дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељ 
 траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и 
 куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у т 
у више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, 
а сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у з 
— исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њ 
рно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра 
ом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станој 
 нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око 
{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто с 
 ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му 
 Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му 
ад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада 
ка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се мог 
е“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још заглед 
адник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вре 
о.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} И 
наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта л 
је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности  
це соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава! 
твој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} И 
ом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, 
 око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред 
ега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе кап 
<p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слуша 
/p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, но 
дич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка г 
 то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се од 
кије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет  
 кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И 
о о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први 
отворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, к 
је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људ 
ање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни поб 
 не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Де 
о мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу  
ес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је  
егови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То  
 исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отим 
о, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо би 
 он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула 
овори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Чо 
е миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом 
га није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима 
итичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек о 
ило једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и на 
— уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — 
га.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда рак 
 разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш  
аће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дука 
еше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му  
о тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га с 
опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и по 
у није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес ра 
p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрљ 
</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да к 
>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возах 
да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно  
{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепр 
ци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли т 
 жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>С 
 треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад 
емо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Нема 
> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слуша 
о замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не зна 
 ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пије 
и за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад ј 
ја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам ником 
p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лак 
и учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти м 
/p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га  
се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван по 
зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули л 
 растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Од 
зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола  
, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем 
уцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом. 
 који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник о 
з, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </d 
</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све суда 
е, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотл 
 те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с 
подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ уго 
спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио 
укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, д 
Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам 
е подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако 
е још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му с 
оп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, 
 <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p>  
 мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата по 
> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да отко 
 како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му пр 
} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, т 
 у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твој 
добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсториса 
тио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што 
сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. —  
 на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.< 
Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а ј 
 страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа,  
 њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{ 
 сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече 
гда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други  
т таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која 
ик.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али н 
ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући  
м зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само  
<p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" x 
да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, 
је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања 
траха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ 
купи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други з 
чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због  
дан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити 
гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које ду 
 <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта,  
 да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој реч 
о изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се си 
воју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је п 
ке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па 
ао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима благ 
мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање! 
да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примица 
>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па 
у зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и  
знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су  
уприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на  
дмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто 
о Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин,  
ивана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан с 
це.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти 
аношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својс 
растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и пре 
а орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p> 
еко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весел 
42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам 
ан је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили  
S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељ 
е век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву  
му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време!  
едини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку  
</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу нов 
{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадно 
вом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне 
ка.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поште 
 без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S 
с мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устран 
тво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да гов 
астави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како  
 могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке своји 
 оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман бе 
глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао 
е су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имови 
а.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он с 
е примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном з 
четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онд 
 се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами к 
ет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну  
Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет до 
зеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, 
 невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због  
ке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио т 
тера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма во 
/p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре 
ао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њихов 
би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отво 
ажен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— М 
>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред 
 Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Ж 
рен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две  
а по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови дру 
ом општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда 
добио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, по 
S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — до 
мо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник 
ила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру 
чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>—  
 за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од 
> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо ва 
 мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не дома 
 пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — п 
у уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега  
анојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући т 
 задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан к 
задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога ниј 
ме.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— А 
 не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушнос 
 <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти 
 брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имал 
трани је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећо 
ају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазва 
о саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џаков 
за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умст 
ead>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да и 
 захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, с 
вана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесе 
ије могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што  
е.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предви 
 је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само  
 и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако н 
аријска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на д 
, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у 
или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац,  
ве славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p>  
/p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи тр 
емљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и  
ој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу ст 
и, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сла 
 <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита  
се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> < 
p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било 
осле њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је би 
 плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка 
, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше б 
 сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општин 
> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пр 
ња.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушал 
p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудим 
</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, д 
 земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за  
ај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађ 
 врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у 
лих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да  
џи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покрен 
{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већин 
 <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака г 
не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— 
на лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бо 
 га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а  
 та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, к 
о, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, шт 
су разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p 
есе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} З 
бјави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето 
атрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казуј 
амицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — на 
ећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на  
Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне произв 
цом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су 
чком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само не 
логај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка 
 Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будн 
ги сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине орао 
крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред 
недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној 
, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атм 
 испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај ок 
не нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! 
је окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено 
 међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам 
па, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постој 
чијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и ј 
љорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, пр 
ако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам 
еђивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и 
 подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо 
 душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили сре 
>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше за 
, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити  
жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет д 
 у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до о 
о сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи  
0" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни једа 
и на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по п 
олико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прек 
рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</ 
где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабра 
 л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</ 
цу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо 
их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n=" 
Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите праз 
то треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавреме 
{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли  
а је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слуш 
жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу н 
ју партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису мог 
раше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вре 
 да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Не 
аке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опру 
ви главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поре 
!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живан 
шао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не о 
 Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је ск 
 па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом 
рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, за 
и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила 
на.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе  
ене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна  
арод прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузел 
ничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и  
тедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока  
— окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{ 
ј прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имал 
широко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео даб 
налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се мора 
годнога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S}  
шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту гро 
га, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе 
 било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су з 
е, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду 
м царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, св 
м молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше раки 
 и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао. 
ону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван уз 
p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зач 
ли ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет свој 
оп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81 
еговога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста 
бог брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан  
прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину 
} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{ 
нако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни т 
јствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких неда 
 Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде 
ем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ва 
да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S 
зум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако,  
 синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више н 
сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вр 
цама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} К 
} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не  
— рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет 
 очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! 
} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо,  
едседник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p> 
ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па п 
 својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за  
д захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се пог 
и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче ми 
јицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши ова 
ти задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окруж 
поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо  
е, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове 
еше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што  
е задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабра 
ма беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — в 
дични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, 
 са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дет 
ико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и слож 
орезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник с 
етеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, ве 
тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави воло 
говори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим 
> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам  
 бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао  
>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављен 
 имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p>  
јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем 
/p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај 
. —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после  
аше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n=" 
Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их у 
ци ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног  
S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта 
динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара пл 
чаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-цел 
вала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим ку 
ом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, ц 
кле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задру 
S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах 
чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је  
} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и  
и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за д 
е и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа 
p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, 
ија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коњ 
стрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што  
 а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, 
 нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо 
да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не м 
вати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! п 
, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неко 
бријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи сво 
ербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако д 
 онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а  
и га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких  
осаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нист 
 у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер с 
p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти 
 о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које преву 
ли партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова ниј 
еник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас  
Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих 
 поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади  
да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро 
код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И 
— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — ре 
али из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то урад 
 чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само  
/p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} 
ом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и  
и мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</ 
оник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о  
напређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до  
уша и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— 
Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради 
спала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепу 
 заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председ 
меј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.< 
рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пх 
их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обрис 
 својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која по 
воза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S 
иван.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дв 
као до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој пов 
ажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим 
ад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао! 
ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чини 
head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан  
рцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи 
 је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Ра 
ес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова 
 и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, п 
 трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти м 
 улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем н 
ђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и  
днако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и 
 општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана 
еља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљор 
а и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апа 
 си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како ј 
ло време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и 
м донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, ка 
 вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије пре 
о послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом за 
 тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опр 
аба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловањ 
орисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му сн 
 осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, 
из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на по 
лави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не х 
етну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли  
оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући 
довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогу 
ије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само  
ного забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ 
 мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим 
лавом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш 
е има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од се 
лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми 
пио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и де 
оти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију н 
 се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буд 
а макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не  
јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се 
 у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо  
удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапу 
и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим с 
. замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На  
и власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си са 
 шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу 
пи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамн 
а на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао предс 
зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, 
</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају 
их седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку,  
, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па 
 /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну 
а је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...< 
мо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад  
е попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? 
д!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити  
о сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хте 
ину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су мог 
 <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} 
 Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да с 
це у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, м 
дела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала 
ивана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А...  
и.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало 
ира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он 
у.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах заш 
п и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљ 
епио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у ва 
наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, 
е објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село 
ар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87 
ију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели р 
мо се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше с 
амо уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} П 
 не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругов 
 бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p>  
челе.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.< 
лом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад вид 
беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше в 
убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад  
 шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш  
ху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију 
о да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих  
ме донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо  
у услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по ку 
</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да 
утра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па јо 
има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да к 
 дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео 
hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораов 
лутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани  
рата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао д 
е пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко заја 
о те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то  
рма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од у 
о више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S 
 жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени,  
па.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} О 
она!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, д 
ад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да с 
 зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају ли 
натема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџул 
адругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно 
рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јагл 
pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига  
ли, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али  
p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не 
ова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.< 
ице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је прино 
шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде пос 
ан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>--------------------------------- 
и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и  
и му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи 
? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на ба 
е и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још н 
 преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села н 
, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан 
ве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге неде 
очела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрд 
Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог пожи 
точни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије  
лости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан в 
и, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — реч 
ан је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о сада 
 воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут по 
> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео 
ремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два 
ан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат,  
 на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на пово 
.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином 
им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их и 
 налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што  
а!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова 
ма, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољав 
III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет 
друзи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, х 
p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да м 
ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим и 
/> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам  
ан и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној ц 
едним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера  
{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетв 
а сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче 
</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само м 
> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па 
е свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи п 
ну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се  
 /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо н 
и, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једн 
задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може  
 зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} За 
S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа. 
 <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с 
пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са в 
ише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од он 
 усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се 
ихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имам 
спи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац 
во мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трош 
ко му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви  
ори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те 
а једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што  
 Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохв 
збистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се 
19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно  
:id="SRP19091_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад 
id="SRP19091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело 
.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза,  
d="SRP19091_C3.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нис 
S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју  
<p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S}  
уги.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само вр 
п-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Жив 
издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задру 
оја има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их мора 
 стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоће 
кајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да т 
дама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истре 
реми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти св 
да пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> 
 слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан 
 месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико н 
ше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приб 
и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до пес 
ећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а  
има.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S 
нојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, 
Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} 
 школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> 
мркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег заве 
 кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“ 
а, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте  
ењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пи 
 то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад 
S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело 
{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком 
 што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето  
а домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је  
ктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне  
 под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не 
читељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотогр 
ну и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> 
вртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху 
кочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи ос 
 по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мисл 
љорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљор 
 први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што  
аје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исче 
јској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Куз 
} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одмори 
едели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку зад 
} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зара 
ву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спрове 
реко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па ис 
 твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад 
авуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како м 
.. — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гл 
под једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Саве 
ку слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи  
кве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише по 
крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и так 
ва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амб 
њу у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су св 
 Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама  
им оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покатк 
А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док  
иси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим  
дмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа г 
вењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И оп 
 велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше 
још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беш 
децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— 
 пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због бр 
 школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилаг 
и.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задру 
овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да  
 половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкри 
руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, од 
а ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко с 
повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заи 
тов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на 
 их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и 
8" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без и 
е све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је н 
наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу! 
коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је стр 
 и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили  
ата!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из зем 
> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у  
помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се ка 
ра једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — 
купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то 
ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није 
и беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се  
 га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује  
="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи 
зват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински 
атство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га 
p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за наро 
{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — з 
>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не  
} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дн 
ла вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на бел 
<p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имал 
ош . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су о 
 у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Стан 
е неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изн 
одбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и  
цања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p> 
ти да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе п 
 љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом 
— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад с 
рејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле 
уфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну 
/> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као 
коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пеши 
 је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, д 
ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обре 
етити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне  
ик питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече п 
дно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите. 
днога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да о 
д казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозби 
<p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда ос 
ти.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор 
 свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер 
људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу мо 
оводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и  
икну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако,  
мо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, сто 
ивати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави. 
од, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољск 
 шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу 
нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо п 
вадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види пло 
н од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац 
 са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише ј 
.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="1 
то у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче  
и. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобн 
ромени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је ов 
водаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на к 
аживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што с 
капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздр 
Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} В 
о.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> < 
тојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењ 
га оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише  
 плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас кој 
аца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66"  
од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи 
ди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар  
 оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор  
де дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па струг 
цио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— О 
а калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву 
и.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви  
пушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца веч 
рва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај 
загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану ок 
 и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина м 
ају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом на 
 тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> 
ло.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети,  
же, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о 
, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и 
мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађа 
стрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича 
оворе, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће ко 
е на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су зн 
три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради т 
зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла 
стио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, ко 
 сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабук 
виња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је ра 
ао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Д 
које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде 
 биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због ко 
 оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан 
д и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — ре 
ти и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропуш 
емаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царс 
 својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле 
пава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта 
 од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је и 
</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име  
 себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми  
не деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стај 
дичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ  
забрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако  
 па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким ј 
ут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргош 
 свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту м 
 понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут 
поверљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужев 
године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес  
дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то  
а ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шт 
 штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га  
аквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му 
њем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и оп 
ахтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице 
љство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и 
а овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност,  
е, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадњ 
чне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слуш 
ељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете п 
то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb  
ћеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни 
<p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> < 
 им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким 
еће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, са 
ас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у  
пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друг 
 смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све. 
 дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.< 
о чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише б 
 они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p> 
 он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад  
ст.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с гл 
а учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добр 
ка, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисм 
 — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузман 
мо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си  
ну не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нис 
а се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим живот 
не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— С 
есеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.< 
шта!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиља 
ит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p 
 за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p 
е ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо 
ан гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се  
онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом  
 кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти  
.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избега 
ају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, не 
 нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људи 
да у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмо 
че Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак  
што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Ј 
 бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио даб 
а ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{ 
а ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш 
 — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да 
>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се 
„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше пар 
етко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом најв 
о је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прих 
и свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви и 
 Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, 
 све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бри 
, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим 
вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете дожив 
 волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p 
вим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега  
<p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. С 
нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да тра 
епо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели  
брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за  
з мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да р 
 да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да д 
рени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p>  
им.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобољ 
него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихо 
емо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и М 
обио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот ка 
Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царст 
да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обич 
арало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и право 
е помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И т 
ивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богоро 
на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио 
и целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно н 
 виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да бу 
, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја 
 помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и  
који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена има 
 им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадош 
е бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич о 
S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} 
а о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице жена 
амирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и 
угаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове ус 
ожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на тво 
не, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p 
од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да 
ва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p 
угара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, зат 
тимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да друг 
ј призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађ 
 излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући! 
се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица  
 ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сен 
, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце  
имо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Нев 
а; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па п 
 type="titlepage"> <p>ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉ 
ехани, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и до 
Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p 
то је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S 
 можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> 
ћеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код м 
ече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Жива 
ој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше  
њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пос 
а.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи  
стави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што н 
 у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па,  
и на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у ова 
ељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </body> 
ана утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитос 
требна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да  
 него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стев 
 се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42 
 куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не о 
 све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођ 
штво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој дру 
бе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не ч 
аш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да м 
каше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привика 
војке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе 
сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попо 
ост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и пер 
кије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да исп 
 <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жен 
ежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај п 
 слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо как 
 су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плуг 
апредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки 
корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, 
p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна 
ни започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних п 
и да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало  
и и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо,  
а Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да 
ије циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да п 
 је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шч 
оју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не те 
ше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порез 
практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, 
n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу 
о што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехн 
<hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле ка 
 није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— З 
нога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе 
ници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалит 
ропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су 
/p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу 
у. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човеча 
и тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поште 
ако му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</ 
а наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блат 
— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не ку 
? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд ст 
е и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинск 
 опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дир 
ласт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Ал 
излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти ви 
 људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позив 
те љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог рук 
, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш 
ом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар  
огачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правд 
 је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде послан 
аспадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети 
ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх о 
ојој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се па 
што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, би 
} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тир 
 око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадит 
ате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и 
и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који 
мена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима о 
S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је з 
Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако 
ом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и 
себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>—  
х ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим ид 
ња.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А  
е озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и квас 
 и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који 
 новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неко 
мо <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, ш 
ве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се ко 
о од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова ј 
програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p 
а.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образовано 
дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> < 
ан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због  
ћан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, ш 
слиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S 
S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти 
же му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} 
а.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, са 
 <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} 
тке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадат 
тељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на р 
"65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, 
 која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми см 
ко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да  
 да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непо 
тице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па б 
су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећ 
 и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, т 
 они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— А 
ти наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који  
зао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву њ 
мађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим по 
е људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења 
д сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп ка 
 једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се то 
е <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опса 
 одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко д 
ело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упр 
постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску 
ити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И к 
 ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!< 
ити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S}  
х руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без при 
иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода;  
, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што с 
d> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само п 
једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва п 
а молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хи 
.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем н 
е тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с 
ом стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање 
ва.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих ра 
е за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита. 
Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу так 
привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше  
рошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово 
и не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.< 
и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће чов 
 рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и 
аше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залу 
титељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда сед 
нам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну не 
те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p 
зилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да ста 
 <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате к 
уљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим 
за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас о 
и у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! —  
Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p> 
ета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине,  
те!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</ 
> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{ 
гом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његово 
дборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Ниј 
делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S}  
<p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то т 
ом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> < 
p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог 
 унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као 
! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p> 
под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојз 
} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се  
остићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quo 
ити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчи 
е:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да виш 
ором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и  
а видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу раки 
и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се  
тим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задово 
{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одгово 
и смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет сл 
а вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те по 
то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо воло 
оказао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите ви 
пски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> < 
логу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни на 
 могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одв 
рови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за мо 
 рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да  
аса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која  
, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљишт 
ста мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломит 
до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не пад 
ца, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе,  
S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој  
другу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде са 
м.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из ру 
ем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан 
падне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>—  
> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и ост 
ичешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђав 
сти.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p 
будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и св 
 О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити 
ку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух  
м се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо  
 у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до 
ке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с др 
таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их ис 
ше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и располож 
ш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се нас 
овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је по 
а.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S 
све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву 
и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких год 
пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које так 
а се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се 
{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене ста 
 па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и  
што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече и 
 смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне га 
 смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> < 
итву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Ку 
Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да до 
> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила 
-— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb 
ице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су 
оју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и 
то кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Рад 
д говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве  
азбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пан 
дич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утиц 
за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи 
а, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapte 
{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно. 
били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска вла 
> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и 
ружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки је 
ј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и 
у они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање изм 
им сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово  
Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p> 
а, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе  
тво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74"  
ај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше 
 којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> < 
еба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети н 
 ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се  
но, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе 
ди зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавест 
, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из 
одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити 
ника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> < 
ионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише прот 
те народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња  
репуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је чове 
рста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, 
воре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на с 
авси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и ле 
ех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="ch 
 га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год п 
/p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна ш 
у кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина 
еобична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненад 
што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао К 
на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p>  
на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радост 
се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше  
на и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се 
 мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми  
чиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, 
 пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун 
 на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на  
аком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си  
ни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саоп 
е бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте г 
ме, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобр 
 човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} 
ли паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Н 
в, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати бр 
те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији,  
адницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? —  
па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младун 
е провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп 
 не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош 
метова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат 
 Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне о 
дседник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али  
 могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врл 
лицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у св 
један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствов 
<p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се в 
<p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у поз 
е најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори 
ругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили вре 
е се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше  
смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда 
! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се пом 
и већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав за 
 налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се 
восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>—  
д се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали  
 Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак 
 — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за н 
 и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њ 
и, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у с 
и само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мет 
 такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да с 
ра да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> < 
же, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском 
.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их 
 било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јо 
 само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мр 
 стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на ко 
ос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас. 
без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> 
ше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом  
ију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу г 
олико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... тр 
земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А 
ије мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у меј 
ити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта 
м бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што 
дједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љу 
а се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи  
убио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се извест 
е, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, б 
 а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> д 
је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Мој 
нам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: 
{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да  
све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калаба 
осиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а  
а човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али  
емо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богат 
азилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио  
ли и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама за 
 Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Ал 
 био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред њего 
онутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре нек 
 близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато 
опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{ 
огу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар ни 
е да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и чет 
адатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте  
, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли с 
редседника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </ 
м.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од ч 
м, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> 
ашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби бил 
а ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђор 
 од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му ниј 
д кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ 
а поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани 
рви</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет кру 
ли сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад би 
ошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да 
, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> 
сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич —  
ни.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на с 
ми са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја н 
дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је 
с је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да  
" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је ниј 
да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како  
S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише 
делити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p> 
х зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно.  
вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и 
шу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те сп 
 нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели  
 — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, —  
е мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— А 
 су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су 
p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како з 
х док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши п 
ло поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то јед 
страну.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти уг 
у за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу греј 
p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукат 
>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су на 
ши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="cha 
но, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, 
ђевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Ме 
ече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече 
ца и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени ј 
во и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду 
ре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није зада 
д Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погл 
ркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и п 
 је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је з 
 га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем 
 Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немам 
ада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци  
 учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не о 
и синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су 
ра из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико б 
ме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда зб 
 својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} 
 И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је д 
ију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— 
днеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па 
 поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио жив 
азумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник. 
се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и у 
/p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедиониц 
бар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стањ 
посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако жел 
жете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а 
> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — реч 
ећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одрж 
 учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи  
} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и уст 
S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, д 
јемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p> 
п сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си до 
 сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич 
ко порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми оч 
?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта! 
ише!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имат 
е одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине про 
{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А 
сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо  
 глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па  
p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје мле 
 им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о рам 
е тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што с 
хну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо 
> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од м 
 треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S 
еже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја  
месиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надв 
.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си па 
 чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А ш 
 питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па 
 добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{ 
боље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није н 
стојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можем 
куда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што т 
— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај 
деља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да мес 
ј задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је 
ску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се јо 
 Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то н 
p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А 
ље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу  
атио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да 
у народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац 
едионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју  
ћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да  
>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа 
?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — реч 
угљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да  
ш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти  
сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— 
ога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> 
 знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— К 
 овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онд 
Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станој 
 народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише  
о кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, 
и јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га  
ад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, к 
и и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео С 
име да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о њего 
</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је с 
 зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се  
Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учи 
не плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p> 
S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88 
е паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није  
еш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и  
тима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче оч 
ли се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају 
тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога 
је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зб 
 Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајућ 
ер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и ок 
 Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива  
еднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— 
 већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи поче 
ни поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у  
е да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад п 
има и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</ 
нога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански  
 Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече 
димо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из ку 
а уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео 
мо смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али сву 
да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та  
зио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија  
 може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго  
ивети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово с 
а начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност  
 они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми  
, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------- 
ише пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се  
да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао јед 
 детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по  
ци можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо 
.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S 
вана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њ 
 их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </ 
емо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља 
ам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — О 
двикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева о 
 се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање  
<p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала  
 Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима 
а више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у ку 
овремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га К 
 брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо  
 проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме ост 
д наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p 
рив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не по 
а „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузм 
<p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато шт 
аредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност  
ју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуш 
и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигд 
лижно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи прошири 
ега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} С 
ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни д 
b n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш,  
} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти игра 
 дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема. 
ила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не  
још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за већ 
удима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Љу 
вена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.< 
 он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па т 
о не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове кућ 
љада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" / 
 от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар 
 живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сирот 
а ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га ис 
, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после 
="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли 
сти може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристаје 
Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у је 
са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситниц 
а оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас  
еђу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је о 
ознам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> 
рутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S}  
 најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А как 
икако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада  
 <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се м 
еле, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — ре 
м до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нов 
где не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изглед 
ко тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти тре 
 одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p 
га неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на  
 помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта н 
.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна 
рактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p 
отиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише 
д имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} 
ога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу  
ам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога ј 
м.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се о 
оји он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра  
 — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, 
ак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш  
у грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S 
д и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, 
рестајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, 
м, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки 
не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли с 
а на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapte 
{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да с 
— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А  
басја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и ре 
 гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на  
 си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онд 
ћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, 
метство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да 
ше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречи 
 радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити 
p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, ис 
се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n 
теван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити 
и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичеви 
угога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракиј 
без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од ка 
<p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља  
 којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{ 
ас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуц 
г дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у 
а с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу ка 
правите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и с 
. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан жен 
игнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и 
а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од 
икаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — уп 
ало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе 
била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела,  
! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p> 
омаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> < 
тенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао ј 
с презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p 
ес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{ 
ре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина д 
 <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и в 
ворени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо 
е и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је  
ове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви 
осеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуг 
 је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо дос 
— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? 
азим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда ш 
 онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што и 
 неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш 
ложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене  
p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда брков 
 а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пр 
 притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S 
а би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се 
еко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су  
ас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обра 
ме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ј 
своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помири 
ем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекам 
</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо 
ином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у не 
мили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај  
ао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствар 
е оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака 
у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком р 
ва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испа 
а утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то  
ко су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да 
Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без 
шли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p 
 продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки  
, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би мога 
азује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, п 
!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћ 
...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера  
{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртв 
љи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ј 
ко га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње за 
одишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако  
поне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задр 
чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви м 
као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутн 
 у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам ви 
ова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, ве 
ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како п 
о што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он по 
рцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светл 
и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер свак 
да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> со 
ући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога но 
пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао  
 једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта к 
 фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — пит 
а захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Мар 
 Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун н 
сим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p 
мо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман с 
 целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по 
а је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш в 
у већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за 
 више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p>  
се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој  
p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су и 
>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја  
адовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да 
<p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико  
је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16 
ица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p 
 вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло ка 
, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, гд 
удним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све 
та је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се н 
една <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле п 
уго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога неср 
икну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи. 
оворе људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањим 
 да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за 
А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> < 
 Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви за 
 мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p 
е и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, 
но, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо  
би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ  
рема другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни < 
о могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправ 
ута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па  
ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристиго 
имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису за 
ни!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p> 
који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газит 
у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам к 
гови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Ж 
та ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без п 
заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру  
 као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се ник 
ама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече 
о, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари 
о непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо 
едионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто о 
едај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо 
ебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— 
 право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш 
 из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену б 
беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> 
им да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га о 
>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— 
осподштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам 
 по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море,  
 нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући 
раве један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка м 
 да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљ 
Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш 
p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p 
 <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ам 
и да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем 
 и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који  
Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из ва 
е од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек мож 
борави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад г 
огу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наш 
 у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири 
непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, н 
шом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кмет 
> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој 
.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на је 
Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јун 
} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то нео 
 — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу. 
је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам 
 смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима н 
 аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се подел 
затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде ш 
 људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{ 
руго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно ш 
е имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Повод 
не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није час 
ћина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основ 
еван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи дру 
ећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{ 
 ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом 
 не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви  
гу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје к 
у сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја  
аш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми т 
 Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем  
 да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Жив 
ма зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочаре 
ју.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела н 
 <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има 
ва, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима 
едник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама т 
љу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш о 
!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да си 
да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића 
га дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кож 
авда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да 
олико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман  
о покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их  
црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свињ 
 слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то ш 
Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А посл 
 на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, инт 
ави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? 
е прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Је 
а кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>—  
о треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да с 
и да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекиват 
дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пију 
 један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за  
укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред т 
е оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дук 
 надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ј 
одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задр 
му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> < 
о грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула 
поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се доса 
луг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу 
ли људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику 
е.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, к 
ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није б 
зе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— 
свајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим  
9091_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева дол 
ло дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се савети 
 Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су т 
 заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се  
х, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S}  
о је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога д 
} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање,  
а мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — крес 
о свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим нап 
 што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас 
, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изглед 
о трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> 
 и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — р 
ад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са  
ката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике п 
з, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли т 
ну за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та ре 
: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од такв 
странила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерв 
 женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену.. 
искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мен 
ла ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу. 
 новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде с 
плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онд 
p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да  
рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе д 
ом поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендек 
 из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n= 
 <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео,  
ш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец,  
ренијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дув 
 а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— 
 смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби к 
 Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p 
> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга ј 
во донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однес 
и не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивц 
> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те пр 
Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је 
ала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се 
 моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један о 
а дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови 
о сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју 
видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле ш 
зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се изб 
кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века р 
 кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати 
родајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све п 
јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотл 
.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун н 
жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме,  
id="SRP19091_C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за сто 
 немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — с 
преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту ј 
енад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — от 
дмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија  
мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научи 
 из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Неве 
 и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Неве 
вију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању бл 
о јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испр 
у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помис 
а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире м 
адича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ниш 
</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> < 
ванином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије 
дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале 
о неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај т 
 иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p>  
цом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — наста 
оштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду 
а једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се н 
љни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега 
лена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено  
ваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да о 
дан крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ниш 
ћкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненад 
, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурс 
елисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, ш 
а, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема  
људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућ 
 се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио јо 
ад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} О 
p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово зама 
ају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ  
а.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: 
ичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који  
едног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</ 
адруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вец 
 <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си 
оје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојк 
 ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.< 
исто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладови 
је више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао 
 ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под н 
же помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете ти 
.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па  
че он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо н 
вде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи 
 га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ов 
<head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат 
 дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав на 
 нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ п 
 могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да  
чине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти 
је чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бун 
женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, 
 Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у 
али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није б 
.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данаш 
ема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој  
утито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код ов 
арачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба 
е треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате д 
а су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато  
и су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле 
а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да мож 
ште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикл 
 твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — углед 
 заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— В 
ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е 
да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{ 
 ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људим 
авањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би б 
гу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош. 
— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг 
огатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота! 
, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, и 
</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p>  
а шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, кој 
 да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код теб 
ају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може 
ло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој  
и и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и н 
 ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај по 
да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукам 
илика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам 
 њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их 
 <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој  
ве клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не 
амо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још мо 
ике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, до 
е она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па 
ле наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да 
ку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>С 
у, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" / 
излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с такви 
i>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, он 
да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поруч 
.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам? 
м успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану 
о је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се ср 
мље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике 
ужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич п 
 рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} 
ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни з 
а од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваш 
реправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада  
за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је 
рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Ку 
можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви 
уде.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послуш 
ад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интере 
нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсвети 
ом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} 
 не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и зд 
/p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обр 
ивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и 
 <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти  
еду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузма 
жно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекива 
ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} 
метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њи 
а и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац  
ко се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што 
P19091_C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, 
ве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како  
а Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, 
ад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега дет 
адовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благосло 
и да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну  
вићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њи 
>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко,  
„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Д 
или, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга 
е, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и  
еме опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То ј 
даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову по 
е штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ- 
 уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад  
азим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> < 
ајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, 
ак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицам 
 као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разго 
вана.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло чест 
!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре  
мо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишћ 
није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она  
љубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично за 
а са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док 
ћи и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова пад 
 кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузм 
манет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи 
. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— 
ди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се  
 твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати. 
 сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пр 
>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да 
ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парн 
S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они п 
у, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога  
народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви поглед 
ине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председн 
лужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Жива 
ве прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, —  
 коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> < 
 који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш 
мо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и тр 
то сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући 
ње његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла 
? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и д 
ар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе 
 плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, т 
ут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а 
их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет  
ва залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натовариш 
е, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стева 
апуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „ 
 <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</ 
апаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој с 
је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказ 
 умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И  
ишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p 
ше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месе 
тамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да  
вити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од  
ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће  
ло да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата пович 
ши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар пол 
ан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџам 
а тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понаду 
20 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе  
на замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само д 
 кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим су 
 оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и д 
редседничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не к 
мељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова 
b n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цар 
а гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена,  
е подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дан 
>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипа 
свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S}  
ца захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о  
 потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у  
и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, н 
ен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној жив 
 и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих  
уше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, е 
</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац  
его ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — о 
вења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми у 
<p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гл 
Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај 
и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А ка 
испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн та 
друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, м 
ару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници мож 
но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} 
м селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па с 
уморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњест 
 другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цр 
о да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше гла 
и разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на св 
мњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прам 
а ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме п 
ћеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е та 
нтерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку ил 
ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дукат 
Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораович 
 разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и 
Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко п 
ше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и  
у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела бр 
онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчи 
смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше др 
ственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га  
који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политич 
осао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пче 
тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто к 
и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве в 
, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа буј 
о беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се  
цу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други 
ре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно њего 
друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много прим 
љацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени те 
<p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за  
ћи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропа 
} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без кап 
 Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи 
амњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ниш 
57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал н 
и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу с 
ки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљ 
ма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у к 
ок се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и 
.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— З 
јаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно  
да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из 
е.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, —  
ају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или 
же и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад вид 
ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугов 
еше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђе 
ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и уна 
е доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле,  
то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоћ 
инама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по кој 
и, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни ду 
 која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода 
јући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми  
свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим 
иво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругар 
а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и т 
им колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и ну 
ац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док на 
же мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер  
 орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотл 
га, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није н 
а умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са 
 пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на  
.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Жива 
лити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економск 
аност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снах 
{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p>  
ог њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у з 
ше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо т 
<p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз на 
чићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај пл 
ика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам! 
<pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутк 
саветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А  
, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Рад 
еме летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она з 
 са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта т 
заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жаго 
ачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакат 
пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саониц 
су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти  
рвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мо 
мах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S 
и деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера 
е.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, 
ше места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се с 
, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} 
b n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема нас 
 разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! —  
тану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, о 
и стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би 
гу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: 
иси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало 
ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p> 
ка, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви ова 
з чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S}  
, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу!  
ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се на 
рави да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и 
верио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} 
?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</ 
амота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста!  
p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп  
р у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на др 
и велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из ч 
 карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја  
е Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега н 
 само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они  
и није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта 
намо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам нај 
ничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове 
</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, ч 
воје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм ц 
лко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од корист 
, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу 
Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже  
и волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака к 
 устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати  
</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не м 
и, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор 
ело се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има жив 
а није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, нег 
 збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на 
 ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним п 
 чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за в 
091_C1.12"> <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стаја 
 задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote>  
игра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стек 
орају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубрав 
/p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да д 
 <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место  
} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигура 
 — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Нед 
у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“< 
нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако  
/p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку  
p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — за 
а новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али 
> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, 
 џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшт 
си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те м 
и свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— П 
ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе с 
ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико т 
их неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који 
pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? 
 Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...< 
се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то б 
 Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дам 
ребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се 
је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне воло 
</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошт 
>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дукат 
ти стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила 
задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну н 
доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичн 
ве то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиром 
ђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се  
а тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђа 
 дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу!  
у устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и  
да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држа 
е галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и  
ш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније 
ио <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртво 
/p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, об 
 имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, се 
и Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи јо 
жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти р 
кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окре 
Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шт 
м дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли 
м, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо 
а треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — р 
, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити к 
за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Зав 
еба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ- 
енуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају 
ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али  
Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти 
 оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих  
е указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p>  
дницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и 
погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало матер 
p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледа 
вана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! до 
 ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обад 
помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилик 
обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не п 
</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну 
о волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела.. 
ас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? 
 не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте зем 
 <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — 
 очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, ј 
Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера нек 
другу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај не 
а си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо,  
ође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да про 
н је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S}  
 дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — р 
/p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује 
ку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али  
 молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај 
морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Н 
{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p 
ана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Рад 
заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јагл 
p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, остави 
наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што саго 
 <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не сам 
— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу  
да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n 
ачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина...  
белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е,  
тинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од  
а и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли ког 
м га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече  
га живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна при 
p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај м 
ије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што сед 
иш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву  
ешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним 
</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! 
 и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота ча 
у:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше заус 
еван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и по 
ре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде 
у основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле до 
 вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да 
лога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они  
полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите 
 од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош 
на друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} 
, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, М 
! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p> 
p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец  
пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, 
м у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога 
 ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало поку 
ј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи харт 
<p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па  
Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош  
привама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш 
логаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ств 
мерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је  
о склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли? 
ио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове 
а о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да 
"35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у к 
је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, 
једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним ср 
сигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчан 
 га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А  
 онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера. 
 је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Мил 
ивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му ср 
овога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је има 
о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога 
вином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за он 
есет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“  
олим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражи 
ки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање 
штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распишт 
аздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, п 
 су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало  
 Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо 
 ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка 
а зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан св 
 сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буд 
неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера запод 
а са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који 
 па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S}  
ан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко гла 
ао и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су прими 
репорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо зна 
 имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не  
 их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће д 
адити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није до 
е у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Ради 
 је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он о 
ер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прв 
сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то б 
ћи, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом 
ун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и пост 
о, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за  
лоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и с 
роклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац 
опу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Жи 
суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не п 
то што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указа 
збиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња,  
озно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и 
леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и н 
Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет 
е сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам  
.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> < 
о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Д 
о доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или  
 то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p>  
} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета  
да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распус 
 родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће 
ја да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква  
ека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> < 
, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим 
 да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p>  
е је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Ур 
исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се в 
уди, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бо 
 ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим 
српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни би 
} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А ва 
о Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда с 
оја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се з 
 имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па  
>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> < 
.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S}  
амо запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толи 
 који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога н 
се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би т 
ти дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за т 
ко раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну 
ече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу о 
>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Ј 
бор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити  
у те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним у 
ад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасн 
њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} 
 <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато 
А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене  
ретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Реко 
ражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скида 
а ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам н 
p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега 
 скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили 
 задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Нен 
п-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него д 
јој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе 
ћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако  
шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доли 
 Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, —  
х.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече п 
змем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за тв 
 Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рач 
ашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p 
— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му  
е мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S 
па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из кућ 
 ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао он 
 Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим др 
{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те 
 човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, 
в, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да 
ана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како м 
p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојк 
 само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на ме 
 ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радиче 
 са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам о 
 овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да и 
м, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан з 
аптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али т 
се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хл 
 Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне ма 
бити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n= 
о да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подв 
 зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> 
сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече 
, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</ 
лутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку 
ими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва ис 
<pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Н 
} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p 
а чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да с 
згуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а  
зашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика д 
дљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p 
игну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом ј 
е да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему,  
ије могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не  
анством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало ње 
сеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и 
у племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, 
де довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивањ 
веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: 
м је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Млад 
пор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти 
и пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висин 
д је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње 
је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а гла 
у попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовим 
дноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попуш 
иближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се на 
адрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p 
?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</ 
ине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се дели 
> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше 
 сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задру 
а, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једн 
г коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада  
с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја  
 причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја н 
зи жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате из 
ј годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је  
 толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељев 
рише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те сам 
а и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml 
аље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а ка 
 кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре н 
рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти р 
рошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p 
о једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p 
, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или 
уо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту  
 <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалн 
поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, ил 
 рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је 
е још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окуси 
ошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем гал 
таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се кру 
ђај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал  
, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, 
римедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак  
аока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, п 
 ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</ 
се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко  
 стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за  
 више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и пос 
ише замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојн 
тавља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки памета 
били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око  
више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мир 
е, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је 
 дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњ 
аква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би ви 
?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p 
стали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имам 
адрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“  
 леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, т 
чице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде. 
} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку 
ихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него 
в.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој  
адрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, б 
де као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи с 
и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> < 
дно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила  
су се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изнена 
рали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, 
рве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сва 
{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свет 
ешење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који в 
 <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцел 
сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?< 
p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили,  
ем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила,  
 смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p 
био. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви уби 
 <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— 
 и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и р 
з нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га  
есуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио ј 
о, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо 
 само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села 
ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићи 
ечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А к 
сиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо ре 
е све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питат 
потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војск 
 то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необич 
му, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у стран 
је ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била 
 и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не об 
каху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псет 
те да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе 
авим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови не 
јати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, к 
сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само д 
 кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није 
аде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседла 
 кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p>  
огоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код 
гови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни 
тећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели б 
 безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за с 
друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети  
 овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим испр 
 не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нек 
рата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју де 
стељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ пред 
ио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје и 
ад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковит 
послетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} 
ћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим ч 
плавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет  
дао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње  
ворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како с 
, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу ра 
Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову 
баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти стр 
 штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како ј 
 тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен 
а оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задруг 
ао да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>—  
} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да п 
ова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкањ 
огли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном 
полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове д 
 само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, 
и, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су 
епане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и с 
ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај зако 
ц да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, ш 
да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами 
и гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш 
рде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми неш 
 не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да 
емство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга 
 из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми може 
да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трај 
први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јов 
пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколик 
порођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај к 
 био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло,  
, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p 
 нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба глас 
 прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост доч 
ио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере 
ог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавањ 
— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне цр 
дити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да  
{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледиш 
вета не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо и 
ло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S 
очаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други 
а целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја же 
ан без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки сво 
а, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо наш 
ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка г 
р Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И  
оје, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра 
а.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми  
руге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много  
порођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, 
его и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што 
љеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговеш 
енађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом пр 
 то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а 
 и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао о 
радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, 
 предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу свој 
у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква по 
з ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син 
цима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад б 
се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, н 
ам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми с 
најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна м 
!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, ве 
спречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— 
и.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све т 
н остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао  
писао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вам 
е, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље 
атраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, мо 
дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p> 
и ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не 
тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Пер 
ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути,  
у чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се  
 Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер  
ру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво култу 
о свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули к 
 упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Б 
на, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека 
ога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у  
 га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> < 
 и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} 
 Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорч 
ј!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</ 
S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трп 
од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за ст 
тве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} 
а и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пр 
арода, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљењ 
 више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико  
/p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, 
а оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућ 
а радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p> 
p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31"  
главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао п 
 њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њим 
ћих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени  
 се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Си 
а оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а о 
а кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „м 
азумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> < 
чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi 
е оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стева 
 домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући с 
сељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устума 
не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разј 
гурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је жив 
 <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи  
жеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зелени 
дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога наро 
који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И с 
и брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све 
жио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> < 
оја је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> < 
своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће  
лицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом 
пун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полиц 
о урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>М 
 Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док ниј 
е све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже по 
} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затвори 
 није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се 
— Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим  
 краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" / 
<p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док б 
дошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом прилико 
е наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они з 
Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Л 
заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — у 
а неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p 
 осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином,  
ите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: 
 поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — на 
<p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац 
 година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“ 
цију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— 
:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем 
а.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хо 
а се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исц 
цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман с 
 што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност к 
ици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чу 
</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, уст 
 својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, 
ову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести 
из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је ти 
ћа, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нем 
рузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре д 
е врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми  
е обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муко 
влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на 
ти би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опоз 
ре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује тол 
ти сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S}  
 се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој  
а рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш 
 година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачиј 
где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвик 
Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је 
омумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је вид 
5" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледа 
ика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је  
орадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше  
сле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању св 
о и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у посте 
 иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио  
стајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имат 
сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цр 
ром оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва с 
 а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сва 
— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — р 
н устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је о 
ео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> 
обили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патњ 
S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трав 
била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешни 
реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрач 
но!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је ја 
"99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао за 
у здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак 
ђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали 
икад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Д 
, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а шт 
C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим ро 
аћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А т 
 си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код 
м главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти зн 
танове за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учите 
 и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова на 
гове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је  
> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — А 
 се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су  
остеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чек 
 <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе,  
вој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање,  
одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место  
{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат. 
 ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љу 
ла, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на ј 
изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S}  
м случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> 
и могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те памет 
у радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши ст 
нолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад н 
је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и м 
авности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у ме 
 колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа 
.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољш 
ије погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес раста 
ес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радич 
Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да 
и, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест 
ера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n= 
оправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољ 
p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке го 
 за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш 
в је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа  
ивети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А 
!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те  
 су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчић 
ви пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страхо 
евену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја ув 
!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — 
 добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом п 
начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало з 
 оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су 
S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ни 
и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен  
, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прек 
да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете 
и се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопшт 
/p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим. 
 сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се ра 
 сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвик 
ушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена 
се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у д 
га! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те призн 
ван се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на 
са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући з 
 миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p>  
а Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жаго 
аквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би н 
евин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код ње 
 чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих зло 
 и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу 
им на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти  
 није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, к 
и четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! —  
добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати  
ло видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се  
се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то  
ање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио 
атом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви 
у.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— 
 <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен п 
 бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с на 
ратску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не с 
овео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарски 
ност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар збо 
, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Нена 
 то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори бела 
p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Жив 
 ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обуз 
 и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поск 
 умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне з 
ажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb  
 другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препоро 
.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шт 
<head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код уч 
дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ т 
 чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} 
</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове 
ма, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обас 
</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на т 
 попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба 
е, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш нику 
иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједн 
ичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш 
ћи у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — реч 
 зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одје 
 ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако  
>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Кр 
ан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Уро 
а нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га м 
> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову 
сање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја уб 
уди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</ 
 штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да б 
атио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек! 
он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасм 
, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је вр 
А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не мо 
викну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је пози 
S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да  
еније, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће д 
 увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, с 
ао да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да д 
кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па,  
ене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разгово 
 бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p>  
е послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што  
.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, з 
— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} 
ама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, 
 — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, п 
си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташт 
има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} 
ао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да 
 одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд  
 пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— С 
амо моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је д 
</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, р 
су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо ј 
<p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ни 
о готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које  
уће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, веч 
ку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније п 
о не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу 
 други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи 
смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам  
ачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопн 
ели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно т 
е од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и о 
увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети о 
 или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје 
о од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, по 
Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одго 
 приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- 
реба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>з 
то им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни 
 отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од к 
њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли од 
пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створ 
 нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капел 
реме али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годин 
двргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности п 
а препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни дете 
ут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точк 
ња и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо при 
леђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све  
 људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— К 
о раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али 
дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без  
есно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно 
ти, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато 
учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре на 
у изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резерв 
једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не тр 
ешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић присти 
 да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они с 
ли речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" x 
рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас 
могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема прим 
ле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу 
Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи,  
о то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад зн 
ужном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких парт 
шту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволи 
му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толи 
ге преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га т 
деје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би м 
шене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црк 
гунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их  
уку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништ 
ме да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да  
 патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, п 
="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Мо 
узман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад  
рива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и преду 
све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморил 
ове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа пр 
ем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поре 
е Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја те 
 одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењ 
те шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за 
ити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и 
увар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој  
 данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико 
ољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! 
/hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} 
шло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, 
- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваћ 
овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми  
ојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са  
р.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му 
 нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, к 
 он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, 
вом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш ка 
нада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у ви 
све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери 
уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговара 
 помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети 
тоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрош 
ду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успе 
ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја  
раде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знат 
> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му  
 наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као 
ити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постоје 
 мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> < 
 више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.< 
то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S 
— одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у сел 
ни, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву —  
} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу см 
има од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово  
е цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су нас 
збуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде,  
 чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живо 
е добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па 
гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена. 
а нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим плат 
нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p 
!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годиш 
д потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није 
</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар  
у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људ 
— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више 
емој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, к 
д с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја 
ио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> < 
p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна. 
ли тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и  
 на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад и 
дим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају 
Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман 
 она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах м 
ече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>—  
тине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — ре 
.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до  
а та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим  
 је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у н 
оћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га з 
<p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошл 
ослали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мал 
n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наме 
утних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> 
у браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је оп 
очеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — бр 
 и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толик 
а том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, ко 
в и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продава 
домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Са 
му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p>  
иван испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво 
је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онд 
/p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког  
журнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито н 
ово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, о 
} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одреди 
о Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна  
али земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају,  
{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису прим 
 прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље пома 
ошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, ка 
 од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже,  
 сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, к 
ед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p>  
ринови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{ 
} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S}  
ослушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S 
 заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу н 
 једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници п 
под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним ру 
— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом к 
лугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође в 
а изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу.. 
ослужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задоб 
х миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —-  
p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која 
Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резер 
м питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држањ 
а двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с каз 
ладања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на сол 
укао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изи 
 било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сва 
оравити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и кл 
Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, п 
у одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића с 
 Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p 
адич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља д 
онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му ука 
а крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, 
м дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — из 
 леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази нас 
меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S}  
грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумам 
S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- 
p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва  
мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p>  
 је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа  
 нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрч 
ељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу  
ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом 
 заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони,  
гушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да  
ат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за  
ацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, 
{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и ост 
а право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да  
праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угов 
на, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се  
а смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, тво 
и.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта 
о је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправно 
i>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозво 
крвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n=" 
{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А 
 да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви 
ајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде 
нђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S}  
 је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не 
кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Нена 
кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му не 
мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није  
и заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаш 
S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од  
 упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међути 
 и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан б 
телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузман 
пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а ка 
ако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпра 
чке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жм 
Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава 
да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви 
рче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фрк 
оред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и ка 
жује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да 
ћу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спусти 
на пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео при 
о!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Рад 
то би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни 
ода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</ 
рече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би в 
ило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељак 
! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> 
те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им 
а духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свак 
атима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S 
на и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође 
Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> 
p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане,  
нчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наво 
аху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета т 
ену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено,  
 да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више н 
ло помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се 
и.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е  
ма?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће ра 
 да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S 
у башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити. 
ета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>тро 
зних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво. 
p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и тресну 
аветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он с 
орисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптање 
ор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак 
31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купи 
 чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</ 
ај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се 
свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} 
ом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох 
 могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година за 
у нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срц 
 лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у ло 
ше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице,  
не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота,  
 — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да г 
онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и ш 
— да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> < 
ецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи д 
е лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се 
е имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно мест 
јем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди  
 што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авл 
То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Ж 
сузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени св 
злишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиро 
ао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па 
наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радиче 
, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи р 
к ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху 
 остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека о 
и ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључи 
ада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— 
неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“  
ебе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p>  
је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, прав 
ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа 
, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге веч 
рисутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви км 
слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и св 
о мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресуди 
начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоил 
во, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова 
то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одуж 
конџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајућ 
е рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том поглед 
p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а 
ло да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, ве 
највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп 
<pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде  
али!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су се 
чуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну једа 
ином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi 
еким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху доп 
времено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, 
а па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље  
ади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вун 
S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као  
укао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неко 
е дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у с 
олико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он 
јада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела нека 
 тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, 
 сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p 
Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најс 
не збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једним 
ахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером 
ељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — 
и господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорн 
не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаш 
е и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми  
пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледа 
а беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав 
е је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, п 
вено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа  
к ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па посл 
е већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се 
авати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на к 
 је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и  
какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здрављ 
 власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један 
обио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n=" 
 је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега заб 
дежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први 
 док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и сао 
 он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући сво 
еним народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад с 
 Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „ 
 узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски  
а то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће 
 укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p 
што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном 
огласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
ка био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уз 
едни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана сме 
жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посл 
су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дуж 
е пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојн 
сти“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на др 
у му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по  
у.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И од 
} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од 
наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{ 
 више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му 
сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подуш 
 збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неми 
вале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: 
в, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозр 
о је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само 
 се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да 
е девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице и 
 се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушат 
магање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на мир 
о румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стев 
ојас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с  
 А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове  
ромућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А 
таријега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи. 
 у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од стра 
исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Р 
ни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што 
ан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и в 
 опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки 
ке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да ј 
усрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели и 
а.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњак 
о јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео о 
 <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему им 
код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погл 
Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, се 
пун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапу 
ну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и ок 
политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да ј 
купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује,  
 лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Он 
ван по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојк 
меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју  
гој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њо 
сто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху ј 
а.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљ 
 Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је д 
гледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} 
му, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — глас 
чаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задруг 
шташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p> 
ледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</ 
ругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, 
абе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи 
па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш д 
ко њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ко морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сл 
повати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка о 
ра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али 
а би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са он 
 га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш о 
за јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити 
е <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад 
p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.< 
ож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо 
— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден пл 
селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису м 
реме.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве 
ти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и на 
ра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Не 
ead>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих  
ван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да 
евана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајми 
ло, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — гов 
еши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са 
у.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“,  
 тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујут 
 му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он  
> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а  
од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје  
.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало зем 
ико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p>  
м.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само некол 
 онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да 
обро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече  
а слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умес 
тајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> 
 орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам 
S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и п 
боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више  
редитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет дина 
носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас 
гих здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами зад 
овор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и М 
ички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне панд 
њак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућ 
шао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња 
дима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собо 
 пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47"  
мо је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су О 
 боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Д 
тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да 
ану чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њ 
мо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп- 
лугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити!  
па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи,  
оворише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пе 
војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да пр 
, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни  
у са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху  
 законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачу 
мете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају 
 па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедиониц 
кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј 
нпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не сас 
напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти ми 
S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга 
 Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> 
ком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад з 
ак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали 
 куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство 
лугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после,  
су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И 
к раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, 
јано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, кол 
ени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле го 
че Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p> 
 ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију  
 њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани 
 нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} 
га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" 
, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пр 
 велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, д 
</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не може 
: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио 
} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чеме 
 га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што виш 
 могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се  
му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослобод 
 дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „ 
 механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и  
има само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p> 
, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза ос 
ишуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да  
<p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете 
то су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учите 
{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем 
 тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче. 
с двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да ж 
у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, 
.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака дру 
беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не бех 
нтерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Р 
у паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, ка 
то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега 
ве — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то 
м уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођ 
Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што  
пију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Ка 
еле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ј 
п и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогачен 
 овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од  
} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно 
 и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, по 
браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, П 
ше се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> 
љавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S 
ако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на с 
ете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну в 
згубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама поми 
ју, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.< 
, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а 
што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу ра 
вљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога 
бедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао би 
 да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати б 
угари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчан 
 неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је јо 
и, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна 
помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" /> <div type 
к тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихо 
 што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здрави 
иређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без  
а сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био ј 
почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би 
 људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарек 
нали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи 
робијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао д 
тљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише ј 
и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њи 
 који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} 
дницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета исти 
кор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у  
ку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и 
за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, цреп 
е Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу. 
Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп 
ојој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! —  
аносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гр 
ним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осв 
>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удр 
оли, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какв 
 видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и пок 
/> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод це 
/p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њ 
а - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар 
 брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан бро 
енилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, —  
о у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош 
а сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја цр 
, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала  
е у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задру 
а нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. 
еме тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, тол 
 Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете  
Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задруга 
ту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и  
.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе дана 
мо ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нит 
цу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{ 
м се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведним 
ио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта 
воју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи  
дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> < 
 Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да ла 
 за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољу 
осматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се  
ва ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене 
о да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од ме 
же, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Р 
ти га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S}  
аснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те уст 
гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, бата 
“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Жив 
лико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у се 
да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога ми 
 Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле  
кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с п 
, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и с 
аде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и  
руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица 
обравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суд 
p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот,  
је наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине. 
 да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој 
астаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас  
рош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба 
могући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу  
шљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузмано 
</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче 
 испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и н 
ах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше 
зговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина п 
послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазлен 
ке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе и 
нише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе ов 
 политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па  
опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде види 
њаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да 
ли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста 
о одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам 
један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу ник 
 висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани бо 
страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела  
љен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
уде партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је  
девала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снах 
у ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.< 
 Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основ 
 изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви  
ем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници за 
о? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати  
ска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад ви 
 ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у б 
му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукав 
једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приход 
анственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова г 
<p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>—  
-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом п 
желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи 
оме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плаши 
е.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш  
ји опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а С 
ни, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на  
{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ра 
 Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћ 
</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter 
Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 
да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задово 
лости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на  
итељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чисто 
атрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пе 
</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па ка 
 прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта  
аху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале п 
о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>П 
ити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна ра 
ање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе до 
 смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се  
 поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не траж 
ву.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговори 
-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да с 
ођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рек 
лска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="cha 
добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да с 
 није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристан 
и, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан 
е да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Треба 
 Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима  
је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је це 
екутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па с 
рио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље  
остигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или 
о ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учи 
 обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће 
е му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од  
исину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борб 
у, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго  
е ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари на 
ваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него п 
одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који  
 да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</ 
 повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И  
д нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме од 
ројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе,  
, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад по 
S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које 
ише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљора 
, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— 
а оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слик 
 и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћу 
ма нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако 
а реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осет 
.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радиче 
 породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како  
ем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје 
е.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, 
 дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин  
неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на 
а Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и с 
његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога 
рош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе  
ад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивш 
ва и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да 
то што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребн 
зивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери,  
ви, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим 
матра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеван 
није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Бог 
p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њ 
ликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко с 
 имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности 
а расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div 
 Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати  
читеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих 
распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађах 
ас другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек 
кама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгре 
 прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон 
 новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p 
у у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела 
ван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас бра 
 нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радим 
з Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на  
{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица св 
не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси 
 ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нар 
 већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Сам 
еп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати  
 казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а по 
неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, п 
<p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦ 
 је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за ти 
а, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од нема 
52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је  
 установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше пр 
петан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља о 
 њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира пла 
<p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</ 
ва, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и и 
да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној 
ко, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један 
љорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни  
и“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке с 
 грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили свак 
н пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки б 
најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он  
, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обук 
аш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио ул 
 једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој насл 
млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани ју 
кав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И ка 
он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћ 
м.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог и 
{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p 
ара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку с 
а. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекив 
еде ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку н 
нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле 
ошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за по 
 мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај с 
због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би ст 
на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој к 
вим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без 
пњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш  
у да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па  
де на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио  
у у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насу 
људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога д 
 с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се так 
им плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима  
без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, ко 
, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задр 
 и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвоља 
жем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичн 
р може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама. 
ад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече  
на озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане 
ралачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић тр 
узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљо 
Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава с 
>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати  
 да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогућ 
22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S}  
их неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт 
Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Ур 
им!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих 
<p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи 
нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак гл 
пшти и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> 
ман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год зад 
ти шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокац 
е људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на как 
идај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога  
и показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што  
т да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад  
?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа 
смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, је 
ци, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„ 
.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — р 
ога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У ј 
ој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Ради 
ли са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумези 
дговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруг 
а је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за  
ао Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <p 
вадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја б 
Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине  
p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задо 
идуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто пов 
акви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О 
 је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом  
 доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — реч 
го би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, к 
 и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме  
И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а  
м се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само 
едном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p 
 ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана 
 је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми рад 
емљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место 
/p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у на 
 је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и  
 кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мис 
које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <p 
ј свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задру 
 знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога  
з их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор  
су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах  
да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p>  
не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин вр 
 никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Госпо 
ње је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лаза 
за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао  
иновима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb  
л ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себ 
 спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</ 
ведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се  
 седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако бил 
око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон  
рујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, 
> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! 
дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди 
 очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш. 
p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички  
рограм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задру 
и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начи 
 приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске 
} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S}  
а код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јов 
ко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живан 
 <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да  
.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја т 
ванов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди т 
ма и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше св 
ад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — 
 мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се  
на могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда н 
ан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ 
заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div 
у.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око  
ђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушк 
и је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би п 
говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о  
имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p 
ити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.< 
мља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све  
икну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте  
осао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> < 
p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти 
њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије ради 
е слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! д 
 рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи 
Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборн 
стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама 
у и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није  
над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренер 
Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да и 
 рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе па 
јућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часн 
дговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам 
ери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже им 
женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потроши 
чи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да 
ћу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да у 
 зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким прос 
иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљу 
а вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине  
гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за 
и и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише 
е узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то  
ад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао  
зујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капет 
биву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затек 
из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! —  
мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} 
емо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p> 
сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погаз 
рђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, 
ени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S 
ди патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па б 
 и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће,  
 два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу к 
</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је к 
тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се 
огођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет 
 <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећ 
де га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле из 
у од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћ 
српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p 
одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим 
узели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничи 
 одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали  
 живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јо 
p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>—  
ти ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем  
верено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш ово 
-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти  
оноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздиса 
 Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде 
к конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља с 
ник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су 
ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем...  
свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осироти 
де, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич: 
друзи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је каз 
те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за 
један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учи 
е Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код 
е више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакв 
че Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, 
ема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узм 
то кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али  
а.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p 
нађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p 
мље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су но 
— рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напре 
ме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си ку 
роклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући. 
.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Ку 
или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S 
ече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни 
н.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по двори 
</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мириш 
инуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пе 
нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Г 
 и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А! 
 да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p>  
слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг 
поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не т 
р овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хо 
ром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој го 
рсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има д 
дмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Р 
ца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показ 
 ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, нед 
што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те 
ину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очек 
рамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у с 
>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове  
о истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику. 
служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Руча 
чани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе с 
ра и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само б 
 кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својо 
стојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки гово 
/p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, ко 
 је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се то 
лободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ни 
прављања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени  
 жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шт 
певамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио. 
 разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот на 
} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то с 
! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем вра 
енад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основа 
 јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сеч 
е!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p 
S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{ 
е“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</ 
еђу себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, нев 
 он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера 
ече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и 
кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе: 
 свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па  
н сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S}  
ману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај друг 
п-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи с 
 је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда 
шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело с 
аћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу! 
и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша  
па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ће 
о за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спа 
опустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? —  
евена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} 
е припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи 
еван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајк 
е радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, од 
какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова за 
нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{ 
А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смр 
к ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесе 
.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао ч 
p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> 
/l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест го 
ла, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца,  
да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг,  
а.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан чов 
отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живо 
 Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, так 
век слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — 
екује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најод 
е те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој ут 
.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кош 
 управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао  
има, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је по 
к се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама  
 „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни за 
ер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му ув 
а пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заина 
ад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и вр 
 не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира 
 хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас дв 
ћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни о 
 убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То ј 
<p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је под 
 оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p 
и их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препон 
н поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, 
гано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео 
тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово без 
!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља 
е на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> 
?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против саве 
 се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике. 
учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та  
еградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> < 
 жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="4 
 леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ  
дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме о 
1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеториц 
а да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постић 
 да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи  
ли су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недале 
ма то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће как 
ху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрз 
па, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте 
губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, к 
ругом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни на 
осан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву 
 којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхић 
задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругари 
воња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоња 
на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити кор 
д кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај 
оги знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код 
мо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</ 
обити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико  
 ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти 
и управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, ка 
е на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше 
 да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће  
нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то изма 
Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Б 
ивану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложн 
ш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо дале 
араконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера ст 
ивот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи  
огу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} А 
адругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, о 
спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је 
 добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи по 
ан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А 
аху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано  
Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би наш 
та тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашт 
 ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> 
ња тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао о 
ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живот 
на“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза 
без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и 
а врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни м 
 Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> < 
отреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је к 
 број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, 
гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судниц 
а друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет 
им синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имај 
стим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p>  
о је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је т 
а род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за по 
 Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гле 
у све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму 
 <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласо 
ко се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу о 
 а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му 
е уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И к 
р одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то аси 
се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући 
и ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких љу 
едионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису  
авама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку,  
олазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа 
кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изје 
м приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и 
Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и  
ију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p> 
е, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу зем 
ром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, о 
тимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да 
 човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Б 
по! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, д 
ајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већо 
та вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо,  
м, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то  
еда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Жив 
и му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само ј 
е плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, шт 
накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} 
дужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без п 
да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с 
 зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потр 
расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазле 
 штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбин 
огу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али 
 сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— 
е упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо об 
нашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гв 
ула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, кол 
ојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— 
 споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p 
уните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству 
 си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, 
те доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из пород 
 пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва  
аја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, б 
ан.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и у 
а идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете 
/p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати. 
и мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га замет 
 његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од 
, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица 
 мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништ 
 Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево с 
ање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз  
 први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapte 
Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове,  
шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жи 
</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и орман 
о шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најоб 
S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прв 
очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добр 
 ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога њег 
атили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу н 
вили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бо 
 чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе  
Section" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помо 
 још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разго 
 је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени 
ничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их бољ 
о, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да  
 — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло  
и, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску  
вом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се ра 
а све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због оси 
е, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" / 
ао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!< 
ба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што 
p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, км 
може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешт 
не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами да 
ности стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга изврш 
пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива уч 
н одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>—  
они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове  
} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, знач 
и један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још 
није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и 
i>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама пу 
, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у  
 - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и пр 
поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше  
 један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено г 
аја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задру 
ш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара б 
едан поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ват 
саше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња 
видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотраја 
итате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да п 
моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно м 
 нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће 
то, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макн 
 идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаниц 
{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно  
> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи,  
се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{ 
а, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима 
ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца. 
 би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено брав 
емо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова ола 
м округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежи 
таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мисли 
се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему 
а.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше из 
p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече предс 
ека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ 
спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још 
/> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па т 
 од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на он 
Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб 
ндерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио с 
вност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је о 
ега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да  
зменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до с 
ну да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер 
ивотворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој произ 
д људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на  
 вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате д 
 кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана 
ужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога ц 
ану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, 
аки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној  
 услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђив 
аквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p 
ећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о св 
{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{ 
.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у  
 у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају на 
, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, ш 
/p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па  
умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p 
знајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вре 
о.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из 
, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осир 
оворио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може бо 
акву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас остав 
асео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вече 
ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4 
иком, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само ч 
о и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужни 
/> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир  
у све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је 
једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што 
ему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натп 
 му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и  
ли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p> 
.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије 
— рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! 
аш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је 
так у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме 
без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, м 
сти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу д 
ђе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја па 
ало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој  
одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је 
вамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо д 
ђу браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова 
ад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, 
екога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљ 
пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована,  
и до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао  
 је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — в 
што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу  
а ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љуб 
/p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p 
ера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се м 
д у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Проба 
есто и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето  
х дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не зна 
 да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га 
 изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао  
то си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ 
:id="SRP19091_C2.5"> <head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управ 
олећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А т 
Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, по 
вај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све  
и нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ б 
 како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као  
друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичај 
а сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>—  
нистра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али  
 синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: 
 заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n 
 одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и 
д кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окр 
ени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те 
мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, ве 
да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам 
о удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и  
еца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу 
лбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, 
о хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њ 
иривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, ал 
остручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима ств 
ко штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то  
ено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решењ 
} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја 
вотиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне  
и да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену стран 
ни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сам 
стајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у  
<p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не д 
у.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприв 
оју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад са 
 Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш 
о, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? —  
м, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S 
вљеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим 
 иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде св 
оњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, 
преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.< 
то људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова,  
с па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно 
— узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> < 
 својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одго 
руго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — реч 
чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савез 
ели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то 
из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као 
е“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта тре 
>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p>  
? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио поре 
страг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, 
у невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа  
p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, 
 очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад неће 
 — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која 
 се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p 
 укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си  
 — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p> 
 множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за с 
ехане.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибра 
е волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога 
торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p> 
ругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да 
вати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p 
оворивши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи п 
 неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни  
 пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се исте 
како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, з 
шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забада 
д свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</ 
 онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржин 
 се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу 
едох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мир 
же.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога 
уљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зе 
 загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type 
>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред 
пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљени 
прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали 
 неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани  
њима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, цел 
 дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај  
стове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење 
било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија овак 
ило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кр 
ги код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{ 
потребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао.  
 понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског 
хићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p 
ецу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главо 
.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачи 
с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуш 
<p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање же 
, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гр 
дима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се  
аја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад п 
би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне ко 
њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљат 
ече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам п 
ужиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изн 
p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима 
 <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару 
 оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са такв 
Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S}  
<p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше з 
е.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине.  
ко коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута 
жи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола  
да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемир 
p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="cha 
 равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи 
још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обр 
а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi 
е захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на р 
ио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време д 
а стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију 
 беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био  
ност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само 
ојим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и смат 
ка и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type=" 
друге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања ти 
и нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви реши 
м и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек ви 
другу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што  
 те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помога 
та по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и при 
па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дуб 
учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си бриж 
о, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо,  
 та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану ј 
зована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати 
ише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му не 
акнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> 
редаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и з 
евару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече  
оје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник  
ом и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише з 
 са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, 
 главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мо 
p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку 
 учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности п 
може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сум 
сеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плугови 
пом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа. 
уше све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више 
а остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настоја 
 новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у к 
рујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отид 
стаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p 
овор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу  
ка да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна 
091_C1.3"> <head>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и  
били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их  
алеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај  
амење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан С 
д ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме  
оји му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за км 
ашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од оби 
таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протез 
исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КР 
рине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то врем 
људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те  
лили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до 
бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стига 
а, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Ку 
 са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајућ 
уз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини б 
/p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер  
Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипа 
иван сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и кл 
 може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем д 
 се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес О 
а у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како  
адужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој 
Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и 
 за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти з 
вако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу  
ћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да ре 
 да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb  
вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га  
опа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице 
е, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској по 
 — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече 
} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} А 
ељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеш 
Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају 
е поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи м 
анас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па  
едни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и чит 
ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type= 
ге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад свак 
нара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је поре 
ато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно,  
подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, 
ље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму 
 сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му бо 
..</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се  
анце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама 
 Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски,  
о да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полуна 
лаву на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да 
свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом по 
ак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угоди 
м ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав. 
ала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живо 
а извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га роп 
да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он ј 
.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми т 
енити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за и 
 њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад 
смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда т 
ету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А к 
/p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утр 
марале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак к 
лели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четвр 
.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни је 
ице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{ 
 <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја св 
, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њим 
у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гла 
, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — ре 
ва и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе парт 
овчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од 
им изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а  
ушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати 
 те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су  
ратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У сви 
овек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом 
} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Слич 
адичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било леп 
одили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим 
ли, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једног 
 во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста 
 да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи д 
!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово 
вана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, ова 
/p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе. 
ало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну  
зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један 
оја оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек т 
чели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснива 
 једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је 
ева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре 
крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради прогла 
ку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад  
ни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" / 
 и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се зб 
аџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева ку 
о казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба.  
лио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би мо 
бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S}  
јам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној при 
оји сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и  
ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехоти 
едно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погође 
ад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког 
p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита  
ву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину 
чикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска влас 
рке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> 
икну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l 
љиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Сте 
разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даљ 
 да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— У 
а још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гла 
аду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега ра 
 нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како 
са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све  
 ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била ж 
— не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предуз 
тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 
бао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је  
смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да оси 
под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињ 
ко себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.< 
е зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због  
диле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, шт 
да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само 
, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам 
 вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Ра 
Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи 
ести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> 
га огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке зад 
време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објач 
еше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— 
а друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње 
шком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења 
ан око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве 
40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад м 
раћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S 
слим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо 
 увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад  
...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се 
бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том  
п.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша 
ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу 
 капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али  
на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и дв 
 може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за  
чешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте  
 главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри,  
ви задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је  
је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљ 
о баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо д 
стећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре 
а шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту бил 
 да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, н 
.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „гов 
и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као ста 
„чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— 
— викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја 
p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, к 
 за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам неми 
ко даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава 
ај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пу 
нидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и 
 дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа роб 
 од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb  
 њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p>  
с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кућ 
е може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржа 
ј, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад  
лим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, ш 
великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља,  
S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— 
твар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, 
им дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од св 
 Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес  
онгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви 
резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили  
рану.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкам 
ели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му п 
да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он р 
ворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно пот 
маче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло ј 
 правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мо 
та јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пе 
 им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више нам 
и други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из варош 
 добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћ 
скакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди  
.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>П 
римаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала  
овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, ко 
едновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које  
има са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и о 
зе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама 
 и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити ку 
сла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p 
алности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се р 
киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па 
у себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак н 
 бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и 
 једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и 
у братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па н 
вуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрад 
турне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би 
се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му н 
за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, заш 
ега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p> 
падају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, 
.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.< 
 Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са 
шта није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер мног 
Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим  
ло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им  
редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад н 
о га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе 
 из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечије 
 дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А П 
дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно  
стара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком рад 
посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад  
 у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу  
p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест  
ав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда н 
ом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се заду 
оп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави 
S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не з 
, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друг 
 се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана д 
вор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Жив 
и миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мири 
 свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња,  
Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега 
ана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али 
>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, так 
емена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промен 
 Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само г 
о, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није 
ивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће 
 <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина ку 
ђе у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да 
 од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капета 
ћег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је за 
 Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово н 
и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равноте 
ом погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не  
а ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се  
љску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо 
ст, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те 
 више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па 
 он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим љ 
о ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пођ 
за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа 
за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S 
атили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и в 
/p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Пари 
е одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједан 
 и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у 
>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и ка 
сле Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против  
те успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас 
 он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кућ 
што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога поверен 
ојим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> < 
Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Им 
е дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Гд 
његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје  
и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро 
цу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике 
ову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио н 
ао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боже 
 се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати  
... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут 
ицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите,  
иховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> 
у жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега 
 рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову п 
авати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не про 
Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи  
послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема 
> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, тре 
 дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње по 
оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први 
љен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју 
 n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило у 
у смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а г 
S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па 
н.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Карав 
д стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао жена 
врнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече  
овек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев саг 
.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред о 
цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом  
 ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојк 
т знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.< 
аху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да сто 
ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже члано 
 права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, 
опови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја су 
е и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му 
ве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ј 
> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече пр 
д виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ —  
ем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толик 
би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп- 
да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Је 
н.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никак 
днице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца 
кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван у 
видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу 
и да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе 
ако је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње 
да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као ку 
пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А  
рима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, уз 
 да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без ик 
лите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема  
S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га п 
а лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њ 
оша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и 
вотом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, шт 
ће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се н 
о је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па  
старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазв 
е га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем н 
звао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би 
у нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућ 
кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху бриж 
се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио с 
ине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те и 
 натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира  
 у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са < 
на.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја лу 
рхалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш о 
S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван ч 
асуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара ун 
каза Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да вид 
 сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено к 
ина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} 
 данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога ш 
сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј. 
о задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој ј 
...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу,  
 и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џа 
 и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед  
ена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S 
 коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрет 
с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља 
 од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није н 
Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим 
 сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи по 
p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало б 
p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — р 
Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Чов 
 како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуш 
 зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе 
адаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S 
брадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> < 
о је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп уко 
ком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити пр 
принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о ср 
рилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали д 
ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем д 
де то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време 
 Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, 
них почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла см 
ћи шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p 
олагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јо 
Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n=" 
 да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће л 
 Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Рад 
ремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али б 
ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите 
{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће с 
ажи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, а 
тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачун 
шава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али уза 
и, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива г 
ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако 
меша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужд 
у кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плач 
стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више ли 
 да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постар 
дахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их нак 
очетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња. 
ких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке  
изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео  
 напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу. 
S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде 
 ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, 
 Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад. 
другу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-П 
Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, 
 ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p 
 на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар  
p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</ 
ога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ј 
о женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога до 
зи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати 
ази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време б 
сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бог 
о склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије тр 
н.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се 
ово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгле 
оби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду  
 Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем!  
 па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да в 
ио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — р 
авршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и  
изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p> 
оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који  
 и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за д 
 два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез та 
Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе  
, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде. 
тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји нова 
ји оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном све 
то видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!< 
 — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти  
раво кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља предсе 
{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— 
истити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, буш 
 кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако  
 подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-п 
азбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви 
и кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти неш 
арише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало 
р четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Ал 
проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Нев 
 у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи се 
 дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу 
у је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да и 
стио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— 
 орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за  
и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верс 
икако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> < 
 да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман ост 
 град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чуд 
ћима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Д 
 било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо  
ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</ 
 Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напат 
ажи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта? 
уљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће 
од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас  
олеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 
S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Т 
не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна ш 
, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била напл 
, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презире 
и тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.< 
о сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје бра 
ба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да  
сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет н 
 је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима  
ио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше 
риште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понаш 
и их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда 
кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} 
аравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква  
ну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи 
линути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном с 
а, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо 
p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп 
ича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место 
е Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, к 
е ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30— 
у свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространи 
а ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја 
даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и 
шке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: 
 мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код свој 
о читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина чов 
 другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S}  
.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>Т 
ло ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају так 
и учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Д 
ажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу д 
троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најп 
 Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матер 
а да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И ка 
 тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежи 
шаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се  
 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а  
ост да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вр 
а ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p 
 то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> 
д стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала 
. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Ж 
 као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срас 
им женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, ј 
 и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да 
е поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана. 
> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћиле 
p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе 
озвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задру 
е људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу оба 
оје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо уп 
аљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилето 
ање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} 
 загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им  
алемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До са 
даш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога 
 до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше 
ворно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да  
д људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А ш 
е, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да з 
>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згл 
 <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— 
 знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и  
ато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили па 
> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће  
по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бит 
и нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, зе 
тељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „она 
у пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па прис 
/p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се о 
е сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека 
е, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај се 
е, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад  
о, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb 
а из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају к 
 леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му с 
то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном ре 
 Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало п 
 се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} 
рем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у  
е наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко  
један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> < 
> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p>  
а ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не б 
мо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> < 
а интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако  
е је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — поп 
 Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакр 
им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идућ 
 Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже 
ом их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући  
ше ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитеље 
мили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије 
а да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде  
је ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направив 
ица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!< 
 тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам жи 
ају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плуг 
 да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле н 
а кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ 
н узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам  
ика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на  
на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не  
а дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— 
е, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештав 
p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> < 
ви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још им 
, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не 
адобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си река 
p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још 
<p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука 
лечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S 
 био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А,  
о немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде 
прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно чит 
удућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непр 
дила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто  
риге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само  
 упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су ов 
ратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И с 
е угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав ј 
 непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и о 
де су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато 
ту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколик 
омисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пе 
озна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се  
ове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложил 
рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло три 
кругу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта 
 боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учес 
стићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњам 
 узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме. 
метови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопа 
евању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обич 
мо у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години 
да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и по 
ам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо 
јити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Он 
</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не по 
Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носи 
, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> < 
уго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима 
 црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>—  
гу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{ 
ра за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да  
чно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес  
ину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се сме 
ње вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га 
дич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па 
ма неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе  
акнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не бол 
 Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише  
екле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и 
мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из  
вота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што з 
 бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио 
пију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Кап 
као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они 
ати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут преки 
очекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и сва 
 прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен 
н „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без б 
о да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш с 
 на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену 
ђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се  
поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пч 
и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n= 
 њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварнос 
, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p 
.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога т 
 вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капариш 
и.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шт 
е да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах обја 
и очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом оч 
ем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, 
се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути н 
и за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела збо 
p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S}  
 ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су ст 
себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужи 
а.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?< 
 такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарас 
!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до т 
зденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом  
дете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то 
лно, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеј 
онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за је 
ко, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован  
>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— За 
— ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегав 
 чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>-  
.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за ту 
 ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаг 
!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колик 
 не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имат 
задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на  
Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудиц 
до, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре св 
p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш  
корева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржља 
крену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S}  
кржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Т 
ост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље по 
 се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Стано 
</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Неве 
вали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете би 
пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла  
е тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толик 
е дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и др 
олитику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се 
адугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св 
на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи  
а је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре п 
сних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге 
Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под,  
ољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње 
 је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а н 
би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са 
p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву а 
 гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гво 
погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада с 
ожје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у  
.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</ 
пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти  
насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разг 
 да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти јо 
а запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му 
1_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима,  
упује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, ш 
ео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, 
што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла. 
>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купи 
а Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---------------------------- 
>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно вре 
е и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
е по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и ра 
ош од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту з 
није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем п 
.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема н 
патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разг 
ођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>—  
> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се  
 зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> О 
 раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га ид 
о ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У 
као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама по 
а своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком че 
и као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најва 
из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господи 
i>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Ко 
гову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству н 
удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер он 
брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма 
 — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобољ 
 поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога л 
по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским спора 
есму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.< 
ајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке 
упи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћ 
 бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио д 
>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с 
 их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за  
терес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и ос 
ше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту св 
ти са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био н 
ебе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, 
Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Ра 
ра.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на ре 
ије кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више б 
_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којо 
а немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко 
а, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо 
мљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деоб 
ђену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако 
де у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне  
два успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за  
су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за оноли 
какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу мно 
ла овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову 
е не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа  
 цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли 
пе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш р 
играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са 
пе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламац 
га је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо п 
ко су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S}  
м избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је  
усобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао дол 
 сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама,  
ек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - 
стане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке  
мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше д 
ве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу  
луг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — настав 
да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким сво 
вим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете 
мила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први саст 
 Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен  
 одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је са 
ја ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена 
ки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке 
у родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Ув 
 тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Кам 
ржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично исле 
 буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже 
 дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавог 
ругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је о 
ога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш 
хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а  
и ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код  
осао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу у 
да се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш л 
ожеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мен 
имо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде н 
злојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској 
ставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стев 
готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди т 
урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као пред 
ставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љуба 
аше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а ж 
 је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p>  
своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и 
 врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у 
петан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мен 
 чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше  
матраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S}  
вина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи поно 
.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским л 
р плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мисли 
епе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова 
ти ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ 
ом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Те 
 Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу  
новише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер с 
— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?< 
ушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад 
но.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога ко 
а прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову об 
ежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p 
ок није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жен 
p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био 
и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S 
ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се об 
земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника 
ка механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Ку 
.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, ко 
иваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства,  
ед и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорче 
/p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95"  
<p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рад 
, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешц 
има зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре к 
ама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је 
, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да  
раду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек  
ли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде 
и.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набав 
 осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица ко 
мљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе 
после освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је 
 се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобра 
асположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у  
очела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и о 
ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш о 
орба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену 
 Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна  
оји се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; н 
="SRP19091_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застад 
тву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пр 
</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију 
ре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа пос 
ом.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више гове 
поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Ра 
ркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми  
б, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бо 
човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било 
ослала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш з 
роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобо 
мљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p 
би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све  
ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не м 
ај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси у 
ите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре 
амо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milesto 
аво да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о  
, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све 
ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S}  
га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с 
ш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене пл 
p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да сто 
ана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у ор 
 песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу 
ахори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрби 
и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би  
и они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и л 
некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> < 
дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је прода 
, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!< 
сет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се  
о у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да 
 да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n= 
 граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св 
леда.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.< 
“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други љу 
м је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу брин 
пила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, пето 
 песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" / 
 је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине дев 
 али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше св 
 земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања 
задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто с 
је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и кон 
е разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема ка 
 борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Ј 
p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и да 
 које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене ду 
ше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред стари 
тигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</ 
ама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> 
ваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца  
и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учини 
 да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љ 
и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{ 
лога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по по 
...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна го 
ојим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Же 
 од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад ј 
рзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, 
ти тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стањ 
ивана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радо 
длао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је  
оликих недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за  
ложење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истеру 
 био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич 
 Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —-  
мају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А  
на, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, кој 
раће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут  
 поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева на 
рну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} С 
 то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p 
 заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти ду 
време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било 
 парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четир 
ке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су с 
 недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису 
ош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама  
новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устај 
н вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господшт 
е докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом на 
рећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи к 
 колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у но 
на и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим с 
} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече 
 <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети д 
е да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог г 
: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p 
ју, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а ов 
бодили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Ку 
или у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили  
 треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p 
 за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— О 
маћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div 
 код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро  
вет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, б 
Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, 
 пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху  
 па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па г 
 дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из з 
дина, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба с 
 и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има зад 
чно и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му 
решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та сла 
 Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога п 
и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Ј 
ли да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друш 
 прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану  
овољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежде 
p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</ 
угама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беш 
рио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није п 
њем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се 
 један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— М 
ај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађ 
>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пер 
и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се б 
а се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана тра 
 четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка С 
еше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви пла 
онела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и  
да би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта  
гову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за о 
 сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бо 
тарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица х 
 Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са свој 
руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично 
и весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{ 
, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера с 
поче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон сто 
ао што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било 
, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску од 
ш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј. 
и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како 
ави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, 
да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} За 
изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што гла 
мимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разгов 
тави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није кри 
љу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p 
ве, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p>  
оју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава 
 поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам 
и навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске пе 
је дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад 
нога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p> 
пштине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!.. 
 пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим д 
!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гл 
аопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му бра 
а од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни  
 сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице 
еље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на г 
— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Н 
логу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стев 
ези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S}  
, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од купо 
адругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек на 
ага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> 
и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно  
а њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невен 
дјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио гл 
ви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти моли 
 зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што  
оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га 
и крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{ 
ик“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на прв 
којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div t 
а њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да м 
о оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу 
дио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити бе 
ло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако 
зајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chap 
ама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — 
има, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући  
о!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиљ 
а им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{ 
ве славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти  
оразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале чест 
 и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубиш 
ића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Мно 
сланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим  
 у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p> 
ине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тр 
езовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он 
мо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола,  
с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у  
едао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сах 
 — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни го 
још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Ј 
зао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад  
 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продав 
 штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Шт 
рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, —  
ш за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор 
гуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настав 
ању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривањ 
дове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету п 
дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али к 
ван је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића,  
да и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на 
 принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесе 
? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљ 
а дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански пос 
дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже глав 
 неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица з 
 Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има 
 није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко 
же вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може п 
је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје,  
 можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и 
ко, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже 
ље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} 
т, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће 
а прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази. 
 значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило и 
 а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тра 
у помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за  
 могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранит 
окој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, 
етни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи  
ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Не 
дан од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из мале 
и, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они д 
и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за 
изводе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њи 
 и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и  
аци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више  
ик крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> 
у саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и ум 
во завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{ 
p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо би 
како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.< 
мао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шољ 
 рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им н 
д вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, 
ожно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је 
о који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и 
а синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад не 
и пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није  
трини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остат 
иже свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без поро 
а брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њ 
 да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред  
хвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му  
авгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви 
 свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Ал 
е дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају но 
чи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Раск 
 од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто по 
оћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40"  
> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S}  
затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, т 
амирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном 
итељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} О 
p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да ч 
 ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И 
у својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p 
 народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа  
љу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народ 
екао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њи 
 те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због наро 
ешили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључ 
е тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба д 
незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> 
д њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваш 
у, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек и 
дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун 
о рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
шло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави  
ин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њен 
о да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скин 
отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно. 
агати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p> 
се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, ог 
ма, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи  
од старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа 
ућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје 
ма.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она м 
рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Д 
колико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те  
 му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml 
че гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваш 
несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми 
ре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима,  
у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одм 
руга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравал 
а партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Он 
 на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци до 
 поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину  
ч и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се  
 наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да 
 дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — за 
могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пу 
{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове берб 
ше се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се  
Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твој 
и услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку св 
да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> < 
 за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p>  
ају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том ола 
а Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили прав 
д њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и 
/p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зл 
ри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога д 
 окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно го 
ање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина з 
, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и сп 
а има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> д 
лижити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне 
 оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да 
оворило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> 
 није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и  
сле неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>О 
здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задруга 
им! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њив 
ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну р 
тављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долази 
ула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно,  
еје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, 
то јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похита 
и...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућур 
рах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и дон 
е растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, 
и неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво  
оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико 
мерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упо 
ти два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до круп 
мо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је 
а му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо 
ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p 
 шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја рад 
ш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал 
диш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> < 
} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди! 
акој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћир 
.{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и  
да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" /> <div type="group"  
па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће на 
, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио сна 
у, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли  
 ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене 
је, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бар 
дионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Жива 
 помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p 
гу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не 
ћи.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћи 
 отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш д 
ије било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</ 
иси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар т 
>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, 
к сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана поп 
је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, бил 
и је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој з 
тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту 
ли од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и у 
ру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капи 
 ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су 
/p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу  
ти!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешно 
се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па ни 
скине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној  
 али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сирот 
чки живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље,  
е препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак пост 
</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге. 
/p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непр 
и пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше  
зненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако 
и, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу 
киваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али  
домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху же 
ној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, 
успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S 
ш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму муш 
д тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за им 
можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва  
на у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој изда 
и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S 
, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суз 
- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после део 
р ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затво 
гова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси  
 да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађан 
али Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди  
е би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срц 
заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на ј 
дмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо  
 да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђав 
е, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за пош 
ет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезн 
итељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p> 
одушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да м 
 положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро 
и.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ пост 
<p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и не 
е ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну п 
 а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им  
стима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећ 
маћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је  
цима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворн 
<p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p 
узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а ник 
маћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у јед 
 му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 
оножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док н 
ок сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу  
ало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе д 
нолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све шт 
 и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за п 
>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они от 
пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>—  
а то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам д 
о није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није кр 
 те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова 
еда још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S}  
викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела д 
не српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких ве 
че Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој  
ле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} Т 
 везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Рад 
 дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И 
л и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може 
идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прв 
изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољ 
друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само  
и радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, 
ца, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — го 
S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена 
ла!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не рас 
>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p 
</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са 
 лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да меси 
p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и 
и табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на ј 
 сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позв 
ама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабог 
 <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лет 
.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? —  
рављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је  
ла кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стев 
ли се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је 
утрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све  
киње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош  
е, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, о 
несеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какв 
онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим  
јаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Ст 
није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају њ 
...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да ж 
дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви с 
и сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мо 
акше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— П 
едседник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши  
зао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div>  
 сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама. 
но је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман  
/p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљ 
 твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај  
 имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <mile 
с мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали по 
леко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били о 
и.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи по 
подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Жива 
ујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи 
кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</ 
ачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“ 
д земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда  
15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш ка 
га проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену 
е питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на др 
мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од такви 
, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док  
ека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава 
оћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А 
кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за  
 Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу  
о ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти  
шемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман  
ш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило  
мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у меха 
S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора л 
товарише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и ост 
на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи п 
не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и 
дљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много поз 
 да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p>  
абрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, о 
е.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p 
а — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не поп 
шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводи 
 томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се са 
 „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да и 
 изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку,  
ашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="cha 
- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примед 
ију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан 
 бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p 
мена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад с 
ње.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбриж 
кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да у 
— што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да  
нете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до 
уше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се  
p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиљ 
ивану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живан 
ама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га  
кинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не 
, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А 
осрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда  
душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пођ 
икуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не 
/p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p>  
ш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и т 
Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године уз 
 нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, ко 
</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта 
се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, 
и.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се он 
— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам,  
ету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с 
и <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ 
снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог 
, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити 
а косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p>  
зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, ког 
 попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — испове 
иће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће тр 
д сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не ми 
овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p 
је?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти и 
ш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја т 
обим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де с 
о.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше 
>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну 
екламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p 
, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме доб 
ћа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p> 
<p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А  
сверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне 
ан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Жива 
шла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепел 
куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себ 
ли они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде 
м, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</ 
 то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изу 
започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Стано 
ити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи 
тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мисл 
 Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да 
мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља  
плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи 
цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>К 
ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, 
ач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова 
слободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљ 
ени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то 
вече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се  
ио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се ожени 
еци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па 
 <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде с 
ај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу 
драви с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је 
, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" />  
аку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја ј 
а у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их  
есније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у 
S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам 
ао најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> < 
аре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „ 
пун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Ч 
 се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе н 
лика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој  
а.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, 
лажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једно 
 и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана,  
рани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да уз 
дио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се п 
 посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја онома 
> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без ме 
S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на п 
 чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са 
ви, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Сте 
 целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан 
 знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се не 
p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, је 
ња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет вазд 
ли били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска  
S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а пол 
ану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешк 
у је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На пози 
одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај ч 
адост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с 
} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју с 
p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе от 
а је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже 
уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов  
.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје јед 
 него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта р 
пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабо 
ван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> < 
</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољство 
мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— 
ељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумев 
 /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене нег 
обро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да  
еј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— 
ко, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Жи 
ћи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама ча 
м ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p 
пут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с  
зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се 
{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме о 
на спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.< 
в, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичев 
најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће ј 
 донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сип 
несу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест 
ите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо л 
а више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незв 
рес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи 
де има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедио 
одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50"  
кву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп 
жи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пу 
пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> 
 кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Тво 
а за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S}  
, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па с 
и знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова в 
и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p> 
о Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да 
то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је  
е.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и прем 
Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p> 
н, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не 
у је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на 
Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p>  
сти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што с 
јем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш 
ук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се м 
адости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже воло 
и ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и о 
колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми  
па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он 
ити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у 
и један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукам 
ери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гоми 
докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кмет 
.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар 
орадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му прит 
.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газим 
 чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крад 
{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко 
ежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у  
 то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих брк 
ами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш с 
м око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{ 
 била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју  
ку. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га  
опају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћ 
е и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а  
у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање... 
ас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим 
дно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо  
а’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљор 
да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава т 
оји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, ви 
.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не зн 
еднако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S 
pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о том 
не изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p>  
 се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звал 
p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш 
сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад прис 
са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију 
асход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једн 
, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се нику 
и је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е  
узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p 
али бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине,  
а други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво 
тва, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним ж 
е, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга је 
 чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да оре 
 Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше в 
ори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободим 
ам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и 
д послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си доз 
ода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете ка 
а вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p 
 имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате ј 
 то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су  
це, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћ 
но! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Жив 
— додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</ 
акше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у ама 
е ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто годин 
аки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је посл 
о то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара 
д.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао  
сле, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа. 
 би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи  
p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и  
ко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором 
„Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> < 
ње једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи 
бав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи куп 
а му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце д 
.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А 
чеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и а 
 даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 3 
ишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p>  
вића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су 
окон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три го 
прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па 
ну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове  
такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда,  
е. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, ми 
ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</ 
а, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> < 
иде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи 
Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће 
 јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код по 
знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су ва 
живљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком,  
 инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>—  
уди, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафа 
ојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више л 
е престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметови 
ље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о  
родици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Бо 
пара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо 
е, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p>  
ке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката. 
 немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да мор 
 сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила д 
 од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес т 
а се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---------- 
и се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се  
> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузе 
сли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S}  
т дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али 
ки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитељ 
ом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ства 
и да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетан 
о, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и п 
зораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни  
 је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овц 
ао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљиво 
јтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена м 
икаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, ка 
 па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити... 
 шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>п 
оже.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем 
рчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{ 
их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном изв 
ебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се прибли 
очито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутал 
 ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брз 
ко опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разор 
ех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно ура 
х, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља свој 
кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} Д 
еца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, о 
е за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у цел 
 крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и 
 криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће 
S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам 
и ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо 
ће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар  
е могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досуд 
и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њ 
гура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана 
а Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чи 
ка капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цига 
дини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за д 
амо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут п 
уги рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три  
кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{ 
 скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише. 
ошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и нак 
у нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није з 
 је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на 
и мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете  
младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно.  
камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми 
 ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш  
е.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљ 
.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p> 
ро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси т 
о, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде 
 Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да про 
 су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве годин 
бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачу 
ом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам ж 
 често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима  
ли ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак  
, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену глав 
 рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезн 
ад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право каж 
 то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за он 
 Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> 
 <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се н 
ба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти нем 
мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде 
— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— 
ем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па 
— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> 
 не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели са 
p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p 
 хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе пор 
лану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам пор 
 паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар  
ину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, д 
да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и 
еби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би м 
цом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не тр 
вник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од  
од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и коли 
у.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се  
неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се ј 
у успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члано 
ира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јагли 
гне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну н 
> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S}  
 — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја  
се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја 
м растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважавах 
ништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не 
литику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутрално 
<p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике,  
 онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где 
 плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то... 
самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успел 
их политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је 
ли кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу 
S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше  
ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су б 
 туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други на 
{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла 
ило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добит 
које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад своји 
а тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта  
ако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити  
ј години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске  
Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега с 
е при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова  
 било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да  
рст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{ 
човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расхо 
 <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под ми 
ачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богор 
шљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо!  
ћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше ње 
ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани 
а, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и 
 залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p> 
уруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко 
а трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено  
ћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу 
аглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мо 
а седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше 
сте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чу 
издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот ка 
вим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p 
сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале. 
ега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p 
>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да тре 
вање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца ш 
<p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на  
е.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме  
, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Пи 
 рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више  
о сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, ка 
му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогне 
акција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>—  
чевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће с 
не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Виде 
трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много љ 
свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником  
аде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да пе 
и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш 
. која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те д 
а саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p> 
— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван 
з.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! 
} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше 
изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка 
е.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре 
!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није 
де мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш. 
„кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко  
на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војс 
 Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој м 
/p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па ка 
ани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и о 
S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Рад 
кидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај с 
ог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова ни 
са се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је звани 
е, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе и 
азговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с 
н се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</ 
утра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући зан 
 колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није св 
, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво са 
а.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како  
ари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ј 
ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — к 
дима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, 
емештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он 
ва.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак к 
>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова с 
те, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, ка 
маш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја до 
/p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан по 
сним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и л 
 Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. 
а им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у се 
је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузм 
а да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне 
> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много 
/p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да  
.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави 
мо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто р 
 и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте  
даберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети  
 <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили,  
ку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше  
p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без ч 
имо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево ш 
н.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се  
/p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— М 
ли, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, 
откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове 
е ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у меја 
Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дам 
наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у 
е да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. 
с је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, н 
рузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. 
е Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао д 
 пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе 
да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гле 
 <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за в 
>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за  
г над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од 
 и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини сп 
ругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као  
за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им пр 
p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад ни 
а су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учите 
еком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву пре 
мејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Ра 
, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један п 
е да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напун 
о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Ј 
 Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара  
дседник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се н 
ван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разгова 
.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав  
хани?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви н 
га задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљор 
и јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи 
народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двад 
 механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом д 
лакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> 
рове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан 
о су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за  
 ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети 
уку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Ка 
и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и в 
ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било  
зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залаже 
гу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се мо 
уди, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него ј 
ашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да гол 
ануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву 
посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавеш 
славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова чит 
 да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А 
ности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше ка 
ише Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спас 
кво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је 
и по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја н 
II.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким 
х земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркв 
то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држа 
да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плу 
а слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.< 
и, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први. 
, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауста 
иш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен чо 
евена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Жива 
</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.< 
ана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој виш 
лика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док  
е Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим с 
икако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује 
p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и 
! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „пореме 
лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јов 
вне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки  
чао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам  
 вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овог 
уководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био  
ердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S}  
>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна св 
> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он 
о је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман по 
д потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Оста 
н.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме ув 
ва“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се 
ако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца  
>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш 
да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту 
рену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо ру 
ови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p> 
уди, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То н 
иња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у 
</quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година 
и смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То,  
 певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла. 
е брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одр 
е своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодрасл 
S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде с 
радеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немад 
дући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију. 
ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије,  
.. требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице. 
добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је ј 
 уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</ 
орез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти два 
рећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p>  
{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за свој 
</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо  
а под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида< 
ти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес 
 теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је  
е, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако б 
о којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Н 
" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није ос 
адругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима 
а дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на ант 
уге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по  
изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једн 
а дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравање 
у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о  
чегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Милен 
у враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју. 
3" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако т 
ње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако,  
ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди  
мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш как 
им људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чи 
па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје го 
раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка 
о да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрс 
ра постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буд 
а венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Ради 
 красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше  
еба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купи 
гарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви  
ије, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује  
една свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је  
/p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо д 
на са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту с 
дбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила д 
 да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам 
чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здрав 
 човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пи 
 За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да ре 
га, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — 
 се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учите 
смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! 
стаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се  
друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним о 
> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и д 
S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како 
оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p 
има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у 
е да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив  
то сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће в 
шти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од си 
аља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на мес 
енуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не кре 
летом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком д 
ва. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. 
без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што 
асуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад и 
ова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше  
та ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву к 
 у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се 
исли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жа 
 <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на сл 
у ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме с 
.{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, о 
мњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се укл 
а о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Жи 
оспода.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Сте 
полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</ 
ало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни 
а дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако ви 
е кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44"  
и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам д 
091_C3.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљ 
 <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да 
да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — при 
задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општинск 
су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> < 
а, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми рад 
p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> 
p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесн 
чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан 
е паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера 
чини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и  
служиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана. 
ље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабо 
> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то 
 — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта  
— пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера 
сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни 
 стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Д 
.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено У 
 је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- П 
сипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескоч 
Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а д 
д катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како  
тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да б 
 <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пуст 
ва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>—  
зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кљу 
У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао п 
ао деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како 
ви.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између с 
немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>—  
 изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих 
коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и  
обитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далек 
а и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава б 
 и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И 
не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дун 
аје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пи 
 <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог,  
еху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са не 
оже задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су такви 
е, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне  
другарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја под 
зи.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне п 
и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синов 
 полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у ц 
 тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут пре 
жне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а 
углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне  
нуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из  
штина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S 
 мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу 
јка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту п 
 оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „ро 
ети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p>  
 његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препоро 
учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интер 
ебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако м 
задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитељ 
десет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Две 
вори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд госпо 
је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не  
носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљиви 
д мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити,  
аних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? 
 му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у  
p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници  
под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш  
а вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p 
шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене. 
ипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не г 
јим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задруз 
је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — ре 
ви пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter"  
избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — 
у ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не  
 јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрос 
и Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су ж 
совити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p 
! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још в 
 он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се  
ризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p 
жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича  
бог моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Ж 
а врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је с 
> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Жив 
ворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, д 
ала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, за 
ачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговара 
блеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, гд 
казала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхта 
 тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и и 
али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> 
сти Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> п 
зволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његово 
8"> <head>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни д 
 сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или пове 
нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Пер 
па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључе 
ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час други 
а знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш с 
Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу ка 
што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То  
ли нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало на 
д он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p 
ме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— 
гледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруг 
оп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</ 
 вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја 
су ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачк 
/p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, у 
између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и пос 
м ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг. 
е да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p>  
биљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту з 
д тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадни 
нда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад ка 
ше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова мо 
.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, 
утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} 
но помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште 
м, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље б 
— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њ 
 Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли  
.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљ 
 другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задр 
 друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питањ 
Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да  
> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узм 
ве, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, 
ече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други 
pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е,  
-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>—  
 мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести попово 
ак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога пл 
 колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао 
>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта,  
да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ст 
 поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p> 
вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Ј 
ако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу неш 
тво, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па 
та граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и бо 
у.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају он 
амо за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозде 
 вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како  
 умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо  
 свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва  
— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и 
ад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењим 
е земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— 
ава, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И од 
, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запо 
је је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
<p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри ко 
би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња п 
 по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при ор 
за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разб 
p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p 
 вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — 
руз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукур 
ук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} К 
 се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ 
</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да 
нај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и к 
а испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен 
 <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила 
 увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, ш 
ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красни 
!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да с 
еше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Жива 
з далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки страж 
голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забави 
салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и 
>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима суднич 
озвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па  
атим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се стол 
га, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али 
исан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p 
броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет д 
, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун 
 и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с ра 
е крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жен 
скочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђаво 
 за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, 
дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашка 
ветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте м 
олићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е 
ву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том  
љавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша,  
ове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих мес 
ице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ј, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.< 
се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни ж 
тила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме руч 
година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава 
а у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плу 
ни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога се 
о потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, там 
а антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку 
учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, рад 
наху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене 
Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, ка 
надној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Ради 
и стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу... 
вар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти  
говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живо 
ла за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама  
 они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на врем 
 свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се нала 
иловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуц 
ећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од по 
и му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним и 
, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао 
ри вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако да 
оришта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на  
приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Је 
јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{ 
јка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој 
т.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А  
е пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не 
Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако р 
ком раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи од 
а узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати т 
имера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S}  
или за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој зад 
 рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p>  
ије мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега  
{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће б 
едну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се н 
 и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет ду 
на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копа 
вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, 
лове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" x 
 <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорав 
/p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>На 
утира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p> 
је су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један о 
<pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такођ 
, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јаг 
ове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе,  
сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете 
равда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верује 
те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам упи 
, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Зна 
номе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентри 
— Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи 
ватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и мини 
муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Кос 
ба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их 
{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети 
отрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напус 
 плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној  
ад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена  
p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше  
ли не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су  
ти, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могл 
 ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак 
ир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лар 
е су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те  
ство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу про 
је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази ј 
Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надз 
ну стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зној 
а хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пл 
ако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорч 
те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се разм 
ла нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па о 
ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb  
ену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да  
мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после оно 
да, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремен 
битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју. 
ани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник 
им ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у поли 
к до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом с 
одштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам ка 
би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу 
их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> < 
посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Д 
учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и  
е и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче б 
>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S 
 које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, к 
ршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Ок 
и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та сл 
одсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:< 
и.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано  
жњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Ј 
ожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби 
м путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задр 
и посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Т 
ђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу  
носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се наго 
узмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и 
о дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од н 
тврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да с 
 само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један с 
ово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div  
15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за  
у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, к 
еј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти ј 
ем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну пове 
ртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озеле 
ана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!? 
жање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Ј 
..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p 
ће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у меха 
 џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, 
лиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових ка 
ка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су  
ера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке г 
ављају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угод 
дини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освешт 
ој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се в 
ва да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су 
задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од  
 ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан 
исати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше 
та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад 
Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Н 
ичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио 
Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како прав 
иновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" 
де да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је чит 
 шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Стан 
ош неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случ 
нутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разго 
а то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, он 
} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не  
о и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, 
/p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменит 
пун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и ша 
ардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити поп 
 ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>—  
а рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим љ 
>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно п 
а била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред к 
смо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпу 
и ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верује 
олесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно,  
о ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, т 
ше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пас 
а се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја сн 
ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p 
сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу 
се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хоте 
 но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Т 
еко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер т 
 вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли 
глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као  
 паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, може 
 воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на  
т мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штого 
ицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледо 
Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој чо 
заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је  
! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење 
, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру ра 
.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Ш 
 —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се 
, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним рас 
д њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме  
има у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} На 
ћи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследни 
чито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права 
лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</ 
смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану с 
е срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуш 
 на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њих 
испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста 
 оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Хрис 
старији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као г 
вити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, п 
{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p>  
дошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{ 
091_C2.5"> <head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде с 
сто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двора 
о и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, 
, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца за 
 па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи  
ним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе  
погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда 
арој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је расп 
о изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио  
Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{ 
е не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Тре 
кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" />  
лушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема ни 
 па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му н 
и увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним  
ли су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кмет 
Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве,  
>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше  
ве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће цар 
каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Зад 
квога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте годи 
лижи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира 
у.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај п 
лазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рек 
>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, к 
емљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен  
вде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чоб 
ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изге 
аки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораов 
тељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најте 
и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне ср 
ар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ни 
 Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.< 
поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на 
тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смр 
лика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама 
јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајк 
земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше по 
е ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо ов 
зи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузм 
 да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по л 
p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете кап 
ости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га скло 
 Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим љ 
шне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их це 
реотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат  
орадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године 
ке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, 
P19091_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SR 
и и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да он 
 и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан пр 
— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости и 
вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, к 
p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, ко 
е набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар  
о, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да 
S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљ 
и свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „ 
pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ дај 
 драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнич 
еобично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог 
 време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматр 
њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће  
се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти  
ед тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину  
та и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један друго 
та зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти бра 
упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људ 
вац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате 
узи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме 
 главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица  
ван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и  
обу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и т 
 јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу са 
 коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти 
анове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дад 
еће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурк 
: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај х 
о, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко 
ало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашил 
га плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки 
или Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац  
кву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окр 
ј дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намес 
 и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пиј 
засланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задру 
хвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу 
њу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан п 
ставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се 
 ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Ш 
— чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стој 
 их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапа 
але често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих м 
огли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под 
о задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијск 
а на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном д 
 дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, 
, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S}  
ти, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56"  
о је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућан 
 он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође 
S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други 
 што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{ 
шате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> < 
 како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче  
е и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорн 
 за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке 
 кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им 
 и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја  
а!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе  
ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из 
мо буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти  
уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду 
слу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} О 
глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натера 
 било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појав 
риликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и му 
гуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је  
д сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену с 
ену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p> 
 мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само тр 
о — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у по 
овна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ј 
живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводн 
ама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба ни 
 ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Жи 
је стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После н 
- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео рас 
 збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, им 
 док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p>  
ов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно 
ан устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, не 
не, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож и 
а пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је из 
екао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за  
и хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да  
осле сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, до 
игла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено 
песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што ви 
а овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше 
не.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и сла 
ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како  
е устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова ку 
д њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасе 
војој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредб 
у, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога  
ов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу  
и, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зре 
нове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јов 
— Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одм 
ри још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стев 
 изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p 
бично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?< 
ао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном з 
већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p>  
из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа н 
живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе 
ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, мла 
 се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му бра 
 динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњо 
ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од 
ху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима пор 
згледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне л 
таде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Ка 
ма његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за  
е отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? 
века, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на к 
 и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позва 
дичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога  
варе више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је 
.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека уз 
о.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и к 
/p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности поп 
свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је ве 
о. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и 
направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и од 
— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас заму 
 било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пре 
} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као 
 домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори  
 Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет  
 га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред с 
се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ  
еван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким 
век.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јес 
олико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им ј 
м.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку  
амо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо 
уше у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који прови 
ће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећем 
амо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мешт 
најете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите  
> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, н 
азумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Нав 
огу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправнос 
 ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> < 
људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на 
е говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање  
узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из 
их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p 
е и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољуби 
а изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди,  
вост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства 
акшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из двор 
њих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара св 
м у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи спо 
на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{ 
е мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједни 
уку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуп 
ога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шт 
 с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини 
{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека 
 Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али чо 
му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших 
адруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше  
мнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И ј 
рузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у  
ске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су мног 
 кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло с 
х руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас  
 на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева држа 
е воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и та 
и, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега с 
 ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треб 
са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и полити 
и си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напољ 
ва момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p 
о тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е 
о су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то 
 „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коре 
е не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па  
 одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку бра 
ити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p> 
онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала  
дите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p 
ера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пус 
и Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.< 
 седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и по 
> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате 
које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од ст 
вао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сеља 
а добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија мол 
м својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичк 
 јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућу 
дија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држ 
и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла  
биљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} 
ер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљор 
поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, 
p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто  
 узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама г 
 стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су по 
тева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем с 
Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бо 
ни веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега и 
о је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер о 
и ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче  
се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — р 
их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се  
ни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све  
са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич тр 
</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да за 
ма дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— 
заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете ниј 
и бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком изб 
 И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долаз 
ве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, 
Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну 
. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскаку 
не и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како 
остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале 
} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да ни 
мо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само  
 селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>А 
и да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо  
нију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином 
тера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <di 
дним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од к 
три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све н 
срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша,  
е читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко д 
оз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет 
 гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не пад 
авио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону с 
 туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек 
сну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с 
Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај пор 
е треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.< 
едан тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој 
 чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством 
S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у с 
раху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чег 
ећи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неут 
и...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила  
пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега  
авилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи 
 је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу 
авити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или д 
и.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгре 
лаве, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова  
авилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једн 
нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S 
S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су 
м и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да ј 
други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и уч 
 наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве,  
 Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Зати 
на радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... вид 
S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да 
вим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати ба 
.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.< 
ји не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу 
а кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у  
 по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сап 
купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S}  
 на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска ба 
, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на 
погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{ 
нам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју  
 само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње,  
} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сет 
о кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити 
ам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те з 
 ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> < 
ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да  
овадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађ 
/p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако н 
 <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом 
им послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C 
у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} 
па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div 
х предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и 
ко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена. 
и час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те 
за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама наб 
није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васи 
х дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно 
ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, 
} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му 
ећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и  
нтије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одг 
 О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Н 
ућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А  
 Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и  
привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад 
да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесн 
 народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, 
А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не 
ну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја 
 му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда л 
 Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама 
и да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам н 
 гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа  
кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или  
мажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер  
меј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — ре 
му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине 
, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</ 
авише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали  
м шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти как 
 купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, ш 
> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима 
мци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како 
и од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се је 
ешења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога  
 о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати 
рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи. 
о у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џ 
ун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа п 
— рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</ 
матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој неш 
ђења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом преду 
кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и њ 
 да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они 
/p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте 
лици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: ј 
емо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— 
але у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S}  
ла је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише 
о слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне,  
помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају?  
одиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине 
пео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре 
.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет јед 
ћана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом 
ехане.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене д 
...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојк 
p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо п 
ара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S 
 слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су и 
 се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих У 
ојим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покрив 
без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изорем 
у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне  
гне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало г 
а се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толик 
м, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! 
су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>—  
мемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само п 
 коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежил 
 а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, к 
 нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, гд 
нда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, 
{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан ис 
мевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због  
ишљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од ос 
о, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види,  
добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече  
stone unit="subSection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, 
>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру,  
, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и  
ихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху  
ар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај ка 
ве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале  
зношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} 
а сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни дос 
их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не  
ана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на  
једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рек 
дек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пу 
е вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се вр 
шли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председн 
онудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје  
орност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све  
еда у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на кра 
роучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице за 
није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо  
ачине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p> 
ут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја мес 
а живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисел 
ман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — од 
га праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио  
 родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су д 
на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузб 
че.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас з 
з да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше до 
јавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} О 
е сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен исп 
упише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под по 
то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разу 
 осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слуш 
а.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба  
 ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похи 
S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пре 
им својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима: 
нутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p 
/p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи пат 
ван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p 
ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, полови 
p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се 
акије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и н 
поведај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје  
 ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пи 
није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим п 
Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Паро 
иван подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још  
 „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране 
/p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>—  
рисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га 
ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћ 
у стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће. 
„политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је ба 
аљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се ра 
А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет 
мо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш по 
, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и ки 
</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, мо 
p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући јед 
уде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не 
а га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па  
н у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учио 
> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, ника 
а и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми 
ле видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на  
ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онам 
</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било 
словио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о приче 
p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао сед 
ога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познат 
</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа гл 
ар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да  
о у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и  
р можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућује 
Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да доз 
вакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — 
 би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p 
пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није  
беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стај 
инова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује 
е онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се у 
ad> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задруг 
ајпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њи 
тересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је  
вац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као 
си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме в 
олове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и она 
атити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, 
решних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова  
 <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови  
та младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећег 
 би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате л 
но.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме ра 
чне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхић 
 није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{ 
тирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара з 
p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у  
амо да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за бра 
а кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, сл 
p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти каж 
попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом 
 од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</ 
и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— 
ко време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитиват 
рујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову 
се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, 
 Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а с 
чких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда 
 зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ј 
у.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} 
погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на 
 нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи 
 пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама  
радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они  
 без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман ј 
 смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</ 
ди, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич 
ао незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у  
ше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му от 
 по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проуч 
лушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је 
ш не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вам 
 и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и све 
нуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помоз 
јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога 
тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава С 
задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобрав 
ћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема  
е само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему,  
, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ с 
а један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разгово 
регну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, п 
</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћ 
</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учит 
дан с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га с 
шта да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти  
 се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути и 
л овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Куз 
 Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S 
- читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се с 
 А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. - 
дич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.< 
трополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друш 
ге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке,  
авише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп 
заре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена з 
горчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге 
 утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и  
а орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара 
.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb 
а ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме з 
нице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о  
је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после  
, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вред 
оче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p>  
а, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, д 
, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу  
ом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дан 
ледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму 
е стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене. 
 кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај  
к сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> < 
ја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задово 
/p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, са 
 прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи с 
 <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb  
на шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све  
ати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p> 
руги су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за  
м и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је 
иља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ће 
лађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало  
 ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео и 
! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду 
несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колик 
ја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушај 
 Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p 
се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S}  
у ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима о 
ајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми т 
игао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође  
едне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле 
ј део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове,  
се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја 
и нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и 
 беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између остало 
 да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>—  
ош од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам 
 пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Куз 
ејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином 
х.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломња 
инама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, 
 Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису н 
 нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се  
ече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја има 
иља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — приста 
и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да  
имаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран закле 
 ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без и 
 <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше д 
род, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да с 
ди побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и з 
је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, 
 непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може пот 
оше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим  
ни се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све из 
>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова у 
p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и уч 
му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пор 
есавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне  
а ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао д 
у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећ 
— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, с 
дњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није н 
о живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта 
и њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на 
 — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану по 
роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде,  
 на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између ње 
емо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који с 
е и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра 
, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} 
ом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теб 
 решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где 
дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учит 
 судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и 
уло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и св 
 он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра ниј 
- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучи 
беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, 
id="SRP19091_C3.2"> <head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос ц 
ле даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима,  
д му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешко 
> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила др 
е дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} 
ност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на р 
, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на дв 
 се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, упла 
{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час 
празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требље 
чевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.< 
нутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину к 
и питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Ца 
а сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други 
ад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Жива 
омишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница круп 
ену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман 
већу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима уж 
испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколик 
тојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо. 
у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли 
, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с д 
 по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке ст 
>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за си 
} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{ 
еторици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове 
} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Нен 
ни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође мн 
А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез не 
орезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтереси 
ерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незн 
а, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе ш 
ајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две  
иљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста дин 
Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би треб 
ца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потраж 
оји је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро зага 
 Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачк 
Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 
кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест с 
гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађе 
 ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, те 
>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> 
 новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљ 
/p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну стран 
 је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема р 
дну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником,  
има, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од ју 
је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због на 
механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Друг 
интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. 
м пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу 
едседника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан сну 
 ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да  
уждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, а 
ат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све ос 
> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштује 
љем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>—  
а споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као 
е брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: 
 свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запази 
ена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова  
 се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поје 
алутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пу 
 плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне сна 
е да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ра 
ничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у до 
вим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим посл 
до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{ 
 бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатк 
де.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова,  
А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре по 
 свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем 
и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и ч 
ну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш 
ви брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p> 
l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам 
е делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Ради 
еља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје ил 
аћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били 
ше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом  
столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздах 
по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која ода 
у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру 
време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p 
Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу  
 одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— А 
аци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теб 
бе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p 
нагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш с 
</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаг 
них политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим  
евана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану  
p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћин 
садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигл 
а стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и уп 
пет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ р 
ду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, 
једнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава на 
мо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</ 
ле тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ 
убише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних с 
главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно бил 
гао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљ 
ренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’ра 
икад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и 
о зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмоље 
од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> 
ши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче ов 
да се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невен 
о може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Ми 
 берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш  
ће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те 
 у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђу 
 ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга  
 тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску  
 сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у 
тео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, црт 
рем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— К 
о сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и з 
ином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки  
аво кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ов 
 одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да ра 
а проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Ж 
било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ д 
јаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са к 
ека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> < 
емља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето 
 Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био  
 по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, 
 воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управља 
ротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запа 
ети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпоч 
већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критик 
иван смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти 
</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја уз 
н морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште з 
<p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о т 
ка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жен 
Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде пра 
усрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S}  
прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад те 
.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мисли 
<p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стева 
нити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> < 
знале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мис 
живљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О  
е јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави за 
ече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер чов 
<p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим н 
цу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Ради 
то не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да виш 
е тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив о 
орила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, 
ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А 
ицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је  
> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се. 
так осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодн 
оћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <p 
игови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p>  
и.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда  
ија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући ј 
аш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш —  
 повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ  
 он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.< 
p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има? 
ина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, 
 да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај све 
он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје пар 
, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати 
Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p> 
снивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понуд 
 најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p 
за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ро 
гон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове 
 То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад им 
p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца.. 
це.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра о 
е црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није  
сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се ком 
амо сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од 
епо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шт 
жу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а 
шао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да с 
порове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је ред 
ила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што  
цама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара  
, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је за 
олико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, 
антаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичн 
, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпк 
омагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привре 
и ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав 
не у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око 
задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да 
 уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усх 
чета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и  
ника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> < 
 једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо,  
де договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да зами 
ној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичев 
 то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи н 
ељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задру 
иција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају проп 
кође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из 
 ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље 
.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога неприја 
узи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу 
— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што ј 
м за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта  
ли налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да  
ли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести 
о, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси т 
шаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео 
 ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама  
 ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје 
реме и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао 
 n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати 
раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да  
ласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и  
ти.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица,  
 прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад 
ази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остата 
ка.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p>  
>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и пон 
pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Сте 
га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она  
. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} 
не ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли  
а видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пу 
о у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше ма 
ивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“  
од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу  
п-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске наг 
</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разгов 
ушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а 
етролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по нек 
 да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — уг 
такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима прија 
 у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну,  
љи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, кој 
ога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што с 
више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада  
тупај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед 
ах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — о 
у је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни бе 
ледњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој. 
гнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: 
о.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао по 
 и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} 
аш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли н 
утито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро,  
те до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отво 
 Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе. 
о сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l>  
ута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван 
арад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене  
не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би са 
} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша 
уња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас  
н-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми 
 њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} 
.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој ку 
га било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, ле 
ло причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, т 
етине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задру 
прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— До 
ож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се 
ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То са 
у окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем св 
 Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је  
 полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре пом 
ј, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наг 
ан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпо 
ри је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко. 
, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Ку 
а радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој зад 
о учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе ре 
ци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера избро 
 — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi 
угу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, 
правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за  
пише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти 
 снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислит 
афани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залут 
ики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А шт 
истар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај 
азорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан  
</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке з 
еста, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се 
 да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозн 
казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на пра 
Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се 
бљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Он 
у и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд 
ву подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их пову 
ови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе: 
ругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења,  
ета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S 
да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и зака 
 да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да 
ерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јаза 
омаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да тр 
токе и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умањ 
вез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик о 
е партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ом 
 нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у  
 Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако 
аје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом ор 
 онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једн 
 да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само пок 
воју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падн 
, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! —  
p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти  
сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{ 
не задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држ 
 књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније спр 
кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска прос 
о није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смир 
 стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и 
шао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi> 
 <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, п 
е 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 
рошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богам 
једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> 
5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За ж 
 не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколи 
га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ос 
едан рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш св 
ругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.< 
екнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћ 
е овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то  
 и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву зад 
и он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре ка 
 цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађо 
т, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли  
ети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је  
дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом вел 
љ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председ 
рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена бр 
 да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и у 
дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгу 
а кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" 
д виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том 
рош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се поп 
ламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. —  
аоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волов 
 да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре вре 
о што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи му 
ради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од ст 
ма берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, 
а сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да про 
авом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, 
алопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да в 
 сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, по 
.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све уд 
мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до  
} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како  
ј под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену глав 
> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант  
ене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да пок 
p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му о 
 покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олаб 
и само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котло 
уда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока,  
рво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви 
им задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-П 
ић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више навода 
мах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јов 
 могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, н 
 поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div ty 
ен плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 дин 
вачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар н 
у имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овог 
Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од 
 намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад  
а.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела би 
адесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још  
о беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ва 
овнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те ње 
вредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ 
.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се  
 још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова  
рује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп 
ачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако 
х закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из 
живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упут 
чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па  
 у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују  
е заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S}  
 <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски 
обро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје стар 
 ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако  
о да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго 
.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам  
од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове ча 
 — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> 
ојмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су  
ивљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S}  
C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од 
жете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако 
 и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>—  
елу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нем 
 су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па. 
ко: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршиј 
, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новц 
 рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— 
 мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево пог 
клетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али 
те ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p 
и имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мај 
 он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу прем 
и у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одгов 
у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начел 
аког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну 
бе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и  
коше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога к 
 разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не м 
ат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријат 
 и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би 
> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и 
 критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајил 
ра.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и 
е више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, бе 
држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зб 
први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p 
 лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на с 
> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слу 
мшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, пор 
едам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кум 
.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што 
 опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Рад 
ним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате,  
} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест  
да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера 
</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је т 
 товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмака 
один порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој 
 Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па 
век да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> 
 „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабук 
ило од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била  
{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико в 
ишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледа 
 сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних  
ј се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге 
, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат  
ад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не стр 
а..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, 
ви пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо д 
а имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовач 
 надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече 
 вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива с 
те људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, к 
 се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште 
ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка пит 
, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и  
лама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво спораз 
олико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те 
да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Уч 
један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слуша 
 натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није 
отмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, 
, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте,  
гозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, 
 рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба 
осле можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, 
купили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече  
, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и о 
реди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито  
рвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, 
ужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{ 
>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} 
н, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и прен 
 и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних  
ву дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву! 
га мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш  
4" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече 
 не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи как 
мо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ам 
то у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу 
ок није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, да 
S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фе 
у су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођ 
{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, п 
е нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су до 
ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту 
еба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да нас 
} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто  
 би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова п 
<p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а у 
} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних по 
у лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и де 
о.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А ка 
S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „б 
о себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, пребр 
ве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</ 
 почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p> 
ри и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси  
агње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да  
> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мо 
те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, 
арлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.< 
дич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода 
у и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже д 
Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Жив 
ечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју  
је изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, ц 
 за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од 
мо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, 
 не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S}  
Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор 
{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, ш 
Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек м 
 Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелењ 
творни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазв 
и а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су ч 
ачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан  
на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као ма 
авише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову 
 био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он б 
чак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну јед 
p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти је 
> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није пр 
 другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и јо 
им напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромиш 
о Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потре 
и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </di 
>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припр 
агање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак с 
="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се 
и правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, кој 
 неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био  
абилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на 
 штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: д 
етак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, т 
ype="group" xml:id="SRP19091_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div typ 
ицом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали  
одина није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на  
 <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделиш 
ене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи разд 
 коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима 
био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису сам 
а им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не о 
од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима  
 Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти леп 
од научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином 
би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} 
а пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше приб 
мо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је гла 
 ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрч 
а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S}  
али изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. 
вру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На св 
 Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао 
 видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви  
ао на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно в 
се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} А 
амљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се са 
стравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се ка 
ан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да 
о и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, бла 
оже послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва  
} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да слу 
ица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с т 
у <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење 
али да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се 
покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом 
е, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео  
 задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да жив 
телину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за т 
другару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници 
 истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште  
тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и до 
себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руко 
ад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p 
мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и оп 
д силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни 
за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за  
товао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу б 
ошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окре 
е и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C1 
попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се  
 ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка б 
е у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ош 
м тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, 
 Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покри 
 то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их ка 
рам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голот 
штински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту. 
ожете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— Т 
 више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која  
ставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је 
атљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају сред 
а неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван  
имну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађев 
{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неум 
 задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нис 
асуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не  
то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они  
ни седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку 
вивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Упр 
тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо  
.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичеви 
поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада н 
 греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше 
Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло  
еђу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нит 
жи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погину 
а.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни зами 
ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдњ 
 <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свет 
ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаи 
и за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш 
 причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кр 
 главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n="75" />  
> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта ме 
ђоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово з 
вожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оста 
атагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свеч 
томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и цело 
ти, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети 
ме</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа к 
а у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих  
аћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравос 
ли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном моли 
нога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на по 
S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј с 
 Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаш 
 ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљад 
 унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чини 
па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Ср 
о му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што 
похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида. 
е да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе 
ну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те  
 било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> < 
тани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен 
ебацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну  
било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његов 
.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда брко 
ђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше по 
</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ 
еван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Жива 
цу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S 
о уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а  
 и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га о 
било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуш 
ланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p 
ш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, по 
одигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ на 
седник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од ње 
беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао. 
ко видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало  
ни нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окр 
вим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, пре 
а дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заво 
 би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу 
чину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, г 
а се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја в 
ад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадош 
повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, кој 
јте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље 
м комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело 
ре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана ник 
је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај 
p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете м 
и, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Ал 
а ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задр 
а, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради. 
н је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— 
 долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба н 
, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, д 
м политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим р 
иче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом по 
х ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто вр 
бману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти кара 
мо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.< 
изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекал 
ам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па 
војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да 
орезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће 
асе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се  
.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме ос 
м селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог 
братне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мал 
ранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло к 
 његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се њего 
} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb 
рашна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да  
оп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан би 
па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је  
ње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише им 
 Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристал 
ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе н 
бу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="chapter 
вуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њ 
 нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за пр 
овима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће 
ређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Дру 
ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем 
немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче 
ога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годин 
к која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али  
а његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији  
да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вредел 
вне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једи 
} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи  
, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l> 
саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се  
 иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. —  
ога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова 
</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко и 
вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама 
е, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављ 
ич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја  
</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ов 
дим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на в 
/> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, просе 
ок најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад 
де с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах за 
 и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговим 
чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихов 
о сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје сино 
дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да  
ао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж 
о се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћ 
 клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесел 
атности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млад 
/p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја н 
оду нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредн 
 предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му 
се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу 
ђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој 
енад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за 
е, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно  
авају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовил 
о бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Је 
 да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се  
д о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко 
овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изгово 
би ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> 
ом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, з 
а добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је б 
з лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу 
етање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку 
19091_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>ПРЕЛОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C3.1 
 без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, 
аја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он 
који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S}  
 <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара. 
итика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један  
ла на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише све 
оглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ов 
 нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје рук 
Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. 
о и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједи 
попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — пл 
 бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пр 
задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари ву 
толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд 
ем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам би 
као да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовни 
шкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну 
 да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p 
аовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у 
а, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, кој 
е непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан бе 
а чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јади 
нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, к 
реди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и  
/p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p> 
 капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} З 
м од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са сус 
 највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер  
ла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ 
 су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако о 
в, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти  
 /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</ 
, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ ос 
пех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни с 
 које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S}  
мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило  
авамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?< 
у донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити. 
 и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да види 
 пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</h 
извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да 
и и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих р 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПР 
желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према д 
ша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо с 
он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p 
дан повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од ст 
сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи 
несе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту  
ју, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђело 
олике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му 
жем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав проб 
з девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу  
..</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени т 
смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, нег 
љно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја 
>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до враг 
у недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред 
</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а з 
и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку 
 да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> 
а ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S 
сле радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>П 
цом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати 
. — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа ис 
ем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на  
 да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени попови 
 би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану 
Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У 
арода.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану с 
ли треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра  
p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} С 
општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показ 
ића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с де 
.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И там 
далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас 
ра.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— О 
>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзир 
, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> 
ниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сме 
ати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{ 
и за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у на 
ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према 
и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „ан 
> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.< 
.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише зе 
могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разло 
p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставит 
учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је с 
} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ 
у на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и догов 
 наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>По 
грађивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, 
по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамиц 
 десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за 
нула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у 
их места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „ 
ја те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је  
а суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више  
Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p 
 га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића М 
а кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмо 
иже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сото 
и, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети по 
 — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу  
ма, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвам 
о му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дуж 
бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! 
се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна с 
 тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где с 
се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој при 
66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопр 
, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закон 
вала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога век 
дичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини 
о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером,  
 Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — до 
ве.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Ст 
е наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> 
газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не б 
х запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекивах 
и хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора 
ад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се  
амо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане 
 време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Ра 
ма да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пиј 
 те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога,  
— насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то  
вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази  
стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!. 
и мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разг 
, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху 
брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би 
с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи 
ијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и раки 
отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али ком 
ц са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру једа 
алили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у 
ирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчез 
адруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за 
i>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, се 
 су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула 
ац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{ 
оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те бла 
који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног  
о што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на 
 до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљора 
да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет 
упи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распити 
и знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бад 
хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и п 
 дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, 
ост председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу 
 n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућ 
за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, п 
 задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> 
дредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте  
> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико б 
 дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га 
 то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особит 
091_C2.4"> <head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене  
на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се 
ти из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му  
падао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, кој 
9091_C2.7"> <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло мно 
и на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно 
амисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две 
штољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у то 
 што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други сас 
ич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којим 
н страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други  
вет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напори 
/p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја 
едеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чист 
и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна д 
p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком 
манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 
био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена 
{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је рад 
ва Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће  
мо за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у рад 
жђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.< 
адич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена  
а на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S}  
м кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми  
ко ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно доба 
и Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам же 
ова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље 
звестише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни од 
>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртв 
 раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p>  
не људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их н 
 а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао  
своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува  
икако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашт 
ркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправи 
ео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одм 
ави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио 
 на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега с 
да очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нем 
а ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после ув 
ше, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за сво 
адичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном к 
5. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто ме 
тао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превук 
“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непо 
 да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први  
куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли 
ави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гиба 
ма побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко  
.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали  
 И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање во 
 су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председни 
т задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде 
пе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после нек 
ку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радиче 
 ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзеку 
не Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Жи 
 узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и 
да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала п 
за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући 
есет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у св 
ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52 
!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, мо 
у цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његов 
в и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, 
био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} 
ством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне  
вити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице  
о одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се  
давао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p> 
, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S 
орици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких 
астрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са так 
ен плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том се 
семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој раз 
 кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и ж 
 сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју 
енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога д 
ло да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич до 
 испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну врев 
миле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан уз 
иљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окруж 
друга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и ба 
це пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним ток 
 сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на њ 
ди се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от зад 
 метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а ник 
 Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалит 
телине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лага 
Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао прек 
.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме п 
</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер н 
е пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свр 
равам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, 
да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће ва 
љала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га њег 
 затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек 
већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" 
бог народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега  
иде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћупр 
звољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и 
о ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден 
апазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати по 
 да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} 
 речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера 
н се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашк 
ом намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и д 
м и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се ди 
 да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакши 
 му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вере 
!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то ни 
 човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p 
Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписат 
 човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље 
.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара  
промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога 
 да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Д 
p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пуно 
Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, 
.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад  
ао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај док 
p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> 
рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавешт 
је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упад 
а.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године  
 /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада 
S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже  
 излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> < 
мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би ка 
треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер  
/> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствар 
блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он ч 
пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко 
ма а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да 
 Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрек 
 од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу. 
p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало  
 чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, ко 
едљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залог 
вом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да п 
скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди 
, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S 
Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у варош 
мешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а глед 
им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да с 
еше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, 
се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да  
ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом  
 што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и 
но, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Дете 
рби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како 
мејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и  
орили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p 
боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несло 
узман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком  
утно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није  
Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их св 
на његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И тама 
као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни па 
и се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацка 
располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли 
к не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи  
би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину 
баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само с 
 <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тре 
> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад с 
у у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја т 
 својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.< 
ме напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев 
роз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову  
осао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд т 
hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Ш 
.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да раз 
а у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с вре 
 Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</ 
као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њ 
здвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим  
.</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад  
ах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> 
ушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупшт 
а свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевен 
>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка 
и и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Ста 
стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapte 
внодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако зна 
или право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измења 
ини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p> 
 његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доноше 
државање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме с 
Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да сад 
енама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја  
 ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, 
кну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.< 
то, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запам 
Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од  
b n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p> 
 кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И о 
ких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвозд 
унца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’р 
о лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, 
овалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају по 
Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</ 
 <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., у 
јка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p 
 произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад ч 
ет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозни 
Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Б 
једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „  
продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него 
сну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Бог 
ога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оста 
це оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча 
ежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер 
 Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та 
е и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила  
е уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна зам 
 лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Сте 
је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест 
пут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет 
рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти У 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да  
>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље  
 Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат 
 за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромо 
вој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он  
ају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} П 
мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p> 
 страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће 
и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту  
.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисн 
склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде пре 
у у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим дом 
 и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спот 
и, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавг 
д смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није прокл 
вет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган 
препасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p 
е си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb  
 недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на два 
ке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази д 
динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, к 
о му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повади 
потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја ра 
, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунча 
 тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен  
а и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху 
<p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће т 
А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље 
 Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да 
разан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партиј 
је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми с 
hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препоро 
ање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака с 
лепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одре 
азгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељаци 
атак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш наро 
 испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили 
ас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{ 
{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други поди 
ред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање  
> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета 
а се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S}  
да други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као 
био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се  
 Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под  
мања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти 
резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише наг 
84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</ 
зврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да  
оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана 
b n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — 
е тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим пл 
могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржа 
м једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Жива 
пала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше  
ији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још  
 показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном наро 
ривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него 
ругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имај 
им речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми б 
да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за  
уге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p> 
 ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колик 
ултурни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} 
на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног жив 
ече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} За 
p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше 
да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>П 
ава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један.  
одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је кас 
у само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре св 
идиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиг 
исица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене  
 галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ста 
и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало измени 
хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у шко 
није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p 
чењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насм 
ао да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у 
злозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на  
 хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} О 
 па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то  
воздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— К 
Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда 
лецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поч 
земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе 
но.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Жив 
е налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Ње 
нду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе 
робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Ради 
 је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаш 
ој седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:< 
и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене  
другарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљораднич 
ресијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана ж 
ако ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:< 
 <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити з 
/p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" />  
а, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни по 
— рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за ст 
ше упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они 
, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњак 
даху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за р 
 Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, з 
а каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој,  
склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше  
али, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пов 
сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упре 
е започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном 
.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја 
е своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p>  
ше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше 
 могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао са 
млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика од 
не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво 
авга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са  
звади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче трав 
аше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их 
друзи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</ 
 да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, о 
ећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија 
ад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише  
д какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дам 
ма у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, ка 
штина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежаниј 
</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и  
сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не м 
S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шт 
 да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> 
 Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилет 
уката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где н 
за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p 
— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће 
} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Р 
, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и  
 толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пу 
 Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји 
p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити 
но, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живан 
омовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно  
слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам 
жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није без 
ма пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу  
аква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на ј 
и.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и 
ћа, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радо 
к се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручи 
кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван  
ос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све куп 
ност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без  
леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима 
 не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до 
што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен т 
овари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше 
 обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и 
ворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како д 
рну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стев 
ца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким 
го кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.< 
} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје дру 
— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не  
згледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
опале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>—  
ељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја цркви 
 зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане  
в из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа поди 
пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S 
 спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненад 
 не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окус 
у годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш 
о забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је 
ао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да  
јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече  
снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час  
ну тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и нар 
1_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку  
 се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујет 
> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — вик 
тири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учим 
 судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновн 
и.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала де 
пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до кап 
се на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> 
ве.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зн 
 их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А ов 
а у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то 
је и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљо 
 мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на  
 они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душ 
 теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај 
е тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они 
о? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него  
руге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је  
ко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш  
м треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} М 
 те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном  
 вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен п 
а жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се па 
е донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на 
 тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а н 
изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало,  
Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи 
е далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где о 
ди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је н 
им газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио 
ља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, м 
тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о 
у оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, сам 
реживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> пого 
људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су зна 
о џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од ти 
суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српск 
на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — от 
 смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо по 
или нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти 
то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, а 
вати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, д 
оје је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Ка 
онуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то п 
су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околи 
м исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога п 
{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да 
ко која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора 
 цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И та 
, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се 
опу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и дет 
с да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један 
<head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељ 
} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и  
 на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели 
ушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане има 
учи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станој 
у!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио!  
е па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, км 
 ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичев 
овирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бист 
 <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само тре 
еђане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ће 
, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било зг 
p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови ста 
P19091_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност г 
ј своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задов 
ља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан ч 
 преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљи 
ад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p>  
 беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да 
евесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужно 
ога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— В 
 снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да за 
 примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи 
едне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напо 
о споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{ 
а кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница  
 мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док нап 
е?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до ме 
 ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми  
еш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!.. 
јих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, г 
о.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Је 
— рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчел 
ва или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго. 
пне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, 
ви?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго 
 време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по  
<p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ј 
, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигр 
а Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио пр 
ди били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јов 
 А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо!  
врте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ  
се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за 
ита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000 
ђени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан 
ажиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби  
а:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и ли 
 <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај ис 
: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, н 
 упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме 
ад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Зе 
у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> < 
еобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у пр 
о, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жен 
омирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, а 
ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један 
еба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питом 
тичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је за 
поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту на 
су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао ш 
деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дан 
 и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и л 
 паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ниш 
ине, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, к 
 Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може  
чекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу  
пита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S 
дичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац рад 
pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу 
и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће 
е ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће  
ерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они 
Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукур 
људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављ 
пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време д 
а и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш о 
јим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> 
има стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеб 
з свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нис 
 што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар 
е сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" / 
него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш б 
 и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера  
ећ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми  
е, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера  
ијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више  
.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него м 
једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „З 
ке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним с 
очитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који  
 рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног раз 
p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и сме 
ј Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам 
заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако 
ешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху про 
рићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једн 
ко хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с о 
да</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у сел 
p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рач 
о, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу усп 
 али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се  
, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож  
су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато с 
а је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао ни 
зложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} У 
 посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бог 
 од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у 
о ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p 
 Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је 
ико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу 
е ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнул 
} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазо 
ност и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако тр 
сто што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да  
авање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије откл 
препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће парт 
ини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећ 
мо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко уж 
да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их 
ете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Е 
ти.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако 
а забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>—  
м о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке  
а се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да пр 
ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору 
ед њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p 
 Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп- 
у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p 
е у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади П 
 па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да 
и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заб 
е трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад 
им покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то 
н.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само д 
дрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и ра 
ио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божј 
.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање к 
да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато  
емљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодн 
ивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан  
имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше  
и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то б 
та радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Жив 
 буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу св 
p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седим 
Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми  
у, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и од 
да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом  
а и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео т 
е подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде  
го.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети зај 
и добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало г 
зумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике  
као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу 
ни!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу 
 да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитаван 
дели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код живо 
 Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чич 
 и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, 
шле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црн 
Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено  
ељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека рет 
ински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сак 
 задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене д 
>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу  
</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је ка 
ваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди  
 те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање,  
>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и син 
да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и 
спеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да г 
ше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљ 
. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико до 
1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи 
ривремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су  
о, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кош 
горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S 
руге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко 
редседник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — 
исам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пе 
ако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принел 
а.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 1 
 плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.< 
човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> < 
>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му р 
ику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг не 
.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађај 
.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта  
Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи: 
рпскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна рај 
емљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта ка 
оме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне пон 
челе и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кућ 
сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 
а на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт 
и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једн 
>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад  
да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко 
ој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи ц 
 <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И т 
<hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али г 
и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше  
мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да т 
ова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке и 
ји синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди 
ш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, гд 
рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свак 
бе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је  
теши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекн 
рвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажиц 
ем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници с 
аоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p>  
и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и разд 
изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, 
м парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му н 
ођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За т 
 позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се к 
на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи прет 
а да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам  
 си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад  
и.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је  
та.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и јед 
, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено за 
аху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пус 
им младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младун 
на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница ње 
естиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово,  
вања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и исп 
задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима с 
Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одгово 
е као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То ј 
н рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p 
аженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родит 
тнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих цр 
ље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд  
н</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и ост 
p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуљ 
оку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну 
у пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и 
 таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији си 
ion" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} З 
заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледа 
е их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </ 
Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то 
емо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оц 
ели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан 
id="SRP19091_C2.2"> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико 
је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били сми 
нити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — реч 
Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје  
емљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг сво 
Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у п 
арничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви з 
 да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онд 
аки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостата 
заше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type="chapter" xml 
> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је и 
свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и п 
 Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, д 
ека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода д 
једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархал 
ветлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју 
p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошниц 
оже приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложи 
летеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми 
ва, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S 
1_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине,  
мо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препор 
ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево 
 прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наре 
оће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, 
ана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену 
 имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</ 
тупачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је  
ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу,  
" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што! 
</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, 
.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> 
чне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и са 
стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом ј 
ем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његово 
рећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа оста 
ед себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно 
и сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој  
елу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; 
{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда и 
ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног нов 
 Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност 
ће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> < 
овима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека н 
ли није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у свети 
еде ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Н 
алена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни пр 
на, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p> 
Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара 
ван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упус 
га доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другим 
 <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нис 
казују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p 
жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p 
гају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могл 
гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком  
ћни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене јед 
p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе 
конџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх 
синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају,  
 бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живано 
ој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну  
Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“  
а видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без  
брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да нећ 
.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачи 
, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22< 
имо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост 
ирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца  
l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни к 
њу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да 
начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега  
е, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак исп 
ети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више 
едложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p>  
е вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило б 
 Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да за 
угих узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће 
никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у проле 
.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу 
, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, кој 
} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p 
ја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као посл 
намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допад 
ву и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе  
 жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једн 
 јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из зат 
три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и у 
освете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, 
новремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кора 
 И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност њего 
е сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојс 
 у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим чове 
та од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше п 
<p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде,  
овек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="5 
 разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа ост 
Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељств 
 учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јад 
рипита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, ш 
, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта с 
 <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, 
="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и г 
пет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у такво 
моли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретањ 
d>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ 
>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скру 
земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наго 
, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Ја 
м незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} С 
мљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву 
че Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не мо 
Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да 
а је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази о 
узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара 
предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте н 
љем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један д 
 <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неис 
угом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које 
тише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав 
 зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те наг 
ра и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>З 
 он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, —  
 са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам 
рошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> 
 и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп 
ве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва  
 па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене 
еговој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпа 
у трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народ 
анов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су  
 комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави  
ашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану 
зненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и  
еван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у о 
ид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у  
лео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим 
p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови  
змеђу њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да  
, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напос 
ђаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђ 
о брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме 
 са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта 
народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо рав 
ући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за вре 
х исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цен 
џија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и присед 
хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава пакл 
ио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио з 
ћаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и  
 разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште  
 му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала  
ости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене среди 
ешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" xm 
 трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга 
ти на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све вла 
несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана би 
ђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два 
су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, т 
и ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са  
их, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихрист 
 примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу вр 
ену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за сна 
 решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинил 
поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насрта 
и се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они ост 
то зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању  
ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напред 
<p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кр 
цао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да 
же чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђ 
осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају:  
 скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа 
 Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо нар 
узман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло  
 до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти  
спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко 
ше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том к 
 пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно бл 
 вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се 
S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједн 
рсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи једа 
један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Ку 
И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад 
 можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те раз 
</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле под 
иш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити  
скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, не 
ирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, 
 Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и 
мо четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ госпо 
је више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на 
, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у по 
товању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилим 
з те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то  
ој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда  
, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p 
.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозд 
“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад  
у их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију 
ули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лоп 
еје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> < 
вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран  
утра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p 
 људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад поми 
а, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад  
> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S}  
г и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао ник 
нолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Пот 
и Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједн 
 <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја каза 
орист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се мо 
рцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> сам 
су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друшт 
ва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене  
рош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита ка 
ко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво 
уруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се он 
ама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> < 
м ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p> 
слоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим 
ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, т 
ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца двори 
ипада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје 
а Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир 
, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печен 
једна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе п 
— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ј 
 час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ г 
онесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера,  
 поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон 
За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мо 
аш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа  
и смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката з 
, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке... 
одавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачун 
е 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то  
, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за у 
еш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми  
ве имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате б 
> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти ос 
пијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га др 
д оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За тол 
>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— 
<p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд  
</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће  
ад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђавол 
вој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут  
теван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћин 
p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter"  
 — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му 
d="SRP19091_C1.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена 
Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због теб 
>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћуп 
е за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје  
рк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје к 
А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на да 
 стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали  
попаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су нак 
идали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрве 
 беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена поставља 
, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли  
ања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква 
ни.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — ре 
јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, кул 
о друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и  
ра Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки 
твара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њ 
броке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им  
 Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити преве 
Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо ка 
91_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ 
 Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — р 
 доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови 
и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети т 
ове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Рад 
не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала  
— Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и  
имили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и м 
ко да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико изно 
је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је  
ијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.< 
ад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја са 
овом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="ch 
у и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се 
на.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чи 
ај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама д 
вота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекив 
 А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на мног 
ше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се в 
ем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, з 
 испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину  
мља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себ 
напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p 
дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти! 
Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху зад 
трмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видит 
јстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који  
зати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич  
оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их ра 
си настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на нек 
 од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p 
чку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а  
ати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они  
аше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
учак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око с 
ка чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мен 
е окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми ос 
утим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{ 
бољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће род 
ли све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јата 
о које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави 
 Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — С 
ан се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на  
дости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише 
е свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} 
?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошт 
ишљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а друго 
бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који  
 <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов  
оше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање 
говој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о  
ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац пр 
{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће на 
 Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот он 
 ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да пл 
човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратит 
езде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па нап 
не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би 
која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А 
блу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хва 
ихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А т 
даде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како  
и кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А прихо 
о већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много ма 
 су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка прин 
е плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбин 
.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше 
ноге друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш  
 спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане  
, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На 
приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; д 
 посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша би 
п, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ст 
p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао б 
“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као 
их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У н 
е ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколик 
треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређе 
треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене  
ита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“  
 поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ 
ински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></ 
 могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна д 
>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интере 
в отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S}  
p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p 
 рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у  
волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман ка 
се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате 
>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само ш 
ја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, пр 
ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш госп 
 на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујн 
.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко распр 
авио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тр 
 значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, д 
и, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица изл 
и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелис 
р је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову 
ече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „к 
лаг према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк И 
не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.< 
 лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина 
 ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што 
 имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не  
, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман 
и желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје ст 
 преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан 
требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а  
на, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гост 
а да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све р 
доше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их бе 
какво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S}  
астаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас дан 
уруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, п 
?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p>  
, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко  
ји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради он 
 без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке с 
 живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неко 
>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Ж 
ан, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је доброд 
рода не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу 
тигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама  
ина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али 
.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} А 
ше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ б 
е једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и т 
ли кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у гл 
истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се ра 
обиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S}  
о од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу има 
о време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни 
омишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедион 
 их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они пр 
ту неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им од 
{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послуж 
колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је бо 
еваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене дове 
="SRP19091_C3.8"> <head>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се поди 
ао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ 
 рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p 
ље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не пом 
> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не нала 
не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један друго 
а гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, д 
мешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије  
>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојк 
више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер с 
а за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта  
Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворнос 
ад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.< 
д и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави гл 
„Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједн 
лови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбољ 
ад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је  
ха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да 
алажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам 
 n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам 
 стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? -  
>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај,  
и тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не з 
же у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то в 
оне из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разв 
а од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са глед 
е да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb 
с да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па ј 
 не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се ра 
наш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја 
д за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању  
, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јо 
<p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо  
ти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши сти 
p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би  
жно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништ 
рости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Зат 
 — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо зна 
мо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и б 
сто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти нем 
ад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и к 
мислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана  
 питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам жел 
Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја 
н од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за неко 
е оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и з 
це и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парнич 
>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу г 
аху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек  
— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.< 
 убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи  
 трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Нев 
есто да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{ 
 проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{ 
а и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и д 
 објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој ду 
ра.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и  
 сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек ве 
 „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, 
 те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да  
 <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече кап 
p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задуж 
још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек 
ај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и пл 
<p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у а 
 ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи 
 Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви 
.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стев 
емише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Је 
ен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с  
> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога  
 дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Вид 
а, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало пос 
p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством 
да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд  
 што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре 
ђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кућ 
о као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо ск 
ом.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујућ 
 да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p 
мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му  
деш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S 
 се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта см 
г, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли  
ну, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља пр 
p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу  
римо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са з 
ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са  
аказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини 
а, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес 
48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала  
р:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, 
к му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже са 
зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. —  
једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвозде 
 развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S 
ану.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, п 
<p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истер 
<p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам 
дине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S 
<p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних  
ворим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга зау 
а одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>По 
 у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, он 
он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем,  
<p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.< 
 Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме п 
а се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, 
 Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа  
 село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — за 
 се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се ви 
1" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говор 
танојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погле 
изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и дана 
им!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога,  
а радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>—  
гме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелин 
о после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркн 
— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p 
к ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили 
вао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и  
 сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове 
а надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p> 
ре, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољ 
с и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо д 
апетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, п 
а ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна т 
рош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> < 
— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те с 
оворили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Ж 
да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се в 
</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би 
— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те пар 
="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата при 
Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи 
беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје с 
иван.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро 
 <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима 
Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у 
могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Нена 
 возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора д 
благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о  
 Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада  
ош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли  
/p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказа 
о њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да ј 
 растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се 
де њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S 
<p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — реч 
— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му н 
 једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је п 
олом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје сн 
бро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића уз 
е боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Н 
да.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предај 
зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пиле 
смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нис 
ривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.< 
иче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се па 
p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он за 
а ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу н 
свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и послан 
дали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно ст 
p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могл 
<p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред пре 
 учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Бо 
ну попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп- 
па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не уп 
шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учи 
обар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене посла 
</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p> 
вети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој  
и овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас 
е да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} 
То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, ко 
а попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас  
ш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је јед 
а се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, а 
попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао 
у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Не 
ани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си ка 
ојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује  
 они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп- 
е помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа д 
.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао са 
распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што прода 
а тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки 
какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да 
у.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није 
деним плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше открив 
десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор 
ладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор 
<p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо д 
иви овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Ради 
 <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву р 
 Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађ 
убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!< 
а политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па  
ити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам г 
мо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, а 
 огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, ка 
ц покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван су 
тка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мис 
жите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико н 
 дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?< 
 да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, т 
</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека у 
и спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам  
те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.< 
ри за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да н 
да у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго  
 да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> < 
 душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао с 
у да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, 
даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" /> <div 
о нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конг 
аше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да н 
заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и у 
побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов жив 
адњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе ба 
 га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ,  
греса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима  
n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у р 
шина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како 
нице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, 
често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, и 
ти политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима 
арским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању  
ња.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разло 
тмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које  
што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једно 
их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Је 
Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни суд 
/p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе 
ње о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње прене 
> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да  
угарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> < 
о заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажа 
очни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани оп 
е моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад  
ошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио 
 је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у 
X.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још о 
Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попо 
.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је  
т никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} К 
 то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину  
ан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учи 
е, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах п 
е је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале б 
 може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу 
уже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јо 
истити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па з 
 — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван  
/p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S 
р нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да  
ко њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та в 
 и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвен 
ас, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје 
о ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>—  
>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багател 
оводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства 
 — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одс 
 кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Ку 
 Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили на 
водимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да ни 
 зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш,  
 једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих ду 
егове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, че 
дина изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима  
има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, та 
ву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се  
p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испр 
што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и  
} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И 
и.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је 
родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим кри 
вде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно 
ане, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као мла 
кружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} 
Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се с 
.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњанов 
не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад с 
 како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је вра 
роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да сп 
прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: 
лиже упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сеља 
ећ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те г 
звиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен суз 
p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо рук 
не, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и срод 
е био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији  
мо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>—  
га растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живет 
_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године. 
еме дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говед 
реме и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година 
је школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз  
еру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, д 
ила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше 
 могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту ра 
а, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад те 
S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} 
 себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући јед 
Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављ 
рска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> < 
спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, х 
.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева ви 
требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван ску 
ном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више ника 
лигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{ 
 радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговор 
а, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задо 
овитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим поле 
дмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа 
ки дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> 
сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом  
силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шт 
а не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>С 
и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p>  
 зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распа 
 такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога мини 
жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену  
аше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања 
а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p 
вако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш 
дврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна с 
њих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одг 
тпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, 
p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео ре 
а мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком једа 
, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава 
, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи 
и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему  
 Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је 
, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p 
им дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и  
ру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тре 
/hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје нами 
ласни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам з 
 мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе ис 
и у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у О 
 заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је 
ерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која ниј 
 посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори т 
есе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрен 
мљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две к 
о и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и сваче 
од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у мо 
То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта  
:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга 
не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се з 
ајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S 
и, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе пис 
 /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп- 
</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако м 
ко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збу 
зе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад 
p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уст 
/> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, 
ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он т 
аест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а 
/p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим љ 
ова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ра 
ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде п 
оносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и 
е село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, к 
А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора  
 беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се  
кону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресв 
>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пе 
о од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику 
 у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе н 
p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А 
руга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дош 
едник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жен 
 <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча  
 добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи  
на за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петр 
деоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше  
 И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико м 
 Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући 
ћу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак 
нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда 
ирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламб 
 неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачк 
ше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности предсе 
{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стева 
, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на  
е и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за 
би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па 
<p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова 
а радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — 
одице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице 
врејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном ант 
ош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке. 
а одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, кој 
едне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети 
и тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може  
зману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације 
 лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видел 
а ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата 
ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</ 
ије други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утри 
ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очиј 
едник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да  
Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну по 
највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се о 
 гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам приста 
 није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца! 
 плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити 
опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</ 
ратом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбур 
и брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем з 
а радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да т 
"77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пиле 
вако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитив 
.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе  
на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тама 
виће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час 
ва у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке  
да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасл 
амен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стра 
 из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да 
, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи 
анат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради з 
дговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече  
овор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче 
але младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дал 
</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и  
аше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у ц 
 већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те 
 тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени о 
и му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе п 
 то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за т 
ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора д 
га поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ов 
г, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан  
научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, 
и војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да  
али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они о 
ио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да 
де да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа  
ата.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога 
окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p 
иру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио 
ам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам н 
ата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, как 
рао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са при 
а слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја с 
ојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера  
овим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главоб 
рипита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара. 
пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате п 
 лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} 
 нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разлож 
успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропа 
одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резе 
школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, ка 
радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало  
у.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају  
Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се  
ође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену к 
ма женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену 
ашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 
де га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред 
 управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и п 
 одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у по 
т, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчист 
, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њи 
о ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ниш 
из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и тре 
 жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више  
ље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге в 
.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Жива 
у је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и 
обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и и 
о ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем.. 
 ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар 
аху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари бех 
ли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поре 
 људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Жи 
<p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да т 
ај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам ра 
уле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> < 
петану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="cha 
и Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну п 
 нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеб 
 из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејан 
ог живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов 
н скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи 
 јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јаглики 
си скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања 
ио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела 
 закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> < 
ам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пер 
а јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом н 
покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптиц 
Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је 
лина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу 
о обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без  
>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у п 
нала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад ст 
е општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или 
у.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је н 
ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{ 
ше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи трен 
ходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Жи 
задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај изв 
 пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви  
ђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпе 
 од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који о 
ијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одг 
а.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њ 
} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке ра 
тавила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — ре 
и Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади 
а председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> 
ву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају св 
ица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио крив 
начно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра н 
 Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубар 
ребало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти 
/p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{ 
вече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући с 
атвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, ко 
ло отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али  
Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се;  
рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те п 
осни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у су 
ашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље 
д нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добил 
а њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стева 
ше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни иск 
непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, 
а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређе 
> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које  
баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна  
ога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене ку 
хану.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у  
задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали преме 
 посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} 
>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности  
умповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је теш 
и гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да  
 салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога 
који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Ал 
уди почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не  
о, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје 
 Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од р 
сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до с 
но, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајк 
кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву д 
ући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне. 
ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напосле 
отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру ј 
 нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} С 
и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у 
ни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене сме 
</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и пат 
.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако пош 
друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао 
се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и  
ислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и  
живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... т 
 вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, 
но село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе у 
 приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило  
ead>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се јо 
гао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А љ 
ирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично 
ану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</ 
га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> < 
о једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани? 
Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Жив 
отле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и пр 
 првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се о 
се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпо 
, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и деб 
ош нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не р 
ђаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповин 
ма, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад  
у.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин 
н је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у о 
ут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без ве 
рићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} С 
ов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај 
га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душ 
узмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он 
S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан  
а Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапу 
другара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задр 
шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле  
ца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p 
вадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У  
 оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га 
рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани и 
зним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> 
гари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругар 
адиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други  
 у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плуго 
у земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</ 
са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} П 
 и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им подн 
скључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молб 
пише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој поза 
 остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он 
била Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз 
искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор С 
в задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорад 
 приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло назд 
ју.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима. 
г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задруг 
због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца 
 није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пр 
ора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се  
 говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу 
у.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то 
да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог так 
ена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој с 
и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло  
п</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогле 
ли га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога спора 
оста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сам 
аквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчел 
ва, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и  
а мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, - 
њава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихв 
ад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па 
а, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби тр 
, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко  
е чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва чет 
д годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако. 
бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који 
 Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104"  
 зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с 
де и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра  
би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има 
 тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди 
ја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рука 
опривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављ 
 Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" / 
, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{ 
де смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што 
ебродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} 
 хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, не 
> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гл 
ва стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити  
 неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут који 
 им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује 
жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу је 
 Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан 
p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш т 
може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се по 
 на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш предста 
. узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван. 
ад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{ 
 закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. —  
 куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо 
анет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, ј 
еш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба! 
еш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаш 
 Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из 
, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј 
а коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Рад 
 пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајем 
 рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Че 
стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на в 
прављао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као д 
ну за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно р 
 казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и не 
у његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим  
p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије —  
зненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место 
 решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити 
чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна 
 замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших нам 
ле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност  
 знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си д 
а сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој < 
p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одак 
д остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није  
 Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет пе 
е народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ 
 ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене роди 
саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! 
 нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свр 
то жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежи 
е не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужив 
, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шт 
си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од ч 
на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</ 
итање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били 
ди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарос 
их људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј к 
ћи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p 
ижњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од к 
, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде каж 
30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детел 
д да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђен 
о, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега дом 
..</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси л 
елом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотрај 
p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио жив 
 Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, прене 
е прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам у 
вати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због о 
на сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радост 
 је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Ст 
p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више 
и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна  
у Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају  
 ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш 
 не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће ва 
тињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чи 
 слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси  
вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</ 
 теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</ 
ого и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као 
а нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пе 
на о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, 
/> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте мо 
тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих 
у пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако п 
д се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају по 
шћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својстве 
јаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми  
в живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поно 
о.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку 
а грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа С 
маћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено 
 довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са п 
а и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак 
а се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у 
ати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушн 
недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљ 
ете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p> 
инови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — уп 
га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} П 
ји би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицањ 
<p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке 
рану, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела ре 
н и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, 
чера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за 
 <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капет 
ренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што с 
 ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву 
 имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — реч 
/p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, п 
ише цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ ун 
повим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо ц 
м забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна 
/p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема 
 човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Ку 
 зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгу 
у знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} З 
 богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш  
 од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живан 
судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху по 
егуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Ј 
кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која ј 
.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћ 
ао „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, к 
и старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам н 
више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и г 
> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу  
елом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам кара 
наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Шт 
p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп 
издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и д 
а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, дожив 
>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год  
 пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> < 
рете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нек 
 још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> 
а се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благос 
ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак 
— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ни 
иш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> 
због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због  
, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, 
</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу 
видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али заш 
Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две  
емаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет и 
ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чува 
лушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си 
мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћу 
ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад  
у, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио  
и да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш 
р и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један дру 
 и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти бата 
не га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи,  
 што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говор 
ије истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их у 
да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p>  
е детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уз 
један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да веру 
умила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш  
давати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову  
 врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад о 
</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га воли 
ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад по 
!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш ов 
ивана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S}  
2" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пер 
ерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао ус 
, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гво 
 родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав  
иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> 
п-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвоз 
извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, пр 
руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој  
ревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда си 
 то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада  
кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно  
и у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани јед 
 што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} А 
ан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби ра 
ам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе 
, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Љ 
Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. —  
кочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снаг 
ога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он м 
д онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет 
дионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не 
ена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега ра 
 свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом чов 
едседником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти ш 
гледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зину 
.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако 
певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом 
би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало  
 <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сикте 
ни? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад  
{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" / 
 оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од 
 — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу. 
 у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој д 
рем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мир 
те сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу! 
и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с брат 
оведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Така 
љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p 
исам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородиц 
н, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се све 
пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пи 
о грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно 
</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Т 
ако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо 
моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те ник 
више плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас 
да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта  
меш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже! 
о, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— 
 пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим види 
знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, у 
хвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу ка 
ј матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуч 
да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — 
ати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу праси 
га. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их  
p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глав 
 и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капета 
кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.< 
трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога вре 
се данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радни 
 /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Н 
 оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div t 
.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато  
једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срц 
 упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што ц 
весан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба жи 
у, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана 
мо... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то 
е тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено ради 
ог тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дан 
е да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да ум 
ледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не тр 
 укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S 
 и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се 
справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу 
p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гл 
осле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем д 
воља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће  
утоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз  
у</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправн 
</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију 
 највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људ 
дич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То н 
 не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођем 
ли и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремн 
Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече 
ш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине  
мем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него 
 жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва 
ш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће д 
шном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је у 
<p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш 
во, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински пос 
и саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћ 
сти!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана п 
ослушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али  
ник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Леп 
p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не б 
се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан 
и и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним пр 
одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта т 
лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет  
И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стев 
 праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не мог 
ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зара 
раш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— 
адити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се 
p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве,  
<p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати 
е погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није проб 
имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Б 
њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>—  
отом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и 
слове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да у 
е њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја  
и код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и из 
зговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И т 
ђоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуру 
 међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подс 
 и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е  
а је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да 
 то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — реч 
другу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p 
ара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био  
је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је за 
 сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, бе 
љку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да 
ину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је ус 
пштинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута. 
 се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни  
а. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, 
размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а  
ру...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне... 
.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко м 
љаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, кој 
 али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семењ 
ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође 
ије излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела 
те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то в 
 са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пре 
челаник, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негуј 
ла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задоби 
 зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необ 
 ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ 
плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Д 
о меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове н 
тајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, по 
требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S}  
ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нис 
ецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се пол 
дувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховог 
ута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па  
.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Ради 
о ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и каме 
мој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богам 
не, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога  
де тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> 
ли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се јо 
и се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом 
е на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином св 
орима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им кућ 
ало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по дим 
ога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не 
е и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да траж 
 негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да прас 
ања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао  
о саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> 
 породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин,  
авили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А п 
се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и 
о да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села,  
ло. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> 
је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишт 
есим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро!  
е између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато 
 Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како т 
да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је н 
{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је 
{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> 
ма.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било,  
бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио,  
 код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје 
те само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ћ 
скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање 
ан неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају с 
љака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа др 
ли могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S 
ненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући нос 
ц.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људ 
 стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи 
анас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове н 
У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ства 
овати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, с 
 <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, ж 
ина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина  
шати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — м 
 па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам 
еком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S}  
о и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се навода 
ман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше  
S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га  
 Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му 
у то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSectio 
 могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле 
гуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер 
е противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову не 
 рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато 
еко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на и 
већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две 
 ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си  
Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да 
веку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>—  
ви Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето ме 
 блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копа 
а. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то л 
но.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али д 
ихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порези 
 говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја ова 
о седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто  
раво збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле 
бом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шт 
p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и во 
кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од др 
повима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају  
 не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је  
 мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У л 
а.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад  
као од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је 
 се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да го 
днога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући  
, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати 
ре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ра 
а више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, 
њање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју  
и пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој 
у.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Ка 
одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попуст 
рије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад  
еданпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела к 
зи један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију  
<p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{ 
 је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше  
мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу 
А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изг 
ој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да г 
. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо  
агледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде 
ије видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није 
 — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује 
а је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p> 
ди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун,  
а му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешт 
она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство 
 одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.< 
астопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> < 
— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој  
да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се ниј 
ицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин  
ругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здра 
 чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</ 
е куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одв 
де свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је о 
</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој  
мрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где  
, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван  
 попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше с 
 сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи  
а наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима 
Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то до 
и главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, на 
о уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета 
И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те  
 да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за друг 
> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, кр 
авимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а!  
ан смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <p 
 други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Хрис 
етета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један др 
 мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе 
смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њих 
его да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели,  
а отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само 
удницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријав 
е утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али мо 
.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву. 
ре од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
кану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре  
 за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задруз 
 би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и  
шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад г 
у, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска  
му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p>  
 у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
и је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође крив 
пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n=" 
ама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није 
омаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви прати 
ема њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и 
, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуч 
огда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, 
> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда 
је баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико 
сну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођав 
још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре не 
ена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је  
је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређа 
ик отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не 
 тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога пл 
вац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па  
ш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди  
извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила н 
Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш о 
плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене п 
жем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу 
еврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђа 
на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не  
вак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за  
узман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место  
ти један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве 
коше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, 
ли такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се в 
 запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на то 
 својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветуј 
 Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења. 
зад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише с 
 јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који бе 
ле, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ло 
ни и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше 
д тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало св 
де међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, ни 
ве се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зар 
га јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему 
м чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао 
сен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радост 
, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су 
а за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељав 
око расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогд 
слугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, 
p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад  
 замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно,  
ича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопу 
омаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за  
начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, д 
рце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се т 
} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђ 
и.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} С 
 је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на воло 
етке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди 
и на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би 
 метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> ви 
="SRP19091_C2.8"> <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S 
па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>—  
А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе 
е око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини о 
оракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осирома 
— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али по 
 „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге 
бично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних пос 
ејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају  
} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник  
ише од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га к 
ма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и ож 
S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше  
 Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није  
мамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде,  
 вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у ре 
 неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште гото 
онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све в 
брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже с 
сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Ј 
чу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и  
{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру у 
о је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му  
раву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он м 
“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње уда 
капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности 
 <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због  
, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупшт 
у по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуш 
дајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} 
 Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборит 
ише, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га по 
о да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се сл 
пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима  
о никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је 
и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и д 
имо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла 
њче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгуби 
а се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема 
положењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је поса 
воро ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој б 
 пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не да 
ичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко располо 
</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како мог 
 n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века про 
ељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми 
т, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свим 
држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним  
p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{ 
рипуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што  
нити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа 
 покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, з 
у развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још на 
 рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у ке 
. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек 
сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сва 
а леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, 
 не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</ 
ворах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан с 
госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја не 
у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Уве 
 <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповер 
 слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће има 
атко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове. 
кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомо 
ћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које омета 
адило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи ј 
 неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из с 
то му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај п 
 би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи 
ити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других 
 наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да  
 руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао бе 
оизводи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о све 
не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па с 
 хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беш 
 пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања  
као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопств 
а га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p> 
остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сва 
 решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог на 
ад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос бер 
S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући. 
уштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други д 
ле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о ко 
да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће  
ша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l>  
 сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало 
 носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{ 
а нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложниј 
 Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.< 
 с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, вид 
 њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава 
и, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа д 
b n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, 
слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је т 
ана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила 
а да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запа 
 сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све кри 
ти, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без м 
ичи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право  
био моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у 
вачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изг 
 их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им с 
задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово 
кад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само 
екиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше 
радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.< 
вету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{ 
има и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухвати 
огу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван  
ја коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље н 
то је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачун 
судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Ст 
дан мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити 
ј, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, 
им учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога пут 
 примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом се 
рупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако ј 
S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим 
анова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не ос 
екора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благос 
не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда  
тоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заје 
 тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну 
еви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још ка 
сланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мисли 
 не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје< 
ињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта  
саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде 
кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. —  
си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} 
мам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћ 
едовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умир 
его само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} 
кви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. 
су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафоф 
 толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> < 
доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је 
 Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде в 
чима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Кр 
<p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и  
не људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би по 
ши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недр 
ш га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, 
а.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати 
и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не ус 
је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{ 
ш им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро 
 вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, 
бјавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се 
описује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам д 
> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и 
овања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни  
а угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну п 
 ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која 
аку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n 
 у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица 
о десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао теж 
 гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окре 
тизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба дов 
о да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рач 
рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву нед 
 <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само д 
 у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео. 
> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај дец 
нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онд 
> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</ 
еда га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те  
 јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за  
а, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију 
аљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и н 
 му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све 
есељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђ 
 с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашир 
зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и паза 
лицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен,  
аст, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи 
ију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше пис 
е оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, 
ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зе 
<hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док  
>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ни 
говао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p 
лас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало  
ичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом д 
угом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе с 
оп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи с 
и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљ 
ак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а не 
 идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи 
ек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} 
г живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и ш 
дном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски  
на само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их о 
ли са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија 
 онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, к 
p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и н 
 том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p>  
н посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ н 
 скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораова 
а блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и слож 
цјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и же 
а ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је б 
дак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле  
="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да  
уну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовин 
 пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих бриг 
, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај  
о културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило 
ити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Ј 
урном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по с 
на душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и 
бим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Ал 
е, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је нека 
од садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Прод 
мену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људ 
„Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка 
ад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђ 
 <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, д 
инђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одуж 
некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се  
а се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и п 
азвесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да 
 објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и ра 
ком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица и 
таде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Во 
у лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се та 
 да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p> 
удио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп 
вори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће 
а, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је  
уј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам.  
ет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разг 
ејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребн 
 времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао 
 Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за  
 људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово м 
 шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољн 
 узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И ко 
ад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан  
а „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, н 
својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случај 
о поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на 
а свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је  
о да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито скл 
рпској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit=" 
091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у ч 
 Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да в 
ива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре 
ти из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима 
{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим! 
товима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди 
али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у  
 Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити 
 ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p> 
танојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш!  
оже да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а с 
кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну 
вар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси 
 Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној с 
 да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и л 
литва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, ко 
.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба год 
лужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Пр 
/p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости. 
колико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико су 
о било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатруд 
и био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онд 
ведаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче! 
њаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше расприч 
и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку 
вана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је дом 
бзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Сви 
падне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим 
.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p 
слова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Р 
ти и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за пре 
 Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се љ 
 га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његово 
сечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да  
 расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </ 
с, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајућ 
јатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезал 
и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо,  
ји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не  
арад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа  
Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ј 
ише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} 
{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да м 
оше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о 
ска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши 
о!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му м 
ам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насм 
ују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола  
ак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p>  
.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и  
>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Мо 
године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, 
ече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разгова 
уткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p>  
 се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек 
</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га 
чи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И ти 
повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Д 
ли ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио т 
</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> 
ио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једн 
 Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи бил 
нога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у о 
 други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња од 
— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушн 
оши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања 
.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сас 
 и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш поп 
да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</ 
толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 ди 
мо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш з 
тарац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен,  
 једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не мож 
вој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао ко 
ј давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуд 
ислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била  
ади пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно  
дружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво 
стали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао 
о после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p>  
еко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div>  
и суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожа 
 батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка 
рафску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки љ 
.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном 
кује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паме 
 пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још неш 
тегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у по 
 метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је ос 
етили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници  
е сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд  
еколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио  
p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на на 
м атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобан 
 задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све шт 
, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се  
 виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима  
је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочи 
днога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да 
н. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту з 
ли ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — 
а имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „  
— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништ 
гов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жи 
не, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасл 
 А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман 
 у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно 
ката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и воса 
розницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово 
е се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пе 
свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све  
 најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за  
тевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му  
свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p>  
 док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и пом 
tion" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли  
ј, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и 
Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове 
љаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударају 
задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним  
е имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Н 
добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p 
 кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, 
ан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруг 
ваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао ни 
е између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су  
ави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по кој 
љено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна 
а: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ств 
 их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака гово 
а пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких руж 
у овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се  
н, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе  
 раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер  
 да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева ене 
м смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари! 
у сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, од 
 године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужа 
адичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа пос 
ила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом 
нула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачн 
о се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних  
 се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </body> </tex 
> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна ос 
е.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на д 
ту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Т 
тво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и д 
p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не,  
чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Пра 
ти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у ка 
 <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персо 
штина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се  
к, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њем 
 и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадн 
адича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на 
и у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусре 
ли смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу ника 
 женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до кр 
оме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица сво 
пирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Пад 
ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: 
 задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила 
а су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедиониц 
ес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њ 
а, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последи 
 врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да  
p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли 
а, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа 
не по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да  
ворници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пр 
а друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко вр 
</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапат 
слоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одоле 
м времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп 
.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Ал 
ошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те и 
 не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су  
ра.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а  
 су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда 
и претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете тол 
народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежног 
ца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да  
годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <d 
м.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септем 
још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И  
тно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана  
љу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састан 
з руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Ј 
уо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Са 
једнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник 
 до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повере 
 ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је п 
зи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтед 
 Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећем 
а попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</ 
е Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се н 
ега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван м 
ости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да раз 
ши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села 
е Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и прави 
 писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, 
Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изоб 
о што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле 
оше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну сво 
" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у  
шња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Бо 
и пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заје 
/p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији 
ст.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после  
 мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољн 
 Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то  
веза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5 
 њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из меха 
вом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је п 
адич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богород 
ности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p> 
на његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му разв 
оје не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо 
и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало,  
оница принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису мог 
наде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Ку 
о у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру. 
ле да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су  
ина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није 
чела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и 
е свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један п 
<pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале 
а кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се ц 
 подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањ 
јана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје  
мале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да 
счезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урне 
е понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад 
овештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су с 
раовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бес 
етеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и ун 
аст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S}  
о је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити 
 припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом о 
рква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где на 
та, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога  
>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгре 
родици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад  
три.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово б 
далац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни  
сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиш 
чи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он 
рка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и дог 
ачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p> 
отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, к 
слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на д 
а.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се уву 
е готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим р 
 на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је ре 
еса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим 
, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш тв 
 ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина шт 
олитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, 
марима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш дец 
е под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грл 
припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, пис 
њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, у 
 и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир 
 сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећ 
 треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запам 
 и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад 
у гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то  
оворим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад 
 у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за т 
 старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће 
кућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не до 
њила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од 
 само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задруг 
</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле  
b n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ак 
i>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да кр 
</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба с 
, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на о 
 Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно проби 
а, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми  
ко се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу 
ери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, уп 
анпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свак 
и пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>О 
али су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култур 
уга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој  
арода и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити  
а то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме ле 
рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још неч 
сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размиле 
а да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили 
одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учите 
егови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва г 
ви.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводим 
 Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о  
p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! —  
, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За 
> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p>  
запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и пар 
о је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине  
а ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује. 
 ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа  
зите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати 
а утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S 
/> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без  
и! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па  
нове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујем 
ћ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи  
кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале д 
е председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а н 
своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад ниј 
онадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њихо 
>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате предс 
имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи  
пун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу,  
е да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да 
 да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са не 
 поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p>  
 пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и так 
 премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} 
ан предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и в 
а се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S}  
че Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре 
.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку  
оји повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер нар 
т да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена чита 
> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше др 
д најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— О 
д пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину,  
ер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер 
е говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан 
.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруг 
е, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевић 
 тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потроша 
земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада  
шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла. 
— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо слу 
д неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге  
 видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто с 
 сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван от 
 — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> 
} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време поста 
ката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p 
става.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац  
раћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у  
 <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Ј 
уго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше и 
ење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаве 
ало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о с 
 глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под о 
е сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се н 
зјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван,  
он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, 
 робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божи 
стало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, мог 
ривирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов л 
ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без 
дбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— З 
да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху  
н и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман  
.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако  
ле таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата про 
рдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те  
спала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма најв 
еди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ ј 
у.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову мла 
, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се чове 
 образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задр 
а.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па 
> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да 
 пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана 
ли правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем  
е нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе цр 
о је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, 
руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више г 
ови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега добр 
</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{ 
дао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли 
де поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече 
 дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћ 
пимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба 
такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна 
Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештени 
грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је до 
ера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава. 
{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p> 
кну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте  
е Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плуго 
а слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, 
 ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује! 
н, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да в 
осност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живи 
а пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испр 
о своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује о 
d>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше јо 
/p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" 
ичке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата  
 мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да  
ре, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И  
Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку на 
 одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter 
азуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што  
њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па ра 
векове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и  
а, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, и 
ивана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се  
 Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> 
 за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Нен 
ти их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађу 
 сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој  
ебе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је бо 
на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно пом 
мање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а о 
{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, б 
 је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну 
 на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p 
лу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком  
тимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>—  
авали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како д 
и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} 
 Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— Т 
стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, —  
тница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, 
 о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осироти 
ам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више д 
те главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да  
дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само мог 
ивана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти 
а, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у  
е опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у та 
зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p 
 тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S}  
 казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се 
 <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у 
м на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па та 
ко се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, 
нише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> < 
укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред ико 
е враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- 
и, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечити 
{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет 
е да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на б 
 живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја б 
е радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{ 
тни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах 
ађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам п 
неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортац 
ед вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спа 
абдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису о 
 за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-п 
чинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ују 
и дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати  
ћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују наш 
то што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја  
, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогн 
живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и с 
 ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти  
тајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад че 
че му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шт 
овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један друг 
 хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вред 
ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко ле 
ткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети  
ољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Ба 
удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радозна 
 помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, ј 
се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман  
ен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— 
p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ка их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити!  
и смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — 
д још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да  
потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закр 
еди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p>  
оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на т 
змишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузм 
олове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољ 
авалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи 
ове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њихов 
Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад 
во овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је 
="SRP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из  
мњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман 
е све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на 
дуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређ 
резниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га уби 
мешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не зна 
ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— О 
у зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па с 
 децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођ 
угова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје ча 
јка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачк 
 снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Г 
 не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен 
на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што св 
дим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А 
тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S 
зазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — не 
уд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S}  
него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар. 
 <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јов 
вски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је  
_C1.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Р 
гаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div ty 
 <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова д 
 али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, они 
ли, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очиг 
о врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} 
!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> < 
ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тр 
— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{ 
су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав граба 
смеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.< 
шева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те  
латио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало врем 
 и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама н 
овек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Ј 
</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али  
>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га 
смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро пр 
у за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Жива 
 Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт  
 иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца 
шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изр 
 име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може на 
адници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, ка 
Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му 
</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распад 
> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са не 
</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живи 
 и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то 
во.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познај 
/p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> < 
ме, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само  
де се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А пр 
грнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која  
— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да  
 на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом  
је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и 
само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</ 
га не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са за 
лога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан др 
 домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb  
 среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него т 
пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у 
е и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Ст 
о је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у нек 
урићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S 
хвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па ид 
а нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и 
ман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и  
си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као 
ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с 
 не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг мор 
/p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја 
голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>д 
оказа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може б 
ах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општинск 
9091_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, С 
испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Ја 
" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га из 
 па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је  
невесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом у 
да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и 
а и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бад 
де бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве њего 
 нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати 
а се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте 
</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавг 
 викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као рук 
рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло 
адрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, к 
обу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и на 
адње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би 
вор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зб 
отражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба 
 пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанс 
hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{ 
, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно 
м, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.< 
ао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p 
он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди 
и. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке 
те у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више  
ичко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан  
 огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не 
тај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> < 
 па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општи 
"SRP19091_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и роднос 
SRP19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати 
а година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их 
целаријска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ход 
ак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим уч 
а његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позв 
ао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју  
сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он ско 
вуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и је 
предак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како 
ај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p 
х је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} А 
е, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, шт 
нство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све 
два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не  
ћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло  
е по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакр 
ана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па м 
грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „ 
било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само вид 
му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље 
у.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом 
 се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од че 
Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и к 
а.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, к 
 се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мо 
гну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана. 
ени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад из 
иваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S}  
 рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредова 
аху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душа 
 овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му при 
зман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне раз 
b n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек 
атила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и т 
примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши т 
о споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множи 
орову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају гла 
их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S 
е, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и  
дгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога 
остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и посл 
утањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и 
ку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине з 
тпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и с 
, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седел 
рати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне пре 
а, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и п 
не мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!< 
е, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не миче 
е изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>—  
> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је 
ви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Нен 
копао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ст 
ад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси  
ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — под 
одокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код  
 мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћ 
ље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше ос 
е пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак раки 
ад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S 
а том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође  
апе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад 
маном да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Тр 
оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије, 
неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспок 
а, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су 
е на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под с 
еседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људ 
тињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе не 
у Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb 
ове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас др 
ка, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш  
а имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— О 
ме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече 
ва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су 
и произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађ 
p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је 
време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви од 
им справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу спр 
 — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови посе 
 живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда оче 
њак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унес 
вршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда. 
 то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треб 
стати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја ку 
 где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. —  
> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна 
.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа... 
а владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на  
 његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше 
очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — До 
ве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом мага 
— рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p> 
и увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћућ 
 добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сирома 
есе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и 
зговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће 
, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац. 
<p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{ 
у још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Т 
 се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p> 
ма, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан 
з затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, 
ки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера  
а за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте  
сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше  
е и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине. 
емљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп  
д је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ св 
! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- ре 
и се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковч 
рабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док 
једнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једн 
 дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахра 
од Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Уроше 
 /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, зб 
мо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика д 
За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове 
лободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C1. 
варају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чи 
<p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и он 
ју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним 
тадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове прич 
својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких н 
чка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво зава 
иви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од  
остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћи 
е жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи 
ородичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћо 
уђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацим 
 /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} О 
и лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсман 
е цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то ни 
Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви 
 — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ј 
о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери нат 
уго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво  
м свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више о 
говори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нам 
а у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи с 
ава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
руги! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу,  
руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све  
 никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младо 
а у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич 
цињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> < 
их дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати б 
ропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, зем 
ље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке. 
ану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет  
 благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до к 
ства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљ 
 ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца 
ан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о 
, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико ј 
одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још п 
</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитељ 
де Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!< 
вати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кр 
 ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита од 
 очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава 
ст у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при свако 
ад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош 
<p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас  
реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињ 
.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није доб 
и људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли  
реш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гв 
ему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилнос 
настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убе 
 да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако  
им нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се иско 
сели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој  
игли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</ 
ну, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без пок 
длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тр 
кија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дер 
кне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> 
је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезови 
ије.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, 
извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопхо 
у се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком  
м.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у  
 разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на д 
е то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време< 
о: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за 
на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пиј 
 лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јов 
и сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из по 
м по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о  
же мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не иде 
чела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањц 
то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Даје 
ко „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је 
а ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљ 
у му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, 
ме враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо мно 
што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога  
сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене р 
е је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што  
замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издв 
 ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо пат 
и никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али  
 је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад ски 
/p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те  
ма, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изаз 
о зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — С 
цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! за 
бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма ј 
гледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и рас 
.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном раз 
време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учите 
</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече 
 мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за 
о и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи 
ди газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што н 
вом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S 
ћи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим  
 прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на к 
и то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши м 
знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, 
руги сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и  
ригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена о 
а глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљи 
а.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пре 
ном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код спр 
к вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и н 
дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближ 
чку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти о 
теване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као  
твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{ 
 сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала 
 бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их 
ан. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио 
 ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим. 
га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам 
овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, 
возденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу о 
сти, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут 
.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти 
но се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то б 
планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се  
не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расков 
ређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p 
p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да вид 
мам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта др 
о господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да 
казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, о 
о дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с поз 
ко себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} З 
он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало 
посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљ 
бредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} 
аљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} А 
други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води 
</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те 
 будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја тв 
в попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Ур 
молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, 
 <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се  
је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не 
ас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој 
 кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ру 
ни су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више об 
својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бо 
амо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали 
е ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се 
аве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке 
едећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај исле 
арочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате пр 
суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани доне 
 Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Стан 
плашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варо 
своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљо 
/p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима. 
ио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} 
ио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима 
 се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не зак 
ожцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху 
, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близ 
вана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не од 
сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ра 
задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу,  
Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му 
ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово ј 
 која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што  
вом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену з 
е своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пун 
полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми 
 чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> 
а!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше нек 
чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепи 
!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ев 
 ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешк 
 Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ 
погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из на 
е свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах,  
а о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњак 
јући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удр 
 и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупа 
у, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и 
мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не и 
{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти  
рања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за  
/p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те 
>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - 
 Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман 
ио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Ст 
ћи.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести,  
се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{ 
амашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по 
камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p>  
S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити  
о кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е ниј 
век својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немашти 
жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича  
</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и 
ни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба  
те.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макн 
ће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу  
 дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> 
 циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у 
ожемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасви 
 трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на  
гу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, 
а на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и мило 
арога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам најви 
 да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истин 
е други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао ка 
раг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали с 
ошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет ов 
Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</ 
 богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, 
ку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да ст 
и их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро 
ше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара 
ги, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови пре 
гу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати,  
ђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенит 
мије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта 
е жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јо 
е сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи 
ада нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председ 
ује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим прил 
туда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па се 
акве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xm 
општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само  
а оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у сао 
ник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још не 
свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="10 
нство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више п 
анцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> 
ем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</ 
ти овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изг 
е! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— 
о да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да  
га домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који 
гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди 
ивети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="5 
ја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум уч 
ављати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p>  
ога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „к 
 зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њ 
ко досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и до 
 ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну  
од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их 
у преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па 
век не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он нек 
е и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан  
није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема 
доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто  
много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им неш 
еновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера 
ира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али 
, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али ка 
 Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетанов 
оче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу  
дмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут 
S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одле 
ну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право  
 а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најж 
ана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> < 
народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са си 
p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— А 
/p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му 
њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, за 
јахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа  
где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“  
 је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да 
у, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и п 
. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- 
 од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква бил 
члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и има 
или, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би м 
у двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђ 
 Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Е 
да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш  
S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе с 
авде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а м 
и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то с 
от.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу,  
чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман до 
о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>—  
 — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим т 
о је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S}  
 загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али 
ида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало  
м тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им осве 
да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио 
абраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задру 
узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у то 
 само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> 
жаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе 
њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нем 
RP19091_C1.2"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се  
арода.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити с 
 он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људи 
 радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он д 
патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад  
но Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти вел 
>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где п 
као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацим 
 разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тет 
 деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако  
етири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако 
о је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те пу 
мејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а  
о живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зл 
уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Ур 
д смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после  
и шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти  
мњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а т 
да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! 
P19091_C2.5"> <head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не ид 
оже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге 
е казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа 
ју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се зе 
одину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.< 
ђем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може  
жђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задруга 
њем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— С 
тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше  
тости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број годин 
 се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не  
м наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — сп 
карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишље 
 власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у шк 
 земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цр 
а је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су 
 их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} 
ао да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе бе 
поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за уг 
и живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S 
 чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца 
 ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.< 
е, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се врати 
 дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.< 
е капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече к 
наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде та 
 и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div 
{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих ма 
 нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радиче 
 сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише догра 
е грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свем 
-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне в 
ини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па ме 
но препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће п 
 Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Преброди 
="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више јед 
ржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пе 
а слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јуби 
ада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи з 
, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е 
.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Ку 
се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p> 
и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штеди 
е се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш н 
ледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врх 
више мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заје 
 девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потр 
води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих прому 
он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде п 
то се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима до 
ља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мор 
ознати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут пр 
ња.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с м 
си човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вра 
ела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава вес 
и рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p>  
је столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уз 
 дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла  
„Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из ј 
</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка св 
не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривај 
на, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу 
едничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је ко 
инске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Сте 
азговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем ова 
S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да 
дмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјеки 
 за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, ш 
ма ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пе 
Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао  
 радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако 
соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} 
д имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја 
 попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца  
рмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу виш 
растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је род 
, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најма 
здахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — пр 
> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса 
ра заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху н 
стера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах 
римо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с т 
ко је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предс 
 мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{ 
о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага,  
арад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и поз 
 је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{ 
 /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да 
ни, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из  
 како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње 
мрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S 
ilestone unit="subSection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снах 
еба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико  
им ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па 
оразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како так 
 <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p 
те чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег 
видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још је 
p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе 
неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стев 
 то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе он 
ији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још виш 
<pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесн 
ије било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одр 
ого о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округ 
а Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је р 
мо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели  
и младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S}  
омрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње 
се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су  
2.2"> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за изве 
, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису  
 онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивал 
 нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигн 
ло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су же 
 лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за уди 
 је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житн 
слободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити 
 се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те 
оселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би 
b n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара  
ивот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. - 
а годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и та 
е! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде  
рај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> < 
да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сиг 
ка сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као 
аху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем. 
дни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац 
„тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љос 
апије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и по 
за плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази 
из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погле 
Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто ме 
ава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно к 
ца приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} 
препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка З 
ад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p> 
кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану жив 
о механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељен 
авоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Жива 
, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет 
ели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо  
 кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и жи 
 немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина бо 
о сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цига 
ад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар св 
SRP19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и  
у омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошл 
S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и  
ло да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато ш 
е то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала коко 
зделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете чет 
у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Жива 
не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сап 
ушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква  
е.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> 
у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S 
само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би пос 
рудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</ 
ој година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, тр 
 човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он б 
луг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што с 
 мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем  
, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да о 
о ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p 
p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчел 
та има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао  
рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуш 
ра, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и 
е, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, з 
 муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} 
пасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џак 
у и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} А 
и, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепа 
-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — реч 
ише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а 
 изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{ 
ожда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо прон 
е кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувал 
дничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога 
побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљ 
т победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, 
само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сло 
рилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ће 
р сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше  
у“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — от 
а је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај ма 
</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p>  
 и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше у 
> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може  
ене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без да 
 напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једно 
 то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и з 
да из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не мо 
ви с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је ра 
 Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда 
несе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа т 
в најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још  
и сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало 
 врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше  
 задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају 
 и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу 
 сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S 
де је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали  
задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање  
е и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле 
ораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хте 
е песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и посл 
и плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Нап 
ва, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и уч 
, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече С 
сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњ 
p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за  
ејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном поп 
— настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо њ 
<p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си  
 кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи  
.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо он 
опљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаш 
ва, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних  
о нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о нек 
уга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав изв 
ам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа  
 читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очи 
—- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога да 
м крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пла 
поље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџ 
ван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S 
ти рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p> 
ну чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса,  
Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете  
} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листов 
ти, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је 
рева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, к 
ају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и 
ељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања о 
пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских 
ом часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</ 
ре с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што м 
 један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити не 
бродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за пре 
убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељ 
/p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</ 
им одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множ 
о за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере  
p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судниц 
а верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> < 
 и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у м 
 гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о т 
дич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и 
а актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толик 
шицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плугови 
id="SRP19091_C1.2"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И сам 
анаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је  
 су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуп 
ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и  
 тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, 
љорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и б 
љиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце 
у поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове  
и морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време а 
чела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би 
питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао 
 од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћк 
пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана,  
тадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S}  
што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после  
на.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем њ 
се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад  
уде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} 
оку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, к 
у, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва г 
 прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаве 
мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то зна 
 у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао  
 по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" />  
 његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </di 
исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео 
 Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у  
леда га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао  
је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је ј 
то ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, о 
ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S}  
штен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце 
 исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике 
Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима  
 мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требал 
ко је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао  
есио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле  
 ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пр 
ђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по 
на породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помог 
ад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— 
 ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клуп 
спротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову п 
ни урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{ 
 Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила в 
091_C3.2"> <head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село  
се решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p> 
 сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Ш 
реле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам  
ћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, п 
нцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке  
има продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.< 
ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашег 
о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истер 
 оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча ка 
 је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S 
роши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у  
ана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он ра 
јеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у с 
 нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наре 
цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженст 
оњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену  
другу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за 
ead> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и оба 
ругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечи 
ритим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да  
 њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разу 
 кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи. 
екоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> 
p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћ 
 једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане  
с земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, а 
аном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено зем 
им да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп уради 
 се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у з 
 други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по кој 
иш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јут 
радили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста чита 
пски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем такв 
p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> 
ле ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж  
ead>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Са 
меран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки у 
овори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути 
 кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао ј 
еда око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи. 
а тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш н 
е Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се 
ено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ  
сположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам с 
ојој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се нал 
та је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} 
се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>—  
или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети  
 шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи. 
таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то!  
. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе ј 
ш загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако м 
и, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— С 
и твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем ко 
в. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет 
>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу зако 
а многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве 
ао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и сто 
д сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тур 
анима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О д 
.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи ше 
S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће 
>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нем 
 посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе 
 да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је ба 
</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не н 
е радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? 
е смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајби 
трзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</ 
> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркв 
орио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да  
 Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, ов 
, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда к 
ад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нам 
 умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам 
лазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић 
м плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, 
ас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима 
 <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Др 
 ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и  
рете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкч 
ста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у 
, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не м 
<p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ  
а тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у ов 
 он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радост 
>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p 
ма.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече С 
 мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све д 
лашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Б 
и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник к 
p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше  
е, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И о 
 нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам  
и знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам от 
 позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутит 
ко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна с 
не да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви н 
у кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби г 
где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не 
 ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} 
говором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу 
арода.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себ 
иси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то  
Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!< 
 лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву ра 
 да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа јед 
 тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да н 
ате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и  
жити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што са 
и зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угле 
чаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вр 
— песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш 
адинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем  
иси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{ 
 шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си 
ви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један др 
сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара  
отаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њ 
а Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео сн 
ан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb 
удима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>—  
у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те  
што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене  
 се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш в 
сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је с 
љак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на сво 
е кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми  
 <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Стан 
траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у т 
уке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, 
губи.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти не 
> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово з 
мена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута  
ани.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас изб 
на окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>-  
р нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>—  
јзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењик 
ако ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дн 
ладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</ 
к 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 1 
више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад  
исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десе 
.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопав 
езбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о  
е овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Ку 
а код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозво 
им за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили 
реко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се вра 
 дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја н 
да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је т 
 нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и 
теља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради ч 
 — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — 
ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, п 
да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се 
 што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман за 
ти и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и 
о понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз куку 
м! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову к 
ала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе 
нтерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним  
 овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и пот 
оже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало  
о.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p 
 Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— 
 ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш та 
као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам 
 <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рек 
колико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ т 
во се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве 
 појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим н 
 с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави 
 имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно с 
аједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— 
ла, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као 
но и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици,  
и буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да с 
де никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови има 
дикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш к 
 смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> 
иносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује ча 
, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње њег 
за колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што 
дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p 
понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору  
ити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У так 
су ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освр 
к и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу 
д њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њ 
 и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овц 
 га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом 
ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви зајед 
урао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станој 
иђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> < 
ети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су в 
аквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахну 
 редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре. 
партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узруја 
ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље д 
м олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви 
тињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се м 
ече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога  
ољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и м 
ћа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> 
вети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сир 
е рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} 
 Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљ 
во би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако ј 
р стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш.  
ли и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се 
на да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очиј 
нови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина  
миришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју умо 
опању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, кој 
ошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у двори 
ед њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше уве 
 сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очиглед 
ата и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката 
и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> < 
 На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— 
ако је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најб 
 више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и до 
, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За нек 
лађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест прот 
нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу рук 
 тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао 
дунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређива 
те да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни  
чераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и 
га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње зајед 
 па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и т 
оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе  
р допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то 
ивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на с 
 и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и  
е, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>У 
ји је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом 
пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на сво 
ло, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном о 
итомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је 
 и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се 
ги дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n=" 
ем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи виш 
икант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше 
 крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очи 
вану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са же 
и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва  
ести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задруга 
у, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више м 
ч?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11 
Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те п 
од могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали поједин 
ања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: 
и.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док н 
 беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни  
руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички таб 
бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по св 
> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и п 
 истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народ 
На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суд 
 мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, т 
 порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да  
Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема н 
ребаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p 
ега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не о 
осле пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ  
Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква сл 
цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је за 
стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све  
тијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икакв 
а је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога ос 
адничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочи 
 задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изл 
ац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она ви 
 скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може  
врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и 
 а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, 
а би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледа 
 и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачк 
Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на 
> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе об 
ад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи троша 
— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5  
е буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на к 
, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш 
 и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од  
ђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко  
авог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога се 
и слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за  
 упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неко 
и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, с 
{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> < 
луг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да 
, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље  
лушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, ку 
и, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стеван 
де попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи д 
а домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше у 
иван изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тр 
љаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге  
вару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и  
ањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твој 
луговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима дове 
талишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту гороп 
городичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празн 
 опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан 
 је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан 
аље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и о 
неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Нен 
о овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она спр 
о шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде с 
— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад с 
</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} 
ићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим реше 
кви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се о 
 потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући! 
ишта против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван. 
де више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S 
 n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало 
 овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако с 
ољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се  
ву: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако н 
од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу н 
S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, 
S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом те 
Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Св 
зи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l 
ићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а 
буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху так 
рва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће 
 људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S}  
{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p>  
единих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пре 
га, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p>  
а који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милости 
ера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевић 
/p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и пол 
ћи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе 
оп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у  
дар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, ка 
ове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вик 
 се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху 
га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
тељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогоди 
или све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, г 
Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од 
ете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада 
веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радиче 
pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће н 
едаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се досел 
реме док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство 
е и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли ст 
поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може до 
 ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би 
 правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није 
и ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и 
својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вр 
а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао испове 
баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је  
} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар 
лужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контро 
и, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батал 
д судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што св 
 беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и  
уде обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа б 
шати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, ш 
 започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга дом 
цем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им 
њега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и д 
 су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за св 
правља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сва 
дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњ 
 кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућ 
ачин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је 
огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p> 
} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме  
 његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе 
о му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао 
за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек 
тељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборав 
како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја 
вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе спис 
 код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у 
ад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они 
вори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па зам 
ко лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S}  
 <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, 
S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих г 
та ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? —  
> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече по 
о имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбис 
ао што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим ле 
ни.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{ 
тер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> < 
Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Та 
обилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} За 
ак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре ње 
то ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стев 
/p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говори 
оп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци н 
 и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је обра 
шњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и  
људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да 
литичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном 
и могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>—  
 није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазна 
сти председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крс 
>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, 
погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не мож 
ница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове  
p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</ 
ко за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада нал 
тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречисти 
 додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо?  
 друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, нар 
су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од о 
 га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љути 
и домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оста 
 и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} 
 прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Рад 
е кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим ду 
уги ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда 
и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке 
е Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу ус 
нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> 
мо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим ј 
у од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур не 
сти <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуд 
} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него 
ериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу 
д се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Сте 
ог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по  
мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари мо 
гледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп 
} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини  
ета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не м 
{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него п 
по, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави 
 цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од ме 
а добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати 
, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p 
е овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав зб 
акве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А 
ебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> 
 буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја  
ући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни  
а је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — ве 
екла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p> 
евана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је 
е он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стев 
одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задру 
и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је  
у бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити т 
не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и  
а својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор 
м <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали с 
ру.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугач 
је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и  
 инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{ 
учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито 
будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од  
ађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољ 
 задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш  
</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганд 
 да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не попису 
иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p 
кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p> 
— Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не пов 
} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 6 
p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стев 
раво и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно 
о то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, —  
 како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на т 
е, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш 
ече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, сме 
?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> < 
че Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се 
рпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — дода 
 и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили 
с: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером. 
о после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви 
 поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за 
би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се п 
у Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>—  
 насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио 
е на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим наш 
те ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да с 
 живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа,  
ас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сам 
мо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава 
 прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили  
а ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — уп 
нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S}  
где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио ов 
да шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се 
била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежење 
и ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити,  
м што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шт 
вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — реч 
дравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је м 
— отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон 
и кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је по 
тљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја 
остигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у ов 
благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро 
 рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте  
p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и  
> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити. 
банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је гр 
та се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а  
ну. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, ч 
а песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш  
деља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е.. 
ече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је 
е и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је 
p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице,  
</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непош 
о, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четв 
љено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш с 
после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми в 
о смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећ 
е Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели 
мем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p> 
дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је др 
нас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{ 
ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо пра 
е превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једни 
м за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу  
</p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ј 
 — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад 
алечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привреме 
е рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже  
 не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се  
} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си ку 
 осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, он 
е Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако 
, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, 
ном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у  
едем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој. 
ало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на св 
слу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленош 
"> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно 
де, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“! 
 Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би  
друге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршени 
орну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, који 
} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на др 
м годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су од 
ела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} П 
а главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним  
ене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кућ 
аве и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан с 
 кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ов 
н отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на в 
 потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S}  
мњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахрани 
 морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и  
тро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином 
 чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта  
Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће 
ично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да  
о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се те 
летку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Је 
ни и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за д 
ваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин припо 
јатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену 
кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити  
ич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> 
 нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Дов 
, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне н 
орава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало 
ији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кож 
намо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један ов 
..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео  
угласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разго 
ванов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p 
а оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку најве 
 Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживањ 
даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте из 
и, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у 
 отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином. 
ан се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p 
о, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван  
ера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо зат 
, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је  
Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у  
а, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш с 
и у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна раст 
 земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па 
дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је ла 
ам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“  
га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан  
а ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му 
ичку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су  
те и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="cha 
, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе 
пшта имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или оп 
S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности мож 
сланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом,  
е лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиш 
> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече  
 чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — 
атиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Не 
ш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу д 
ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жали 
а тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила са 
сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који п 
м колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је 
ога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни з 
еванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсит 
 стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуд 
ипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се  
приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Пок 
 да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао к 
е ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вр 
S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте на 
итељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и  
{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} За 
 по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више расплам 
 појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег б 
ужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p>  
ом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да 
 нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можем 
енуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаш 
бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи  
ас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога С 
ји беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко за 
и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што п 
а путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као п 
да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>—  
Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропас 
опште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрен 
д, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи м 
а све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S}  
ва.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Дру 
 ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема 
ч треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и  
 предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви љ 
ев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкат 
, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се 
амњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напољ 
на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде д 
 да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бан 
сили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало. 
:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а  
це од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман до 
.3"> <head>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећим 
то сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог 
гоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то  
ead> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њих 
д је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остав 
{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су  
</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу ва 
сврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокру 
 и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која  
оше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter" x 
 да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају сво 
е то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаш 
едају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на с 
, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да је 
не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су рад 
да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбоде 
 његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час ж 
<hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић 
 то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменит 
е и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као  
га стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и б 
ом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори на 
ара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила о 
p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било  
 по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиг 
мицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а д 
на скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4. 
осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и 
ђство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту 
тира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Чл 
дељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су п 
тати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. —  
 домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па 
ало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то,  
не поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p>  
ва.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало 
дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је 
 од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара  
p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не 
моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити,  
 тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао 
аву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и оч 
е.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда. 
ле мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Жи 
ога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} 
Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису  
сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Ц 
 то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са т 
огао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих сво 
чувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шт 
дити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан с 
И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p> 
е на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе 
уља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------------------ 
но вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му сп 
S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S 
шљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб 
што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас  
а више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да г 
га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да уз 
, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у  
 ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напредни 
ај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{ 
ш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била овак 
d="SRP19091_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога ж 
 него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам ра 
 какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили  
 али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја м 
њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обеш 
> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могл 
банице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци 
не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него с 
 видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сироту 
азе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали  
-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изн 
 са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред,  
b n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа. 
е као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" / 
партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебре 
и.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам к 
 дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућ 
 позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брат 
e"> <p>ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУ 
сам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео н 
ганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у за 
ире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Зн 
тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко  
 ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после напл 
чка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је п 
рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо 
!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и 
одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им о 
Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и пон 
е у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцет 
шта не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе 
одом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{ 
 уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се 
а.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп 
ја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> 
Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветни 
морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, јези 
д Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да  
ном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа м 
 Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не  
ере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну 
иш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, 
алом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турц 
ти, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велик 
а <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ам 
S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отк 
но чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искуш 
поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа 
њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова  
> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се  
 најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <qu 
жом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој 
 посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пр 
есмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну 
 никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и  
</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Нев 
ојих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после 
ла ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Неве 
ку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кро 
м карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски,  
зостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситни 
 толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ д 
ти се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чиња 
 заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који 
 млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српск 
а тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места,  
е умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је 
од његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, к 
бори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.< 
оје је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна з 
ив наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, 
адичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше жен 
 више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман ни 
прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорад 
еде и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и 
нога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и обј 
канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође  
исар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораова 
ао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим  
дом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и  
преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба 
{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад 
ји је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па ка 
син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и ота 
, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући как 
е дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тад 
 грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим  
д, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам  
 — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а 
љ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиш 
 Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— 
аћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је не 
ва не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам пок 
д онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n=" 
живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више н 
ТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>190 
ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Вели 
ед очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крсте 
коше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама 
 дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео 
p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако  
дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене сале 
еоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и  
коме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост. 
а.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузи 
иш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још један 
<p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на 
етно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још н 
ег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се п 
 више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несре 
м, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш р 
, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, 
лаву кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чуј 
плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чиј 
ри.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек 
лити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стев 
је толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман 
сходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш 
аљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу  
S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добр 
 гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака  
ора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју  
ну кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред оч 
.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и ду 
чевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише 
— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано 
.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смеј 
јутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасит 
тпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на  
рви успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво 
 су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не см 
јавити се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао  
} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену ка 
n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погор 
пходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак п 
о вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Не 
 на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич 
почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задру 
ење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један 
, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши т 
ли и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим  
ајважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он ј 
ера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, 
— докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> < 
 хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве 
е да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „В 
ством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову с 
о лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се б 
ћу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А 
сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост н 
 ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је п 
ник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцелар 
воју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чарш 
Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до рук 
ван је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се увери 
и у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову н 
живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири с 
 општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и пош 
евена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потр 
обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S}  
ви свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље,  
 снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у 
91_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
ст за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда 
и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише пл 
јише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајс 
еду до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужи 
ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара 
меш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — ре 
авезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква ј 
о Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се 
зманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата 
тле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“. 
ишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом н 
се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, наро 
.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам 
х на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не 
 и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме 
ично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. < 
људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали 
го?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не мо 
да, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?< 
ају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, 
развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београд 
еш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у 
} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у зем 
ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедио 
 и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли  
 ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет љу 
ељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ств 
говорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађо 
p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi> 
акне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p>  
го берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добр 
>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јест 
бине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> доне 
ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја 
>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело  
 Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи  
а и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стева 
их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да 
во није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли с 
 имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p>  
важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер 
илећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог 
 су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а на 
 <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо 
руго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>-  
ки посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти с 
да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихо 
е никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учите 
</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их в 
озва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи 
/p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{ 
 бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпиш 
викну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> 
евао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковањ 
 нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> 
Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам каж 
дознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да куп 
 толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до н 
спели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да 
и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне к 
зманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове дана 
.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не у 
 радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а п 
реника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да ви 
о ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за 
би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p 
ки и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" / 
ба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро  
 Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је 
="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, н 
гледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> < 
 песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста —  
знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи  
— рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је 
>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. —  
 се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за у 
p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па  
судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузма 
ки персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} А 
петан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар да 
а носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукур 
зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводње 
али.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фаб 
оче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S}  
иља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и с 
ачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га с 
еднику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те плати 
десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога жен 
аљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреж 
а порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и 
ачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <p 
ејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, 
о кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с нов 
ли млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: 
старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема 
?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише 
p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повр 
јем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Неве 
они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код 
ца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Жива 
им причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, по 
за ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да м 
анета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада 
head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до пов 
 из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Мил 
</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још 
арске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је п 
} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево в 
лењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве 
се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровал 
ар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти 
 код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад и 
опе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо рад 
с данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснив 
ика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Мол 
 Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више 
м на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаш 
p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судби 
Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председн 
 његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак с 
...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> 
есет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где им 
ласт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и у 
 су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској 
 знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. —  
капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни сп 
ван.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а  
азати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га 
 не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показива 
де на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код к 
кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто к 
ушо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли т 
укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир  
роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, минист 
 овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ов 
амало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш к 
ек вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тро 
 јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, —  
 <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примич 
 пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако н 
реска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капета 
попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> < 
="SRP19091_C1.12"> <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> < 
 ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се  
ту растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку 
 милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом 
же дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога 
не части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају 
ј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</ 
оли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још к 
едајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> 
ама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу ст 
 као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразбори 
 онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и сед 
најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан чове 
ало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад 
д сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну б 
е иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Ка 
му и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> < 
ише не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> < 
еди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосл 
ече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Панд 
танојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спуст 
отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катан 
е тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови у 
 Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пија 
 n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — 
Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише  
зна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге:  
p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја  
онесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као д 
 на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S}  
 Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и  
жање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6 
 куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p> 
ш тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет о 
остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није ла 
да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево 
ана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је 
јски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p> 
о Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се з 
/p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се 
p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Н 
а војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у год 
рекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Т 
данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио 
овараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошар 
матрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се ро 
“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о з 
сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош од 
може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>—  
кама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и  
кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p 
p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче ј 
олазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздо 
секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух о 
се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и ка 
шћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну 
унуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа  
било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живан 
ју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад  
и да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти 
коље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb  
из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан 
а, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, он 
— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора 
мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без ра 
та тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча. 
} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса  
опе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S 
ух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да с 
те.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најв 
есет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља 
лави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно сваког 
лико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насеј 
о су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно ради 
харана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку ј 
га дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} З 
адоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свет 
 ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штет 
ем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни 
асом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> 
ше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе нај 
е волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забог 
ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима нећ 
е овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као  
реба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па  
ост године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набр 
ло и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје по 
 до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону при 
ш их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их 
јеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, 
</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне  
 пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку 
езника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} 
итељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим поб 
 тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од  
батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад  
згледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књи 
ју.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} 
а рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачк 
ндур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за пол 
квасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општи 
/p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не  
 четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадај 
отињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, 
ољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си  
у његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упа 
бро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отво 
е дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да  
ине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико  
 трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их 
</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас 
итање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омра 
ло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да и 
ултура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не 
у и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, с 
страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија 
икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S 
звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p 
 кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај 
го, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га 
ана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече 
 задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је  
митивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће 
е, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на р 
ика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван н 
руге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не  
 те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да 
понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треб 
олазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и  
 кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљ 
овек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што има 
књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у д 
 управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба з 
знају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих,  
е умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Ве 
 трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле сл 
авила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{ 
, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, бога 
гари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одеља 
естити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и 
бијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре  
} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта сто 
у породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лак 
во сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљ 
 му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Же 
} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Може 
000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара изл 
ој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плуг 
дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општ 
, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n= 
а прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Не 
им решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко и 
 сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p>  
 мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па п 
ма, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, к 
атак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и 
нашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извук 
и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико  
</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> < 
е има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да 
це, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" / 
 искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полиц 
ај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, н 
од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што 
самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столи 
 њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање  
наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани,  
цингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна н 
ли му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколик 
придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------------------------------------ 
 полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се 
жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа,  
угинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, д 
тересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> < 
општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намири 
} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од х 
е свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сва 
се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни 
е баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збо 
ма, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак  
> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“! 
{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава 
и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смеров 
У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био 
 што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се 
кивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи 
ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, прона 
 све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дош 
ане неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке н 
вођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свак 
плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих 
афија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејал 
 сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситн 
тражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између 
осторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је д 
ти и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска ка 
е се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али к 
 зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван ј 
огледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио чов 
ед ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} 
 не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S 
леда замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а 
, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? —  
 они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрав 
ку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан 
и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели 
то ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једн 
тадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то л 
а јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна 
ема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од 
страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, е 
јим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S}  
олико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча ка 
 сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А  
жао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и 
</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после  
где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душ 
и трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни на 
p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то 
а га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S}  
рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како сам 
/> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно 
p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је г 
тлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске 
трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима  
 сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} До 
иван:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и 
 шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с гла 
 изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.< 
р, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну п 
{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, 
 од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да 
еларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p 
ржавне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа ј 
редузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом сел 
 добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S}  
 тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика  
 умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, 
и, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до 
рујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи св 
а то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти с 
о мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе 
е глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испу 
.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па  
ње о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет ис 
о да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас и 
рана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета 
и мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла би 
ња, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне  
 Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе 
и се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио т 
 људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да 
тарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још  
ку.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничк 
и употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки поса 
о лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истов 
 за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да 
 Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могл 
p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је 
сутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све  
онгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} 
е оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па,  
 је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили  
ли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p 
 Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у ст 
урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару  
 био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао 
ну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум 
у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и п 
 чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још н 
уги. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита и 
о дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беш 
ан дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му  
у усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и 
мању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле  
ич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и  
 -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене с 
"5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца. 
ао <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због изв 
е, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit= 
 јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у 
ро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испа 
е ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолут 
т да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p>  
, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у зад 
од улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивањ 
где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован 
ато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпо 
а није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да  
еп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А п 
 си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Н 
падање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су 
овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>,  
Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и ве 
осао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стев 
лаго морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цр 
у, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац 
 тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без м 
n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче  
 много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском ок 
нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо сам 
т и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} 
 Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљ 
 је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може 
и рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толи 
опању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велик 
диле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А т 
артије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светињ 
теваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено  
на, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима с 
 а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подиз 
својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: кон 
љаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих н 
телином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две  
утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и вод 
и живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{ 
ћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако  
ати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим год 
и моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим ос 
а на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима ј 
> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p 
м луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> 
нитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је н 
ећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зре 
ме!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је 
ије се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе,  
узман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободи 
сним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме оства 
 Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад  
ди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p 
их и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистра 
рави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{ 
езник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за јед 
лозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити 
 <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише 
а.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је д 
 родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пош 
ити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузма 
з бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно са 
други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај су 
</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за купов 
аћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек 
19091_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише 
тику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за ј 
едвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су так 
 Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p 
ни су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S}  
.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да из 
е научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Ж 
тарају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш нар 
з помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где т 
} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљ 
ни одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очеви 
ну.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дан 
 било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пош 
арали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћум 
маново дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста 
грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} 
и је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу 
</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Нег 
ли за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и греш 
да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре,  
>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће раки 
су ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљор 
Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако п 
оша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити. 
дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p>  
 пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А  
у могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да  
ју мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као  
ћи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто  
 /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали  
Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, н 
1_C2.2"> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за и 
још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако  
 за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општин 
орим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даљ 
започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се  
ера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су 
ју један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Куз 
ло да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши ра 
х.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако прија 
"> <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљ 
оп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове зем 
то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба 
 поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p>  
 а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p 
мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне дру 
ју? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га  
p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То 
уде, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, ни 
оступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога  
ад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле  
мо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се  
 је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћи 
у радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У 
где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да под 
оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако 
о пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију  
љања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из 
 ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су 
удили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их 
у: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично с 
уго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>—  
смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, ка 
 побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као 
твар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</ 
ова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде 
ља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им ј 
и, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу 
им бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде 
руге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљ 
и су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S 
олебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} 
ела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пер 
м је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је с 
би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако врем 
ан особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним  
 ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже  
 то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор. 
 заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен мора 
озима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али зараже 
жише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданил 
шљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што и 
р није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо б 
ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, о 
талим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију 
 а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан 
 зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S}  
ски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирн 
њановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“. 
и црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да 
чним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S}  
 обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дош 
у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу. 
а се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Така 
а изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потп 
пунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икакв 
икога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Т 
 Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио 
 средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не изву 
њаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је н 
ни што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај нар 
е и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле  
остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врст 
="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје го 
а и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту  
ије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијан 
 се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту 
ење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а  
пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за  
ми то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину 
 који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi> 
пила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да 
м туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</ 
 ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да 
ући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се подели 
уде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се  
ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривич 
њавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} 
Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема  
мо пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села ли 
ило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опе 
— рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас 
днемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошл 
ила нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделит 
 Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбин 
д.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу 
судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, с 
ара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— 
" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да проп 
 судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да ра 
дљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбин 
вена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са св 
итеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За св 
се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не мо 
уди, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће о 
гло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је гл 
ак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да су 
с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити  
падаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем 
 треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац по 
иван иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да пр 
, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра же 
 А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви  
ју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једн 
х погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван о 
г неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му од 
једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком 
аћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад и 
О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не 
љи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p 
гово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оста 
га има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога ј 
ио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. 
 неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све  
пштину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћ 
плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон. 
стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не  
 <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и  
утра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи 
жи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ва 
/head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред врати 
 с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи 
о село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на н 
викну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> 
.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отво 
у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој 
ње биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, н 
угове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега п 
исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан н 
ичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теб 
ћ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врат 
по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време  
и су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једно 
кренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год мо 
 — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетв 
м благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <p 
лон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по ј 
 радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата 
а плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не п 
туру да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један трену 
ара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица принов 
ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је 
ошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радич 
 то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми 
самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њ 
, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, к 
ледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетн 
одиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично  
другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад с 
а купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Са 
!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам п 
n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја ме 
ead> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, 
ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже 
} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну о 
ва сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Ст 
ливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше 
оз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунц 
вљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно 
 дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе п 
куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче  
вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Наста 
ета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад  
мираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</ 
га у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући т 
 куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, бил 
читељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени  
не учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико 
товости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пр 
ладе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би,  
>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољуб 
же мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је ј 
рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су  
опе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе ве 
их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсто 
а сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — реч 
у притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> < 
крате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је  
уљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раск 
њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби 
p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он ви 
го ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p>  
шу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{ 
 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиро 
ead> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљо 
овима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Ку 
вињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, т 
и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, мож 
дају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич 
ио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала ј 
акав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати 
</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе 
 замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Жива 
читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога 
он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Беог 
беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов  
му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џ 
Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Жива 
ној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу  
вају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре 
знаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој пар 
ревукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у н 
кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти с 
тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана  
х надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну к 
p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао слав 
 Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју 
тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у бор 
а ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња из 
омилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно 
 Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колик 
ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и 
ворити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да 
 о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{ 
шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упут 
 увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима с 
 те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну 
свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припрем 
ине изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране 
 Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задру 
 не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бит 
озрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на 
пуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут 
ван, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем  
стимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, н 
ли преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</ 
 га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му 
<p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа 
зман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигн 
а свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мис 
можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћ 
у и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка пол 
 после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „бе 
ма решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен п 
апила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да 
е Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика 
испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их инте 
чких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку 
рад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> < 
> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би п 
>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у др 
т недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани т 
такницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S 
ничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорад 
 наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом? 
е страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по пле 
.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударањ 
им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћи 
 ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} К 
н стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленут 
н.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми пр 
плаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му д 
 фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча,  
учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом просл 
н нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и 
би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњег 
</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркв 
 /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добро 
ли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се 
 неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу 
} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за  
прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлег 
прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни зн 
ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше 
тране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и  
зекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година па 
ћи се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Од 
, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно по 
>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том  
рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљав 
 ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Н 
 народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља П 
угује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати оду 
читељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је зн 
де.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о зем 
 си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти  
е овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уз 
еч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да  
> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не поврат 
о такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе  
те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа  
дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо С 
е би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у ње 
и се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учите 
.</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљорад 
своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно п 
да се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али 
ађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те  
 напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њи 
Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које с 
 гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног пр 
Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па за 
и, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је 
не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задат 
 опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта 
дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедион 
прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без велик 
i> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај с 
 могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} 
учи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, к 
="SRP19091_C2.4"> <head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, и 
 трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А  
одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими 
отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је 
, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао 
ће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји 
Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, по 
ако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер та 
 корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптужи 
е указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— 
„Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Ж 
 да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али м 
ану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="chapte 
ас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с 
е ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и об 
олико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим т 
ви главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галам 
ио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да ве 
и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помог 
а, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке чове 
о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра  
ла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и 
тавимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да глед 
_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису  
ићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацив 
 јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла д 
с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе  
самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави  
 задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> ш 
ућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не 
ш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа С 
оја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док ниј 
у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву 
прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се мо 
ну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражи 
слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не зна 
жу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор 
 издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је изд 
те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb  
зео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо  
омажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пе 
аћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Са 
столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово п 
на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болеш 
 Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И  
о, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десето 
екеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише су 
чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је л 
а могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује 
 и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био ка 
а могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима! 
род, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише д 
бав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па 
 буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Од 
је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда 
, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом 
и мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, 
јаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Жив 
елога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне руп 
</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} Т 
 да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изг 
н децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ок 
p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у раз 
 <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Пр 
а да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој  
љају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окр 
pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </ 
 коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеван 
ле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује 
ла судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју суд 
ју, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у 
жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о том 
чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки о 
нијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвље 
к говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Ј 
ти.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно 
 можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате шт 
ате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone u 
 нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти неш 
кине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину  
оћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је  
нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш 
а.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тад 
и тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> друго 
а својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Ч 
ако би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са сво 
<p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак  
 — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>—  
се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не 
ра да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа с 
мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. —  
 шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово 
рио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без  
>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је п 
ивану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу  
 продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а с 
бу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који уве 
ета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза  
це и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен бра 
е било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом 
е Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n=" 
ца, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану 
ћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било з 
 сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девој 
зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на раз 
ебовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <di 
ава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек до 
ебе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљив 
к, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху ра 
едвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у  
, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном п 
ругога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, је 
ш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> 
 имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S}  
 Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не позн 
једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не  
н пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више  
а, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а 
иде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — реч 
уг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у ку 
д то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p 
ну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди 
 цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету рас 
ружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању 
мо онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стој 
и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друг 
док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти м 
а ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син 
да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> < 
ебе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Ради 
јој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да пре 
од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности пригова 
раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то 
 да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им 
доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде  
 је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен  
етнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „ 
да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџ 
д њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, напра 
ака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина 
 и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључев 
тиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао  
и и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко ви 
, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држав 
вине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и 
рећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту оп 
у, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из обл 
"SRP19091_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наме 
тао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што  
н му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крс 
да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту с 
мама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Та 
председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико н 
>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с ов 
— одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га  
ини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одгово 
p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузма 
 да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров з 
<p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пуст 
и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људим 
?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај 
S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, он 
, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p> 
безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога с 
вљам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председни 
, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волов 
уче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гра 
ни поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи бл 
.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо мој 
, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоуда 
а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад им 
о жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мим 
 са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, 
годи галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад 
.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... 
ње другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огл 
n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не мог 
</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем н 
>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отим 
ван загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже. 
p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.< 
 Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S}  
 тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте с 
им леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на гр 
е.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми ле 
 подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад са 
 разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем 
ештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив 
 понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган са 
p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго. 
а имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у с 
 исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови 
а, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет п 
над.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан 
/p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Доша 
и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео 
ога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</ 
о ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{ 
евојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџ 
војко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли р 
ој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе ру 
 Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кож 
ди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о г 
а. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи  
епо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да са 
Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их 
ћ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну та 
ени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако,  
идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луд 
 и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад  
м ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича- 
где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас т 
ече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву  
а ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу  
откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — реч 
дили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет нас 
p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком 
вадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесе 
на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми 
и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва к 
у, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>Т 
м на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља. 
се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, храни 
 Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се б 
 боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше 
ља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да с 
.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S 
ељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак р 
 женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четврти 
сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта 
 за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</ 
, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала 
досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да 
итељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокој 
у варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дам 
од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могл 
реди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за  
рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После такво 
п и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важност 
руштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="7 
а из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чи 
чких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгр 
ци, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова 
 вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора ор 
 заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим ње 
а нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико г 
о са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>До 
а капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао,  
е му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p 
p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, в 
из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и распр 
мо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим 
 — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо.. 
.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А т 
<p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам  
развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући с 
их, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тог 
те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за 
 и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим уде 
ити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се обли 
век јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не 
и, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од прис 
њак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој до 
аквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали вл 
т да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујан 
 детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као д 
 за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше 
Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} 
 никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’х 
и. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије. 
ан потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гон 
оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још 
а му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" / 
 А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне  
о знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам  
жениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја не 
ра од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, шт 
— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> 
p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.< 
бавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти ј 
 и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајби 
о друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и проша 
реш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не сам 
ати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам 
п-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, 
љава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш  
 А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — 
шло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео да 
 ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо 
.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> 
е његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S}  
ела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па  
а!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође д 
тиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда 
ао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, как 
у икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу 
ворим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p 
днице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћури 
главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јов 
у и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан зб 
 ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S}  
уштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p 
 нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да  
садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично и 
 јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, 
оје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљ 
} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке 
утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, о 
 муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пусти 
ћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш г 
ву раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку  
" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод р 
и сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он 
да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.< 
лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њи 
дили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта п 
ајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла 
а.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама п 
> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти 
жили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово ни 
а те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Даб 
ца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не м 
 ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном ску 
че Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе... 
се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, р 
сти њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак н 
ио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али 
хвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш з 
 према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имен 
ече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем зад 
>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти с 
ваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p> 
ј народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом исп 
!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад н 
 А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, 
} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити  
твом и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да 
ише распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у ру 
а, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогд 
 поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо г 
 <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време наве 
а, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> < 
о, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад 
па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили 
не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаб 
 Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прес 
у на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметн 
да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо 
пешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла 
пет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље 
</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{ 
Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он 
ве речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времен 
ш слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ак 
на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Куз 
љ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо  
 мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</ 
д сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају,  
к се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари 
 а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, бес 
> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ћ 
 мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни 
дговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па  
ља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Н 
p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама ка 
а те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Б 
ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p 
ађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато шт 
емо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји  
а ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се у 
да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли с 
ш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: д 
p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би св 
и ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом з 
о, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да ни 
вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што 
е да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто в 
нити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад  
а код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>—  
ћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гле 
жи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да се 
ије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’  
 си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника 
ђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи поса 
ч у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пиј 
изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам в 
ва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај  
рипада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о с 
ву и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш 
<p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.< 
S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад  
воје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му гру 
и?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се.  
 зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <p 
д ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим ви 
икад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтин 
ко као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па  
 тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за вре 
 пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте  
и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — ц 
љава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани ук 
из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да с 
сао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом ж 
, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше 
 Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да под 
руга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До с 
дичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете ру 
ве своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари н 
добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтеж 
крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је д 
еле.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесн 
д то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а п 
<p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Ка 
а животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио 
 умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p> 
у својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други 
има и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на о 
 треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти 
а — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће оп 
е што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати 
 — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости з 
е јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену 
ахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Глед 
погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - ре 
ени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, с 
во“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја п 
а.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио 
е да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њ 
г здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да 
авању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, 
ичу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — 
ека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови 
е.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако да 
та „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50,  
/> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у 
ри оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „полит 
а да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у  
 док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап 
 може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање,  
и хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p>  
 све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p 
знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба т 
праве и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа усп 
 карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p> 
д ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па  
не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо  
обијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, т 
 изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} 
а у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте к 
, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана,  
жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па 
елу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног,  
посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичк 
ве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.< 
м организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону 
о.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља  
, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p 
одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p> 
е.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век векова 
ога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ 
 би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као 
 Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било гот 
х лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро оч 
уге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке  
еденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народ 
 се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, рад 
03" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одуш 
ећ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</ 
ој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p 
атима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — реч 
!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу! 
људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, 
иснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. —  
пут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се  
нога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу р 
нтересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужа 
говора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном т 
те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твој 
 да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има сво 
учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, на 
амо по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Мор 
 останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> < 
слим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од 
, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буко 
b n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти  
е не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радит 
ла?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пун 
S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} 
p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, шт 
 ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то св 
ад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се 
 само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава  
 уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољ 
 испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој к 
 морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости 
есет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за в 
де и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештени 
ти.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не 
>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузма 
домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а ка 
 било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.< 
пе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, 
.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помеша 
теван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем гра 
 и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>—  
 не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвик 
ла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да нем 
 — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш д 
децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову к 
а угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу т 
ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћ 
ама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Жи 
мам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њ 
 нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја  
— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја  
 Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!< 
, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о з 
вање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S}  
 Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја ви 
ачи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и  
 је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав 
p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добр 
би је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне в 
не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још  
се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, др 
!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, м 
м уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>—  
 Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им о 
Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти  
 ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе 
о ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p 
да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— До 
р.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S}  
е, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се  
 гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по ст 
 То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нис 
к.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си б 
 бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју ма 
 <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш зад 
ко мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па упра 
иљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси 
</p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти стран 
на!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћор 
и је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да  
шке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намрг 
а киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могу 
се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго бата 
>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узе 
</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта 
 И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми ка 
 тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" / 
нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан. 
овником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ј 
к се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и ду 
уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоће 
рећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но јо 
ече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нис 
>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>—  
да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би  
т под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с н 
љи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сап 
ас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учи 
гоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мо 
м дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} 
х ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од теб 
 по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>—  
ко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да им 
о имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам з 
ш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не мог 
 не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја остави 
д овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за прече 
 свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после ч 
 што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје  
 његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царств 
 ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнај 
направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмк 
прости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на  
тим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи! 
и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало 
 промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је  
ead>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{ 
оја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док 
иже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан п 
о и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман зај 
пе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди  
а свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година,  
ите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим 
сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата  
 да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, 
а справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да в 
га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у двориш 
диш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, 
ам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да к 
мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да  
="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гл 
а погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну  
и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву,  
е сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде пос 
ран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у ма 
 трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти из 
о.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем б 
њачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми ни 
повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми  
имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба д 
у га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже 
у оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, т 
зао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бо 
еће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај  
ваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани  
на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да  
ад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Рас 
м, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје  
>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ ве 
е би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам 
лови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из 
тер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим ма 
 кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! 
, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо. 
е волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и  
</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво де 
оћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар  
, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету ка 
> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја  
 баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако 
 — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам  
 с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи 
 да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: ме 
угога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако ј 
р кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоц 
>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у ва 
- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Св 
и не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта  
ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да те 
рећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама ш 
вакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ак 
, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да с 
пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се 
зи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно  
 поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> 
а, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, т 
> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да  
и били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо  
 се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми 
.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насм 
пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад позна 
p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати ње 
Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла 
ски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да  
>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да 
м би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да о 
ен плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не д 
ређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, ни 
ега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{ 
, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, 
време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на  
S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па 
 немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта 
> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у се 
да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они 
шла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</ 
 и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам,  
еч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузм 
 ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја јед 
ик нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу  
ела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не бр 
> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат 
има, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да л 
ам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је тво 
и главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја  
по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} 
 затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван зад 
?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп. 
ш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пу 
 угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мера 
 ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ј 
ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годиш 
за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прил 
гу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хте 
толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тр 
их несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} -  
 други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само 
ади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те  
<pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резулт 
ању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, ко 
радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали 
је — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој 
 снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се саст 
ивана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије 
е грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузма 
аучили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез 
грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес 
од попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди 
се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо 
за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p 
еш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми цре 
аде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за 
а и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти м 
е у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те 
Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да 
тити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> 
ву ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се мол 
се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима  
бају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за ж 
, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> < 
ац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да  
 се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо д 
</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми п 
ако могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пч 
н, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам  
а снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем о 
 дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад  
Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва о 
 не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице. 
ши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже г 
а зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку  
олази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате 
а те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> 
за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада ди 
/p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} 
, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Жива 
 <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више ду 
— погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да 
ћу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповес 
ледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигн 
ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета з 
рија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p 
ке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одг 
 их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због мој 
у Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а  
.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, з 
"21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А ш 
им?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од те 
а ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га на 
/p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат 
љи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом. 
ићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се 
мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби би 
и сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је 
— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега  
а да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S}  
вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — о 
гу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велик 
 се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео д 
устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Пер 
а? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим 
 поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић  
плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А  
вим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S 
им те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти 
че.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем 
 пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један гла 
о треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, 
> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину 
 да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у 
екова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћин 
казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, ка 
бро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти каз 
ржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, с 
 јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај 
а да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да 
евио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега  
 мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала 
цињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама 
ога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p> 
ма да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући  
 зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо з 
</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али  
нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да 
отиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{ 
то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћет 
ше не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би 
окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, 
кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му с 
ла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јес 
дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет 
посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p> 
јој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од  
 ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љу 
на викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изел 
к општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник 
ад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p 
оликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим  
} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђерд 
сам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово  
 њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он п 
нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не ради 
 унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капиј 
ову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је нар 
аз пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам 
, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте  
2"> <head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са изми 
 дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити је 
 <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на прв 
ш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делов 
кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти к 
лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.< 
ца је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му  
н сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнан 
возден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао  
 пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да  
 поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово  
помена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропаст 
е и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </d 
ина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су ина 
повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутно 
је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради 
ику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Т 
ли штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>посл 
 Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И 
на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке  
па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости 
у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У  
итање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких  
рама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се с 
о пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, н 
S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити 
.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се  
што треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унап 
а, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за п 
 грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гми 
ича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пер 
ахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме н 
одина, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их на 
ти. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> 
Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и 
на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав 
моишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празни 
ењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад узд 
његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S 
 и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и ц 
ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S 
.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> 
 леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се 
 до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.< 
о годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожен 
езник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, ал 
ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше време 
крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у ку 
 их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био  
у ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку 
свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надов 
да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледају 
 нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не мо 
нети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} 
п-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да р 
земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти нема 
p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули 
замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и ува 
и ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш друг 
квим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, са 
че поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој  
 Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет  
 Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он и 
гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задр 
е ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уин 
онос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у св 
ћ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у цело 
ијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер  
а каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И  
имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p> 
тови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да м 
>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33"  
ко тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопа 
овитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број го 
што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више  
ронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S}  
и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се п 
рјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се 
и ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“! 
>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољ 
а буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и не 
пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није  
ривикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим у 
овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — 
> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагњ 
да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би 
кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да уж 
ав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули  
ље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко 
вши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} До 
, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вец 
цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су м 
ви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, 
шеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га сл 
Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко  
апун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео. 
 се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па 
/p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више 
ају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да 
вео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>—  
мо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — За 
омамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, 
жеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пе 
ражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — дод 
правности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пр 
вар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мет 
ду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече М 
и, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, 
ати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим ор 
 нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква испо 
лавњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — д 
 сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— П 
едом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти 
ана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне 
>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је 
што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, 
ну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа зами 
препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти љу 
нтерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сма 
али власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у 
есетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорад 
} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни пом 
 за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.< 
 установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и уч 
уше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова 
 изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући  
 Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није 
звали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у парти 
иште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их 
p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter 
оширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сеља 
н плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди са 
а — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају:  
чињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљен 
 злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, и 
А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је оп 
сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи прих 
као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све о 
а?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљут 
 децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не к 
</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче 
/p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њ 
.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега ј 
а поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а нар 
и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан 
 Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, т 
орченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар ка 
{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код ка 
му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега  
есеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју пе 
наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали  
пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоће 
ра.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> 
да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То ни 
P19091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војс 
— рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и гла 
? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу по 
 њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју  
дан, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га 
 ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— В 
и то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не и 
а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена  
 који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у 
вао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и не 
А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хо 
партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није в 
у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи 
дан во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, до 
о гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се д 
 њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале К 
 учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту  
/p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам 
имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвозд 
, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога ка 
рамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад 
 и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, 
 правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали 
а колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузм 
ду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпо 
 теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти з 
само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он  
 његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво  
ад њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, 
е несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народ 
ина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару с 
а се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који  
 урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у 
ој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земља 
milestone unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко  
 рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар 
рава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмит 
.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. в 
{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обигр 
гово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може 
ај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и о 
b n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина  
зађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није м 
о ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во  
а дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешен 
разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавеш 
међу себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, ча 
пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту ви 
 си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и  
а, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије тр 
, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без 
ако си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди ли 
навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи р 
гу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> < 
ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним 
теве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо ос 
последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ј 
предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио 
 не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поре 
х је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав 
повине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{ 
, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по опш 
 и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакш 
амо што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарал 
ца узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а  
ку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи 
а.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњав 
а сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера о 
че Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дош 
лег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници и 
ишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи ко 
 се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква парти 
вој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и ку 
опна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштав 
ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и 
тека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме п 
</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич.  
 им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро,  
 неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Мож 
 из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао 
 би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се 
о га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова 
 У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те.. 
док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који  
 је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упр 
јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну  
е и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти 
мислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог еконо 
 ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S 
та.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју  
з постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само  
 важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жен 
ца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се за 
су брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — го 
 добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се 
ридаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — ч 
опада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле  
 вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са  
, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — реч 
а мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала 
ше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, с 
 за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође и 
шио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се з 
ман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напус 
ко колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Л 
е од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вра 
овац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја  
, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имо 
/p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђ 
ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код црк 
 познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не  
браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам сва 
стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гул 
да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и 
имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законск 
олико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> < 
ре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S 
е и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и т 
с било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа 
о.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам 
S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А п 
оша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто,  
а Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Нев 
 буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани 
имо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</ 
о свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питањ 
о“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} 
 водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А 
 овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— О 
а сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни д 
ој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Види 
, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну тор 
ченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој  
ећ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетан 
е, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема пос 
 би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће  
па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p 
?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помаг 
2" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг 
рао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако,  
 ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар 
не матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те  
орити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовини 
аве од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да 
чимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</ 
т.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе гов 
пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S}  
ан, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па  
узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ак 
аметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви 
ао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутал 
 на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ 
еби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не 
 Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркањ 
 сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> 
емљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у на 
} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им  
 председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га 
вању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не з 
сницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не 
Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље. 
рне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је 
ала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих б 
Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, 
и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови 
е могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се У 
опа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми доне 
 кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га са 
о викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже глав 
пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је 
м се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за  
де већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p>  
ћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног  
 су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао. 
на да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог да 
ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код овац 
ве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ић 
о, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш ка 
ет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> 
ако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени отк 
 а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан бр 
ак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви 
окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једног 
ас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима н 
а су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из њ 
 више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по б 
ављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с р 
ом весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене у 
днице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, н 
ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак  
 одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, јед 
> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га је 
та може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта ј 
ају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. —  
маћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја н 
ти на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и б 
уге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђу 
леком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S}  
амо једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на располо 
зле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, п 
ти своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влад 
 толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико 
е и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, нег 
пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n=" 
да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, д 
 изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још сво 
села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мис 
сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калеми 
рузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису до 
 — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми н 
а блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновреме 
еда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да  
з ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беш 
у, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива живот 
шта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити 
е доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године  
 липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јав 
 се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље би 
p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево  
аже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изг 
рољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо  
че мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о то 
1_C3.8"> <head>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задру 
ду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колик 
 породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност  
е нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи,  
ата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали ч 
 ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисл 
то је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских ду 
p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куп 
се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се о 
на за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} 
кућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S 
/p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</ 
еобично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњ 
ивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели пр 
се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се р 
/p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дука 
и да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станој 
>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи б 
ли леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и с 
сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да јед 
његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити корист 
пова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај 
ла: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је  
све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о уна 
људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Д 
 децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера. 
 душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузма 
 ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ј 
упиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не  
пала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} 
 једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепров 
згубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгу 
 — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече км 
 није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> 
а да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за 
рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човек 
ац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогућ 
 да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе р 
тале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу. 
 с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас  
кан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али сн 
hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи  
ојих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска  
жати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, з 
а плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> 
ан другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешил 
е и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом т 
породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, 
оже много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само  
амење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена 
и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркв 
но му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не д 
иговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и п 
ги сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води... 
S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, к 
 као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што  
Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и  
у, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорн 
и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио 
ејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антих 
 у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> 
ни на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи г 
леда по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више рас 
а сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држа 
 земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке  
 најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, к 
нађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник оп 
9091_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи н 
ји су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје поп 
ре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на ј 
 слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p> 
не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше го 
у почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструби 
и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши  
 никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter 
 је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је 
окрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплет 
Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А  
ти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој пр 
е упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој 
равањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди  
еном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову 
спред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и нај 
ше. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овак 
е, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо 
рао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера 
е: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добр 
“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки 
и оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео в 
 тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни  
ко терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклон 
 али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око с 
вако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, ка 
а после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успеси 
 камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Ј 
радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — о 
 <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гр 
дну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радниц 
опушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет 
.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и из 
и пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, р 
лика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лона 
, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> < 
 брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="c 
 се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не м 
није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том се 
ко стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да 
чила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву р 
исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи,  
 Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти ук 
 ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу пар 
рави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бу 
зман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад  
ео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не р 
кавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле 
п-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом ча 
ик“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коре 
тим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи 
дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега 
е дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вече 
егово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и за 
а стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесил 
п-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископа 
а снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно о 
— зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, в 
 рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет. 
ди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи бра 
Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчи 
било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао у 
ка.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте 
сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ з 
ући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да 
адич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окач 
ли ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићет 
оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="6 
 пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не 
диш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у 
аметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спуст 
емеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јај 
танем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— 
 теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви  
ржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати н 
 морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана  
о је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p> 
вучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S 
то ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате д 
гу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо п 
и донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испра 
у Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p 
— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противи 
овек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</ 
е се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину 
</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према на 
добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Ј 
 Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро,  
ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у 
у седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругар 
ен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у стран 
риђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се 
то крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке 
н о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S}  
.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је  
 снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки корисниј 
 из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{ 
да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од већ 
могла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у 
евена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди н 
 пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 
 <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не  
а ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си ле 
на нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је у 
дну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удеси 
е ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним 
ад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи 
Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакш 
 Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра 
> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ак 
/p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате 
амо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се  
ледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поред 
све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети св 
>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити 
p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђош 
мера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се 
а жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа  
>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А ма 
леб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже он 
један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p>  
есет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном шт 
оду не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о оно 
 себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подми 
апунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео 
ава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш 
ако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се с 
оницу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју ште 
ваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као 
бјашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— А 
— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мен 
ван.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заина 
редузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни к 
ик општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треб 
розно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S 
е у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не 
ека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S}  
, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у во 
 да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па изв 
оји нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у  
 Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају 
оп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што 
ече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не  
ек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> < 
ш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да 
веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p 
таје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а др 
јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој го 
ад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да збори 
А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја 
годи ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ј 
 добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло н 
 је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању на 
а смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и п 
а прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога 
с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p> 
 се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Жив 
е је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми в 
све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани  
"98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p 
 ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти 
е џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече кап 
ви, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну  
заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочет 
вести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <p 
а им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој т 
и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу 
вима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и  
е да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи 
о гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чува 
 народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S}  
и петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, 
ра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Тре 
ицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уоп 
, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>—  
 ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, на 
да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обуз 
жемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од теб 
не.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би н 
.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се нај 
е са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жи 
за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, увер 
 си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" / 
ротест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одрж 
глед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, 
<p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузм 
да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним ин 
id="SRP19091_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти  
за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно 
ан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања  
распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба,  
ше личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жес 
ег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу  
уту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца заче 
а и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен ск 
 комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па 
 побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати 
и: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама  
на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно  
а запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године ожив 
! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве 
он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за 
>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме тре 
обичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све св 
сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаг 
 основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</h 
ј припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новог 
 време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, п 
, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на пр 
ујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога ра 
 обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парнич 
091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и је 
у за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити 
<p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задр 
и на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зач 
инара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Уро 
после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јов 
а дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, д 
тио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе нас 
гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланин 
а.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; н 
жби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство 
једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по к 
амо одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки 
 Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или с 
е: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као ш 
 час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од 
и ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чув 
 упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па 
ype="group" xml:id="SRP19091_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>ПРЕЛОМ</head> <div type="chapter 
стао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви  
јмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се 
је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје 
рпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман згр 
траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких зад 
и пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, 
прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудв 
се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са 
 своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле запове 
им за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је 
ма, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њ 
ик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пче 
е.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово 
/> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг не 
коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом,  
 да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о  
лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!< 
их укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и  
нака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога чл 
јмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листо 
 шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} 
арцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „карак 
да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти  
н нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо 
же.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оц 
где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S}  
ио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министа 
, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанп 
 гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш  
ожје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основан 
рат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у по 
 ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше нек 
едан човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?< 
ш остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат 
.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз о 
е, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, ј 
 уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао 
аз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веом 
д пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задруга 
: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које 
у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја п 
оштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран го 
све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су од 
рише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> 
ени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S 
ац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Р 
S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне 
 учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} В 
е, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p>  
 поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — 
се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом 
д овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може  
чимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, о 
а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми углед 
и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш  
ви звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима  
 је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S}  
 осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине  
чно живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојн 
враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много  
 — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је ота 
рво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако ви 
сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p 
 ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> < 
их: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запази 
апоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови 
 се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што иг 
детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече  
S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „та 
олица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су 
{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред  
за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њи 
е врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи ј 
где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћи 
накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће 
лица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице;  
чази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и ј 
 од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p 
живели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се  
х векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за дома 
е пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пи 
што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, 
е доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да 
ан сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим 
ије где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да  
 <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задруга 
о живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих 
 рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле 
ајбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да 
, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера,  
“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражи 
њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су т 
у може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молит 
ад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p 
на откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? —  
е сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Бо 
у он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да проба 
знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И  
це греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредн 
ара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћа 
ти, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан ваде 
 боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја 
 се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже  
 и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Н 
ђено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обрија 
>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> < 
е мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" />  
истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p 
ј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног  
он му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док 
рати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану 
и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У з 
а опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће с 
е Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако мо 
есила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји 
леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше з 
ката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и 
евена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угов 
овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Ов 
 дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.< 
не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би ви 
pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја 
предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених уши 
— додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p 
си, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаме 
мамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ће 
не је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у  
главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никак 
е да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи 
 прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен ис 
одне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S}  
 овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90 
.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписуј 
S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад ви 
 ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне 
адзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“. 
дредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет  
етне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онд 
а примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу 
 друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајник 
ругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара 
дски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на ко 
у Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се пра 
м не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p 
децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој си 
 ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити  
осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p> 
у.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— 
адећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове 
де га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љути 
том, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју  
еварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео  
замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је 
аху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту неснос 
илином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S 
 n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Жива 
уди зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на как 
љаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се раз 
 руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, к 
д смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то 
!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} 
.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење 
 мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.< 
танка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је 
, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише 
ну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст н 
 му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од 
 је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио  
стијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти 
бур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице 
рине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село 
 отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} 
епу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за 
тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Им 
јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си вид 
 по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривичн 
штву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао до 
n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, а 
а у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот,  
о им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свако 
ти.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произа 
струбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се изв 
овека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити зад 
 на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пер 
еца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радич 
моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много м 
> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село 
сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њих 
 псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше по 
овом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, п 
</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је и 
радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике до 
о да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим жи 
но време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви 
ора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p>  
нијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу  
притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља 
 то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву о 
в успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога рад 
ра, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови п 
ем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви  
а су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати  
ног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда  
а дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек 
ли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу  
>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све  
 да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јо 
најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нар 
.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је и 
 пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— 
 што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, ш 
 се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благ 
амисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То с 
ржи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се 
лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га за 
p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш? 
уђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мо 
{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, 
бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га у 
 јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одб 
је повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку 
узман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му с 
 довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, он 
 да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Т 
послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не тр 
е поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад  
еру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира 
одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ  
ас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не с 
а живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" 
вај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупшти 
„белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радниц 
т, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у 
на, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле 
p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Б 
младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређ 
сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше тре 
други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла  
кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још го 
е, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p> 
— угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне зад 
о ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p 
еда, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем 
е остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја 
егову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром чове 
вали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и ста 
а још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, ш 
евносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у 
аједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намири 
 утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи 
зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије с 
ви нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да пла 
 — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n 
е пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и 
лити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код с 
какве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p 
е жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па рас 
. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове веза 
иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. 
били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дукат 
е још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа 
, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „ 
>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ  
 дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За сво 
 Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— 
, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим б 
таше се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, ал 
реба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му тре 
у, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, пред 
ри јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу 
вај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p 
> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта са 
Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у  
ве у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетан 
смо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговори 
Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочи 
 -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се  
ишта друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер 
 љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо из 
ци и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на пр 
аторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> < 
огли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мрт 
да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени д 
м сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен по 
пе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p 
мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој оград 
и какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А  
{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше 
 колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од при 
уд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>—  
ене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све ви 
ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена о 
нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду. 
/p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попре 
 смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си 
д чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>П 
ли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, раз 
уге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника,  
та друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — 
 се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на т 
мо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво о 
боди.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао  
 леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па ле 
мању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је о 
 неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже  
о за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што 
расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивн 
 сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избу 
оро браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошни 
ена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш ка 
ишта — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p> 
де, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже  
у.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако  
капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, он 
 ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја прима 
љао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до са 
ваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, к 
штине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати 
кај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спус 
 или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ств 
оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се по 
панком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш з 
ово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мисли 
 дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А 
таше катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати  
Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то др 
равио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме  
 мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава т 
ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене ка 
S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворов 
бог народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кор 
у и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му п 
ле казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, 
то стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— 
<p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само 
метујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32"  
е надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општин 
 ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци т 
да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан  
 — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја 
/p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бит 
 ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разуме 
, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан,  
!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да дом 
/p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћ 
 прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће ост 
сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслу 
ође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке  
абрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњи 
ије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га поп 
 добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти  
го оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта ради 
рамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, ка 
авницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ов 
ко не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одм 
дета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> < 
 теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жви 
наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, ј 
 дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p 
едеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама н 
издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван 
ко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, про 
? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <p 
еме да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, к 
, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо 
рада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ћ 
раш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније 
го да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица  
е гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не 
 тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбоље 
порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да рад 
ке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше. 
зговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник 
 има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш 
ке паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун под 
>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десе 
 се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Доса 
и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управ 
ад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса  
иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срц 
звади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину 
} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва  
богда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње с 
 наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и к 
ам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и дана 
а по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извија 
 да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Нев 
S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и  
хвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући  
ином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби  
а, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — освр 
!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} 
аше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке 
ће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час ј 
и и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S 
.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче  
че се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина че 
ајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за из 
 попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикн 
м пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опк 
 да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! —  
та ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p> 
том и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћуд 
изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу ј 
сталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав јед 
аовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши ко 
 уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљора 
, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана 
немираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја 
ом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове н 
Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик раки 
, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и  
уцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу  
ио је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу  
жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на 
воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да и 
</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, ко 
чева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се сва 
, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало 
ме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху п 
аше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом 
ла гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батак 
му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, 
 на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави  
 него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којо 
 изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
вани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи 
у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <p 
анду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа премета 
згледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више р 
 да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли др 
, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, 
мицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динар 
узману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај др 
јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса. 
Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова ма 
за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једн 
 паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се с 
г с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог гор 
лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се укл 
и свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град св 
 можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од м 
справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонак 
ројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени ма 
је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160< 
аву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препор 
окош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</ 
ву чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" />  
ваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази 
јењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може  
због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазва 
вој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху ре 
ужио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мисл 
 укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, дад 
лаву гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p 
 само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по коро 
вче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеј 
ан! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</ 
својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покр 
брадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта виш 
лет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, ка 
"4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз 
Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих н 
ротив тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> < 
а се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, ка 
ти, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац  
рви.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, наб 
приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да бе 
ема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњ 
ма је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан п 
 <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не 
слиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорит 
зимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика,  
{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те  
мљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Је 
вео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се 
то мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести попо 
имо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S}  
д интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дат 
 за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто мета 
/p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови  
ји чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беш 
семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога се 
ирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога  
ити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној вис 
, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш 
д дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже  
кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда свак 
астадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S 
 Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њ 
> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и  
иликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате поре 
е смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Стан 
ц, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> < 
ги чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p> 
ећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остал 
 како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигну 
тмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у т 
ла сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина ор 
 у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S}  
љу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: 
је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћк 
одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи  
ио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничк 
 једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забе 
 времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у х 
 у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S}  
ма осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица  
х Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! 
!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу  
е, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и 
 прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљ 
а одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године 
ина задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упли 
, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја посл 
и је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапн 
зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неи 
ш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу  
 нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога. 
 — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} За 
ува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на а 
е по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је врем 
i> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У послед 
уди, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја дол 
лиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од на 
 у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један о 
или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, 
ст неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за св 
ћана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем 
шао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоће 
тест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само з 
земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на љу 
унава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз 
у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца,  
ије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав,  
S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су вар 
</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и  
е начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свег 
њеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, о 
ега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову  
а, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабог 
 право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изе 
икад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђав 
ашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би  
 брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје 
ити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али г 
0 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, 
.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а 
... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа  
 да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са  
 да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не ум 
задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле,  
м пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p>  
у се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери ка 
 можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи д 
аве.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на 
који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштај 
теља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p 
и.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда 
угаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лич 
да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете!  
у људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу  
е кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он с 
" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор  
S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, т 
ју.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најбл 
ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван 
 јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да но 
—</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури 
лове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дан 
у, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Зати 
 беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замрк 
држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на  
 да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — 
.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вра 
ур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених љу 
> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а б 
 то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео 
 невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дуж 
ране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколи 
 ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни  
једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајућ 
ве редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се  
 буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{ 
и, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње 
S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полици 
угара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку 
ечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и сн 
е.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, 
а говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања 
ветиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није мога 
ов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, 
} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за рез 
 није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораов 
му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на 
сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун по 
ненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник  
а припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сва 
то се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не 
купштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду зад 
ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пас 
дили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међути 
то сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их иско 
мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са 
верити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну год 
тње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак и 
задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да 
ко убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То 
ише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су  
<p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам има 
решци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен  
 што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских  
Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</ 
стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, 
p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг 
и, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око 
н“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога осн 
апаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S 
пела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до ц 
Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што ник 
шта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То ј 
ашту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} 
ри мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан. 
 две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Н 
ње.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потпис 
рну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе јед 
ењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва 
оћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И  
ве збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на не 
цу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа с 
живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свако 
> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га извед 
о дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је  
 Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш 
Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S}  
е погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези 
Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем,  
 око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
е од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све мој 
ше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још поса 
и нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi> 
знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник 
ао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јеж 
ивим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“  
се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо по 
Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да с 
ивети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати ви 
n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пиј 
 не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механ 
 вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам пок 
родичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли  
>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше мест 
опао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залут 
а вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставк 
{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи  
е „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ћ 
реба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у њег 
јући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни  
о не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него 
о је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове —  
аше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и 
енце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парн 
.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући  
аковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим по 
џамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Ра 
 <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се 
 реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети д 
Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беш 
ело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на 
ве то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи 
о.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако 
д смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, 
 га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја  
 овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда,  
ићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете т 
о“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) д 
Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебст 
од стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу 
се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapt 
готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће  
 младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би 
и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослов 
ече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу  
d> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему  
 <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љу 
се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> 
 га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места 
.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад  
ва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима бр 
 којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за пр 
алека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода 
сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја 
ихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> < 
подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, п 
уштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и 
ше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n= 
амо му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше пова 
 вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подуш 
.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да дру 
реко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори з 
Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Стано 
тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у  
ена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био 
ику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића 
у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два 
оме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну 
итељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Зад 
{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гиба 
ебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, д 
ки нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара 
ц мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то з 
ним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држ 
ладост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се 
мао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега к 
pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, п 
ма у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није мога 
се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" / 
иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљ 
 памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој 
зерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, ба 
дник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="cha 
а још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне ч 
 му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али т 
емо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкари 
еданпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и св 
 ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени с 
 онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извес 
ћа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том до 
P19091_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи 
дину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кр 
су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </ 
 међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мрт 
 сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „П 
реперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува  
ш имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и 
— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p>  
 присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви  
који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје п 
, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику 
, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотогр 
p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> < 
а, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би и 
е и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n 
бра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим 
 сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су и 
а задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учин 
друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други 
е требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породич 
 проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти до 
а краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p>  
да.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе,  
и.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто 
— исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам вид 
 има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се П 
 знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки љу 
гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био 
е наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си 
 одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам пре 
длежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.< 
јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, дру 
алетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинил 
по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се о 
ек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Ради 
пусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} С 
шине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и хо 
а народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежн 
рећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе 
 се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у  
ругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону ос 
дне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти ж 
 одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала бра 
и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чи 
ултуру да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тре 
ос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, се 
о у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{ 
 за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима 
у опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p>  
мо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без 
 погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио ч 
тове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми  
еш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровал 
диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад в 
S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада  
ве припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом 
 <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> < 
 им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да д 
се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при  
нела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени 
киваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прила 
</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за к 
агледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Доша 
а је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је 
 што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, 
у ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S 
својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни!  
је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиро 
ед људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово 
е врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ 
 у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њег 
ностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше пр 
 науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Сл 
сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао 
<p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са то 
оски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</ 
вештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сун 
е и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где б 
<p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече  
Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њи 
вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговори 
ље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио теб 
 говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, к 
ајпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била  
{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, ј 
их исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и ви 
 оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајућ 
шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад 
 и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по па 
p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећим 
 куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изаз 
е сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришо 
кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо 
човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</ 
му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... —  
то су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати 
жавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносит 
некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зара 
 у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек  
ван, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту  
амо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос  
м, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за 
а одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се п 
 док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз ж 
оред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{ 
дне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим зад 
ек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким з 
 <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико б 
оследњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор сво 
ње.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за  
унчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапу 
 Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја п 
.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, —  
и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљ 
ослужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и конт 
е Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p>  
 узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју  
 <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви ради 
домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога ј 
 може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а 
д почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да  
ас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекош 
ана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела  
одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући 
о без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изор 
имо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је бољ 
ајважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све 
капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас  
аћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећ 
- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре  
иш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти  
поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи 
 — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо 
ла је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све 
коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да поч 
, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га да 
 суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; т 
сто свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> 
и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место 
 <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} 
икаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на 
а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S 
га, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.< 
е од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и ко 
опао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси зн 
и и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га пом 
во нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{ 
зман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето 
апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „ 
а крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Ж 
Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком 
 земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше мес 
је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново това 
е пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саон 
то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, он 
 ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћу 
 да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ет 
ио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сап 
како да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решават 
и се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се 
ајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву н 
„црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где  
ришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <h 
 што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, до 
двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо јо 
оји пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p 
ко само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска  
 и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у  
га друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здогов 
ом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да с 
попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче  
сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тог 
} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S 
ешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поч 
аш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послуш 
 казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</ 
гова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих  
чка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим р 
 новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брин 
атим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу  
пуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде по 
 су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и  
али без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста р 
Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два са 
="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада 
вечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе 
 ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачућ 
а повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда  
, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </d 
памтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири са 
има срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, та 
е друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега дом 
итељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше има 
е живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „го 
ити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Жи 
ено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједн 
<p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна  
50 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу  
тер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одма 
 мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде 
</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушк 
 ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што 
а једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријарх 
 у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућа 
, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сип 
и пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а  
<p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу 
<l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и у 
id="SRP19091_C2.4"> <head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, 
id="SRP19091_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Уро 
о ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указа 
паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на 
журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином,  
арад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега д 
ма слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> < 
и не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше  
обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чека 
есу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман растру 
а и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврш 
ма никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapt 
уно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, б 
к из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару 
 неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је 
а, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, 
аговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудо 
че један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да слом 
зведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> < 
нова, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње 
 Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била 
ротивио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изг 
 Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну де 
 мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Др 
иње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" / 
дине, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p 
 народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> 
го је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> 
м секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жив 
 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, ст 
атра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отвор 
а, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> < 
авим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у ога 
је, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p> 
оше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p 
ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да 
 си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти 
— поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновре 
p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.< 
е моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се куртали 
у ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан же 
</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич разв 
а ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Уби 
 затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p 
 ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А 
кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, —  
рах више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше  
чке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе  
уждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му п 
ву незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него по 
к, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и неп 
, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{ 
ужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам обра 
ани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни јо 
ер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадни 
вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је прив 
ави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабо 
ван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали  
а.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — ре 
 unit="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво  
нице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, 
е{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S 
азуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође чов 
ова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје пог 
ати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тог 
Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, н 
мо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треб 
оже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растија 
црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то б 
спаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су  
 враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, 
атиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.< 
и га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али т 
ађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну  
енад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n= 
та ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у шк 
<p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> 
 сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе 
је браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S}  
во куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потр 
и, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчел 
 Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реш 
свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходн 
ражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S}  
идиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде д 
? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиљ 
на.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих с 
 је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Ра 
 спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p 
слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим трон 
То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на пл 
ића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, св 
реће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи 
 страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се ут 
вачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера ос 
мак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он пог 
, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може  
 вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ 
 познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то ште 
 те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, ка 
а напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је  
есет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да ус 
р на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и 
>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— До 
/p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта ради 
 Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стој 
ј је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и р 
pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи  
дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни ја 
вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене  
да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обр 
едан оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си му 
зду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапа 
и начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци д 
имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се у 
у, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад б 
S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош 
га Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетино 
ажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше з 
ао анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{ 
нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>По 
одаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки при 
мо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после бил 
жнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како 
вак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волов 
и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: 
уг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве. 
чу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури 
е ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џ 
осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџ 
ађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп п 
одаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а 
 мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као в 
тина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> 
ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мири 
ност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно  
умоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада 
месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише вес 
вакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти 
захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће 
раћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А  
кав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог  
теван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Лев 
тока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не в 
би им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учи 
 n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у једа 
>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — 
такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова  
иве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А  
> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир  
е да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Он 
но више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Жив 
више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" / 
и да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш 
ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле 
оју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си ре 
ога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, д 
хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу 
 Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први с 
колико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему св 
 поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрога 
ри са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Пр 
едајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана прог 
/p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје 
</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се  
 отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред тргов 
сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се 
/p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — ре 
.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо,  
.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајат 
 дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му нал 
ивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{ 
хове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, п 
p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена ни 
 сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверил 
па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, н 
— кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поде 
мо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим п 
! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ра 
 двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и 
, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?< 
аш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да  
а волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми ј 
 задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је н 
 орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набав 
то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу 
столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и занос 
уке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пу 
адања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљор 
екиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. 
рним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и с 
т нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропад 
="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да 
ајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекива 
и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са 
<p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p> 
а!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост н 
волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету пали 
!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, 
 извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше  
у, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера  
ем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Де 
 Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрд 
н.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо мој 
читељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> < 
вана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице  
ислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила 
 узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то 
траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има кол 
пасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је  
ј! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице 
ућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити п 
 и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S 
ед сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседош 
и са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, 
 не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш 
знаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том н 
падаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало  
, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на ко 
омисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочек 
ар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да 
звао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене пл 
вља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро има 
.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије нап 
ра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колик 
ка: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје по 
ве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече  
е за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста 
ло време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао  
 Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била 
} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколеб 
га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право каже 
аш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, д 
 Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога 
мам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше  
-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један  
би стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плу 
за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га  
рџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али 
 шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p 
ене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати г 
 година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p>  
више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога  
 да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S}  
 Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узе 
 се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем 
 толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за м 
.. и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква 
и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дува 
— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је 
ше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ли 
о нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер о 
 Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке 
говор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} 
адаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу 
“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад бил 
на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина дина 
 неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свад 
е рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И о 
 су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице  
зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта 
лас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљивах 
женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму  
аћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђ 
е светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступа 
и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да  
е се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито д 
псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински п 
1_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стев 
леда успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не мо 
p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те 
мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Ж 
емом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још 
исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људим 
лас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунит 
 смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко 
ена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, а 
к пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p 
.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — 
p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му пр 
а на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога стар 
кад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему 
 /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, 
ју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А С 
 и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшн 
вно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пр 
p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он 
 једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметс 
војој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала 
снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога  
уг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав,  
жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то  
- АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div 
 Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јем 
ли истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица 
ше још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, к 
ле, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су п 
и.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они миш 
 од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Жи 
лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за кој 
дичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> < 
но сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да 
је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се нала 
>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти 
 устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни с 
</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Ј 
тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Р 
благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, кој 
 случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакл 
тавим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> < 
p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да 
и за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми дец 
 бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити риб 
<hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој 
лног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да п 
ва дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благосл 
.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућо 
а идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S 
его су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — пр 
могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што  
 Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро 
ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако 
 то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би м 
коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица  
време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и ск 
ј производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на  
 две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне п 
чи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобро 
ече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! —  
тогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се  
џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што 
ек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде п 
<p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Ос 
о је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му дра 
д, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, а 
 човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа 
</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажа 
вена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи пр 
ао што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једно 
d> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан рој 
не за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека в 
ног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био 
лних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div>  
ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p 
, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима 
ао потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад в 
дњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи  
аше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима:  
нској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S 
ене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се уне 
.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе,  
 духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цр 
 пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нароч 
рише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — реч 
на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде д 
рибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и у 
човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном ве 
, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S}  
ива из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није 
 њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла 
е и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивос 
домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који им 
шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за  
и беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S 
 усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, ш 
 нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и  
мо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у сел 
би за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну  
зноси 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану 
ки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у така 
ма наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразбори 
— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</ 
ти душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осир 
аздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p 
ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни не 
 онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозд 
 један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту 
 убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га ње 
м ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Неве 
готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стев 
не.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас:  
ма кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја  
 <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу нис 
а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та 
е да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и оку 
 „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију  
 би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари м 
ђе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче  
а остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину пам 
 свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а д 
/p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с 
C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S}  
оп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и  
и.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не ка 
а међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> < 
поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у зем 
родирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од с 
 а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према 
иранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стр 
етан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, ка 
 видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p> 
не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— 
сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" />  
ети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S 
а.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с  
, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у т 
 Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — р 
 ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве  
је.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне 
и Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан  
, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих. 
е излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би  
ве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћ 
 судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен л 
мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те 
ађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и 
оле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе же 
рајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p 
опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>В 
а заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући 
једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са 
откопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уап 
ирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио кра 
е.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао 
 им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветн 
лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Да 
p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> 
еговом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутр 
ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали  
уше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ 
b n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало нев 
 вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ д 
к општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти 
руги су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена поч 
роз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утри 
у земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоск 
од и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе. 
вољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљив 
 Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била 
а онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто 
 сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да врати 
у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за мно 
 код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се 
тпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" 
зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{ 
<p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама  
а да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога зн 
а ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не 
 видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, 
емљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све т 
ом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, т 
роду за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње  
и без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за кор 
 дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. - 
о видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена,  
 окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излиш 
пору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ кој 
ше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- До 
 не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се 
>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у дом 
така“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Не 
тевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, 
где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш  
опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пер 
е што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> 
— рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Н 
>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пи 
е тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се н 
да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита 
евана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S 
шу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Не 
— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донел 
 на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он  
Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> < 
амо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да  
 глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо  
<p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разло 
за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по сво 
 прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још 
ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван у 
ти! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан 
ва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плу 
о, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одев 
дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — о 
.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, 
рекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S 
кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— 
ик.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p 
</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за 
ван однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кућ 
у изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и 
 ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па  
к поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом то 
азва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад св 
орезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан 
јстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.< 
еше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли  
у.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Куз 
а док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, он 
и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се из 
 људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговор 
. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јов 
реба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина. 
породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете 
лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку  
а поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер са 
S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не при 
ање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове култ 
и на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S}  
 залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спек 
а оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оно 
сан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они 
ега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више ок 
уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти 
же се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога пове 
идиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа  
<p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стева 
 бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</ 
! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним ова 
ири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, наст 
говечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила 
тва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време из 
руге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче 
јно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо ви 
ирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по ре 
правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живанов 
ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао збо 
љаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи  
p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> < 
б Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, ш 
<hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та простран 
 и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећн 
ире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе,  
у успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је  
же се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а св 
брих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Зад 
} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће 
Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имал 
нио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — кли 
р су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани. 
драви задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очеки 
го.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш 
 <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду 
јом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које 
Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке од 
волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са  
клоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадн 
а друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу,  
 колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај 
а</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јов 
о јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло 
и се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим б 
ила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је сво 
нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти  
и једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше  
<p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем  
икну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући  
ве слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси наста 
менуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам п 
вио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Се 
м и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам по 
 главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од 
а иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди 
ују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да  
јаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућ 
пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњава 
milestone unit="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му 
 и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше  
е да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и 
а, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају 
м.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је до 
ребало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га  
а их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који 
 њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни м 
 капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задруг 
о треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— К 
а је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то к 
е он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни 
али само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не мо 
 Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нис 
у, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао  
 ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармањ 
оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која 
аше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао 
евом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по  
рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у ко 
довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад. 
о теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџам 
 на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива поса 
је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p 
о си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је 
 радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа 
ства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би чо 
} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су св 
а да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви ова 
 химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом 
азумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним 
 Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p 
оброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.< 
p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре 
ових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавн 
Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су  
у заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао 
9091_C1.2"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из  
i>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.< 
 обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} Т 
х пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док  
 да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То 
отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се и 
село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој  
пуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола к 
слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљо 
још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац о 
шан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по по 
ре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сам 
анин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта  
 не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељан 
ине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, оног 
еколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели  
ан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два уб 
а, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су по 
Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још рани 
 плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>—  
да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвоз 
дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p> 
ве у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на 
а је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... 
p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места 
ојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у најве 
Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> < 
риво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући 
 поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ 
п-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </d 
и и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удруже 
 Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али ко 
<p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврса 
је, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима,  
ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна  
 тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на 
 дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо п 
обро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у  
ј наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу о 
/p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је  
>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван  
од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што м 
а мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p 
љега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су би 
е кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан  
нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, по 
ледњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој култур 
оја још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без же 
ој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Оста 
} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви зад 
ection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху са 
г му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} А 
зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати  
једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој  
задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њихо 
и.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А 
но и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде м 
десом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи у 
ти њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Сав 
 па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дукат 
енесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и икон 
о и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај  
им.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и п 
едајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чаба 
не је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год у 
 страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правил 
а и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на пр 
моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да б 
нути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними к 
 изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју шко 
ила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече  
 нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени пл 
тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, 
 ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је п 
 осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали 
 је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво  
и мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је 
ост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Ј 
га века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</ 
и и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>П 
а устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав к 
лове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја 
а и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одле 
се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, п 
 кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе њ 
</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не отка 
 и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} О 
ела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше оп 
и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његов 
еља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви ст 
осаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комши 
тицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и да 
 онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p> 
е првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишља 
о.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Ку 
 тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p>  
 нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једн 
 купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми  
<p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S 
оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та  
:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља 
<head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљора 
ају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p>  
оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје 
.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један зб 
разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијс 
ад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p>  
 из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од  
 <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зл 
>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад 
>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису 
д њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов 
, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> < 
е и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</ 
ја не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујет 
ерин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледај 
 столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S 
.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашл 
ху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за  
p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре 
е и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они сед 
ратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван  
важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ов 
седаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и 
а.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књ 
p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарај 
рес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шт 
 Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ства 
, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела 
ем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга купов 
цу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, —  
беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу 
онесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо 
рену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова. 
 А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако 
 посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам 
њем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плу 
говори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад  
 рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не 
, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липс 
 видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, п 
} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша узд 
а с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгу 
ји гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се  
идик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за 
е се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед 
да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на он 
 носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога по 
и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ д 
 како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p> 
 је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, за 
ти и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па 
дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чи 
на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у м 
</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрну 
ривиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз 
ше га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, при 
довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p 
 свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: 
p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља  
амњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше 
/p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади. 
ују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту су 
, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пе 
ом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да ск 
 четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Г 
е радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају 
да динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пр 
, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p 
о: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос по 
ио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање. 
о.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промај 
перећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у  
иже оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, 
и буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клис 
на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </ 
упају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук ова 
.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече ј 
> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеб 
а. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S 
ше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин 
отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога д 
кнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја врат 
усрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напре 
> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, 
{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега др 
 месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако с 
ко, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Ра 
ан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше 
о нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p 
тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p> 
 писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе п 
ну, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</ 
ишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о пр 
 долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да о 
и тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њем 
раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује во 
, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни 
 помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са моји 
ј досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни д 
 шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више за 
ко, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" />  
шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико,  
, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам 
ати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себ 
 Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p 
, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не п 
 му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „т 
ј ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... заглед 
д њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри 
ма попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре 
Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p>  
а чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла 
помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према  
 Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како  
/p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да 
ему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p>  
ици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже  
p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- х 
глашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на друг 
па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му испри 
 <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат по 
гове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то  
ам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p> 
ам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда бо 
} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одис 
— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n=" 
 како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми до 
траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник  
обам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх 
м.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће 
икну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p> 
уђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман усед 
онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како  
е лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му  
 Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне сл 
продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Ара 
p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S 
га, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти 
авали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да н 
само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да  
а то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{ 
о даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, за 
 И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда ј 
во исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али  
авара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди је 
тане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су д 
ма канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <p 
међу њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спрове 
дич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у 
а не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност 
апсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцела 
Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће те 
сти, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би 
буку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну  
оведа и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру пош 
 те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у зад 
вцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није сте 
удима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њ 
 Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуш 
 је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојеће 
где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога п 
сла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</ 
 запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти с 
треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан 
свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лиц 
ма, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани,  
 <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је  
{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га  
ато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи  
епих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветн 
— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> < 
 из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнат 
га цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Ја 
 Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p 
Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— 
} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радова 
<p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за 
е Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је 
Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ д 
.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p> 
ошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њи 
рију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови 
и је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> < 
ажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па  
одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године у 
у њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Ску 
е до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот је 
 пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси свој 
опа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варниц 
.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>М 
ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали  
о задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнич 
човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код  
адобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за на 
/p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред с 
>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, ск 
Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.< 
метње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазит 
ице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла 
и тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да с 
је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му св 
е казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да 
ану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га  
цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревнош 
ожића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана  
 да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме  
јега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збун 
Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, о 
реба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера 
вена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме ј 
 сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на  
ра причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Ве 
ео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даљ 
им кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редо 
после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена дру 
авно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи чо 
ве-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Нен 
ба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његов 
еда на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био т 
 задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга с 
ка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не 
зму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задр 
вуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмет 
ем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има 
арачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} 
у пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се нови 
вим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба 
и што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, до 
ову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се 
ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <p 
Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опу 
е моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да  
азими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кан 
м ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годиш 
анке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — дод 
се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. 
иван.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај гре 
сно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом п 
 у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пр 
то их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Нови 
е свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују  
м идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, пот 
иваше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на 
 том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи иск 
о од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао 
е Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда у 
е могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих 
/p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и ла 
апамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад  
 њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да д 
а чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље 
 и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало зати 
м настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови 
народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз 
ињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко пл 
нише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости  
 друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција 
ешењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потро 
вратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту и 
тра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба  
 и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматра 
де Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапу 
 се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима п 
 место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Тура 
а црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Караву 
/p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, нег 
е и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару 
тим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву 
и на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— 
кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана тест 
дницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и  
немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја 
другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива 
 новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p>  
ели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше 
игурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најп 
 мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год им 
е за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохиј 
чуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону 
 њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадо 
 време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, сва 
рипитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би  
 је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде  
ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S}  
е! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону  
ук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше 
о у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сак 
p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брж 
ону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и м 
вар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад 
од да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вр 
апелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој  
ш.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба,  
оп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим 
ву гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p>  
дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже ме 
пштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задру 
г, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неко 
аше тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p>  
ан вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на  
 грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и зав 
 сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па 
месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79 
к ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духов 
ву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то д 
 Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општин 
е тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то 
у урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као м 
о целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја са 
ла је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до црк 
 црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо посл 
 су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати г 
у пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капел 
ље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</ 
тан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно  
ва.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебстви 
т, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и 
ивљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Жив 
.{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи с 
слите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у г 
а назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога 
а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми в 
љу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвид 
еко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда 
ој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> 
ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type= 
 ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и 
 белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше  
Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде  
канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само 
енад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас 
 њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а  
криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми  
p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p>  
а коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове тр 
о да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко 
а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе< 
лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре посл 
воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, 
ицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што с 
а мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти 
у у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца  
дбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отид 
<p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да  
 За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми 
>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у ру 
 поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити 
дно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p> 
 — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>—  
капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у с 
ати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псу 
цу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутро 
ови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају 
е својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и  
то и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није ме 
је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сва 
ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него  
о је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p>  
 То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја 
S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да 
уће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва 
уди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три 
 место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Ч 
а, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њим 
 пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте љ 
изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ра 
} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаш 
ван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново  
аваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао  
ви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>-  
 весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава 
ћи својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна нави 
 пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док са 
н унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба 
поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо об 
пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и 
 Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш д 
је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити р 
{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој 
ихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очим 
-</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p 
а.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност 
ју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда с 
узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Жива 
к Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским 
} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, п 
са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Прима 
 обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу 
ба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n 
а. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од с 
че:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога о 
бегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и  
 страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згод 
а, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео 
а више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи,  
 га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бит 
 ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што  
 Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Не 
води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи 
ј био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мисли 
вићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p>  
ан се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и 
почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити 
мњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да 
лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако ради 
е под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Не 
дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми  
а и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Сте 
и ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — 
вест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учит 
 интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићи 
S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак  
ке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад 
 одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— 
врћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин уне 
згревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Ради 
и на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и  
ршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са буда 
м у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — пог 
, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да пр 
ко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што 
и је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена 
едбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Б 
таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, ко 
же, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почне 
ти.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини 
 бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стев 
е у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} 
ји сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Ал 
ега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Е 
 друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта  
адили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас  
у одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} На 
људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" / 
продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешт 
 незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје  
ема ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па м 
уда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Л 
 може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— К 
</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чисти 
ма, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али приро 
е котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочка 
права, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока 
једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац пос 
лили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зар 
ма кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки 
p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо 
само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станој 
набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од з 
ињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би 
, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио моли 
кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не  
а да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних 
 ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло 
се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" x 
у бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не  
тали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, 
у је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с  
учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </ 
е да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на п 
ји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дука 
head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стев 
ре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред  
 онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и н 
и, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтел 
стљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусре 
а</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> < 
а, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи д 
карала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и  
нку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p>  
не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време 
дована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га  
викује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаре 
 ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИН 
 кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и 
зише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа  
а Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p>  
ј тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да 
 се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту 
е волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који к 
ост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш 
одаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— 
очела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка 
скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</ 
м цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би б 
ију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p 
 с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаш 
ок се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p> 
војих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако п 
S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе  
<quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуко 
гу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих дес 
задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па 
 руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго 
p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и п 
ако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Б 
е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема послан 
о, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p 
 свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задр 
а да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето 
и, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И  
ет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког  
вој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p 
е очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње,  
де изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавид 
о њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p>  
се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога тр 
удима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него  
аплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>—  
 дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан најве 
а је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из у 
ра Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, вр 
дусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле  
ј само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавшт 
спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да ј 
ати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примит 
ац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и  
head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S 
ећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право 
/p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бо 
ом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко врем 
еван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> < 
p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку м 
а дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друшт 
>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S}  
 <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p> 
{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отва 
ела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако н 
.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка зад 
ара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочел 
трина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се некол 
ву, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пођ 
ја после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на тронож 
ад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама 
јој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује  
о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} 
н, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Куз 
авилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле позн 
казаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и нар 
ичке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љут 
ло је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка  
ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа  
јеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по н 
слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>с 
ошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски произ 
еколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде  
слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич 
.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај с 
 поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом п 
 у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слуша 
ругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила  
рнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина к 
/p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи,  
отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу 
p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове. 
и Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном с 
е увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи ја 
{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сва 
мове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S}  
акоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвоља 
пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и поп 
остраним хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако ш 
оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не 
</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>мој 
тешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши,  
ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш 
ван, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревн 
ше пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива 
 као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу ве 
толице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да 
и ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми  
ешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта  
p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде  
послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунав 
жи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задуж 
 и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама 
вана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Не 
 краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће 
амо тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не д 
гами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па 
унчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на 
ан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Куз 
вом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, по 
ете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у пом 
ре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али 
 — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог дом 
его и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже с 
ј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мре 
 Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечан 
 показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p> 
онео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судниц 
алити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми  
е издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу? 
 Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам,  
озбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А  
 бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече п 
ква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала п 
ка је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си 
 — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{ 
је кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зара 
еда у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што  
поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признал 
разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, са 
д ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има си 
> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је мога 
ар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативног 
p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те  
, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредн 
слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село ра 
 чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у дру 
, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унут 
кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто 
Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопан 
>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са увер 
<p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развучени 
о је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и 
ом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.< 
 пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знал 
само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико 
е, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зар 
зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њ 
опао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за о 
шати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Б 
, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а 
 га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имањ 
селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађе 
>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико је 
парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> < 
p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре  
н пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар 
и насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх глав 
“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и  
с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и 
у иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и сп 
дну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је  
себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи 
чен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} 
 Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А 
гов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум во 
 ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће  
 оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време т 
, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да оре 
 пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу сто 
ком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све нава 
овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ј 
ако смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо 
ина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокр 
Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, ко 
на, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згоди 
у послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дука 
ну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје. 
е <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p> 
о свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, ко 
рљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља б 
а чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп 
 разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, п 
толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај д 
/p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изуст 
 Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председн 
еле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна 
у, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и  
удити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... 
 дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад 
тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћива 
илића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пил 
 води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуљ 
шно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што  
га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p> 
аше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде 
еколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико н 
опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лев 
Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам з 
 да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља он 
а видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на с 
 ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у 
га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је кр 
 Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да 
н и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> 
 да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује сво 
имо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одо 
угарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="1 
и.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — 
 коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман  
 откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове 
боносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници  
о што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може 
 може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти бил 
и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на свак 
ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, г 
ђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за коси 
, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} 
и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто 
се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па 
а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да т 
а банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се труди 
 звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељаци 
?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је 
ке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да м 
а“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта  
е је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ —  
знајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на са 
нотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгало 
броја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се 
ога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} 
ури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, кој 
има.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је прис 
ста је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама 
му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и  
ос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и 
 а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у овакв 
адова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више  
за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не 
 лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што 
н, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е  
имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и о 
ш бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето 
 једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и  
еограду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате  
 да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта с 
пе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да 
то си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их 
безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну  
ћи сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен 
Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи ова 
ња пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али с 
из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="cha 
га. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у  
нам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају 
.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове,  
 чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песм 
 кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он о 
 цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан? 
ако да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо жив 
 али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, 
есет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му 
и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно оч 
друге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини  
законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу  
 ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш н 
, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за св 
еликим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, < 
ели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такв 
{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то  
илетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи п 
 Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаш 
ка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редов 
у Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли 
м руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу 
а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— 
ао једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час 
о задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, ш 
м и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и з 
 су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</ 
е кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивос 
p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран  
би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, 
е.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га по 
целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је обј 
ало од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом 
ше се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и о 
} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи,  
штавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилик 
 <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске 
а</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га о 
се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јас 
н лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ 
ва и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих нек 
ља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— 
ма своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пер 
ставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући  
петане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас до 
друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домаш 
ан и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> < 
ину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у  
а углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој 
.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а  
="SRP19091_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Уроше 
ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућ 
па на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S}  
 Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то д 
ад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор. 
едно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{ 
нако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто ду 
</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда ниса 
>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да 
е могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили 
е, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич под 
 без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му б 
 решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да гов 
 ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" />  
руз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што 
убе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта 
е и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич 
 и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његов 
ико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Н 
све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго  
ву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> 
опове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јов 
паше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који  
се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекид 
е знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо и 
е обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка 
о на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p>  
ржава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад  
ић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто 
једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све на 
њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом 
мо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине чове 
аву један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да  
 и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, сто 
до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је по 
 Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница 
јани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама д 
, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми т 
д.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p 
и него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздух 
, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледат 
тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Ур 
вар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораов 
имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми ј 
ко је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... —  
 ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе 
пом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога 
 се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на прими 
ар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов је 
борове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. кап 
и нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одго 
у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе и 
очито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — прав 
сти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</ 
јемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник оп 
ори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на вр 
!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Пр 
а на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти ј 
јемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са  
никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш 
д Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разро 
ста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Как 
ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина  
 сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не позн 
шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се к 
ан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> < 
Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о ра 
их, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да  
емера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовит 
о! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, 
арче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — 
ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавн 
Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на п 
лонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно 
дем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остра 
дврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што к 
стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Жи 
и овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за цел 
<p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући сли 
>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да меси 
Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти  
приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти 
 таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p 
и наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти з 
бина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друств 
.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на вр 
ашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешт 
 сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! 
диш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има љ 
и говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p 
о други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пи 
ћу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> 
ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или г 
адите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — изва 
р она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>—  
човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега  
и људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — нав 
 турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, н 
д си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим  
слиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад нем 
шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — р 
народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман 
 кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не 
ао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем? 
о што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једн 
 — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S}  
/p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да  
<p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње  
сом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун м 
орбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе р 
днога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би послан 
ас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, 
p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право  
 селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S}  
} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не 
је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на  
 људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су н 
таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</ 
 му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.< 
мо држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваћ 
енајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху 
— зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p 
есет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па 
 или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже 
онесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам ре 
 путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису 
нута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном ме 
огодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа 
о.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је  
ежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> 
! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се т 
уго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових  
чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</ 
пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи  
> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p 
Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, д 
ј ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу за 
узи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље 
или смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо  
зи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му и 
е, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи 
иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро 
 удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошл 
имо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прес 
емо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S 
утем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни исп 
дна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им  
 си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па г 
 јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на поли 
ицу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друг 
у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве нед 
две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наш 
 још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и 
м пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и  
ан. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не 
ше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпо 
су све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин. 
га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га  
 /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може мног 
 А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је 
рвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћ 
ога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао т 
зборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово по 
врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Ан 
ни до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту 
 према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете  
 <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p> 
нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се 
па-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повад 
Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али 
у.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да по 
ш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што 
мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али  
ет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми с 
p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!< 
 продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и цер 
мера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у 
да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p 
 је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те с 
ом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да м 
у му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испр 
АДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p 
} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на сл 
би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb 
ала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја  
цима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дуж 
ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, д 
p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? —  
 му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интер 
рише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по дваде 
и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, 
уђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу 
ачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не  
удима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима 
 предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће  
х је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло в 
 њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницим 
а из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{ 
м ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и 
р та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интерес 
одаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разно 
новима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила она 
о као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме 
то му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док  
ре фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару,  
hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је мој 
ш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Ми 
ра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — ре 
, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових не 
увар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор —  
одаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб  
ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су тво 
; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узн 
 је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога п 
ас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Сте 
 па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Ст 
е напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога  
 има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове 
ш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помири 
ла она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И  
тидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, остави 
S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан 
онађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>не 
и Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да  
</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих 
е пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа 
танојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p 
ђе но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он д 
с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их  
рали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Мо 
 у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек н 
ушу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те 
Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али шт 
 случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за з 
има наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негд 
о, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на  
{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, д 
е до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега дост 
 ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако  
 су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани 
 што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који с 
прости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем. 
{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину 
 један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорис 
p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми 
скудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постар 
лтурне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> 
Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> < 
н плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да  
у имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p> 
-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к с 
<p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p>  
опа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p>  
>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> < 
 — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? 
ри ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре вр 
угу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што с 
> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учи 
рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, бра 
 куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се мог 
 није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p> 
ећ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта о 
сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му 
 највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се п 
 слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кмет 
тарешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оста 
вим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, пи 
Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбо 
> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта рад 
ве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује 
? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера.  
олико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо  
више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их б 
од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад 
</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе х 
кле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњи 
ца и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Ра 
путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо једа 
и очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочек 
ице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов б 
и ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жа 
ет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај дру 
опе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не оре 
аш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен  
ако да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>—  
а је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише д 
 — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p 
ко их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа  
и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била  
 сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p 
ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, б 
ђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните  
07" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви ст 
 да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти ред 
оју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— 
и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан  
дазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам дове 
ако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је з 
оји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сип 
лечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који  
вају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један 
е сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога чове 
а ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За 
упи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, г 
аметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> 
гледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако. 
неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево з 
м, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се од 
са као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S 
а ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар 
утрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана но 
 он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече С 
што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кмету 
„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... з 
 бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преок 
 да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тр 
.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p>  
и нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи м 
Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта  
ти људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> < 
сти.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p>  
е пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о  
 поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, раз 
а слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје 
оједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, п 
ова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у  
је, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и п 
лтурно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да  
разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али за 
узман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш с 
нео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо гов 
слушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ посл 
свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му  
 и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм П 
" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Преб 
ем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Са 
 да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво кој 
ко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аран 
отражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелод 
>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од 
— климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих з 
жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да 
S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У ма 
<p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени с 
 очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужи 
актом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цр 
pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више 
ав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све ме 
а, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и у 
чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло о 
сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да 
и оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Св 
 задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учите 
аћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l>  
ц и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми ж 
 нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се  
вењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Нем 
ромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они ш 
аљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа ш 
/p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био  
а ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећ 
ад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш м 
 иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо пост 
" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има ш 
д нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до уми 
све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са је 
 могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, 
а си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због 
 <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавест 
жно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и  
о и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те  
е Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораов 
ду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p 
 и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво п 
ораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палиц 
ваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој 
пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну из 
p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> 
че му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа 
да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали  
лим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збо 
аво суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера  
авао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душ 
да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и брину 
е стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> < 
разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> 
b n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— 
сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак 
 са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити. 
врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народ 
рудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље 
, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на 
>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и 
мњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац 
анас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за нај 
улучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми о 
> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман 
разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Б 
Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не мо 
а, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они бех 
есима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и да 
и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати ду 
азна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде пред 
дио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли ј 
Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај 
е ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> < 
— Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесто 
удо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је са 
е помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећ 
 сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p 
абоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један обл 
једно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p>  
м.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски ду 
и још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ј 
иван из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти 
икуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да г 
 пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије  
и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ра 
је пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по 
 Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не  
и код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на 
 почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години мор 
</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка  
ама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га кап 
сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па зат 
 јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задр 
 и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задру 
ивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака с 
ми мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен раз 
вину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p 
Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али  
адне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слуша 
ш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим  
рише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани. 
цу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни 
 <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да 
{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју реч 
ко су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>А 
гледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим. 
а пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбија 
е још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послуша 
мане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па 
 Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Не 
вали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки  
отовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле гот 
од.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други з 
 своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са соб 
метније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би  
 па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> 
већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој так 
ме се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају  
ш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не траж 
ам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видит 
рави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морам 
</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку  
 Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађе 
оју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите 
њаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговор 
е одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзира 
енска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилн 
иш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то  
вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Ш 
 јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле бог 
ку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако  
а дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућ 
ајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока  
ају: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких 
наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, 
а“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S}  
нама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p 
и он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би г 
мају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: кл 
> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте  
где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећ 
ан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му 
> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задруга 
ја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану  
,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Р 
.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о с 
ађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра 
уда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра