| р. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, мех |
| напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, |
| </p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке |
| ове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као |
| у био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредеље |
| имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад |
| во офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џа |
| не! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} |
| е справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзон |
| сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама |
| Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанк |
| цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштв |
| једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете виде |
| предовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на ум |
| Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> |
| <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С о |
| пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа за |
| значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта |
| етовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их |
| стројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени |
| и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да не |
| ан је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад как |
| еван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p> |
| гло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаћ |
| и добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остат |
| најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао |
| овек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86 |
| а је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>16 |
| ани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да г |
| шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} |
| <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- До |
| позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="ch |
| ат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа б |
| м женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека |
| кова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама |
| су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасало |
| <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један о |
| и.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учи |
| ријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвез |
| арма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} От |
| да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше об |
| а, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти |
| арад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, |
| т и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима. |
| да проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћи |
| оје суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по |
| теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне |
| угој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу |
| ци, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису |
| .</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се |
| божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед |
| можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми треба |
| праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Преп |
| ако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез п |
| м.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p |
| кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке. |
| Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће не |
| е под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „шв |
| ., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба |
| рада, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ с |
| и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> |
| о што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— Т |
| оше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као не |
| анојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} С |
| роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене с |
| споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале че |
| ут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао г |
| >— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ов |
| разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамња |
| дини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љ |
| Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пе |
| ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" / |
| ст хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n=" |
| припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о |
| и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву рук |
| дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које с |
| , ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мисли |
| м гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — |
| зман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> |
| сциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао б |
| <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек |
| могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар |
| ац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света |
| а прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад |
| м све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Под |
| или и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео |
| : једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац п |
| који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверава |
| теванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не к |
| а не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала јо |
| и се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, |
| што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу с |
| л и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p |
| а за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загле |
| је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Су |
| живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су живо |
| Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и за |
| м ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> < |
| м живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко |
| препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да б |
| мо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш |
| гу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трм |
| ћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упути |
| у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви с |
| мислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и не |
| е да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи |
| и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. |
| шју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стев |
| мановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињават |
| га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју ш |
| , па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из к |
| хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној |
| из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чу |
| и ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, |
| тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о ње |
| власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} |
| хи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, |
| I.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је |
| лон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из |
| о, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Р |
| то да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а д |
| зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Жи |
| .{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло п |
| као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде брков |
| а га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке |
| и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се |
| ивети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — |
| ћу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мис |
| ене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај |
| љено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици |
| <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде по |
| си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, |
| во шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећ |
| ли на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска |
| ке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја ј |
| род живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи |
| се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мис |
| <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— |
| у се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је т |
| а сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S |
| } Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексича |
| сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда изла |
| ад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi> |
| .. и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Нев |
| остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењ |
| ру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.< |
| ан зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да с |
| е за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми. |
| но, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дуж |
| се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од ст |
| хватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и |
| како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прск |
| <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гроб |
| — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и у |
| ху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком |
| е.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сло |
| учеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— |
| го растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p> |
| дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње |
| и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти |
| е Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан гла |
| .</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Па |
| ам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога |
| сар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта |
| ик.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није так |
| — О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које |
| руга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да на |
| огу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— П |
| бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца |
| уњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готов |
| ве штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- И |
| над.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужил |
| снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече |
| дене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> < |
| ма може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм з |
| змирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Од |
| њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они на |
| у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S |
| је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.< |
| аво да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од |
| ко је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, св |
| се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Најед |
| сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p> |
| >— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им |
| ицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћупри |
| Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љут |
| ржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослобод |
| знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну |
| ош, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задив |
| !{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n=" |
| је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него |
| више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах д |
| — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми т |
| <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се |
| и мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити |
| угим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне |
| жу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задру |
| што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати |
| је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и друг |
| укуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, |
| тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред суд |
| излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, кој |
| ани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и с |
| еким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речим |
| овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и чов |
| интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, с |
| ана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његов |
| тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио |
| а њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да вид |
| ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведе |
| што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи |
| а повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мут |
| заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и |
| едва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жен |
| сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи п |
| ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> же |
| је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво д |
| елих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу |
| часте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Д |
| И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад се |
| а излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти |
| и не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин |
| и наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њ |
| а оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати доб |
| бе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати |
| нуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина ч |
| рскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— А |
| зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рек |
| аше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скида |
| ости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива |
| човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Бож |
| звали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан |
| <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи |
| и је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године уп |
| га годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 |
| адесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљор |
| га стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на |
| </hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препо |
| има по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, изви |
| с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p |
| {S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни п |
| де из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb |
| купљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима |
| пун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила |
| Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, к |
| ер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке зад |
| ју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, па |
| никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} |
| ш је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је |
| ки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак |
| о.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је |
| кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сеч |
| се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет |
| смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> |
| вета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и |
| /p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседа |
| јану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Н |
| дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабог |
| и спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као к |
| те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и |
| а да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— |
| колико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стар |
| ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> |
| надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе. |
| о сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Ст |
| — Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам |
| нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу |
| крсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их |
| > <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Сте |
| зајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван |
| вар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S |
| тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, |
| лости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљиво |
| {S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигу |
| нога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</ |
| љем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се |
| да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а |
| ује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу с |
| авез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако |
| поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и |
| воје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подиз |
| о је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на збо |
| упштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки од |
| егов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сма |
| земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а св |
| чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> |
| хнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико веко |
| њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на |
| ку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође |
| киваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суд |
| о да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта б |
| ман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље: |
| ма изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кућ |
| него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{ |
| то нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе |
| ри се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одоб |
| то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да |
| и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стева |
| ри гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по |
| <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и |
| >— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Ни |
| адрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећем |
| де.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене |
| треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да с |
| дазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у пар |
| благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S |
| ежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би |
| ошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пер |
| у је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ра |
| </p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapt |
| ав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити |
| ризнале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда м |
| жавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо јед |
| видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има |
| проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други се |
| ај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак ц |
| Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изгл |
| узман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера п |
| ден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди |
| ате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лаза |
| ори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречисти |
| диш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија нег |
| ће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како |
| поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинул |
| > <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нис |
| више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу |
| будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако с |
| S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар н |
| дно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> |
| ник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си |
| ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.< |
| део без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе м |
| убав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће |
| ико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — |
| коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— |
| а замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је |
| Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да ви |
| итих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечн |
| ог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, |
| Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</ |
| тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му п |
| сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини |
| рзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили коли |
| не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога чо |
| аш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да сва |
| елели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран т |
| ма да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад |
| мо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако цени |
| и ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или |
| радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — из |
| лике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку |
| <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n=" |
| себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мр |
| да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу |
| а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше цр |
| Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p> |
| н чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Им |
| разди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо |
| ике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и ниј |
| p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пит |
| и имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овц |
| други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кме |
| је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p> |
| мо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али |
| да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} |
| е и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! |
| ожеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече |
| купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, |
| паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</ |
| змеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман |
| и је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је каз |
| м а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич д |
| лиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, |
| ан и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из неда |
| {S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Ј |
| и, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћк |
| погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овак |
| и неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево |
| ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да |
| има и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи |
| рих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срб |
| упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те |
| ије казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути |
| ова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају |
| ека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузе |
| та ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане |
| сла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, |
| ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши |
| ве, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— |
| сам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се |
| а човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њег |
| е?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} И |
| ке бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју |
| учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — н |
| им леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, та |
| ао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ћ |
| <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад кр |
| ! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то из |
| да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећ |
| орали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да |
| ави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов с |
| се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је |
| колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча |
| отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче |
| нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похи |
| је, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова |
| и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> < |
| е могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да ј |
| } Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и |
| је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуж |
| ку одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежал |
| а се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> |
| ови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да |
| Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, с |
| l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш з |
| бова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час |
| камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног каме |
| селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она такв |
| аше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> |
| унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући з |
| екрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан прем |
| {S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, ок |
| S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти |
| прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево |
| згоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трж |
| у ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти м |
| Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут |
| идесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва на |
| и.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам ње |
| аног ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p |
| само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док н |
| Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар |
| Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде |
| , и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе |
| још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, |
| де Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него |
| ање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угур |
| акрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — |
| љава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очек |
| уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте |
| ви доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— |
| си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом |
| да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и |
| , за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’- |
| рате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара |
| оворили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не |
| не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли б |
| урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} |
| немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да |
| n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако |
| чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онд |
| /p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од |
| пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма приста |
| ло.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, ка |
| их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и п |
| ше Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да уго |
| о.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, |
| кан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се т |
| , а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Жи |
| другину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда |
| Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> |
| му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} |
| а уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако ј |
| еки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, н |
| </p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене т |
| ило част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Н |
| у ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркв |
| и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни |
| — Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како |
| /p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш |
| е могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из мо |
| орају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пун |
| Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p |
| то, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га т |
| обајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, о |
| делити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Ради |
| еп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа |
| , него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге |
| послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер |
| о од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то |
| којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p |
| ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде о |
| о би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти |
| мбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да |
| , пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан са |
| <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb |
| капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с па |
| “ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују |
| гледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате прав |
| ад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко ј |
| , па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да |
| и камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло д |
| тише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчела |
| ожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо ве |
| ан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се ра |
| нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово |
| а тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже шт |
| изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу |
| , колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од ко |
| рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p |
| ље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити |
| дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не мо |
| на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових |
| а је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врат |
| >— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну п |
| ио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало де |
| ију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до |
| однесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задр |
| се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је мо |
| општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом |
| а плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључ |
| е празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повиња |
| да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајм |
| Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћет |
| лико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа |
| ра су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одм |
| ље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсм |
| бро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— |
| астоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли п |
| и си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама |
| а ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да |
| .{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то |
| ам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у пресли |
| ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чу |
| тврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да см |
| е примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Ника |
| шу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да |
| терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} |
| на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као шт |
| је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта |
| , — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе |
| хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришућ |
| ујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да поп |
| о рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не п |
| о ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и |
| био, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато |
| а рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку. |
| уђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам. |
| апију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p |
| огрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том |
| ам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чи |
| одиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на ст |
| ера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Саве |
| гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван |
| S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џ |
| Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их прис |
| атак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да ни |
| потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да т |
| Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И |
| /p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и |
| } Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не п |
| , Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да |
| </p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не |
| ш.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и ш |
| ари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућутк |
| је му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интере |
| Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Ко |
| прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем д |
| Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали саве |
| p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Пр |
| вошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога |
| >— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не ст |
| ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нис |
| лико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта св |
| напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и |
| рузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре бе |
| ико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте |
| оштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> |
| ако сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа м |
| о друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око о |
| је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</ |
| .</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. |
| ма, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком г |
| Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се |
| ри у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расход |
| вна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја им |
| ца даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узме |
| ога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљење |
| бав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобров |
| има.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још |
| рудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друш |
| <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за про |
| > <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту в |
| p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пе |
| Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са свој |
| е смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> |
| ју, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећ |
| тивнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измен |
| говац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су |
| упштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно |
| шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се |
| </p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди |
| а с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљил |
| и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о |
| — Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А |
| .</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за |
| и његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{ |
| у браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} |
| пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се |
| <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, им |
| теве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас п |
| Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да н |
| радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекује |
| орадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их |
| у!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треб |
| ? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти см |
| хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш? |
| ељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше јед |
| е бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупа |
| попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да |
| дмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S |
| разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који по |
| хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пче |
| њаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште р |
| ако тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Жив |
| вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људ |
| ити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда с |
| у, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, |
| има да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде је |
| ајвећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У то |
| кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен |
| ан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S |
| растао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују ко |
| рчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>палам |
| е за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задоб |
| лавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека ко |
| за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу не |
| са му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кора |
| толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{ |
| гли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о |
| ања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је освед |
| у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се м |
| и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише |
| живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не нала |
| исам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи. |
| ру за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша |
| али.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том |
| ам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — п |
| ромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пу |
| Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десе |
| још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспех |
| мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где н |
| што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} |
| оли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} |
| ак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да г |
| ка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојен |
| ла онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где д |
| после од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за |
| ли, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пу |
| о деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним |
| он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко |
| а се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не |
| снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може |
| маном.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да жив |
| чи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово |
| и би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киш |
| вејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Сте |
| што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних д |
| едала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p> |
| о и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не |
| у да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако л |
| ко ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама гроз |
| те да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не долик |
| не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Куз |
| ни?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо |
| и се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља |
| Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом |
| да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>вр |
| кад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у |
| су новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залог |
| ућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његов |
| , па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила ј |
| ем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, т |
| е је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је |
| опље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном |
| то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљ |
| е поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, не |
| ам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! |
| .</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p |
| ине једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката |
| е председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад |
| а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њих |
| казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћем |
| >— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео б |
| о, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде ова |
| — И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мо |
| .. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој зад |
| дим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p> |
| — Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} Т |
| је се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим проп |
| теван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја |
| брога домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Ра |
| кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш |
| > <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све |
| и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео им |
| тојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази |
| 0 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда г |
| људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивос |
| године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати х |
| аре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико |
| двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се п |
| id="SRP19091_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за |
| ="SRP19091_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радиче |
| > миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџа |
| меше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које п |
| одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потег |
| и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој ј |
| ену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична |
| чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као по |
| из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он |
| а да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно |
| , нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о коп |
| би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Ж |
| кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.< |
| о сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова |
| — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац и |
| е и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пр |
| гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слу |
| је и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресе |
| Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од |
| кање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе |
| наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним реше |
| вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно |
| ваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им |
| ован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван в |
| да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледа |
| p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да |
| венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја уз |
| од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — |
| асно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те |
| да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово |
| и главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита |
| поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. |
| машаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по с |
| и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам |
| лазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш |
| ности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— |
| , па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога |
| да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ |
| за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и цел |
| слиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земљ |
| "36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зн |
| то је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би ус |
| одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се под |
| енама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, |
| мана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још јед |
| Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" / |
| и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи по |
| ко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и пр |
| у да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ |
| ати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотик |
| јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, паму |
| иком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до мест |
| ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смр |
| тове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више |
| ише него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, го |
| Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никак |
| утамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива |
| у га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — |
| општи жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је до |
| ду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посет |
| ом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову р |
| био, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као он |
| } Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> < |
| уди у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли зад |
| суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C |
| р човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах |
| е Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богор |
| вадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не саче |
| p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. види |
| би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у |
| који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жми |
| а деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје бог |
| е сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па за |
| p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> |
| је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и н |
| за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У т |
| пшти смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и зак |
| е да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за у |
| .{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и ми |
| } А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{ |
| оворити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?< |
| а тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасу |
| изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам |
| био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад |
| /p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и |
| ва.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда киш |
| за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>А |
| опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше |
| вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који |
| дно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено в |
| дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Наст |
| жаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бад |
| еца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зат |
| ан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живан |
| дврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако го |
| би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да ок |
| онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше свако |
| х друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих г |
| , док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, |
| се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позва |
| уна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> |
| е Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!. |
| му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гра |
| Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Т |
| е му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За |
| ара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио |
| ли, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резер |
| ј се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један п |
| био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!< |
| донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и |
| не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задру |
| бор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се |
| .{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, ка |
| е ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И т |
| I.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати |
| иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Ж |
| једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им |
| адити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У то |
| па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станој |
| оликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају |
| змири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направ |
| изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет. |
| ан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај к |
| ном пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Жив |
| ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, ве |
| вакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но |
| он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у см |
| можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму |
| ишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета |
| Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се |
| и коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да т |
| се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А прису |
| досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док с |
| исо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па г |
| р за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још |
| ом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши о |
| ш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p> |
| амо да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...< |
| е изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, сам |
| ир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако |
| ра.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут за |
| ече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: д |
| ни понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће |
| домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не з |
| механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас |
| мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. |
| мо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела |
| ослуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хте |
| та ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну |
| и одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одабер |
| и, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за |
| рош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p> |
| Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> < |
| <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој |
| " /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудн |
| у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили |
| и да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Из |
| е, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша |
| нем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — р |
| лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, а |
| њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, |
| Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест про |
| аслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива |
| огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикн |
| ди воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи |
| и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, св |
| ући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шт |
| е, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео |
| ди, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} А |
| е са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Стано |
| радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти |
| нов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао |
| џију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p |
| } Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибани |
| х вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бега |
| <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p> |
| осио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, з |
| да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви |
| лугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегне |
| се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> < |
| плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и |
| едини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше ј |
| свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подјед |
| ла та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се |
| То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, |
| ј ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака |
| лике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти |
| ужној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна ра |
| } Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико |
| д виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p> |
| ем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао буд |
| једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи |
| етну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започе |
| те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“ |
| и кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона |
| ења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини кор |
| ичке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контр |
| } Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> |
| ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо |
| рабуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати св |
| лата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вр |
| „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно |
| инске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такв |
| било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу |
| он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише |
| .{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да |
| ан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Ж |
| обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље сво |
| , да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на |
| његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поо |
| грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри д |
| ода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Ради |
| арад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се в |
| држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било д |
| о точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> ј |
| оста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве г |
| године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леб |
| му најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што |
| нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога |
| имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то д |
| /p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да |
| еш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је пре |
| на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, |
| Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње н |
| сти председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сма |
| недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву з |
| родом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну |
| више започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се |
| а врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Ј |
| во.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај он |
| боким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво |
| брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било л |
| ова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер п |
| учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише |
| ј Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни за |
| и.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били |
| крећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за шт |
| Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— |
| ати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се |
| !{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све |
| > <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне. |
| ћао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на |
| и док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је |
| згубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх глав |
| јутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и кам |
| барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо |
| МПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М |
| дени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше д |
| <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста |
| ме од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семе |
| Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал |
| еких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто |
| /p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре |
| редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да изби |
| с на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, |
| мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кук |
| седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је |
| пају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их п |
| но и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише |
| попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените |
| годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљор |
| певао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се под |
| е једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле |
| е.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се пром |
| шци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен ко |
| .</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани |
| вите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> |
| неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} С |
| их људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} |
| вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писа |
| </p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} |
| .{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да |
| њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окрша |
| дна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која |
| е још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <p |
| е{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњавах |
| азак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе п |
| ли Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарс |
| им задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољ |
| Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је дома |
| 9091_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде поза |
| , после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приред |
| ај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село |
| аре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, с |
| <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} |
| ава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз з |
| били сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу. |
| бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој |
| де он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари |
| его попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови |
| 19091_C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и н |
| смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећ |
| здржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што |
| а, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на т |
| чераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни це |
| {S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим з |
| ад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док са |
| а доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} А |
| ота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика д |
| раћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко |
| из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безу |
| оговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати |
| оге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што |
| 1_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долази |
| дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима |
| пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учи |
| икако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад |
| штеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" |
| га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред к |
| е, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарск |
| дима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А она |
| а му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та у |
| расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да и |
| на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше д |
| и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан |
| рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n= |
| продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах п |
| спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Жив |
| се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да |
| } Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ |
| главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Ле |
| p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је |
| ом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно |
| т се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је |
| Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекињ |
| ружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мува |
| га позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њем |
| погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође |
| срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S |
| У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила |
| еће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза пл |
| </hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одј |
| га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а н |
| адич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше ка |
| жње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они с |
| прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S |
| жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и пос |
| ту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих |
| ај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’ |
| па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цар |
| Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ов |
| ели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се гов |
| е поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ру |
| дну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А он |
| у и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отв |
| сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи |
| таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, |
| ници и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву госпо |
| обио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу |
| озден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том |
| ди својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толики |
| а то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са св |
| радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шт |
| времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовим |
| асачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво з |
| криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих |
| од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онд |
| ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p |
| е пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни т |
| заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич? |
| ме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити дом |
| каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задр |
| ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према за |
| {S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га за |
| /p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бо |
| аш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи! |
| е и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом |
| у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с бр |
| {S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама води |
| испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква |
| учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад забо |
| p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто |
| , ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, б |
| и сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемо |
| е било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| п-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — |
| да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> |
| Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли т |
| а!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> < |
| д сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја |
| да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зн |
| ставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако |
| и, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас п |
| ога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> < |
| вена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ам |
| Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта им |
| редит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> |
| с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и |
| , али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели |
| је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уро |
| нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој з |
| /p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим ра |
| је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим т |
| еба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли |
| — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! |
| садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, |
| и да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Ст |
| , јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку к |
| д је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он |
| што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постој |
| те земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p> |
| ао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твог |
| га!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.< |
| њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да |
| погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до |
| ниште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од н |
| осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трња |
| оји високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по н |
| нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете г |
| о протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за о |
| другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ак |
| Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повер |
| а углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејани |
| {S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због |
| живим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот |
| <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у |
| и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, |
| — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} |
| дужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продај |
| p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје |
| од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам |
| Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, ш |
| p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече К |
| ако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с |
| има.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Ид |
| ради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S |
| упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та теж |
| можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у |
| а и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве |
| кнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од р |
| но потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише |
| вите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и сток |
| е зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од ме |
| пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дош |
| и.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај пре |
| вољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би |
| а <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле поср |
| ло ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> < |
| ам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш ту |
| ворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта |
| ди, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} |
| окушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је |
| ад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А о |
| дан за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за дру |
| да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да |
| 10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S |
| стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове к |
| о с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар |
| ра у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш наро |
| х, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени |
| сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме з |
| Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, ка |
| у. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па и |
| ежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замер |
| </p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога зан |
| има, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — |
| стане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навик |
| да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одм |
| „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четир |
| сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ам |
| } Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крс |
| е за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава посл |
| не и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се |
| </p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није |
| на, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени с |
| о свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и |
| стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затек |
| ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.< |
| } Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих по |
| и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готово |
| да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао зе |
| оба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.< |
| су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А |
| — А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, д |
| им, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и чет |
| се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да жив |
| — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли |
| е више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у изв |
| деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то |
| >— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта |
| л никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јев |
| ни сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич |
| тиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што с |
| друзи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— О |
| ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!< |
| о Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање |
| у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учев |
| обар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па ми |
| е, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли |
| ишта, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме |
| предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде |
| радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да |
| ера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху по |
| ан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не каже |
| е састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају ради |
| ју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери |
| ти и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува ст |
| {S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је по |
| друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо пр |
| ољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су |
| мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.< |
| а вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне |
| d="SRP19091_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек за |
| ли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се разм |
| страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зат |
| е, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја! |
| орени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала рас |
| оследњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да п |
| ам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, |
| ва, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазв |
| дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} По |
| схићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену уну |
| </p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње |
| и, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо сво |
| а у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити |
| или као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледа |
| удо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним пут |
| p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер д |
| то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нут |
| нђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p |
| и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време оп |
| и га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, м |
| ртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене |
| заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођ |
| све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, љу |
| друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе |
| и, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који |
| морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред т |
| к побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било ду |
| реће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је инт |
| н на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја |
| са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припрем |
| су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, |
| води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, |
| све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође |
| и је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми н |
| и чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви рад |
| ајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— |
| би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква ск |
| >— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Б |
| земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој св |
| ма овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, |
| Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И т |
| и нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p |
| био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— |
| о народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји це |
| убљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <miles |
| , а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започ |
| ођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни |
| Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је сам |
| ићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одуж |
| је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обм |
| м члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварил |
| Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} |
| м о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље о |
| један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман |
| на.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им ј |
| ла сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у ра |
| и им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без |
| себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у О |
| ака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припа |
| љевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да в |
| викну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и |
| дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, |
| ењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} |
| чито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је |
| је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и |
| ило док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске |
| је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пуш |
| .</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви |
| ли заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи |
| невну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник ка |
| се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, цел |
| препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим |
| Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p |
| добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале |
| А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живље |
| То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је о |
| а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвења |
| е.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на |
| ма и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавнос |
| ко износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> |
| <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас |
| на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузм |
| ристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то н |
| таласалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} |
| је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p |
| шавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сиг |
| прављање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — по |
| му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек по |
| код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко |
| уди били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера |
| дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имањ |
| да по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког при |
| га никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ј |
| па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то н |
| ом и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која |
| иља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. с |
| и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> |
| и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на |
| <head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што |
| уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем к |
| ним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточ |
| и српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш дале |
| ном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропад |
| ослат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу. |
| рдо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера |
| е? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо остав |
| и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш |
| кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала |
| привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима |
| према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио |
| едини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је |
| >— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> |
| ги.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања |
| <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака би |
| >Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућ |
| ead> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи |
| у пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па |
| атом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали |
| еси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а кам |
| ез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— |
| острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште |
| ближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председнич |
| о је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је |
| ок он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задру |
| бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правичн |
| и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежал |
| ише Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p |
| ер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код |
| он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени сада |
| био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те |
| ећ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио. |
| деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био та |
| и!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> |
| убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} |
| ој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако ј |
| у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера врат |
| > подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се |
| — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упиш |
| кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А |
| ама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао |
| држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а |
| дам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да н |
| на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе сво |
| ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси остав |
| е стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то з |
| Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него на |
| чки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како з |
| -Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће врати |
| , да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кр |
| о да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба |
| } А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива доби |
| створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко з |
| појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да п |
| ојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} |
| ремена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хла |
| збацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то |
| „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} |
| одина, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађе |
| репи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масо |
| правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} |
| о је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила |
| а пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</ |
| Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу стр |
| — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа? |
| бом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p> |
| ту.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како |
| > <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изаз |
| уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи д |
| <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p |
| ивим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> |
| ги део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за |
| речистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и ст |
| пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим д |
| ти, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Д |
| апамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике сп |
| живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, |
| ога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или т |
| ку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учите |
| /p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је |
| а једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како може |
| ше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комши |
| ве „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> чо |
| >Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капет |
| пимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> |
| <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — |
| Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држ |
| разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- |
| у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година о |
| рите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не |
| — Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајућ |
| опе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Тама |
| е се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, п |
| ише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показа |
| те се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрсти |
| /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара? |
| нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан |
| приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се п |
| еговој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, н |
| ао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху |
| т његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и |
| е видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Друг |
| ама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше ни |
| вих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи |
| па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него |
| песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</ |
| е да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чи |
| p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковн |
| </p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Тр |
| арода, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, за |
| акво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то о |
| себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се |
| ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир |
| рте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца м |
| ма живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и разве |
| рно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на с |
| позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не за |
| овор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разил |
| свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — прик |
| его у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама л |
| ље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си |
| ву Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова с |
| е гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прик |
| у.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S |
| сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И |
| се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председник |
| еш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p |
| их има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни п |
| љи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: |
| вор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и |
| мичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше |
| брзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхла |
| љу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш |
| да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећ |
| Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Р |
| уруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка |
| ...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} |
| ничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат з |
| гови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобо |
| а Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p> |
| > <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј ш |
| нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што см |
| о је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оста |
| гликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је осл |
| зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вај |
| :</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — г |
| S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</ |
| к и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку |
| само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} |
| они главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп |
| и, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан |
| отујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао |
| ва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који |
| е синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп |
| о причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече |
| о у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове н |
| аметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца д |
| земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једни |
| не друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> < |
| правише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, по |
| рстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прек |
| ћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — |
| богда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу д |
| како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— |
| те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те |
| ече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шт |
| p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина |
| ажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће м |
| нага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овог |
| и. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда |
| ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венч |
| што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже пл |
| до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће |
| нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да |
| о поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама |
| лачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз |
| инем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништ |
| а“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Ст |
| {S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>О |
| хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нис |
| теван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је |
| ише.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само |
| овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и приј |
| ктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам |
| или богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми |
| Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p> |
| тити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кож |
| :“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири су |
| /p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се |
| S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{ |
| а зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јад |
| а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и с |
| је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све ш |
| ује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај |
| Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Збо |
| , служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви! |
| и како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад ст |
| ко 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} |
| нела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истин |
| донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај кој |
| је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си |
| ића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А гд |
| а.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> < |
| ца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се |
| радоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан ди |
| кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а |
| ову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људим |
| н сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у ње |
| едан сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стр |
| па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико с |
| е стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трго |
| S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дуга |
| чео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли |
| ћ, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.< |
| <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољ |
| устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна т |
| .</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— |
| сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па х |
| ј грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни р |
| оп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви |
| е та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, |
| ојих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својо |
| јде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после ради |
| за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме пр |
| али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало п |
| рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као |
| ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намрш |
| д те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но |
| сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његов |
| та је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се |
| p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узви |
| дседник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, |
| и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели |
| ова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагл |
| те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад оно |
| та успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се шт |
| ао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замисли |
| оје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свак |
| сте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти |
| жемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар! |
| ва новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео |
| а ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми |
| 91_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опе |
| , ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешт |
| мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћи |
| нства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана |
| а на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем ра |
| 1" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве. |
| време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да види |
| је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, н |
| тан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, |
| " /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— |
| и свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокак |
| уприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али |
| бе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку |
| ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина у |
| о...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Н |
| ва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него |
| /p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би |
| је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се |
| е разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p> |
| Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако веру |
| — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га пре |
| </p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете |
| лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесм |
| су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} За |
| е.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче |
| ла Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају |
| /p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки н |
| ла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебе |
| рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина |
| лу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут К |
| м путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{ |
| ање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота |
| ма сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не |
| н без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p |
| р није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има |
| њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p> |
| /p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја |
| ваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђ |
| <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на друг |
| ња и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један бе |
| дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу п |
| председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице |
| нда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учи |
| ам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо |
| творо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p |
| овек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље ј |
| ост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и |
| о, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!< |
| е траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има ос |
| , које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари |
| је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без год |
| а.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на |
| „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више зап |
| од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава |
| етан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, од |
| амо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па |
| то да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, |
| е оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога чов |
| њу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те |
| ико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега рел |
| </p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа ра |
| Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо |
| Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људ |
| ли у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо о |
| ! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да вид |
| е хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили он |
| , то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав |
| Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом зл |
| Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користи |
| ористи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању |
| Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах мо |
| освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобољ |
| о, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је |
| уг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се н |
| разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи |
| ром.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније |
| требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну |
| људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер т |
| из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све |
| домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је к |
| и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио ми |
| ну једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p |
| преде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла |
| задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу |
| признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div t |
| повога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак |
| егове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да нем |
| певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — п |
| буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саве |
| >— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама ј |
| разованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга |
| те да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нем |
| ло платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат |
| p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ бедним |
| ике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} |
| рављај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и о |
| собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с друго |
| ље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ |
| пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дугова |
| унуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, |
| иван и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било |
| ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери о |
| мања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте |
| , јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред |
| , стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— |
| ени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим |
| О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе.. |
| о као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш |
| семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођ |
| иснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p |
| а без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми |
| мем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наве |
| /p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S |
| руги занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући на |
| ржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти ис |
| прављати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и при |
| пет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна док |
| а је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не прес |
| Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{ |
| уд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, дру |
| јега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују је |
| ан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинит |
| еш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обр |
| еђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече У |
| нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па |
| и ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то зн |
| зно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро |
| ућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није б |
| p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири |
| види.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи |
| о измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са своји |
| реба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ет |
| ме да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао |
| Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушај |
| тедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| у на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је прис |
| губио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, п |
| је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као |
| сет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину |
| ворих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја з |
| стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је вре |
| е недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S |
| ао стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва |
| > <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот в |
| хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> је |
| данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера под |
| шу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше |
| адругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас; |
| свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако |
| о не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај |
| е потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате пор |
| који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистил |
| у покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу |
| , ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава при |
| ује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљив |
| ти у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на ос |
| /p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се у |
| а домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није |
| који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише |
| у на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да |
| амо што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан од |
| и, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је |
| својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина |
| и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде |
| осово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугов |
| и кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни си |
| а им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред цркво |
| лушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену |
| ом, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за ва |
| ну, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Је |
| силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој же |
| к.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер |
| е надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на |
| радњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орањ |
| етан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га п |
| саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су мо |
| ришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљам |
| </p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да |
| руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које ј |
| зручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Н |
| </p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венч |
| опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели м |
| брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крч |
| ли, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Мог |
| зна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. |
| друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље |
| певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S |
| ожио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Стано |
| кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти |
| телине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100 |
| S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу |
| екнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, |
| . ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми г |
| уга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си |
| дак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће |
| отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — д |
| S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па |
| у видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на сво |
| ом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима. |
| p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме так |
| </p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се |
| талоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збун |
| М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb |
| живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један чове |
| ћина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.< |
| учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад |
| елимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет ду |
| ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију |
| него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку к |
| И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Б |
| е нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош |
| е с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плот |
| и, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по |
| ђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камењ |
| p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђ |
| на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Цел |
| } Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужи |
| ви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>је |
| поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и по |
| тина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p |
| леткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подру |
| - хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни је |
| могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> |
| ваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и н |
| ко не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слуша |
| е би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— |
| Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду б |
| ете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> |
| лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је з |
| Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја |
| д.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би |
| у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе д |
| се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, в |
| ише буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући. |
| ме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, сам |
| <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта ра |
| уним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прв |
| што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно |
| ност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну зад |
| се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставил |
| поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи |
| зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди |
| кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди там |
| чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се С |
| ако му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло |
| шљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши |
| д!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да с |
| ти и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак |
| рима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као |
| "11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је |
| приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђав |
| е мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— |
| а објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
| и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже |
| ив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толик |
| свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> < |
| вати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта с |
| аш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти |
| арађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, |
| и учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и раз |
| сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ора |
| о једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега кра |
| шу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки |
| упи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и |
| ке и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је |
| ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете ви |
| е нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па |
| и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћ |
| је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После п |
| и судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи љу |
| томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буд |
| слу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непр |
| дову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против у |
| у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> < |
| н се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> < |
| одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам к |
| му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> |
| и учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, |
| да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и по |
| похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше д |
| седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.< |
| одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је кап |
| пи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се |
| продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавиц |
| хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притис |
| ју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи оч |
| ead>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана. |
| ргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — |
| отраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо с |
| > <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{ |
| мишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта т |
| ји су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на |
| лишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала |
| приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им |
| да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Инач |
| јући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задово |
| дичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом д |
| раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> |
| родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Наче |
| мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} На |
| као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И о |
| амо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети |
| Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељ |
| на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то |
| зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опре |
| све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ет |
| гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 15 |
| неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало свако |
| руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али |
| у шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич по |
| извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> |
| нали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отвор |
| трану.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Ради |
| људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако |
| а се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти |
| премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они |
| ћеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p> |
| ло до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p |
| .. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако |
| ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „ |
| ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете по |
| м те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваш |
| чима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана по |
| имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је |
| залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> |
| ше у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — |
| премни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим тр |
| све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. |
| ко питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог |
| и.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде |
| узман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у |
| тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање пос |
| ме: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше о |
| ија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута за |
| ди, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше |
| садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да обр |
| ше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задр |
| ера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не |
| отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је дан |
| ан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, |
| г, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да |
| оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се |
| мо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље про |
| ре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад |
| а судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> |
| иси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је |
| оп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула |
| избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали с |
| p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чув |
| ије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти |
| ман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужн |
| е Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веро |
| дите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало је |
| е са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клу |
| ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе д |
| г разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљ |
| а њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо ово |
| њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба м |
| школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ам |
| ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнул |
| а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковн |
| и и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, кој |
| >— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову рад |
| будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S |
| ве.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, |
| еше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну |
| ћи се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни ду |
| че капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху ј |
| да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> < |
| траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спо |
| оже с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са |
| намо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па |
| леба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господ |
| мљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на т |
| Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варош |
| ије хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац |
| еднога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.< |
| оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро |
| Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и изб |
| мо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се п |
| ан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог |
| Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од |
| p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господин |
| остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурн |
| тпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> < |
| га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га |
| ва партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друг |
| спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком |
| е боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да |
| !{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан |
| т ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи јед |
| </p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да |
| и да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога |
| да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да |
| и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели о |
| један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста гр |
| ука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су |
| ји смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим |
| да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за |
| ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече |
| ме што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, |
| те као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас |
| о никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мора |
| ише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја |
| један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато |
| ленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али р |
| и неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том см |
| ad> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ б |
| сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за се |
| те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега |
| оказа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољ |
| а сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представ |
| му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром |
| кућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде |
| <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси |
| јући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана прогово |
| н и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, на |
| и њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очек |
| траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш |
| леда Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем |
| , не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима ста |
| S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S |
| над.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међ |
| итељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружит |
| ледњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја с |
| ну чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наш |
| ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините |
| SRP19091_C3.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте |
| м задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, |
| м свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене по |
| смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни |
| .{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривш |
| лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљо |
| да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу ка |
| пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта |
| ого поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај поп |
| команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време |
| и то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући. |
| — Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде г |
| прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав |
| ити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi> |
| ије за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља |
| олико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље д |
| му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош |
| војим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако д |
| S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни |
| нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаве |
| p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна ба |
| им.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту доса |
| али успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div t |
| ну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај ду |
| језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље |
| је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош оста |
| помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар про |
| више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, |
| е!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, |
| Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја прис |
| поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више |
| ењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p> |
| ли савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузма |
| није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је |
| баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахн |
| шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, нег |
| ћет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да жи |
| ке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, па |
| а готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назир |
| родичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSectio |
| ени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То |
| тије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му |
| е као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је |
| Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за неде |
| да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема |
| о.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ов |
| а рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године п |
| говима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи |
| д тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под |
| орадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер |
| Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председ |
| ад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти |
| е неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Н |
| о ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, |
| Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста |
| ора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном такв |
| , — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S |
| е него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да бро |
| дузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — прид |
| није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се |
| рити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше |
| о и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type="chap |
| <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби |
| рдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, ка |
| о живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, н |
| народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољоприв |
| уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту |
| } Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} |
| вога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење |
| {S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живан |
| почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стр |
| жавом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране из |
| еровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво |
| /p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад с |
| мрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учит |
| а власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде |
| говарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да |
| је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се |
| славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких |
| еран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао. |
| никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па |
| р кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече по |
| ски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима испове |
| ера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p |
| грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу |
| и, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — д |
| ?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара јед |
| како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао |
| , што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што |
| ке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те п |
| ору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше |
| азвесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела |
| тале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излаз |
| ресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к |
| арима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасла |
| разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S |
| рћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђав |
| ост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, п |
| сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на |
| о!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, н |
| се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију ка |
| онели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> |
| <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунат |
| а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаш |
| д од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где го |
| — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам к |
| овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опи |
| и плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би |
| ече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог |
| а, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слуш |
| > <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ло |
| подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су зна |
| <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, ма |
| тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи. |
| <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века |
| ни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> < |
| е поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску и |
| о.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих при |
| ло у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p> |
| т, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали |
| ише хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуш |
| ани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је |
| да ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само д |
| тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p> |
| у Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ва |
| вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А |
| јанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети |
| јим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, ми |
| , и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одр |
| или.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одлик |
| а зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво |
| е на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не |
| какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мис |
| и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањи |
| а чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта |
| ји су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својо |
| е да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, п |
| p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је |
| сте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дам |
| аго цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} |
| да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад м |
| >— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крст |
| ога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти оч |
| оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и о |
| аше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лет |
| Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стев |
| ад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па |
| ц пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и |
| љању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и поједини |
| них жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и |
| поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва |
| е.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана |
| пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају ру |
| ен плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо г |
| !{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исц |
| коли, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај от |
| ресом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан п |
| > <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, |
| >— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо |
| ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је до |
| че у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њи |
| ило с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задруз |
| гњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од св |
| штује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одав |
| се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> |
| елике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— |
| га времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљора |
| арад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком с |
| ву!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на о |
| су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина д |
| донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо мно |
| ти, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није |
| стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где |
| диш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- |
| а, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су |
| могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати је |
| ти није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, |
| оји су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се |
| све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда |
| его од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умн |
| р само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети |
| <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесе |
| раовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени |
| тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера о |
| ез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме |
| ова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са н |
| зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— |
| ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да с |
| >— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штед |
| шењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпос |
| да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа |
| о сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је о |
| их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало |
| бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник оп |
| драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док м |
| ина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — кр |
| — Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — |
| о што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је бољ |
| .</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S |
| као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпим |
| о Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, |
| и тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лу |
| све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због ово |
| е скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости |
| који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву п |
| сти и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше о |
| ке у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја |
| цни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је би |
| у и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p |
| а усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: |
| ве се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију |
| ди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио |
| дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, |
| >И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше |
| џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у |
| , а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају |
| кућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> < |
| кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{ |
| е поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, н |
| .</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је |
| вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— |
| и ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке сп |
| p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, |
| рма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па д |
| ван мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи. |
| >- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће о |
| имо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једно |
| вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила д |
| све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у |
| и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућ |
| није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозн |
| у успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — |
| ка и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цун |
| Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове д |
| мо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете до |
| и човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера |
| живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко т |
| сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стог |
| ао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера |
| ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али н |
| се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— |
| .{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да |
| мите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| .</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да се |
| ду помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман пре |
| се руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам с |
| више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не пл |
| ли имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да с |
| Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш |
| Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p |
| и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си виде |
| се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Ст |
| . — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, к |
| о још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за зад |
| и Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да и |
| p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад |
| о.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш вол |
| а другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, |
| ега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате нар |
| <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог ј |
| овериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може |
| ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! |
| ута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, |
| кога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновр |
| л ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утр |
| о да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а |
| > <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако н |
| не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, |
| а сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо |
| играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се з |
| мање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу |
| >— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо |
| ање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од о |
| ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе |
| Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ак |
| .</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде ш |
| богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у се |
| двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{ |
| његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од |
| оказа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече |
| <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га |
| зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа |
| тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, |
| з наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика |
| смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и |
| Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и од |
| ани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се ра |
| ћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгуби |
| у, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно све |
| мах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде |
| се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, т |
| еше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а |
| у је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета л |
| у једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непо |
| то се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и |
| > <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— |
| пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="su |
| оже да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да гр |
| S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама поне |
| гарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари |
| о на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радо |
| ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само |
| лугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шт |
| >— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго |
| крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да |
| ики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима троји |
| о ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто д |
| оницу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде шт |
| ути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио ви |
| вету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а о |
| е помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>С |
| ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаш |
| буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба п |
| p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Не |
| тране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где п |
| спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно спор |
| њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у |
| да се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, ч |
| да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој с |
| дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, |
| промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако |
| ељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на кр |
| онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри ј |
| ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, к |
| ко, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно |
| е пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једн |
| ра ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коњ |
| радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" |
| шње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако што |
| предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода |
| е, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нех |
| ругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чут |
| се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало нако |
| ако би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се ма |
| ој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају д |
| гледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти к |
| ледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ов |
| још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу |
| енад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се зал |
| д њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене. |
| хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич см |
| с је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Жив |
| народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас |
| бегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је диб |
| о и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана |
| устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а пре |
| а деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели |
| да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би о |
| ринесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив |
| а и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се |
| хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун |
| то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећућ |
| — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због ч |
| И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пч |
| а, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, |
| е волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и н |
| могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангу |
| .</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад в |
| све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нуж |
| лали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на |
| пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта |
| ове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто |
| верио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.< |
| дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћ |
| аву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде |
| га лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хла |
| а поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да у |
| ве су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопхо |
| тице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, |
| ојих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други сво |
| си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али д |
| а, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и с |
| га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али |
| врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским |
| анској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одм |
| рез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узим |
| ло у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с |
| га, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога пат |
| е намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто пока |
| доше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живани |
| тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, |
| ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Г |
| у и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучић |
| ачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три ј |
| огао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из сре |
| писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде ми |
| и, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга ви |
| мо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p> |
| з чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, ш |
| осно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу |
| руштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, ду |
| е повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас |
| јавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се гла |
| прегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам |
| ком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у зем |
| атеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оц |
| p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе |
| ојим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше |
| p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатк |
| ин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, ск |
| оже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њив |
| „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће |
| друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговор |
| троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаниц |
| ењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи |
| редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се ра |
| дним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S |
| каткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга с |
| слуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека о |
| вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах |
| упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо |
| ео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само |
| ашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе ут |
| .{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сва |
| тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа |
| ден земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у |
| , свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, в |
| ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо гот |
| то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</ |
| о да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето |
| тила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж |
| P19091_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива |
| } 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" |
| дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао |
| е пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од ово |
| а прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад с |
| бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се заје |
| је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет |
| ше џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем |
| што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водо |
| задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора от |
| јутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћ |
| Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни ј |
| 34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона |
| да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ |
| м. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плуг |
| е ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да |
| , а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убије |
| ео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати |
| шљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</ |
| аонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, |
| на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда |
| ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече |
| и се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и |
| ш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им |
| — За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{ |
| вамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири |
| таде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити смат |
| више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести |
| о ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и |
| вање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадо |
| уде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> |
| задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задру |
| , одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћ |
| а каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсто |
| се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да |
| место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ |
| оре и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили |
| више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху јед |
| ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S |
| еб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу |
| све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што с |
| дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, з |
| <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му са |
| зрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, |
| р народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши |
| — Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени |
| е, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз гр |
| повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратиш |
| што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна друго |
| божник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то |
| еш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благ |
| певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљни |
| ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас посл |
| итају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} За |
| потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зир |
| две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> |
| ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада |
| на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за мо |
| да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њ |
| р ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао |
| ну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C |
| резо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от м |
| дговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се |
| а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не |
| ти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо ј |
| нима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узне |
| е молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и ста |
| па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теб |
| посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да |
| Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тог |
| к залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагоре |
| о кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин раст |
| раваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторств |
| ма.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— А |
| не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу виш |
| ако само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на баби |
| рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У |
| ли, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те и |
| ог разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— |
| зведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Куз |
| /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи |
| <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да |
| та затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> |
| зало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као |
| и задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који |
| ја хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни |
| ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти |
| глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се |
| те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гор |
| и трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јес |
| вао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузм |
| ле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма |
| зи онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче с |
| плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем је |
| јише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспор |
| и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за по |
| и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које с |
| сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и г |
| атко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чу |
| дало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом држав |
| е под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улог |
| десет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман |
| е.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржав |
| рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад |
| род упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом упра |
| хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. — |
| почети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p |
| дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се мо |
| је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га про |
| о тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оста |
| ице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бле |
| сао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на за |
| све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузман |
| без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на |
| дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стиг |
| </p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радич |
| ашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђо |
| одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће д |
| то је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — ш |
| е бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, |
| ваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру |
| у је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и |
| а, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било |
| ући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, у |
| за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га |
| — Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато |
| коније спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} |
| рбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета |
| у.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена оста |
| ећу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> |
| сно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да |
| то се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад је |
| ом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан |
| могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичко |
| разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрач |
| зао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте. |
| е њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год мог |
| кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде |
| пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико |
| за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да |
| а и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и |
| го да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} |
| ете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за |
| ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и та |
| ну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одред |
| ње живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, |
| S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре с |
| ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Д |
| и спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињава |
| а у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до ч |
| ти Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у |
| ецу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Жив |
| зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицим |
| ни па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али |
| ега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{ |
| p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И т |
| а вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</ |
| јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="5 |
| есет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n |
| зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима |
| м Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек и |
| к је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, врати |
| за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече |
| и бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оре |
| се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „п |
| , па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти вел |
| председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и к |
| Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} |
| — А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече У |
| иван и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад |
| p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал |
| уговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраз |
| <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то н |
| хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписат |
| ема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“. |
| напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> |
| а говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу |
| ну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше п |
| ичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да ку |
| вљају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају та |
| емам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо |
| дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда |
| вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да |
| ени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распор |
| азнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака |
| платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио суд |
| S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трго |
| Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба |
| тпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно |
| мо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове |
| лова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижа |
| >— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава т |
| зме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љу |
| паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагл |
| /p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} |
| и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради ве |
| дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом |
| ти.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуци |
| то да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ |
| царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавам |
| био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И |
| ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га под |
| змеђу себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову нез |
| ину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у |
| ан прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за |
| живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време |
| брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.< |
| штољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са |
| т на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују |
| ш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојак |
| ава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— |
| ељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи |
| е истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван |
| иш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да ви |
| вала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, |
| о радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни м |
| е му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, забор |
| тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, оп |
| е, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> |
| снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђах |
| ="SRP19091_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, У |
| сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „С |
| о Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошл |
| како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Мол |
| > <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се доб |
| то ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут а |
| ад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека сво |
| па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — |
| та да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га п |
| дзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја с |
| аж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да п |
| а појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана. |
| .{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се |
| земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака з |
| а изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе |
| него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лут |
| аше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур |
| дио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био преме |
| p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у |
| у...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и с |
| нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — |
| о позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад |
| </p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се в |
| реотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као |
| се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити |
| ен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је т |
| Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја д |
| зманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, |
| јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi |
| народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се н |
| зубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које |
| је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичар |
| а уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" |
| ћу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од оп |
| .</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку п |
| p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разгов |
| у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим при |
| његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим прилика |
| без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки св |
| пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му |
| страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</ |
| волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег б |
| Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се напра |
| > <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га |
| љ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких дома |
| амо треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господи |
| ом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у дру |
| ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар |
| а.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљива |
| да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти до |
| ђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исп |
| је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађа |
| о друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова |
| а...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је |
| трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет нере |
| {S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега |
| нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане |
| е расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се |
| кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније. |
| ао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Ж |
| истао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ |
| мо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржава |
| роду: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по |
| узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p |
| већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога чов |
| Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ћ |
| лади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где |
| оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жањ |
| дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго |
| елу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих |
| е пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће сти |
| аде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи |
| <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с у |
| очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту |
| од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то |
| ве до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта с |
| авуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно |
| <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо г |
| ао неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосв |
| Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли наб |
| ка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и усп |
| ва баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а с |
| Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле с |
| о и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран |
| а, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмури |
| <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} |
| ри стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши |
| тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не см |
| Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље |
| их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове! |
| о испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi |
| ој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше при |
| увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су |
| т</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а |
| је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не остављ |
| ђени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољ |
| живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово тр |
| ва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљив |
| прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше раз |
| вероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога |
| и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, уч |
| пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до |
| сподине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где |
| м, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање парти |
| а ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али |
| аветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој |
| о да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталим |
| е што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да рас |
| да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стева |
| вари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време |
| о је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сва |
| т свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, |
| ник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, д |
| ана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годиж |
| ама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се |
| је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако |
| .</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за |
| 091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, |
| њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, сн |
| ело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расх |
| угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" x |
| стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим |
| постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом ст |
| и.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, |
| :{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти г |
| А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ |
| вредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| е све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихва |
| шљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и д |
| погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу |
| пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти |
| тнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне з |
| воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и трепе |
| змене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај |
| во као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, ис |
| } Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради |
| ожеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део |
| задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два н |
| вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на |
| ичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Жив |
| ни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи |
| одушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега |
| ако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</ |
| {S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи |
| <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> < |
| м су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада |
| се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од кој |
| где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секн |
| и у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потреб |
| меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може в |
| дити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благород |
| ао рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су |
| а ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, |
| Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, н |
| а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што м |
| ег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурн |
| се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше слам |
| а</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, |
| ead> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да п |
| оздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао но |
| Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између |
| .{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, |
| л они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица до |
| оражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у |
| м једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све |
| ој задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице со |
| тадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дир |
| чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> < |
| не производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајаз |
| .</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно |
| чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога пр |
| > <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорад |
| с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — ре |
| ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — п |
| овом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора |
| доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— |
| к не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео све |
| је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је доб |
| ако га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке |
| д озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верс |
| е, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја св |
| у јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, н |
| иву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да |
| и домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва до |
| ачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће ник |
| да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казу |
| добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу |
| бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, моле |
| ско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачиња |
| ио председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад |
| b n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако мн |
| е човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек сво |
| а кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се |
| ресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука |
| у!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Бео |
| } А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, |
| позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене |
| >Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он |
| евићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразум |
| то га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право к |
| о људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђ |
| Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, чове |
| који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жерави |
| га ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> |
| и, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ћ |
| кали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Жи |
| рџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек по |
| ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит |
| мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопов |
| отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим |
| кључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи |
| итељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких д |
| прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове |
| јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} |
| ше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S |
| , баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако |
| ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти |
| богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да |
| кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју к |
| о Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавг |
| пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче |
| виње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати д |
| ...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> |
| здисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја |
| љ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> < |
| онавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро |
| стукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!< |
| ла некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p |
| дновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Доб |
| е веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо |
| школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и К |
| чаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило |
| Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а полови |
| нојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p> |
| сти кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове |
| један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу |
| А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми д |
| ће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече |
| дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А |
| нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.< |
| забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то ни |
| — А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није |
| че Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим |
| <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.< |
| те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим |
| мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — |
| а доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше с |
| тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече: |
| ште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци п |
| ама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буд |
| ру, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у |
| и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека се |
| p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у опш |
| {S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сам |
| оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, |
| — А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво |
| а јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место ле |
| понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом |
| сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се о |
| да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна при |
| т.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи |
| и чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио |
| на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у по |
| е.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти има |
| ем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима п |
| ше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како |
| игла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, је |
| </p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима ј |
| се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, |
| ан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате |
| ма посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га в |
| /p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те виде |
| дича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, ка |
| одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.< |
| љ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да |
| и кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} |
| а некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван |
| ади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Н |
| Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> |
| хну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Ку |
| очаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се |
| огледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао умора |
| аде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу б |
| се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећег |
| ћи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не прого |
| е из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столиц |
| p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну |
| <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до в |
| у је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Ст |
| ао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и |
| гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим к |
| ришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака п |
| где не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању |
| асковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те |
| оворим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ет |
| ма?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабо |
| , као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим |
| кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета зала |
| <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам к |
| ерити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{ |
| нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа дру |
| објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те |
| /hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао |
| тета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпо |
| ај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шер |
| и га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------------------------- |
| прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, ре |
| Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресе |
| ло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго б |
| д господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— |
| снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да м |
| му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто |
| и.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте |
| ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, |
| али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> |
| м убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви |
| је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни траж |
| катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ст |
| вана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Жив |
| ни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Х |
| ада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> |
| сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} На |
| буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p |
| го да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} |
| а и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да про |
| едине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памет |
| а у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не |
| а би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле пр |
| ндур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да |
| — Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја |
| ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадош |
| p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича |
| ди им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која |
| иван и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу |
| <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га |
| н би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да о |
| суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече |
| је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и гро |
| деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је оче |
| добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за |
| затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази как |
| и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p |
| ством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласиш |
| хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг |
| војом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са с |
| ад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, б |
| е Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај |
| вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за |
| /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{ |
| да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгл |
| бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде је |
| , нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p |
| у обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта |
| преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му прен |
| не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би |
| аваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му |
| Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док с |
| му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док |
| мљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није |
| помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају јед |
| да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од н |
| диш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност пре |
| каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заус |
| ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан. |
| једно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део св |
| итих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати уд |
| оразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> < |
| она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, |
| пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“... |
| а добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. |
| ку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му сви |
| ра.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— |
| е овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, |
| о задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{ |
| швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— И |
| столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу. |
| са. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали |
| <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију шва |
| се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио |
| и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не мож |
| </p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и |
| рању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: х |
| ву земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја ни |
| скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у |
| семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је пре |
| порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђе |
| .</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само п |
| ава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим |
| ељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда но |
| на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из гла |
| Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич |
| у, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, |
| пасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слат |
| ван.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим |
| н тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| вар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном це |
| уди се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школ |
| мети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наје |
| и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па |
| деше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се |
| ке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари |
| ма се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, |
| цу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</h |
| чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли |
| и смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они пу |
| <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је |
| да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту |
| <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво |
| <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се |
| ђен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад |
| рохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили |
| к покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Дру |
| збијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштен |
| посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детел |
| у живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су т |
| већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шуш |
| мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у т |
| код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили |
| где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар |
| гала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозни |
| и су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљ |
| е, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас |
| >Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачу |
| p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у |
| оре!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена |
| е.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без |
| главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ен |
| ј се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао н |
| {S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем |
| </p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} |
| н тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па о |
| од вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим ле |
| ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо |
| дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из |
| </p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p> |
| Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> |
| и ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам виде |
| га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, д |
| Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и |
| да, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се |
| ај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а |
| је благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизал |
| доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— |
| насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за с |
| а да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и тру |
| а зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од |
| кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да из |
| .{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвик |
| здух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на |
| тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не ид |
| рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматра |
| ивуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, |
| у.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} По |
| ам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подух |
| Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад |
| уто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И б |
| Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не тре |
| друга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруг |
| где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ће |
| } Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овак |
| их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, |
| ле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа |
| наче нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан. |
| </p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун |
| д госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта |
| ражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече |
| ндарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га оп |
| а радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идем |
| ор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том |
| себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно м |
| , а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог |
| г и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p |
| док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па свак |
| и преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ пон |
| јвећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осв |
| уди дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Жива |
| иле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе |
| му се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му ко |
| оја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну тр |
| седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, зап |
| дан другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад |
| ле...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.< |
| нојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разг |
| народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слу |
| сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од |
| равила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је |
| о.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђива |
| чају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задру |
| Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и |
| раву.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’ |
| p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га |
| дан белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би |
| p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беш |
| .</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруг |
| е ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватр |
| Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо |
| а и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о то |
| из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </di |
| рекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лаж |
| те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво |
| бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече |
| онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да |
| ла оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али с |
| прдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрд |
| .{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље |
| безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спр |
| <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко |
| вим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца буд |
| е у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече кап |
| p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, |
| глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза о |
| разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, |
| погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он |
| л не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу гр |
| гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ј |
| убим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио! |
| /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братск |
| р ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бо |
| ио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним |
| и крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, |
| ље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, |
| о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — пр |
| па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — |
| а по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш |
| p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти |
| љу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људ |
| ну.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претек |
| о чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, т |
| Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада |
| А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити д |
| ећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више пр |
| p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе |
| "SRP19091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело се |
| и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за |
| с Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад з |
| ису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И |
| рабио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њ |
| је:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође |
| плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази уч |
| најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женид |
| p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радим |
| до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим |
| зазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергичн |
| како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикн |
| њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још јед |
| ици његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у ма |
| p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се о |
| у!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — ре |
| то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S |
| детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ н |
| то је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S |
| ...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз куку |
| {S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја с |
| >Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> < |
| p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац изм |
| комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> |
| бствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите |
| ечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Жива |
| овео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> < |
| <head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљен |
| и. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милоса |
| е дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“ |
| >— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим п |
| унену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„О |
| овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гл |
| ! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шт |
| ке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилић |
| је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви |
| „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто љу |
| уг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповест |
| ве радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јов |
| и децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га п |
| о не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и м |
| Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док |
| правак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жу |
| >— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да |
| оље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине |
| ’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општ |
| ви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете |
| сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе ј |
| , не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> < |
| су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, |
| ма беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек |
| рчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који в |
| еру и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нис |
| кад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем во |
| ба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико б |
| е ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ва |
| аметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи к |
| ећ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за де |
| ше не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p> |
| а скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској б |
| а? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим |
| и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> |
| једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бог |
| ма водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену посл |
| е.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— |
| овору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врл |
| /p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за |
| , јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па |
| другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без до |
| ринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња< |
| гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се |
| астуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни |
| а вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи |
| те видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше |
| с и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Ка |
| живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене култу |
| ити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и жел |
| вечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш д |
| ољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се прибли |
| клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу |
| нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер з |
| стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Такв |
| ом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шу |
| е на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акци |
| век да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 дина |
| ши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрч |
| краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— |
| ионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi |
| иђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца |
| тим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> < |
| плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај прино |
| гоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не ра |
| нски писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> < |
| дседник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је з |
| у да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није |
| ла да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде те |
| .{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећни |
| приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој |
| а беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч друг |
| а, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузма |
| и, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред мех |
| >Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се о |
| бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</ |
| к, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то же |
| !{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћв |
| >„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи |
| е да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза и |
| ело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан ник |
| >— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа |
| на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би |
| као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смеш |
| ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не попр |
| p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од |
| н, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разгов |
| учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и н |
| овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са |
| о, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одме |
| ш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, |
| љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам |
| дљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, |
| попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олак |
| један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питањ |
| леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут |
| је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали |
| рењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да |
| кујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти м |
| нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p> |
| уге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао чит |
| /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре. |
| ознао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да |
| кола.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изг |
| школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да |
| све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку |
| чуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</ |
| н, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем |
| и!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми с |
| и није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има |
| најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети бе |
| донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу во |
| а је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли с |
| сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с ти |
| оже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики |
| појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћем |
| дини кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом и |
| деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим |
| е стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, п |
| су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</ |
| њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> < |
| рале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћ |
| тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су св |
| ма од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људим |
| исмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</ |
| главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ |
| ог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лута |
| ли сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довр |
| е после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градо |
| теван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближ |
| екако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао вели |
| сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ |
| {S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз |
| нов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и м |
| о, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја |
| мамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход сад |
| шили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употр |
| утак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне м |
| ер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве |
| адашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам п |
| S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n |
| не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је |
| од ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град |
| сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим |
| и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве |
| 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем |
| и то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти |
| ко, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летин |
| ним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> |
| овом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог |
| а.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве |
| товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боц |
| родужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете |
| ити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак нав |
| пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> |
| еба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зим |
| ="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задр |
| е успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова |
| пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p |
| оша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi |
| } И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још |
| набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад х |
| радио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије |
| својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, |
| } И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почет |
| не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или |
| особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трз |
| ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да про |
| и, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дук |
| p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динар |
| <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је рас |
| п Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти к |
| их година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све |
| b n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> |
| ван свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и |
| на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се |
| и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Уј |
| од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти |
| аде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потп |
| жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих |
| дели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не |
| ће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} |
| а заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми |
| е Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се дав |
| на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ј |
| а се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран |
| у земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен |
| > <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац. |
| рен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је |
| ема задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, |
| на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стад |
| ани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и каракте |
| ња.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, |
| зједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="c |
| ао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека з |
| Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо |
| наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш |
| Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свим |
| о и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш ни |
| матрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{ |
| дају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би догра |
| амбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n=" |
| } Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали |
| га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво до |
| аставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали |
| p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му |
| узи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уо |
| ску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица с |
| све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили б |
| а наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше запо |
| игоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијс |
| који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} |
| зиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не |
| очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Д |
| — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострада |
| езу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема |
| равамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош. |
| ле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— |
| ш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — |
| дном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто дру |
| ш своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну |
| .{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију наро |
| мтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да |
| цу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у |
| р оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу |
| у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и |
| ње, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</ |
| ил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или бра |
| о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држа |
| а, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S |
| head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Ве |
| Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме |
| ="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних оп |
| отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитеље |
| етан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, кој |
| ан и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} |
| quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код ст |
| ве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и р |
| изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учит |
| то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то ј |
| авало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде |
| беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што |
| Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољ |
| осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долаз |
| е да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, п |
| толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да не |
| шло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и та |
| . — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друг |
| поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа |
| е требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили тре |
| И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, |
| >— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} |
| ра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишл |
| камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} За |
| е? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван |
| биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за |
| му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те те |
| , после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовц |
| држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задр |
| олико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и само |
| ок му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власт |
| рошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца |
| с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико ту |
| амо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга пову |
| штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком по |
| аш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудит |
| удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на |
| ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</ |
| дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од г |
| : клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље превр |
| проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену тр |
| на поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеш |
| од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, з |
| Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови |
| ош ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што |
| ајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгуби |
| чно ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћ |
| двикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па |
| моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова по |
| о, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— З |
| о.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на в |
| аламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им усту |
| к фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас мож |
| а око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукуруз |
| ам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живан |
| ве он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он |
| а је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Сте |
| отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је ва |
| и, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитељ |
| Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао |
| ош једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што |
| исам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нис |
| лу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Т |
| и на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подиго |
| ло да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да бу |
| ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину |
| од има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту с |
| {S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и |
| >— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то |
| па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се мог |
| паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и пот |
| <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде |
| Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и пр |
| и живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n=" |
| дина изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, са |
| тну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што |
| а моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стев |
| грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што |
| своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанст |
| ило дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за ње |
| иви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно шт |
| их људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али ј |
| судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад д |
| рок Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад ч |
| ко ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да |
| мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза |
| >А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољск |
| >V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изго |
| богда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохвати |
| снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.< |
| аке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просе |
| у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> |
| такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме |
| н од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ |
| вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му ј |
| у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота |
| слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начин |
| } За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изг |
| имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд м |
| о, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га |
| за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је |
| и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Ради |
| ића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „< |
| p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>о |
| немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвоља |
| зи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су м |
| а саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за |
| ицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беш |
| кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унуч |
| оја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче |
| глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пу |
| кама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има је |
| а испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, |
| да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о |
| а за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и |
| наћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се п |
| ноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин |
| нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да м |
| кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и |
| а закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разби |
| источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару с |
| е младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, |
| ма, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузма |
| иву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власнич |
| :{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="6 |
| да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су |
| да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да |
| овек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео |
| маљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су м |
| мами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути |
| , који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер |
| еднима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!.. |
| шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је |
| и дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Ради |
| ање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, д |
| а двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису се |
| то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што |
| је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису |
| еднику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p> |
| нпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена ч |
| ао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњо |
| после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа прот |
| на дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправд |
| </p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше |
| ашни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала |
| да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа |
| се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и да |
| епо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и о |
| нда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</ |
| и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а р |
| а време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за го |
| више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више зал |
| еле добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам п |
| и ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву мо |
| ну и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{ |
| а одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужност |
| S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притвор |
| измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо |
| у нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из в |
| е да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер |
| а од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p> |
| узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи |
| .{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглав |
| рећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Св |
| сланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву го |
| а ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођ |
| људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од раки |
| царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у пес |
| дити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p> |
| разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, |
| ати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p> |
| како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари св |
| и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А но |
| једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићанс |
| гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратар |
| p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — р |
| ркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и |
| оме, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је |
| критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чин |
| аде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није пи |
| деш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p> |
| ви чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у зд |
| седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из |
| ма нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у ра |
| в општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пу |
| и вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусре |
| ане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас ка |
| арод озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о в |
| гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у |
| летва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, к |
| ера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, к |
| да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана |
| ог неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио |
| овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом |
| велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш |
| } А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао |
| /p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак |
| карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налаз |
| са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност |
| очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе |
| миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quo |
| .</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном цркво |
| тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја |
| ј час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе м |
| то, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичев |
| {S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми |
| сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртин |
| рсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он |
| си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ј |
| ? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо |
| } Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} |
| ш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А т |
| а њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш |
| у га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за |
| и и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек шт |
| д би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш |
| људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва |
| о да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би х |
| лунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну п |
| и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно р |
| него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И |
| да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> |
| људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Ка |
| Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али |
| удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама др |
| аовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће |
| оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање из |
| сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а |
| ! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69 |
| лости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи про |
| сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је |
| ним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не |
| ч, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, леп |
| ироди својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од тол |
| воје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоно |
| Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} |
| ве; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује |
| еобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају |
| /p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је љу |
| у; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да |
| реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у з |
| Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушј |
| н за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са |
| је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је |
| амишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткар |
| оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне зад |
| ом да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} |
| био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се л |
| но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не г |
| , мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требај |
| . — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да |
| но, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да и |
| ниш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем т |
| а ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем |
| узман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не |
| вако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство |
| а га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну |
| рипуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад |
| Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И |
| застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна |
| рине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радиче |
| ману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у ста |
| {S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да |
| тат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потр |
| воје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече |
| p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу |
| тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> |
| Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац |
| сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче по |
| пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу и |
| учим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Жива |
| {S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљи |
| оље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу |
| олазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Или |
| омилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад |
| бе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, ра |
| а свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, |
| , већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалит |
| ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се |
| Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не ка |
| жи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште |
| Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Ј |
| учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали |
| резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да |
| погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, т |
| ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са м |
| ли премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер |
| но. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Зва |
| чиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! зат |
| раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се |
| новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дук |
| меш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не к |
| ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понај |
| , правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику п |
| ет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Жив |
| главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусре |
| насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеб |
| во буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсе |
| нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> |
| ову.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, |
| било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> |
| > <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за н |
| овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки |
| Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога з |
| нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од |
| <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо |
| шљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет |
| асковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- За |
| чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао гла |
| ни учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љут |
| ели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној за |
| да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а дру |
| д живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ов |
| , на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужно |
| њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш |
| кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задру |
| је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборо |
| да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би |
| нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе ба |
| му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како на |
| ај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му пок |
| онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне |
| чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имај |
| он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} |
| само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у |
| не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи |
| по да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажари |
| на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па |
| да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошт |
| емо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се с |
| не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван |
| ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и |
| послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах |
| е знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треб |
| мљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi |
| ог оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је |
| је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја |
| ма више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у попово |
| не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> |
| а.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ј |
| и Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мука |
| штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина р |
| пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигн |
| ика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од ч |
| ети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, м |
| ог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо |
| еме поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и |
| !.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.< |
| до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="1 |
| треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало п |
| </p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште не |
| ке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Ради |
| војим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, |
| ирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у |
| а.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: |
| лазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речим |
| исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне г |
| и! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па ка |
| И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p |
| цу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— |
| ти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти |
| ји хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као н |
| /p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледат |
| иво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот |
| рича како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне годи |
| о да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али он |
| унска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још о |
| </p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не |
| редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их сам |
| ече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и |
| ма друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека п |
| .{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време по |
| изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берић |
| {S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истр |
| аче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---- |
| о што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брат |
| дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре. |
| !</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу. |
| долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, |
| куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> |
| којстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов от |
| с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите |
| ожемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко |
| леда му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8 |
| /p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p> |
| друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваш |
| гово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — ре |
| /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега прол |
| ен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да виш |
| ни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Ради |
| рштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и пос |
| рајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин |
| р ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла |
| теван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дођ |
| укама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме |
| ека робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Жива |
| даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су |
| ди је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је |
| ође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто та |
| се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибра |
| — Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људ |
| рце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полиц |
| чи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал |
| док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и |
| о Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узме |
| се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила по |
| еба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како |
| гавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо ис |
| у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном |
| бро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћ |
| , ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човек |
| ане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо |
| ма кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се в |
| врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну д |
| да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type=" |
| <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она н |
| ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, |
| и смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да с |
| земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, д |
| е Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један о |
| а је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да с |
| ните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од |
| , узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стева |
| е, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пи |
| де општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда по |
| астаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да |
| ешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торб |
| ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Б |
| тигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности. |
| </p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> |
| змем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам |
| настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, |
| месила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, |
| Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, сам |
| а више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван |
| н нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже |
| {S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо п |
| з имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина |
| ства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, |
| општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> |
| ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, мес |
| двидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про |
| пе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и |
| абор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једн |
| та да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао |
| p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — пре |
| еш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво х |
| е привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају њего |
| <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу з |
| али од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потре |
| вај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p |
| е на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до са |
| .</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се тру |
| ладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то ј |
| кве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме |
| ар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да |
| осидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p> |
| ад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишља |
| и потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и с |
| дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузм |
| сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова по |
| а разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p> |
| , кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре |
| сеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад ч |
| p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене |
| <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни |
| на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А |
| Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме оста |
| за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да |
| дници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекн |
| } Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо б |
| ље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—4 |
| мо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варош |
| змирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салет |
| мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову |
| узна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожње |
| ли му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјур |
| аре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја та |
| ме је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па ј |
| свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите |
| ав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили парт |
| а, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш т |
| у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући |
| па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више |
| е <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде гл |
| а послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад нема |
| ан и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница нам |
| го му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S |
| ам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека |
| не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</ |
| <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Стано |
| После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата |
| пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера |
| српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сач |
| урено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије |
| дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на наро |
| исте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадет |
| в, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Куз |
| четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} |
| > <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракн |
| ог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> < |
| ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш с |
| Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће једа |
| , испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма н |
| е гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му |
| а био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Нен |
| и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош |
| а сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради |
| аш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта зб |
| уди по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад м |
| пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога? |
| бачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стева |
| нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али наро |
| торству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> < |
| је.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан |
| и посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од с |
| биљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову |
| а да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад љ |
| дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљ |
| сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место ф |
| — Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да сл |
| у врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но |
| оду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се ч |
| е и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична з |
| ати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка |
| одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам |
| ељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</ |
| апред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, ал |
| лима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, |
| </p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха |
| <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако |
| шта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузм |
| а, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долаз |
| те гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="9 |
| и видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да |
| м да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по ку |
| p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} |
| трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, њ |
| аустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без |
| вести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се |
| а рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као |
| ивши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по ку |
| аше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, о |
| чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпиш |
| а не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе |
| ући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије |
| а небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана. |
| данпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео с |
| авања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају памет |
| ! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног |
| икаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} |
| , не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> < |
| еме, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе |
| јпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} |
| ба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше приби |
| м један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си |
| м се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек |
| тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједе |
| с и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици |
| p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буд |
| мажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.< |
| па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на с |
| ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S |
| ао руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи виш |
| ну.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђавол |
| Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мља |
| ади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за д |
| а затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за д |
| скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца з |
| поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет |
| позиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају п |
| - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавит |
| ослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега д |
| </p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што |
| бично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би |
| џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши |
| које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега |
| јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је |
| се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до је |
| и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади |
| м да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се |
| p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џ |
| других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове |
| у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам к |
| а места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут |
| , а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљи |
| може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где мож |
| а човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити |
| еднога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу го |
| екнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки поса |
| ћа.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечанск |
| продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете |
| о шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош |
| а шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шт |
| — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и бр |
| ; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слу |
| свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо свак |
| , нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Пр |
| две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је даб |
| . сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко ш |
| оћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћем |
| <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p |
| упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — р |
| је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а шт |
| трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Тр |
| е, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се |
| .. такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изнена |
| а он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изј |
| е сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те б |
| рену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} |
| ни слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би |
| ље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нек |
| њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по |
| друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су |
| го лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ ј |
| те били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас |
| е говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.< |
| Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испал |
| смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојк |
| еван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а реда |
| >— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свешт |
| љима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу |
| .{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троска |
| им да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад |
| ко грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је |
| ликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те |
| па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се |
| ки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се з |
| о што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> |
| бити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах н |
| .{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и ра |
| То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они с |
| себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За с |
| ругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од |
| ослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се |
| обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да от |
| а небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</ |
| урно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јо |
| љ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојста |
| Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигац |
| ароде мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испрат |
| у од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера |
| О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> |
| анат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре |
| оћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и |
| незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У то |
| елите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију |
| е до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— |
| и онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не може |
| емо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну |
| свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с |
| двикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилис |
| ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико глав |
| тече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља пл |
| о ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што |
| сли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се т |
| Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да |
| оп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад мож |
| нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. |
| и попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код судн |
| ве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— |
| хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и п |
| то и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи |
| ошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Т |
| у да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек и |
| слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима |
| и нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али |
| ван ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене пошту |
| ст стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј к |
| мљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгриз |
| иван, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас д |
| вољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опрости |
| Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задруга |
| </p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, |
| анге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни ство |
| гао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим чов |
| сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за м |
| шло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превар |
| да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се |
| /p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи |
| е за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећ |
| немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правда |
| добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А ко |
| актер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не |
| ојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице |
| соносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што ж |
| е да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спаз |
| е збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена. |
| Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна в |
| баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида и |
| сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговор |
| .{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види г |
| <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, |
| не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, |
| пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ов |
| нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу уст |
| Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Бе |
| едно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљуј |
| ша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави у |
| ојом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом ода |
| зе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загл |
| и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Ра |
| трљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S |
| head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше |
| а.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapt |
| круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S |
| ња.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге сл |
| едничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печа |
| ану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато |
| направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Так |
| жнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена м |
| већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту |
| дичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и спора |
| о свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде |
| лиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера |
| кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и пока |
| лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о гл |
| ри му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помо |
| p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где |
| творе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— |
| бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан |
| ничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје нов |
| у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп |
| енада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше |
| итељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радова |
| ина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да |
| е, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога |
| <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку |
| па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chap |
| аки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не појед |
| ош више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужност |
| липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после |
| и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — ре |
| Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво свој |
| а разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, ш |
| ре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па |
| ца, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела |
| а да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћут |
| а, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и мног |
| да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у |
| е Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе с |
| а култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који |
| е и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из ј |
| ове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само |
| мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му |
| гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прв |
| кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зел |
| г што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Прав |
| о од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи до |
| ного људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му |
| . — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга |
| ини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} |
| /p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да т |
| јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и њег |
| итељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се једа |
| а се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са праз |
| тави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га д |
| на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг ку |
| p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дош |
| човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је |
| одило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зат |
| откресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде |
| леда, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду |
| ља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може |
| ијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би |
| да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни с |
| } Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да |
| е уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу. |
| говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Жива |
| оред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама |
| p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати о |
| з; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу |
| син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.< |
| ворове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, заш |
| тељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, п |
| земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> |
| Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, |
| елу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може д |
| о нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и |
| двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— |
| рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе с |
| радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се заустав |
| ови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> |
| им земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произв |
| да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, |
| ајстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а ј |
| доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није засл |
| нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жи |
| е, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p |
| упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш тв |
| зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни |
| ер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих полит |
| исо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну |
| о ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да пона |
| плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по запов |
| ућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без о |
| осети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зар |
| <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која с |
| е столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди |
| Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како сто |
| једно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га |
| е могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да т |
| да ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигац |
| Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у свој |
| че Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, ч |
| другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То |
| а нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</ |
| Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад ст |
| /p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.. |
| зе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> |
| е уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошниц |
| ца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зу |
| Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> < |
| тавштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежа |
| на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столи |
| не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметниј |
| моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број |
| ујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара. |
| .{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажња |
| оропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и зате |
| еш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они |
| о си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се п |
| потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и х |
| ао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p> |
| ко ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{ |
| кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за |
| ара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане |
| само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је наве |
| ај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми |
| овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих |
| Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Жива |
| танак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да |
| </p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А с |
| ма сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми |
| седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ |
| <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Бо |
| </p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам см |
| и од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и сп |
| а себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је |
| , а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад |
| > <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с н |
| Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе п |
| вете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се |
| негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз |
| ици су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дак |
| се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што |
| ли на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно |
| м је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p> |
| и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устај |
| астројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и |
| илику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадн |
| поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што |
| , ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да с |
| он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичев |
| е добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не |
| о, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало |
| тиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу |
| ш из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „постра |
| ос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жер |
| теван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Ко |
| е имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, |
| и их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од |
| Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не |
| ба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако |
| ити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку си |
| то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> |
| ашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађ |
| тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.< |
| ни се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радит |
| — Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти |
| који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није |
| огнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> < |
| и готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадн |
| јани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шт |
| оје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то вре |
| е.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се |
| Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер |
| редседник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од |
| егова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благ |
| селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са нек |
| ривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби гово |
| да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не да |
| и на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цр |
| несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Куп |
| на још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије де |
| то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљ |
| а сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. |
| ети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако |
| вале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S |
| замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумева |
| жени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој |
| и си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, зај |
| , зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем црк |
| чистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p |
| државали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Как |
| жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу |
| и рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратим |
| .</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи |
| једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то см |
| та си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би т |
| целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, |
| подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запев |
| дине.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати ме |
| капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиљ |
| њу и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага. |
| очекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p |
| торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наум |
| резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или |
| ори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p> |
| на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога |
| S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај т |
| ао што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога пове |
| еби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштова |
| мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван |
| ићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слу |
| же стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, |
| реба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ј |
| ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазива |
| ј „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — |
| а — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече км |
| у децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте гл |
| чка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе |
| него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може д |
| жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар |
| и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта |
| , — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и |
| > <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и |
| , то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да с |
| кчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, ко |
| жине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образуј |
| да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осир |
| гом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу |
| ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p |
| <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је остав |
| задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— |
| > <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у |
| — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ |
| женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки |
| ан <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да з |
| S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је |
| — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} |
| од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху |
| тале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привез |
| м чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан |
| > <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си |
| ожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар |
| ами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} |
| проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, за |
| ам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце п |
| он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега прим |
| /p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била су |
| и вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу виш |
| аврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам |
| еслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису к |
| јући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, |
| ко дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само |
| ко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. — |
| p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслуша |
| а људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се |
| млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да |
| на.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, д |
| е крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек |
| е ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја |
| ер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кред |
| сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти ло |
| /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца |
| у где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи б |
| p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељац |
| рибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио |
| га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе |
| андур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дош |
| и Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепа |
| Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као д |
| ми задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим послов |
| дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и |
| чио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним |
| рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио |
| тане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у |
| о, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и к |
| и. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила |
| а подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ |
| реварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једн |
| ма зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини. |
| еће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n=" |
| ега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{ |
| министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Т |
| , а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} |
| и Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је тол |
| ени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам |
| е песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу |
| ера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагањ |
| да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше |
| још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана |
| аред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лаган |
| на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од гла |
| ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви |
| ће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога н |
| о, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} |
| head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познај |
| упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћ |
| ља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожен |
| о три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови бре |
| у оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесе |
| погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје |
| ио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали |
| а ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док |
| и за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни д |
| /p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Пер |
| есом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па |
| у, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротиви |
| /p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да |
| прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно ме |
| олико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кири |
| огли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки п |
| да отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да жи |
| у нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да г |
| у да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у |
| њ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је так |
| п и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се та |
| цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па са |
| стора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, |
| <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.< |
| емо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се о |
| ницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ј |
| равнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p |
| их укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред |
| ј кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи |
| а се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> < |
| мози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих веч |
| олимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш пре |
| е Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би |
| искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задр |
| Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи см |
| учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволики |
| ле.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете о |
| сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исп |
| тво, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</ |
| <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити |
| сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матер |
| етве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не пога |
| није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станој |
| боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа н |
| дник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где |
| о све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп- |
| сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Б |
| <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за ку |
| јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што |
| ати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>П |
| о. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, т |
| е пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојк |
| ој не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и ч |
| ако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је б |
| део него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу зад |
| е „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао к |
| та га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се дец |
| да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ј |
| од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако |
| ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не |
| а.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам |
| ћи од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, |
| е, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, до |
| , само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да |
| морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. |
| Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би |
| емље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошани |
| има?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдо |
| аинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ |
| д нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталог |
| брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје |
| ој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге посл |
| ле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди ов |
| а изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p |
| е би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим љу |
| аметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, од |
| зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су ва |
| овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут |
| ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живет |
| едновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна г |
| на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ор |
| ! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купује |
| сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — |
| платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један чов |
| челе не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врст |
| ући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — реч |
| пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га |
| кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским прави |
| г решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једно |
| > <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником |
| снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нис |
| председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му |
| ара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и |
| се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десе |
| њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ |
| > <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу |
| говога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти |
| ио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун! |
| вачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учи |
| гоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једн |
| е на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је пород |
| ов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предв |
| ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи п |
| о учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и |
| кад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја ост |
| који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће да |
| >V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба |
| усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> |
| пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пр |
| у толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више х |
| ио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што ј |
| о, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике |
| ену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донес |
| е да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако |
| за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде н |
| вољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече |
| <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити в |
| ожемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али т |
| својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p |
| н, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набу |
| и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> |
| S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после |
| S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је |
| >- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, |
| ротив савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањ |
| о је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану н |
| ко како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— |
| ана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме |
| ећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — |
| држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{ |
| Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ј |
| ене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> |
| ечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> < |
| браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују |
| зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — |
| сини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p> |
| иш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> |
| <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да |
| > <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се госпо |
| да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли |
| тиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да пом |
| во хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич |
| и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја |
| скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш |
| <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова |
| Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S |
| ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оста |
| та ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се суз |
| > <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар исп |
| дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, к |
| умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном овакво |
| е одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш ц |
| имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене |
| се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као |
| ћемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобриш |
| обра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да |
| а и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па |
| но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p> |
| Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ного |
| з општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{ |
| епо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепо |
| вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћем |
| е него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да р |
| и, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да |
| сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> |
| поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој јед |
| > <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче ма |
| је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерад |
| “ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из п |
| о у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Д |
| с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У |
| да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— |
| сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не мо |
| цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће |
| м и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма п |
| S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш |
| а и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> |
| као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за део |
| е бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} |
| е крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не |
| а Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> |
| душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све |
| радим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и |
| ристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад |
| ам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у сел |
| енад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави |
| рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- |
| да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе с |
| ван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и ск |
| уд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} |
| сан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници њего |
| ди помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавај |
| адругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Ве |
| људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у |
| ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</ |
| <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Сте |
| позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — |
| рећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били |
| е и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти посл |
| ш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један д |
| ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера |
| кад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете |
| 9091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S |
| и доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад с |
| највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога п |
| азговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- |
| твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као п |
| авам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове |
| им људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да саст |
| подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си |
| после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да роб |
| . — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе док |
| окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна |
| част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су |
| , — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису в |
| м кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и |
| ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали с |
| ио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко |
| ије он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам к |
| хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши пе |
| а, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, св |
| о, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p |
| замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да |
| свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њих |
| вично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком. |
| поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после виде |
| оветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га |
| сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сиг |
| и кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти |
| ана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску |
| довољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— |
| ара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће |
| <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све м |
| ни удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радо |
| Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p |
| ак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње врем |
| да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, у |
| ор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда |
| се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде |
| мњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на госпо |
| у.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад |
| ао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више к |
| с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда |
| ло се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузм |
| ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми |
| ој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Поглед |
| м за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле К |
| ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем. |
| ужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то |
| ешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} |
| p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато |
| вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава |
| орисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може |
| а наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужно |
| Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо м |
| би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве |
| к њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> < |
| арод.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад |
| шла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци |
| ођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања |
| .</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| стумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се па |
| се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску |
| чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судит |
| ркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му |
| еће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Оп |
| љи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па так |
| омогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су бо |
| пшти смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажет |
| ј купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је |
| есечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу. |
| и...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер к |
| једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом к |
| аучила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Жива |
| кама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Ку |
| енад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може |
| буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови |
| народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити корисн |
| стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Мо |
| — Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само он |
| ујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> |
| се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и з |
| } Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћи |
| адед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати |
| родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужил |
| оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш т |
| би да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну |
| моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, к |
| а Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се |
| поведи!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</ |
| на оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер н |
| на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" |
| ове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Н |
| .</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на |
| екаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час ка |
| а вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У |
| борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па лови |
| лим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађа |
| је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људ |
| а измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу К |
| не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда куп |
| а волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила по |
| е навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрм |
| — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p |
| нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јо |
| јим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун ј |
| м за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог ство |
| > <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S |
| и нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њи |
| моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не пос |
| овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</ |
| сти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати |
| могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико коли |
| д таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице п |
| жали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што с |
| аш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Н |
| </p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— По |
| и лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право |
| ога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да н |
| д хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од посло |
| вана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало на |
| о, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> |
| вако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали ис |
| >— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, |
| , стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су |
| ање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p> |
| ли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он |
| и казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом |
| ш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где |
| у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљени |
| браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад в |
| </p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво |
| ански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само. |
| мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек гово |
| а рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си ура |
| се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— А |
| ="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под стар |
| > <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да |
| нда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не |
| прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То |
| куруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то ме |
| набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли т |
| то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате па |
| размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом раз |
| и после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, |
| ље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаг |
| за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Рад |
| нем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p |
| исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили |
| чиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко |
| ечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово шт |
| утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он оста |
| Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па ка |
| жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и |
| l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго |
| а</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљаво |
| :id="SRP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом |
| риближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи прош |
| тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Куз |
| коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} С |
| ћу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би |
| богда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти о |
| за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> < |
| оји те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!< |
| кад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p |
| Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцах |
| ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и |
| не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у |
| чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! |
| не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док |
| S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас |
| ло.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да |
| кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели |
| p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> |
| безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и н |
| иње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали |
| 0" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> |
| е на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, |
| но са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подг |
| узет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се паж |
| ће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од |
| кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће |
| ра.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дуби |
| сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> |
| ладунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али |
| деља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толик |
| друге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке за |
| рашној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и да |
| омише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади |
| раче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметн |
| Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече С |
| да, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а |
| Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џ |
| порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи д |
| плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет |
| ом да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јав |
| у животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зај |
| ич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години по |
| узмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа |
| ки ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, |
| е у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зат |
| мо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и пла |
| <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мора |
| ало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год |
| онтролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у пра |
| у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром |
| дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом |
| ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецив |
| > <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах |
| скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не |
| живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, кој |
| ница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој ку |
| <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговоро |
| мље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то из |
| д ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о |
| о ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се |
| само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети ш |
| p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, по |
| вати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се изврта |
| демо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удес |
| — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, с |
| р је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око |
| такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно |
| упно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" x |
| љопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| пало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује д |
| м и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи баб |
| отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Ман |
| трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — |
| но покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је г |
| омове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога о |
| ећ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушав |
| колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми исп |
| Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аман |
| ао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће с |
| то кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за |
| раше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше гла |
| иринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беш |
| е парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће |
| а оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану се п |
| ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачун |
| њу: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div typ |
| аклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе |
| као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост з |
| тврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоре |
| тници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле |
| мицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> < |
| и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисни |
| атио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </d |
| ерај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} |
| у...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич мет |
| де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечн |
| узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али |
| и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њ |
| , ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћу |
| та ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми |
| ена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка |
| и, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде с |
| анет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, |
| рди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> < |
| иком.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја д |
| ршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир |
| <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А |
| и те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му |
| >- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат |
| врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сеља |
| рош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се |
| се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском д |
| послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S |
| и да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и |
| ше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p |
| шло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече |
| Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и |
| ош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насме |
| ниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити |
| е спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и |
| ве остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође У |
| Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост |
| — Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашл |
| еде у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и сед |
| добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће |
| итељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто |
| не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем |
| е, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали |
| /p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београ |
| ..</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека г |
| њу свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види |
| вели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник |
| н свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, о |
| осле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности прежи |
| ану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{ |
| сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовач |
| им скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера пос |
| ошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорит |
| а, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S |
| То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман |
| но што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца. |
| равом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је тр |
| >Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type=" |
| } Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице |
| А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дан |
| ше <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> |
| илосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете б |
| најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности |
| гари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну прв |
| ваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ј |
| реко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> < |
| примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаш |
| е задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничк |
| Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жал |
| ана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и слам |
| жје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увери |
| сму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту т |
| н и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише |
| дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p |
| то је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју дете |
| жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врев |
| сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим |
| ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се бо |
| хово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, дав |
| да.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не |
| да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он испри |
| није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је |
| пују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му ј |
| вакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није |
| то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине |
| у према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лиц |
| упи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у |
| видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клет |
| Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна к |
| же учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је кој |
| пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди м |
| војим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан |
| ру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше так |
| е.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у |
| дичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност такво |
| бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и |
| ачин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер на |
| м ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— |
| ву децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући |
| Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово у |
| овима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су у |
| е други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине |
| и и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближ |
| ребало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он |
| једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада бе |
| и хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Ра |
| је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успе |
| начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама |
| е раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <p |
| двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра дру |
| о ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја |
| ју да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља |
| с уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је |
| говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени |
| .{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држим |
| а Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се |
| Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад |
| и са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам |
| увао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p> |
| Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили |
| игурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали |
| е могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су |
| — Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса |
| рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народ |
| ра данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћи |
| и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушат |
| им нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће д |
| Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А ка |
| Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, |
| ренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам |
| није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи |
| свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, |
| риликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им ил |
| те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} |
| обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освет |
| ичку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за |
| е приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо дец |
| та тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирни |
| видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочи |
| рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S |
| у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његов |
| т дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврд |
| очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Жи |
| ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми |
| ио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је |
| руга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пч |
| ве што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица |
| они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече |
| спех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради п |
| А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не |
| </p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, |
| Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само |
| да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си на |
| — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама ж |
| ом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дав |
| док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му У |
| еликог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мал |
| >— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него |
| p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу |
| таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не т |
| ркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цр |
| је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — р |
| } А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе |
| Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треб |
| брик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разбор |
| аовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не дон |
| .</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је |
| само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична |
| више суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Жива |
| рив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило |
| ојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се |
| кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> |
| ко ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез |
| дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја н |
| <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хи |
| е браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type= |
| зар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Ла |
| ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика |
| и их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука |
| четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| е ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кош |
| рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Ку |
| р.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> |
| м поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и треће |
| мњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан. |
| писаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабра |
| е њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било |
| ла од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплод |
| оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и |
| готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а |
| мо зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док н |
| а, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи т |
| <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи троша |
| <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} |
| дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што ниј |
| ен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет јед |
| ини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише д |
| а немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову к |
| и у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј |
| ивео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње |
| ир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div t |
| ана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да |
| није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интере |
| на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше |
| о слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толи |
| п-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћ |
| и да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — |
| ујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могл |
| p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, н |
| згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p |
| закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак |
| вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље< |
| </p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од м |
| им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите |
| уштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а бога |
| дати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло |
| е што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћуре |
| сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио |
| ad> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У гради |
| у се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним исти |
| раве, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака |
| мија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Ради |
| и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n=" |
| еданпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој |
| аву располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадн |
| им једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну |
| исмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, |
| да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од |
| него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушн |
| екује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Св |
| рсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно по |
| ивеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десн |
| га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! |
| да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вече |
| м гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Нена |
| е разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту |
| тавише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{ |
| д...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи |
| ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не |
| , у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l |
| у танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> < |
| о допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван |
| Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженств |
| <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине д |
| овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће |
| {S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло про |
| јер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издај |
| <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни |
| етку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си до |
| ће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распозн |
| ич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји |
| ва.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац ост |
| стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> < |
| жњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вун |
| е то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путев |
| , судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа н |
| да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их ј |
| — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад в |
| „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће д |
| за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то |
| до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за до |
| д га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешт |
| а да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви з |
| , али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће |
| p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- |
| ом својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, ве |
| жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, |
| group" xml:id="SRP19091_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="ch |
| .{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, он |
| roup" xml:id="SRP19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type="chapte |
| ећ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није мога |
| е Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења |
| roup" xml:id="SRP19091_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>ПРЕЛОМ</head> <div type="chapter" xml: |
| анима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједан |
| Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Ста |
| учни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде ту |
| адичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Д |
| Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Ст |
| Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> |
| од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — |
| дичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
| ај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов |
| жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било |
| их. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирн |
| пор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбиј |
| лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу |
| ао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше р |
| е Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се |
| из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, т |
| о брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера |
| ="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p |
| о за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам |
| у више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> |
| “, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се |
| најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво м |
| а куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише п |
| та?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али |
| пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта |
| код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичев |
| n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође н |
| у само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш |
| што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.< |
| <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу д |
| Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера |
| е суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по о |
| е и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И м |
| лушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не треба |
| виште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том време |
| е ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са п |
| у и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји |
| то то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S |
| нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја< |
| пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их поб |
| на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се зг |
| и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и |
| ликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га н |
| м кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже |
| есео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онд |
| !</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ |
| p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут. |
| њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толи |
| и.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кме |
| гим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим з |
| а одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за гове |
| ан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке |
| добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше св |
| па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир |
| слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај он |
| еће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева д |
| </p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Жива |
| вску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једн |
| покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по ц |
| ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова |
| матрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, ка |
| ца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатст |
| поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> поде |
| и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, |
| Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити з |
| напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, ко |
| кује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!.. |
| да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, |
| бе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
| е личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање |
| деним плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опро |
| у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разум |
| а рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања |
| ити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни |
| p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко за |
| ш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки п |
| ке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{ |
| ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад с |
| о је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чи |
| е и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху |
| аше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— |
| пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га |
| , трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш оп |
| априку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела |
| недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то |
| и га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} |
| рви, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био |
| с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p |
| на.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна |
| иже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они пон |
| рали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зн |
| S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротињ |
| а, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оли |
| Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду |
| дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огр |
| ор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Д |
| ead> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кућ |
| да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Прок |
| ори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим ко |
| аква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и сп |
| снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то как |
| су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залута |
| ју грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњ |
| однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти г |
| нцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је |
| опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p |
| ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Ј |
| што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па т |
| /p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш |
| месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана |
| се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја |
| и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што |
| .{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не |
| <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може |
| у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несре |
| ици, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви |
| ао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— |
| беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, по |
| кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један |
| ван загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како ј |
| ="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш |
| ебу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p |
| > <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите |
| јој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>К |
| сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћ |
| кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} А |
| , према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, п |
| ају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегл |
| алека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари |
| >- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ ј |
| УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <pb n="3" |
| и извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекета |
| рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако н |
| ј години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. |
| змем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито прод |
| енад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— |
| ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше |
| ј задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет з |
| асход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо св |
| ме расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да свак |
| 0 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад не |
| о 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 дина |
| аш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за поре |
| били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Прем |
| чи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, |
| i>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У |
| гара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb |
| та га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> |
| порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стоти |
| Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни |
| ног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман |
| суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме пор |
| </p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> < |
| а и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца |
| ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> |
| свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па |
| ванов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи с |
| .{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну ка |
| и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко д |
| до прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S |
| иркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и тра |
| бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли јед |
| ване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао |
| заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одрж |
| па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се з |
| се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели з |
| е поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слуша |
| рквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јо |
| а неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурн |
| ати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у по |
| > <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш в |
| ше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је јед |
| у му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се мора |
| па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад |
| ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље |
| развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти о |
| решили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задр |
| реме, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања |
| е са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи с |
| е.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осе |
| а купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb |
| аћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко |
| >, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на с |
| читељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовањ |
| едничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече |
| евало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављенич |
| па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако б |
| динаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="6 |
| ротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџил |
| уда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниж |
| да бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже с |
| клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да |
| маћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n=" |
| кад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће |
| аше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно |
| само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаш |
| иротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад |
| појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> < |
| раво нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> |
| > <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} |
| и само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S |
| ше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживел |
| зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми де |
| то да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се |
| главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете н |
| n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше |
| два код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Ради |
| га журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на и |
| тво, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о с |
| јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — |
| не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ни |
| ораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница |
| /p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- |
| > <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и |
| таде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако сл |
| еограду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Чов |
| } Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — |
| ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а |
| како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он ј |
| Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још |
| Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — при |
| .</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Е |
| не ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око по |
| а лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви |
| p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио |
| долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, т |
| прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре |
| мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекрати |
| д црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп |
| >— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устреми |
| се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Д |
| песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — г |
| нђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је |
| тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све ц |
| пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да |
| Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одгов |
| Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њ |
| очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако |
| /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад т |
| рош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво |
| у, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и |
| </p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p |
| људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео ја |
| му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из о |
| је поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> |
| век.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од ње |
| Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уред |
| ху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p |
| p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! о |
| ду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p |
| </p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 д |
| њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— |
| равила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад м |
| > <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакц |
| његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- |
| или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално ст |
| литва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне |
| овац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред |
| ић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова д |
| тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична свој |
| вцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемст |
| клонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија |
| се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шес |
| ина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни исп |
| адругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара |
| етати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Куз |
| а продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју |
| да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> |
| ате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута з |
| већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затвор |
| ad>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ т |
| помените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и упра |
| дак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p |
| вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогр |
| упак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога зад |
| у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прич |
| и се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} |
| најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да зад |
| ју.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Рук |
| о мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после каза |
| Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, |
| ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- |
| а десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <p |
| } Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> < |
| } Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и |
| одижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> |
| Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</ |
| и.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам |
| p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Ра |
| дбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућ |
| оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?< |
| о дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад |
| и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, |
| е на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче оп |
| ропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрат |
| и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напун |
| , па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш |
| боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш |
| ке паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди и |
| мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, |
| се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поде |
| љ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и |
| иротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми с |
| > <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакам |
| ра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али н |
| p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S |
| аријска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник |
| инатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо реш |
| а.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракну |
| адич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе |
| ова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — реч |
| ој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Жи |
| је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би да |
| д сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, ами |
| америти.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар теме |
| Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> |
| аиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p |
| оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на п |
| мо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослоб |
| ају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јагл |
| ости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припа |
| сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула гл |
| вот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново и |
| е послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> |
| другама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да и |
| све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се |
| ст са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Ж |
| — Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— |
| амо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, |
| о.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је бла |
| итам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм! |
| а председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљањ |
| и! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно т |
| отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу п |
| су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима |
| к општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише |
| рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по за |
| добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S |
| p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана нас |
| лушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако г |
| попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p |
| уло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пер |
| ке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало от |
| за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да прис |
| видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p |
| опове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, |
| >— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну |
| </p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живан |
| ама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ |
| може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у к |
| о што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у |
| казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец на |
| >VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у кој |
| где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} |
| ећ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>А |
| на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забе |
| ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у |
| исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он |
| а читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице ут |
| високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке |
| делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху. |
| ом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван |
| Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена |
| p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изд |
| же и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњ |
| ратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите |
| рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. |
| </p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њио |
| јица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите з |
| године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда |
| Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? |
| ваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, |
| о га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да |
| га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на |
| unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угој |
| н, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету |
| зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! |
| белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То |
| невно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет. |
| мењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја за |
| свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код |
| изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он пол |
| поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у зад |
| за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви ук |
| лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш |
| p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? |
| имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и |
| још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{ |
| ко минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да вид |
| ке, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Шт |
| ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па |
| тана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и се |
| по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ра |
| ше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до |
| ило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан ка |
| ећ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и |
| е не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста к |
| — Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, с |
| друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека парт |
| а више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хле |
| нђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, |
| окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, |
| иште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузм |
| четка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — |
| ову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузм |
| гових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како д |
| хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладо |
| целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше |
| ла још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И д |
| уше.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Куз |
| ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb |
| веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} З |
| чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.< |
| највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, |
| ираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружн |
| Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог п |
| злечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, кој |
| друга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је уч |
| pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину ку |
| свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, н |
| идајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и |
| хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му |
| сао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву чес |
| да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут |
| ао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите |
| маће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом |
| ство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не |
| банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интере |
| о није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све влас |
| гу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни |
| ћ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду тр |
| да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико д |
| {S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- |
| ене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— |
| 00—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио поп |
| ето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је о |
| се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, |
| шта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} |
| ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а |
| } Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам |
| ше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али |
| олико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, са |
| звртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> |
| имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapte |
| !</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само н |
| руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере н |
| ..“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање |
| > <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га уз |
| је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали |
| туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утри |
| ве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери |
| е због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога |
| ?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{ |
| , хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који |
| ајпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновањ |
| .{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Ку |
| гњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S |
| куруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> |
| ам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сре |
| седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у п |
| о кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освес |
| аше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те жени |
| ећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по цело |
| х накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису |
| рела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу |
| еома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан: |
| , или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и |
| и запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се |
| стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме изда |
| окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо н |
| {S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два |
| p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога |
| у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуван |
| .13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се |
| и једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људ |
| м и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.< |
| и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водил |
| куруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беш |
| ор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| еван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“ |
| верчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је ко |
| о да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отво |
| уке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p |
| прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и |
| ем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек |
| љом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све |
| у му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло б |
| елимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е |
| највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих прив |
| променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, др |
| е човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — нем |
| стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, |
| оју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу пр |
| отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће |
| а се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду |
| леб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Жив |
| — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стева |
| куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан збо |
| се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, |
| поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима |
| учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно сам |
| “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: |
| ко то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.< |
| ес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили с |
| разумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко ост |
| дим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропа |
| оји се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S |
| рити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће |
| ад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, |
| стерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и раз |
| порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загреја |
| леб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општи |
| {S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива |
| нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно |
| и три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разго |
| главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме |
| јано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само з |
| — Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану |
| ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, ч |
| октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и |
| о?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А |
| на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је |
| оје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда се |
| од Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер |
| долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S |
| о варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове |
| ма да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са ова |
| не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали |
| читељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише |
| крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Жив |
| ора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према ре |
| ич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, |
| а трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што ј |
| да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви нава |
| ше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ћ |
| иван обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, са |
| етуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у |
| ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једног |
| тило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше |
| а.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер и |
| >— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је т |
| ан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине |
| ћи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да до |
| е то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су и |
| ребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p |
| S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погле |
| аше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледа |
| ђу њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на |
| S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од сви |
| > <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оц |
| ог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... |
| рекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не м |
| очеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрв |
| је лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметов |
| , али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— |
| еше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг |
| То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— |
| Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.< |
| ад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је |
| домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општи |
| S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека |
| II.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Ж |
| амо ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да зам |
| а овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио |
| ивана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бад |
| јемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S |
| де код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислил |
| да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стева |
| међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Сва |
| м је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу би |
| <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш |
| и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пи |
| такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јагл |
| S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да |
| је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена пое |
| кви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто так |
| остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече по |
| недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и |
| шицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама п |
| рилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ п |
| обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање |
| што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народн |
| сеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — ц |
| продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево д |
| 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S |
| да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задруг |
| в живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем вр |
| то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p |
| Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се |
| и знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, и |
| енин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Ниј |
| вој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуљ |
| је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, в |
| а, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако |
| рбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила |
| додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми |
| која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки го |
| због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, о |
| Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јавља |
| ну торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред ње |
| а знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мо |
| Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А А |
| : „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попрек |
| богда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товар |
| беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га пар |
| >— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је и |
| ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се |
| а ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да ви |
| ити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште |
| p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала п |
| носити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога рад |
| љу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе. |
| а твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њег |
| Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче |
| брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанст |
| морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пер |
| ујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја |
| по суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} |
| е радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана |
| рити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи |
| а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана |
| ага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јав |
| аваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити |
| греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни м |
| у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и до |
| УГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУ |
| ркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похар |
| ?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} |
| д стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Ј |
| Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, |
| кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — уме |
| {S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим сп |
| ико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недра |
| кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је ст |
| мо чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине |
| љиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким с |
| нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да |
| од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и к |
| или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му н |
| вара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти |
| ином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустр |
| >— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</h |
| интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена |
| ше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчел |
| ран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на |
| ође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рого |
| штених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки |
| hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p> |
| _C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и настав |
| авобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, |
| ога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S |
| сно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силаз |
| за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њи |
| да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> < |
| А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и о |
| у и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за једа |
| S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда т |
| Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњ |
| /p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p |
| ам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Т |
| варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навеј |
| воје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава |
| своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И о |
| ика.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте |
| овом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p |
| доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кану |
| а старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша с |
| <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бар |
| е поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div ty |
| ме измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што ј |
| ивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругин |
| за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спре |
| ије никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачк |
| уза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмк |
| м вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па |
| у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану |
| Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било гот |
| p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много други |
| којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девој |
| и били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође то |
| сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} У |
| а по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом |
| арад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зар |
| чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>К |
| ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто |
| пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— |
| речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем |
| ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да |
| нају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> |
| >IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељк |
| сам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, |
| бија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Ст |
| А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капет |
| Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да види |
| дмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно |
| творено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбен |
| о за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу |
| луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара дан |
| та.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде? |
| ање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су не |
| њу блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике п |
| — Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живе |
| мислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, д |
| а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ће |
| ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује и |
| нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> |
| е било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас п |
| чи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо бра |
| p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> < |
| није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред |
| м се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и д |
| и, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато б |
| њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идем |
| о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе |
| у да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Бо |
| ица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дам |
| е, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни |
| задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанче |
| а је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми |
| има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај |
| уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и |
| кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим |
| грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.< |
| во и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору з |
| горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је |
| окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта |
| ича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, тро |
| село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш б |
| ш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем |
| без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, |
| ике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хле |
| ак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успо |
| шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци |
| ка, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да |
| овник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим |
| шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове гра |
| човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, к |
| и, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну н |
| доше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље |
| мо он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни р |
| ио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вел |
| и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прск |
| рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче |
| рехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: им |
| у није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечер |
| врташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика |
| <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унут |
| о лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S |
| коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном такво |
| дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли |
| - Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар |
| ругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње вл |
| који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани |
| да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којо |
| дичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо на |
| су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се м |
| тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања |
| дељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је |
| у.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарско |
| увању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа |
| ео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема ви |
| одом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ на |
| ад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.< |
| Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће |
| и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Ан |
| а кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за |
| читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору |
| једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} |
| о немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> |
| Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> |
| не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога ник |
| или г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман |
| то. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за |
| си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај нар |
| н као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљ |
| еднички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — |
| т с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом кал |
| Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, |
| ка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око |
| орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове вод |
| че Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо |
| .</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да |
| задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне |
| шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Н |
| еле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу |
| да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из кој |
| ћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, |
| унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и |
| уг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше |
| ајтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су м |
| уца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода не |
| {S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, гд |
| не једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око |
| њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич р |
| вету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, |
| аву и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако |
| помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а тре |
| ко су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао |
| /p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не |
| лава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј |
| днике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш |
| у и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p> |
| ао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p> |
| не стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети с |
| један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жен |
| размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четв |
| дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само |
| аху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом з |
| а, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити |
| мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стог |
| где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за ду |
| — Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости м |
| враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећи |
| ма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуд |
| репорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би |
| ети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пи |
| .{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мисли |
| узман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутин |
| е, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него ш |
| ур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао |
| оса, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У то |
| вога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужил |
| лигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људи |
| мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</ |
| децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође д |
| да зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао ј |
| .</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње п |
| и туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још |
| .{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{ |
| а сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продај |
| о су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањи |
| осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="2 |
| ће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни ш |
| нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име н |
| е би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да м |
| руги ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место ш |
| ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда прово |
| „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="su |
| ве ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ст |
| о и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављен |
| е.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба то |
| , Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принов |
| ије то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се К |
| ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара |
| огледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</h |
| и овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суд |
| — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p> |
| оћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти от |
| а се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслуж |
| но разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп- |
| ype="group" xml:id="SRP19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type=" |
| обро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обли |
| а не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету |
| звијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и |
| дичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти |
| ратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја |
| е он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима п |
| него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци прип |
| ера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје |
| један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> |
| ховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутова |
| ароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени љу |
| амога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису о |
| ипсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погле |
| греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> |
| ожемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали |
| ан..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> < |
| иви?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животи |
| селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте |
| ко је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскош |
| нце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> |
| екај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плу |
| и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и пов |
| .</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору |
| чикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p |
| м за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кри |
| немо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и пор |
| тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{ |
| {S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу је |
| ије пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја |
| рави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да пок |
| о, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> |
| шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се |
| озва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? ск |
| прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p |
| шњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, |
| раво, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постић |
| {S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се |
| вом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити |
| вадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико тр |
| , јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изну |
| /p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="2 |
| мире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он так |
| несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и гр |
| чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p |
| з поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</ |
| мо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти |
| чкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једни |
| ном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званиц |
| ао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка дец |
| адно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и |
| нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без др |
| ни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој ј |
| о су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе |
| {S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад |
| дише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој д |
| приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу |
| и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невен |
| ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћут |
| д сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Т |
| ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стр |
| својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им не |
| те се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја б |
| >— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Ш |
| и утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type= |
| попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести |
| том, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, |
| d="SRP19091_C2.7"> <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали в |
| о што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замрш |
| ло као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, ка |
| </p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га |
| n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и н |
| али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече П |
| је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњо |
| ите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима с |
| рошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Вид |
| брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти |
| де довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом рад |
| их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да |
| дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазива |
| их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах |
| кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и |
| .{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> < |
| раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} |
| е и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да |
| оји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли поже |
| го пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну |
| е још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задр |
| а је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком поглед |
| мљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} |
| угом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за |
| <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове проп |
| Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу ј |
| да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипа |
| тпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и |
| ш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, |
| Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Изв |
| пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да зај |
| дино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програ |
| /p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, |
| </p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала м |
| м едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде так |
| емирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{ |
| олити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и минист |
| редседник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати |
| ио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, |
| и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да |
| га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше |
| а руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{ |
| .{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, он |
| љу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и |
| ена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас |
| , нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело |
| браве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, ст |
| а граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више |
| и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у |
| ља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и ико |
| > <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо су |
| пнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу |
| тишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Мо |
| окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S |
| једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на ду |
| совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са в |
| и се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јар |
| тву, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате д |
| ао председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, |
| ко ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па је |
| а Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се н |
| оди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, |
| о се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, т |
| не, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан п |
| ин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кук |
| ћи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му |
| тине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну |
| ну дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз |
| адужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су л |
| и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни п |
| ри чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља |
| S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, |
| и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учин |
| е на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе је |
| , па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара |
| у капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај вес |
| ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече |
| ова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад |
| а не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, к |
| ло је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на ста |
| има, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеван |
| а за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој |
| емена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па н |
| н старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга |
| о дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговар |
| раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех кр |
| оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динар |
| е му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне |
| , за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми |
| е нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> |
| е у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учит |
| ринуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обав |
| Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив. |
| S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица |
| сти.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници. |
| едну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује. |
| - рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те ус |
| ју умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, |
| и. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што и |
| мо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да |
| да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност не |
| јој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="1 |
| чеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху сп |
| да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и |
| рши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим с |
| рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност |
| а рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— З |
| замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p |
| А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то |
| а и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре н |
| шим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> |
| напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева ку |
| ?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дук |
| о ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира |
| руги има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем рад |
| <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике |
| <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види |
| ребало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</ |
| о прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још у |
| /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том |
| да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— |
| реба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то |
| зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта с |
| Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесе |
| .</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти. |
| одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико |
| ван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> |
| езирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом д |
| } Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div |
| — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p |
| уката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомил |
| .{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, А |
| смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо |
| прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, |
| , него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти |
| упи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n= |
| , како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко ре |
| <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l |
| продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечног |
| метице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити о |
| осао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, о |
| дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад т |
| о, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди д |
| биво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати |
| p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам |
| сти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу л |
| народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p |
| </p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш |
| <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> < |
| итал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као |
| отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отвор |
| ш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем д |
| >Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцелари |
| водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је |
| н.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да мо |
| ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла п |
| што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Нев |
| ко можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.< |
| одили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за зата |
| рала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држ |
| оповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ |
| еке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би би |
| натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још кисе |
| ј миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а |
| p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за |
| наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукур |
| не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> |
| ене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни |
| S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не з |
| и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху |
| и какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Жива |
| на га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зн |
| едан другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кр |
| п-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и |
| </head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у |
| аста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n=" |
| га живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носи |
| ку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, |
| године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Бо |
| омози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, кој |
| гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> < |
| дној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли д |
| ху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помол |
| ели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у ре |
| му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају |
| у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, т |
| ерској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} |
| те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изе |
| S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи |
| слађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, пе |
| зници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци |
| О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, |
| и мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја с |
| жарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу |
| > <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови тр |
| е земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогд |
| зден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа |
| чекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и |
| е пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они |
| без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогла |
| шту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p |
| игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 1 |
| .{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је |
| о се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за из |
| ну, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту тв |
| а угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} |
| ве осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по тр |
| за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — на |
| одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно |
| ко разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке |
| ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто |
| одишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p |
| опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих |
| еца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли |
| што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после к |
| ам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио з |
| а и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману ве |
| и да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац д |
| има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Ку |
| Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и вр |
| агледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те |
| идео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми |
| љевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали |
| нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на зем |
| енишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузм |
| унам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, |
| таде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је доби |
| ар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал н |
| лу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, |
| изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате пр |
| кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. |
| драви, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела |
| е заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — |
| век говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп |
| Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. |
| ан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише |
| p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Нен |
| </p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби п |
| на... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на п |
| задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учите |
| >— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али та |
| ић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— |
| Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> < |
| ио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, глед |
| — Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> |
| вађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув зало |
| може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погл |
| га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не |
| у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени |
| о. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> < |
| тње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде са |
| „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити |
| кој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја н |
| — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и В |
| грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео с |
| А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чи |
| , нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 |
| Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било? |
| S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од ра |
| {S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јо |
| Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо ова |
| — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим с |
| да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да |
| ео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} О |
| ава на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делил |
| жени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</ |
| киде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, |
| ко да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који о |
| ледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, |
| "53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може |
| <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показ |
| не дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, |
| — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Ш |
| > <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек |
| раовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима |
| била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити ш |
| икну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се |
| а коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окре |
| езасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекр |
| центрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је |
| о људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разуме |
| скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товари |
| ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - пр |
| ад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на мест |
| деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју |
| а нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зо |
| p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један |
| Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сл |
| жење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи |
| во“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, |
| S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, к |
| , а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псе |
| те на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих |
| , нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p |
| слушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволи |
| >— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у ме |
| им стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог м |
| дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, |
| јка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је би |
| м порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да |
| и кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама |
| а знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: |
| , па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео |
| ста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта |
| е било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што неће |
| н једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда |
| >— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невен |
| } За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним г |
| а стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, |
| крећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине |
| узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, |
| плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоћ |
| тан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ј |
| <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље б |
| i>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагл |
| у, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити |
| рио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја |
| то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар м |
| лали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учит |
| о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше измеђ |
| е са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| им сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у з |
| уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше |
| те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка глед |
| Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори н |
| ти ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} |
| , па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S |
| {S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуц |
| шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадб |
| — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгег |
| је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам |
| P19091_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља з |
| head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што ј |
| се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- с |
| како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете |
| д својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на дру |
| ели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај |
| Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пут |
| ам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми |
| ише видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извође |
| ешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор спољ |
| hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — р |
| вљен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница уз |
| ећ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић |
| ега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, не |
| нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује |
| е да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изас |
| попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири с |
| а чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову пес |
| домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко |
| слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја |
| ио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљ |
| е код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су он |
| другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И т |
| гмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p> |
| и у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју |
| авити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем не |
| овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памук |
| ам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убије |
| ст, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве |
| <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи п |
| {S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он ув |
| Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке не |
| треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш |
| изу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје д |
| прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у |
| лушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси |
| браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стеван |
| бину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— |
| о и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом |
| Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, |
| деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвар |
| а</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поре |
| ући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> |
| и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна. |
| ач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе избор |
| и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па посл |
| свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа |
| ој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз |
| ниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта с |
| власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети |
| ед свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{ |
| поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на ик |
| рави бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— |
| пшта преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и |
| око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е с |
| даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и |
| а посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{ |
| о живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад |
| тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не |
| р.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта в |
| рузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо |
| имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницо |
| и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидб |
| есечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} К |
| роизаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и |
| куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не бех |
| било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива |
| о, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се ра |
| ај!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се запо |
| се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а |
| у на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, |
| и страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако сна |
| ек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после т |
| а; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а |
| ако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако |
| Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живан |
| ка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, к |
| Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и |
| о, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом |
| ли да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их ви |
| оше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n=" |
| беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} |
| годан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч |
| до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — реч |
| цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати. |
| зан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви им |
| и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, ку |
| .</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Ш |
| е кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, |
| снивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко |
| и један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те |
| лом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје у |
| хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} А |
| трошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче |
| удна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај |
| иш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу |
| шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p> |
| сао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да |
| е није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од |
| га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>С |
| ивана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена |
| сао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше |
| p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</ |
| Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ р |
| положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оста |
| нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д |
| ски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да пс |
| </p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја |
| ворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине |
| кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само |
| p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од во |
| јане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећ |
| , па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу |
| једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, ми |
| ногаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве за |
| квога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи |
| да, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вод |
| ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди |
| езилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељ |
| — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати |
| зва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани |
| снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих пр |
| гачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са љу |
| х прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, д |
| пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, ч |
| !</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</ |
| казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S |
| тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ С |
| ви и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са п |
| о Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон бра |
| па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то |
| анкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађе |
| <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала |
| </p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни |
| је ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није |
| реба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <p |
| чај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца |
| о Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога д |
| колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и |
| на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би уве |
| но, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство |
| д утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре |
| а његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том |
| ој људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана |
| .{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p |
| <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајади |
| еза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки св |
| ћу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> |
| ога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није |
| Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то |
| као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плу |
| з своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу.. |
| <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Н |
| рам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заи |
| ада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Нена |
| делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и п |
| <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Нен |
| д ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо уби |
| је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дош |
| ше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапа |
| од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа |
| амо Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава |
| ећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам г |
| крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не при |
| агосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до крај |
| Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> |
| и, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз |
| у поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па |
| деш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје |
| е Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми р |
| пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> < |
| чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, п |
| и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем |
| а нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, |
| коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаче |
| о, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — у |
| кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово ј |
| Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопн |
| ристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут ко |
| опе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p |
| ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио |
| <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побе |
| /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада |
| да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, ис |
| ичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја т |
| овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо ни |
| бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте бил |
| пе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова |
| еш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p |
| е, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створ |
| потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми |
| да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> |
| аже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе |
| <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам рук |
| ато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му |
| ушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> < |
| </p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право свако |
| Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... она |
| а њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Р |
| ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" |
| не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој њ |
| поређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле п |
| у!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја |
| , како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми |
| рика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Не |
| атим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету |
| ад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби. |
| срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу к |
| .{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ра |
| и се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова т |
| p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јов |
| оручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — од |
| ше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да рад |
| није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима са |
| <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни |
| теван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буд |
| </p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти ла |
| с Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, п |
| кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p> |
| не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорил |
| остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, |
| ици ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче |
| шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав спора |
| Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру |
| чи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="c |
| представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали |
| њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо раки |
| кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који је |
| важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље |
| ан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба |
| љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече |
| оседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, стари |
| н на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са |
| озбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било |
| општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и |
| а тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зн |
| ај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројиш |
| едник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</ |
| га у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, ка |
| багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што |
| а за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, ка |
| шама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни |
| е дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао |
| ав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 г |
| м и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све |
| ије ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години |
| ропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да |
| кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка м |
| нута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја |
| чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чарш |
| ану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} |
| ка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло |
| задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим У |
| осподине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да по |
| ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракиј |
| роба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— В |
| — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурња |
| У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској ду |
| своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, |
| ече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није |
| си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљај |
| ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тров |
| дником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћ |
| у, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за сва |
| домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стиг |
| Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — |
| сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичка |
| црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља! |
| љува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и р |
| уљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умеси |
| евена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замеша |
| едећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} По |
| Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилет |
| те главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим от |
| <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његов |
| где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој о |
| јности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече |
| овораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости забор |
| Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад |
| рба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, пе |
| у се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече |
| ству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су |
| је ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто |
| да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гуж |
| p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капиј |
| е би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p |
| рош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Са |
| д окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда прово |
| >Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свог |
| о ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бак |
| н заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.< |
| цкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> < |
| дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не |
| ог извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао |
| брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна но |
| је лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде |
| , у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Жива |
| то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад ок |
| вади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта |
| злог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се |
| <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те је |
| {S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан поч |
| е Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том пону |
| најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђен |
| наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</ |
| е са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, послани |
| унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином |
| амо жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову |
| ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда |
| створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у |
| ипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што |
| d>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, |
| о ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и |
| би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви ж |
| као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске неса |
| ти и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да |
| била битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје вл |
| ер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи б |
| ије боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браћ |
| то су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ће |
| </p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани. |
| нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не |
| оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао |
| ти.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах |
| отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзир |
| и.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужи |
| ли ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још |
| кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ј |
| ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко |
| ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да |
| ог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, |
| да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибират |
| би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Жи |
| з малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао |
| его да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да руча |
| е си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.< |
| Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате к |
| е време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, ал |
| може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> < |
| купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти |
| д мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</ |
| но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним за |
| ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.< |
| рода затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији |
| у делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па |
| живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли см |
| кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е |
| да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> |
| де виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне |
| ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од сто |
| ај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али |
| ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас |
| риоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може из |
| овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он |
| .{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто |
| их Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, |
| а на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућам |
| код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што п |
| S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</ |
| на за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ов |
| ни једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу |
| и друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју |
| а и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се у |
| </head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не по |
| динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе |
| слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим култ |
| не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захте |
| ивану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за |
| 7" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнул |
| узмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поре |
| сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| } Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по спор |
| учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, |
| кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.< |
| нда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољиш |
| их задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прав |
| одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> < |
| ришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито |
| мо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Жива |
| их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио |
| } Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога |
| <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини ш |
| амо се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као не |
| жан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не |
| звало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се оч |
| о је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, к |
| војој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, |
| прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар |
| д данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} |
| тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да |
| е неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12 |
| {S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код |
| ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како |
| што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, |
| ћа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја м |
| и може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ак |
| му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Не |
| Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је |
| нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни |
| о нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега |
| ац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш! |
| м говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди д |
| и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} |
| <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога |
| ах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашу |
| ити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара |
| и за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, би |
| .{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом цен |
| , ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немо |
| здају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - чита |
| штено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукур |
| аца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво до |
| {S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} К |
| е управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде |
| ећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. |
| течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се |
| куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ков |
| едарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што б |
| лота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p> |
| одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест неде |
| атише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили |
| ај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг по |
| еки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом по |
| ..</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури з |
| је услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и до |
| о кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет д |
| нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине |
| и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и у |
| S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омаши |
| ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ов |
| анству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћат |
| ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свак |
| еко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане У |
| нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем |
| лава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се |
| 3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју |
| а и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} |
| <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за |
| годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ с |
| су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њи |
| а, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вече |
| других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами |
| на кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— |
| у цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у |
| ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко в |
| та можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти б |
| о доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у друг |
| ле чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— |
| ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p> |
| хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад |
| „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динар |
| „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 |
| сти.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њег |
| ара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво. |
| азговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан |
| p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се на |
| тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да |
| маш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати |
| лу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити и |
| еда и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с |
| рим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето т |
| ару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: бр |
| и саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, о |
| сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја то |
| истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — |
| овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српск |
| лугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— |
| да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар ка |
| >— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А ш |
| мем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да |
| <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадам |
| у твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увери |
| ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се |
| а куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што и |
| а Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити |
| i>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише ј |
| ре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни |
| оказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такв |
| ту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је за |
| е чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из д |
| с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту прија |
| ћи, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се |
| .{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за поре |
| њачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка |
| .</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан |
| обили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња |
| гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје |
| >— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} |
| ање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тр |
| то!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И тр |
| еру да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања |
| S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, |
| да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</ |
| зи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругар |
| еданпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не |
| } А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин |
| ијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигу |
| б.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n |
| д помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се |
| и тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Ил |
| знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чи |
| јсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим ропт |
| — А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима |
| дељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој |
| е у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруг |
| ти где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да на |
| оснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} |
| у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити м |
| ремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изје |
| адне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, он |
| једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крс |
| плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али така |
| тавили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после изм |
| чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог |
| и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао |
| удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима |
| ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко проп |
| но и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно |
| у за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а |
| ост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> < |
| угари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учит |
| друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{ |
| озволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе |
| у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да с |
| ојнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне п |
| навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чув |
| че кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, |
| говор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Мо |
| тељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и |
| овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— |
| , петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плуг |
| >— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.< |
| знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим посло |
| има, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену г |
| ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу |
| црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара |
| > <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад |
| p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошл |
| толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</ |
| према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведе |
| дима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете бо |
| човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 д |
| у, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од се |
| е као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свог |
| .{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p> |
| Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, неп |
| главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да сто |
| ели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осиг |
| ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проуч |
| крчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по |
| } Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p |
| е, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта км |
| да.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва |
| ано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он |
| се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у |
| подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он |
| ицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека ост |
| лебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, К |
| на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећу |
| тара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чује |
| да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он |
| е за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролећ |
| тише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе |
| м пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пруж |
| ник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 |
| бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску |
| асице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за |
| емена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред своји |
| спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <di |
| ги.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше раз |
| облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа љ |
| 6" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод |
| ру за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да р |
| .. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <p |
| дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дук |
| и пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест |
| ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Н |
| Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала к |
| ко, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, п |
| сао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хо |
| т, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p |
| ушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и пр |
| не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једно |
| а нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато |
| вали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни |
| Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p |
| гли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зара |
| о једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп- |
| очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли |
| еп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И |
| а ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не |
| ђај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уве |
| нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састо |
| ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами с |
| за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и |
| локупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter |
| оја их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они |
| видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато |
| е изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете |
| њу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Ж |
| из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да стан |
| варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић |
| Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда |
| и“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Жи |
| задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот |
| ад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке о |
| рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могл |
| p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао |
| ивоту неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им |
| су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задоби |
| имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита |
| исто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који |
| II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не |
| ви, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{ |
| , све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шт |
| м и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мис |
| и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти |
| n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја к |
| га доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам |
| о што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да |
| тво“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се |
| едузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје з |
| ти, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву |
| тпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> |
| вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес как |
| огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар |
| дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као м |
| си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, |
| богда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им одне |
| зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође |
| онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и дру |
| зман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо |
| им признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <di |
| у око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче |
| <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден |
| укоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика ни |
| ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двад |
| Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер о |
| ла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их |
| што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, |
| аше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салете |
| p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикуп |
| ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети ко |
| и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер б |
| е.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је др |
| људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за с |
| Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема |
| .{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога ч |
| а, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор |
| јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Ј |
| ља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени |
| и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подб |
| .“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао з |
| нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.< |
| а велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> < |
| >— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> < |
| наш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, |
| ом месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n= |
| оуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Мо |
| сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уо |
| ње.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код |
| па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински пос |
| јеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у |
| на, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и |
| а грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Њег |
| {S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буд |
| ече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> |
| иру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи |
| на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ј |
| } Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек |
| } Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си с |
| нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш д |
| апији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом |
| адуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до веће |
| слили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена д |
| ви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} |
| ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то л |
| прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и |
| S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљах |
| ко му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за ње |
| и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју |
| ако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо. |
| низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили |
| Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга |
| ханом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господ |
| ан човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу уст |
| м очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- |
| ката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди па |
| а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без п |
| и сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судни |
| и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су зна |
| <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова |
| се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна |
| аучити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— |
| че поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим ствар |
| а.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту у |
| и и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље и |
| бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што |
| и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико х |
| А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> |
| паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно њ |
| си узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом зе |
| није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кме |
| редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и |
| а одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овом |
| ња, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију |
| окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И шт |
| е свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дуг |
| ?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Рад |
| S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез |
| таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и д |
| а и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине |
| дичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као ш |
| но самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад оста |
| о и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дал |
| н у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља |
| ве исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити љу |
| пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!< |
| мо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мач |
| отражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није те |
| ак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак с |
| ији, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа |
| /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p |
| ам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на |
| о, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и д |
| к поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, |
| дала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и |
| д секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки од |
| ера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| у беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из ч |
| ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп |
| онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве н |
| свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један памет |
| — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си црк |
| а имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим |
| оен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је |
| у спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично суз |
| то, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши |
| дна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије |
| и Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше ла |
| за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припад |
| кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о |
| ораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А ка |
| небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вра |
| јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застад |
| ун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки |
| све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и не |
| бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш |
| изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако з |
| ући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљанос |
| p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода |
| , ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, не |
| во изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва доче |
| рими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у за |
| лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса |
| то је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна вла |
| и напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет |
| о те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — |
| им и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје |
| ћу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} |
| ше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, |
| са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>О |
| его су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре п |
| еди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело |
| Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бо |
| сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type=" |
| ори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје шк |
| ока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили |
| што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп |
| ш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да |
| азазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриг |
| и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разлож |
| ди кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замисли |
| мње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све |
| ки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пус |
| чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да раз |
| его да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораш |
| ечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде |
| пет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се н |
| .</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да |
| крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постро |
| и мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, ве |
| елом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи |
| {S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер |
| ма, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="4 |
| .{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђ |
| само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чека |
| том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвени |
| се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} |
| ше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, о |
| ара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb |
| метне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би |
| дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? |
| ше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али ш |
| да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми |
| у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штед |
| ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То |
| слим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, |
| чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени |
| дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти д |
| ити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је прода |
| </head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузман |
| на друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много п |
| ег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на ср |
| "SRP19091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио в |
| врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до н |
| још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшени |
| ова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пр |
| ку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога р |
| двоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је |
| та ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвр |
| ду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораш |
| е то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> |
| > <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, |
| идимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшиј |
| сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи ра |
| ажене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Б |
| на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и |
| беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из пос |
| жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена с |
| и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div |
| с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола |
| е теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је наш |
| тога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и устала |
| ажили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше |
| /p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ |
| немо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли гла |
| и орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљ |
| !{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="cha |
| да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је |
| ?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, не |
| учио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, дру |
| анство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је |
| љ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцелариј |
| ошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочека |
| се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је ск |
| да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" |
| ед срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси |
| се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати |
| ја мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав |
| ш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спот |
| > <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, |
| ма!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо |
| д, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задру |
| <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од |
| <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они |
| и побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купил |
| и збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем в |
| е да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп. |
| а малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је ми |
| ћи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше |
| ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такв |
| Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} |
| вао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ож |
| и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њо |
| мење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп |
| помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузма |
| та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па |
| због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и |
| „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговор |
| т онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Б |
| ање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био |
| кивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли сам |
| мљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, |
| не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико д |
| дности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и |
| .{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јо |
| ородична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ос |
| ј задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би |
| аквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако о |
| што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љуб |
| обациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све п |
| мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвено |
| н, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, |
| сле измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не |
| наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене |
| у — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар |
| а и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{ |
| циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задо |
| ријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само је |
| ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учите |
| другарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове ку |
| тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухв |
| спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем за |
| разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозден |
| ад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегав |
| отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, нег |
| </p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да |
| , те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим н |
| шапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу |
| То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу |
| пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероват |
| ћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече П |
| и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше |
| јој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићава |
| е поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе |
| ве посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко |
| од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми |
| ока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Б |
| а је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{ |
| осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би ус |
| хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најс |
| другаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и |
| културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Ра |
| који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се |
| одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p |
| сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила св |
| >„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задруг |
| векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни |
| немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала ј |
| едну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно ш |
| > <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба сток |
| ма.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> < |
| /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима |
| итељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном |
| кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акц |
| е примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која |
| ху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећав |
| S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућно |
| угих гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, по |
| само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам |
| <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свако |
| га! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругар |
| о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у трену |
| разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по |
| ге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању. |
| >— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради |
| верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и ув |
| дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем |
| ила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А кап |
| води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском рад |
| вај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, са |
| <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она |
| ари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и трон |
| првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутат |
| динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту изд |
| оке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, |
| се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко |
| поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</ |
| не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељ |
| у поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Зе |
| вину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које |
| ну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је са |
| звезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изасланико |
| д добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери |
| је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је ус |
| Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и |
| абан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп- |
| опште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога |
| он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власт |
| кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>п |
| сја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их де |
| него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задруж |
| све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о свој |
| p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, дру |
| јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуру |
| римају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким |
| ше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу |
| </p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара |
| ма кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и |
| подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и |
| у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се |
| то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовч |
| њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово пито |
| а свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруг |
| Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</ |
| уга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} |
| ога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задру |
| о залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, ј |
| мљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. прави |
| ога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез |
| е често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о же |
| <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба сви |
| транпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под |
| рудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за |
| постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А из |
| уруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте бр |
| b n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја |
| у и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него |
| ко да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати |
| љку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење |
| озвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задру |
| ње, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајућ |
| гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан. |
| ом селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам |
| у културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Пор |
| п-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на до |
| к.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и мно |
| ве што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је би |
| пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div typ |
| и то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, |
| н у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у |
| ј први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter" x |
| са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то п |
| читеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекива |
| ећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} |
| а један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве у |
| ИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБ |
| да, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што |
| е Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне пе |
| ј земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несуг |
| д не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде |
| да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, |
| такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут |
| нтерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, |
| пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у |
| ставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.< |
| <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше пост |
| о поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — ре |
| о да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беш |
| оји се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био прв |
| ред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној |
| о све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у |
| д је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} |
| рославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све он |
| е одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман пос |
| е и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе |
| купштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постара |
| чита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> |
| ославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још н |
| у налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донес |
| ар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са с |
| гли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— |
| и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље |
| чеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема |
| е.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, из |
| о и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јо |
| Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка |
| на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснив |
| вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке |
| дбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам предс |
| Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p |
| важније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све ј |
| 91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада н |
| и појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код |
| Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља |
| Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и и |
| исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је |
| о као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но |
| ином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и |
| вога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и У |
| га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не мог |
| на поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови ј |
| } Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем |
| орни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} |
| .{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокоса |
| мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико |
| остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што |
| ога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, |
| ком Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом о |
| ти као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога |
| партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли |
| ослужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у црк |
| худио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине зад |
| је могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било чо |
| номе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали р |
| е реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње |
| се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим кол |
| искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила. |
| p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповин |
| осле дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку |
| општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заоку |
| ма може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{ |
| его да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој |
| а задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливо |
| о је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! |
| и и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га |
| рити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годин |
| им“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — |
| нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.< |
| ва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре |
| Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p |
| {S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто п |
| иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радиче |
| сти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сло |
| окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе |
| самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек ид |
| о у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље |
| емо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећем |
| рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо н |
| а умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, |
| а питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим раз |
| и без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста рез |
| еутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је п |
| Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да |
| и нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</ |
| али се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштени |
| ом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а ка |
| само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Ра |
| тине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само инт |
| .</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> < |
| Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до |
| алудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто |
| те, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја |
| о и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича. |
| о за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том |
| се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му |
| баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложиш |
| , али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и |
| атељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао |
| у снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракиј |
| само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам ду |
| јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје д |
| S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле |
| љан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше |
| енаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат |
| > <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да д |
| ено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни уб |
| служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја |
| а, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршав |
| ло леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла |
| умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев |
| е да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да г |
| <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви |
| невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него |
| ад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Жив |
| > <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не по |
| } Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни су |
| бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим как |
| ичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, |
| памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, д |
| је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поч |
| ји је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајим |
| о, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ј |
| ности, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који н |
| литичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим полити |
| одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, |
| ољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе |
| за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi |
| ом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову |
| наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо |
| /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бит |
| адичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо |
| ч да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја жи |
| <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то |
| p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је срећ |
| ј ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам |
| могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ с |
| мражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, |
| дамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, и |
| два брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div typ |
| и задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреб |
| ка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</ |
| могнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом. |
| ше с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изор |
| не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам н |
| благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећ |
| све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, |
| чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху |
| понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих м |
| посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наста |
| принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та њ |
| је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, |
| ету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је л |
| ричања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као |
| а Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter" |
| ешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу |
| цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> |
| батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљес |
| до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} П |
| њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ с |
| <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саж |
| а се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није |
| ог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак ки |
| опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабира |
| нтерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада дин |
| И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо |
| да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Ка |
| и и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако |
| у!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не |
| А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у |
| још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне час |
| тне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га во |
| био код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— |
| поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div t |
| ом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, к |
| авља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва трој |
| за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — |
| ман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар |
| добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не |
| епокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! у |
| Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту сток |
| о размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, |
| в ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, к |
| <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, |
| ива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S |
| , за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то с |
| иваново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> |
| о мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p |
| о одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга |
| е.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како |
| ст, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно |
| мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> |
| во?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, |
| они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за |
| залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије |
| се пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и |
| ој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> < |
| дили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задр |
| не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, |
| дич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га оп |
| та га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољн |
| сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орал |
| емљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држа |
| , што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила |
| о само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо |
| осао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад |
| одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при |
| им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, |
| свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином |
| на није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарат |
| танојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> |
| кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и п |
| најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div |
| аком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека лит |
| p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Нена |
| уће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш нен |
| се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити н |
| о ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- |
| зао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> < |
| гло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— |
| као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бист |
| > <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже ово |
| једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама |
| манове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову уж |
| јем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико љ |
| Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта |
| рену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предуз |
| упује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме |
| мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да с |
| свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно |
| спљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Жив |
| се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужн |
| а ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо |
| ст!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али |
| И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Н |
| запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Ж |
| аху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио н |
| како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда |
| колико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није пре |
| дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који с |
| ут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезвере |
| је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икакв |
| вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осам |
| задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога ње |
| и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што |
| ур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Ма |
| </p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, з |
| падну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбу |
| министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину |
| ре, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окач |
| Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично |
| идео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да рас |
| а што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задру |
| ље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који св |
| — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата |
| — А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гво |
| ди на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не мо |
| је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И сам |
| ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана. |
| ead> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да н |
| {S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем |
| плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга |
| олитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зуј |
| жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само о |
| а постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање у |
| који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волов |
| </p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — преки |
| , вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, |
| оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лу |
| еш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <h |
| и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са љ |
| раше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „о |
| а деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Ал |
| ћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је он |
| и да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда за |
| пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком. |
| и ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже |
| кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог |
| војој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и п |
| Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузма |
| и коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се мат |
| ана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом глав |
| о.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— |
| земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над зем |
| > <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима њег |
| њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! |
| тио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођо |
| дници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те п |
| ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти нис |
| знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељ |
| ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косо |
| мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели н |
| > <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их по |
| као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срб |
| о стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода |
| под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да |
| орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— К |
| <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њ |
| ко да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— |
| ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p |
| прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наш |
| из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем |
| и на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, |
| о, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу! |
| за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал к |
| за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! |
| е могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну в |
| могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> |
| а помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место |
| најемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Б |
| ју па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— |
| суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — |
| безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> < |
| ише порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да |
| бавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита |
| што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те дов |
| аву устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова |
| ној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих п |
| наш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова врте |
| мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не да |
| ромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— |
| ће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи |
| е земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не |
| м.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне |
| тавља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за |
| ше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде иг |
| мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске нег |
| ачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толик |
| ана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утр |
| онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио |
| Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо св |
| себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме |
| — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад наро |
| /p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви то |
| народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услиши |
| мо види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се и |
| лазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад нар |
| {S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну |
| повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђе |
| народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у шко |
| ије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, |
| >Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише св |
| о ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и |
| рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу |
| колу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не |
| <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p |
| ла браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово н |
| моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и го |
| е задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка |
| читељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре |
| . „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још оста |
| у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, г |
| да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о пот |
| с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гв |
| тву.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша прес |
| у, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој |
| кну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком. |
| , половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгле |
| многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и запод |
| н чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су њег |
| дичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућ |
| м! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем |
| прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан |
| чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да |
| цу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и |
| погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево |
| у пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и |
| сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Не |
| доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и пол |
| н сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, к |
| кви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога |
| ости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“ |
| му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, |
| <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком п |
| и.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничи |
| дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не |
| . „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је до |
| им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао дваде |
| ео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово |
| што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да |
| р га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде |
| убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати |
| у за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече |
| казао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А |
| „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме |
| а, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри |
| а се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све бра |
| и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спа |
| .{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свеч |
| .</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло |
| одати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како м |
| Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па о |
| из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упут |
| — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе |
| .</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <di |
| спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> |
| део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, по |
| де да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практикант |
| поља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигери |
| несе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, |
| ше бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они |
| у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли с |
| S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо на |
| ераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој куп |
| аше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње на |
| нако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу |
| у решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{ |
| оже ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућа |
| друзи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па та |
| а, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се ц |
| ажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера |
| непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој стран |
| је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{ |
| ме да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на |
| ња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, |
| зала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је ком |
| , а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако: |
| да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање бла |
| ти даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време попово |
| вори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} |
| ло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису доне |
| — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да пок |
| чеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па о |
| ставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо по |
| е у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} |
| и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p |
| у, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унес |
| ну много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове |
| ећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се |
| о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то ка |
| говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „в |
| е текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам |
| ди, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, ко |
| Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви |
| у.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{ |
| ећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— |
| снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и н |
| е навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи нек |
| су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће бил |
| а народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим др |
| иле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила с |
| рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, |
| зали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали д |
| ша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, н |
| авде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо. |
| љорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Отк |
| риче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мис |
| настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се п |
| Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чив |
| једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема јед |
| у по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-П |
| ра страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах за |
| ти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једни |
| ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише |
| — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, |
| апе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у виси |
| где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не |
| или да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете |
| се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви влас |
| имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је о |
| који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у полож |
| ти на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни |
| механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис |
| Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</ |
| задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким зад |
| Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да с |
| жи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћај |
| и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрв |
| превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за |
| } Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради |
| астаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хт |
| анове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичн |
| егова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку |
| о, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и |
| .{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у неш |
| е везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| . — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— |
| а продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провла |
| довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико теб |
| еђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те у |
| тавише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина ж |
| ерујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</ |
| ва царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, |
| њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти |
| дина пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија |
| то кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па |
| варима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му суд |
| ов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да г |
| адесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S |
| да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, |
| ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То |
| вај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човек |
| , ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Ш |
| и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад |
| ја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савес |
| не ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте. |
| да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може |
| у се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док |
| а ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Куз |
| авати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу |
| ече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детели |
| воје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од р |
| ком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред |
| о, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад |
| трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане чест |
| огодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: д |
| теван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем |
| сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} С |
| вој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе свој |
| ат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па |
| орио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?< |
| а муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућ |
| о, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунај |
| д нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе |
| <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Б |
| задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их и |
| виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх в |
| вља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше |
| /p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад |
| апоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се в |
| ам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико годи |
| ла до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера |
| о дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га |
| гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кућ |
| а у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ |
| не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели |
| ио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућ |
| лу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све из |
| калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште |
| мири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да н |
| >— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичи |
| се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род |
| Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћур |
| — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— З |
| у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лак |
| то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп |
| а ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јевре |
| поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико д |
| оје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, |
| ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није |
| мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја б |
| да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише |
| и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту |
| Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш ка |
| огда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти |
| отив учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом |
| се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па п |
| д прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.< |
| ан данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо прашта |
| су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршава |
| криви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе сви |
| — Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гара |
| слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у |
| а.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго |
| ј цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за в |
| {S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда |
| оже бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагоми |
| да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем пут |
| тра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип |
| ја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А коли |
| S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи др |
| ед председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А |
| Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не |
| четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да па |
| неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима |
| <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозв |
| преда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мис |
| не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се при |
| дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам |
| алицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охр |
| ти ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} |
| ка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— |
| авља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задр |
| у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} |
| а збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и л |
| обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је на |
| ече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедиони |
| мо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још не |
| <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти |
| ељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и ос |
| ичаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Жива |
| енским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило поср |
| чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уп |
| у се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје |
| један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик |
| /p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема |
| ју и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман |
| а оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али |
| ови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће |
| ђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом о |
| гари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све |
| угара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осмо |
| одну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје |
| оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти б |
| а паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— |
| рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Жи |
| и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра |
| давно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини љ |
| ве на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то попра |
| итаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Свак |
| днога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у |
| ућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта има |
| евом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оно |
| а, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се |
| окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и б |
| има:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира |
| его је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи п |
| ра.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево |
| више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора з |
| е!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, п |
| нетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадо |
| S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из зе |
| ра и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по ц |
| ина, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> |
| стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузман |
| атриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би же |
| први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се раз |
| могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке вели |
| паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> < |
| и нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет. |
| ираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с п |
| румове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг |
| м то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо љу |
| и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шт |
| оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не из |
| траше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато |
| рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају |
| акости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— |
| акви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврат |
| да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене |
| p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не л |
| сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископа |
| ред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И |
| е све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљск |
| е баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у ње |
| гама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону осно |
| е ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жен |
| ао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао |
| ог задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и дик |
| онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} М |
| рао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али |
| а које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Ра |
| знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим нога |
| о радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду |
| ило оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сва |
| ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да |
| овачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло |
| артија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге по |
| воће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су |
| неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би |
| трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, |
| > <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за |
| се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на врем |
| а чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кр |
| } А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породич |
| давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је о |
| име заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" /> <div ty |
| потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која |
| е око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан |
| намо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесни |
| ита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу В |
| <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈ |
| ера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом поч |
| амо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима и |
| тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онам |
| им трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им |
| као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинс |
| >— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не |
| — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема ви |
| е наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како |
| зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима |
| и у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на |
| ?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сро |
| га се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плу |
| ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти им |
| ући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важни |
| човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устран |
| зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се ор |
| једанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, |
| нос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве |
| опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Сте |
| господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко |
| краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p |
| века убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> |
| куда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад |
| е је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек |
| земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновре |
| је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има |
| поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрв |
| м дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загон |
| арад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили |
| то што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама |
| угима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} Т |
| етима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и |
| лас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста |
| чнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађ |
| м велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. |
| ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дођ |
| а ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих х |
| ="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје вол |
| има.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у |
| не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не зн |
| ко се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p |
| мо! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им |
| } Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је |
| че се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега |
| у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, |
| се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше б |
| <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово реше |
| мо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— |
| /p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрен |
| дри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> < |
| <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шт |
| <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је на |
| као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} |
| бу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <h |
| Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никакви |
| оварамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнем |
| ом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш је |
| па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље рад |
| а и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку з |
| нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко пле |
| полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, р |
| > <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говор |
| авштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљ |
| пији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућори |
| то и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико с |
| то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се |
| налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, к |
| земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да |
| и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећ |
| е ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара |
| а и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате |
| жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, |
| задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиро |
| вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири та |
| а не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати м |
| прива. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрч |
| с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отре |
| тује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман н |
| што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А |
| о једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би по |
| мо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи |
| и има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Сте |
| споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко |
| ј тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" |
| не понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p> |
| >— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разл |
| цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И вл |
| час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно п |
| ху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори из |
| релим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи |
| сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" / |
| Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће |
| не.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше |
| -Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораов |
| е.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не пред |
| вчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конг |
| не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо |
| а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</ |
| село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили |
| Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те |
| ?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S |
| . „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од |
| узело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{ |
| дио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нис |
| </p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је по |
| под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да |
| а нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако пост |
| шав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на н |
| бор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важ |
| м ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике |
| Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада дина |
| ема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер |
| њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају |
| ?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је |
| О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које с |
| нам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.< |
| ив савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем. |
| p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.< |
| Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без |
| убав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> |
| и.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш |
| људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у зад |
| сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, т |
| арод не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац пр |
| шли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} |
| не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће п |
| Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то ј |
| ровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, |
| актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу с |
| ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Нев |
| већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — |
| рејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А |
| ан. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S |
| више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прв |
| имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше |
| е један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може |
| за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, |
| закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно |
| дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.< |
| знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих |
| ицу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И |
| ате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како |
| епоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо тр |
| е не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, |
| дована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за ца |
| ледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је кр |
| еле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом с |
| ку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш |
| ме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који с |
| ти да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напас |
| и.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Н |
| ара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко з |
| м овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p |
| . — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа ку |
| подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на о |
| арад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекош |
| и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара |
| емено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузм |
| ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога с |
| дну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кри |
| <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p |
| е у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сва |
| ротив Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадња |
| нара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Д |
| иш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твог |
| еба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Н |
| еба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми см |
| Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи |
| Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико |
| и знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац |
| м ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе... |
| ецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један |
| Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— |
| но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они |
| је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао |
| p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сети |
| је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У |
| ла ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо с |
| то, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви |
| и незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те ма |
| нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци мож |
| зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p |
| овољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се так |
| а! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре |
| причао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући |
| рам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, п |
| — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, ал |
| — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо |
| рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да м |
| , те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан |
| чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу |
| ред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић има |
| ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја гов |
| и ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, к |
| мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме је |
| м.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет.. |
| еда па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговар |
| варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Куз |
| , па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-о |
| ет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш |
| лику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече |
| Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — |
| каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p |
| позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слуша |
| , док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде д |
| за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стев |
| ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није |
| ли, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили |
| јску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} |
| тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који |
| дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, и |
| жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето |
| " /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изне |
| х главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је |
| тав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку |
| рес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати. |
| старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворе |
| Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар са |
| пади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от з |
| вица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пче |
| ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а |
| же, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њ |
| о ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито. |
| да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а |
| орбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који у |
| паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... кој |
| ислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат |
| пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше из |
| у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за |
| ставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако |
| ман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без |
| елина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- |
| Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да и |
| их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели |
| у рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поч |
| аћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече предсе |
| >— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Нап |
| кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко |
| ки.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> |
| аса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћ |
| ња, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо |
| ећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло |
| оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и мн |
| ом наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p> |
| : мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ћ |
| <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су мог |
| ти вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се на |
| се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послу |
| /p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред св |
| S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза кол |
| у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни изв |
| и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван |
| је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горки |
| ови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се љ |
| е под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето види |
| етана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — ре |
| а, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога |
| ш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку б |
| путише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пче |
| ече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе |
| фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у |
| и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда са |
| пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо |
| да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, ко |
| м лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан. |
| ретека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме |
| домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пун |
| веле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам |
| ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „кар |
| </p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако рад |
| е шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан з |
| ај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поч |
| т дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет д |
| ба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђ |
| а.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич |
| но напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гару |
| уче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из |
| инове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је сам |
| ју нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име |
| , <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, до |
| земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткуп |
| то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен |
| деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен б |
| Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у |
| а мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би м |
| </p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на |
| си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо ов |
| г једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњев |
| аво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока |
| , <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако мило |
| рим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан |
| мурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту |
| и може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више с |
| сторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им к |
| ба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се п |
| Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што ј |
| превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у |
| нцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из о |
| ишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по д |
| тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа |
| еље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље свет |
| о влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и |
| е им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Ид |
| у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да с |
| и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад |
| да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро |
| , све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се уве |
| е погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - |
| тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шт |
| {S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</ |
| трчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-ц |
| десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуго |
| би неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} М |
| е тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p> |
| ка из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронаш |
| урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста чи |
| ад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да |
| ало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јо |
| ђем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да |
| асуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из ку |
| <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене ви |
| , шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је уп |
| S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те |
| о док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, кој |
| <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ |
| > <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пу |
| се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n |
| ји је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не у |
| лучајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“ |
| и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, т |
| , војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народ |
| м је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га п |
| жу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај |
| ква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и ду |
| ца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку |
| да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога з |
| вао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш |
| рење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао |
| оји су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: |
| луг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Пр |
| <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, |
| ше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима |
| и ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Как |
| кцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па |
| да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указал |
| чтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друш |
| животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупн |
| Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, |
| , као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама |
| да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову |
| поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе ј |
| кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу с |
| ебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тр |
| дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, |
| <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање |
| > <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у к |
| тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није јо |
| овека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S |
| то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи |
| људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, |
| и од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ ва |
| игурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам |
| евенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гу |
| ше нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо с |
| не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја с |
| ен плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p> |
| ослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше |
| не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да |
| јица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жива |
| {S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непокол |
| раћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било |
| и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобр |
| ашан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу ње |
| говина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак вре |
| ћи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из дев |
| извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба |
| еза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они грак |
| ше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен |
| новим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати |
| могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је |
| одине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се де |
| > и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задру |
| ам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању сам |
| , зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на р |
| у у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али о |
| апели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му |
| пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у прав |
| почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху |
| ма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијан |
| тво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пер |
| ше залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, сп |
| а непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невољ |
| че да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се |
| <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p |
| а уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одгова |
| {S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи |
| лог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику |
| ти и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини |
| адругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, ка |
| е за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им |
| <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад |
| да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учи |
| ог осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су зна |
| ро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прв |
| ге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> |
| ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне |
| } Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S |
| гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} |
| лога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше. |
| ихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p |
| овеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву п |
| асмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код |
| ли, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један |
| узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време нап |
| ич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S |
| сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахра |
| ње воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управ |
| поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кук |
| ...{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, |
| ше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом |
| и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућ |
| ела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И |
| ад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један срп |
| , а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p |
| ешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја зап |
| озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња |
| <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он |
| </p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мир |
| ц с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.< |
| на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да |
| много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена м |
| ти.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака д |
| ичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, д |
| а.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења |
| о беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не б |
| кренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чека |
| нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље |
| ... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброг |
| ачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“. |
| ом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез пома |
| орили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој з |
| ој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако с |
| јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, п |
| актер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим |
| де такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да |
| е отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— М |
| а јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичн |
| са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадниц |
| ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треб |
| реме измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што |
| евана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад |
| ре куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> < |
| ви и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, |
| љој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи н |
| болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од |
| а прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видет |
| ољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову |
| јој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу |
| ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже же |
| ену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да се |
| уке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припит |
| јати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у санду |
| што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, в |
| уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога р |
| је: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> |
| едини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{ |
| примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вал |
| уда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, |
| Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p |
| кочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И |
| ваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној |
| ова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав |
| да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш |
| ов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписм |
| ли смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</ |
| — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сета |
| ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не д |
| еше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се |
| је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живим |
| уље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да |
| дне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо |
| а без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то ш |
| пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад |
| дравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и |
| брикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попада |
| ма, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању је |
| ијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој в |
| ову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мо |
| једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> |
| ини, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стев |
| с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рач |
| ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разб |
| ебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и д |
| акије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка |
| да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином к |
| ма, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не п |
| има.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљи |
| вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да |
| тап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милог |
| ујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну по |
| — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} |
| Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били бо |
| верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за св |
| сле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљив |
| оделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, |
| евне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких |
| а јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и |
| је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јеч |
| да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— |
| о прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљор |
| — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p |
| Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, |
| их дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо |
| је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућно |
| и поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то наср |
| азвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим |
| пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| адовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца |
| ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране К |
| д, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање. |
| и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпос |
| и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се |
| у Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јав |
| hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} |
| том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идућ |
| о поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гле |
| Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан |
| {S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сл |
| жило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети |
| Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би |
| м пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очова |
| ућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се мо |
| тати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, оп |
| ше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и |
| су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд |
| по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколи |
| ући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи |
| добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав об |
| далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога пово |
| и очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није до |
| и сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе |
| p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p> |
| .{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицо |
| Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, |
| у да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаћ |
| ?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да |
| стиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно |
| ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ства |
| орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори |
| .{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, д |
| угим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све ре |
| необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читав |
| љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја м |
| ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вец |
| док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом |
| одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад |
| за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији сино |
| ски пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јес |
| аће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том по |
| дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n |
| лена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{ |
| ла да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> |
| ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p |
| у и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и ра |
| н.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Нен |
| још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет |
| ете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Др |
| ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S |
| амо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, |
| елике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{ |
| S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нис |
| онуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Ва |
| да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и њ |
| , ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дво |
| учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се је |
| А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за |
| у на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чи |
| реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад |
| ижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том о |
| оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за нек |
| или један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад т |
| целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје |
| тру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тер |
| нуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се |
| маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на н |
| ивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрште |
| кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Ж |
| узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задр |
| рпску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица |
| ер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у п |
| S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничењ |
| удити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> < |
| ни борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} |
| појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се п |
| емља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда пос |
| вака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, |
| и се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јо |
| и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут к |
| <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зар |
| <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ ни |
| и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јов |
| код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за њег |
| ња, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> |
| аше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече: |
| адости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником |
| таве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и |
| p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-њего |
| м“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако |
| им ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропадне |
| е ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Ал |
| д добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичеви |
| ори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим |
| си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мо |
| p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео р |
| Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави крав |
| Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, |
| .</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше к |
| head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задр |
| најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у |
| ча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира п |
| и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо н |
| се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} |
| ју, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на |
| један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према друг |
| ругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Св |
| изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за к |
| } Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут в |
| ад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је дру |
| би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— |
| рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и |
| тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: |
| ком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да ј |
| во шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „< |
| а повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} |
| S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима мож |
| е, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку |
| нда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукур |
| ова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобрава |
| хтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој са |
| !</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности п |
| се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. |
| урци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изб |
| ио на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева др |
| изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} |
| се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се де |
| како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви. |
| зонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога |
| ачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, |
| ле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека н |
| еде заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се |
| мља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са о |
| лова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Ма |
| ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не д |
| дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> |
| пала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Не |
| } Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала |
| ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али з |
| се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше го |
| аки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали! |
| посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом |
| јаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана з |
| ече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи |
| докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан зад |
| пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стев |
| е на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што н |
| динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше У |
| амо удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају |
| упили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност |
| год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се |
| у њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после то |
| јима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав чове |
| са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се ис |
| ма, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да |
| би радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва бра |
| > <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га раз |
| и за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по с |
| ше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад ј |
| власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и |
| и ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван |
| p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кре |
| вати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Жив |
| стељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </bod |
| .{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први м |
| утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће ост |
| едише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, |
| „</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{ |
| ка и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради |
| д дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тоб |
| стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радим |
| о чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То ј |
| а и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћ |
| ближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без по |
| иванове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породи |
| е дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан |
| идео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубра |
| а не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а зна |
| лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, |
| н се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, |
| посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти |
| S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. |
| бија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветуј |
| м жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прич |
| галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да |
| ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који |
| са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Ал |
| > <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћем |
| читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Св |
| другаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове |
| Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче тр |
| овим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта |
| квим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и мн |
| ли снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то к |
| ци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи с |
| све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само з |
| догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ниш |
| м! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одг |
| еде на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да доне |
| </p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су |
| мљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију б |
| а кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.< |
| неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер |
| са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад г |
| ћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И т |
| аме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалил |
| а како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, |
| аријих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ра |
| емљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али н |
| — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А в |
| је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они с |
| да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Ра |
| бадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div t |
| зден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо |
| е шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам заба |
| рски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у ј |
| један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао б |
| свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па н |
| еђусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао д |
| буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста. |
| ије умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме |
| трана утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовит |
| -Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда н |
| наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Ст |
| више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учите |
| ом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно |
| попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разглед |
| а:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво |
| ашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, |
| сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, |
| у и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људ |
| хов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и јо |
| ест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани |
| </p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да |
| правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је |
| рстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није ви |
| ер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар |
| н видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву но |
| т, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p |
| ну човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зуб |
| да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са пр |
| ест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..< |
| сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љу |
| се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — |
| да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за |
| ећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу |
| је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, ко |
| ом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо ви |
| интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао ј |
| рисутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар про |
| аовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је к |
| авно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је |
| /p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је |
| их грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом |
| есеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију |
| ао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{ |
| .</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" / |
| а свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, |
| ра ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога њ |
| ојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену к |
| са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве |
| је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи |
| те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања |
| ажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, бо |
| , навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ |
| особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакн |
| требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> < |
| ше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, |
| адим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њ |
| лушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да |
| pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни |
| ичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек |
| осматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стев |
| ачин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и ке |
| едни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да с |
| здели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слобод |
| долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених |
| устави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га |
| у више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" |
| арости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене сре |
| свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозво |
| могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из с |
| истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма |
| ше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људим |
| дичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и |
| ком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са с |
| ајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а |
| артијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без ика |
| {S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на |
| ну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p> |
| з женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку сам |
| х привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, с |
| онила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је с |
| стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом |
| гао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је |
| као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су при |
| о на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг |
| <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је д |
| Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да ж |
| пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Он |
| ена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре опш |
| Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мал |
| римили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчи |
| ом дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје о |
| породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSect |
| стук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одо |
| плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда заш |
| и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту ј |
| ше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово де |
| добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике пар |
| ћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим. |
| , Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи о |
| ста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које се |
| ак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певај |
| од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство. |
| >То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| а роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да |
| слушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и |
| срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се |
| Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву мо |
| дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, |
| ом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут п |
| је јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из з |
| аграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати |
| учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фото |
| ке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао |
| аљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---------------- |
| жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушн |
| — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне |
| ти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и раз |
| помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћерет |
| за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме |
| да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требал |
| у као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се м |
| им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу |
| о је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће посл |
| а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсве |
| Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење јед |
| приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да |
| Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије |
| тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко |
| одног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> б |
| А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се кан |
| му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није |
| зазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери |
| Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, |
| али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у |
| ку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вај |
| новак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим вол |
| черу, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с ка |
| а кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наст |
| {S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више осваја |
| јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како д |
| /p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не |
| би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, |
| раднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али нема |
| ати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега |
| оводило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— З |
| дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан |
| икоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је доба |
| донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо та |
| ажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или бл |
| е три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради |
| поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигд |
| поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћ |
| каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, |
| <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћ |
| или живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n |
| ода, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од не |
| бујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића. |
| о!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да |
| о сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То |
| домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога |
| о о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} |
| ш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А л |
| мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> |
| људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснив |
| ду:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, |
| мао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он ј |
| браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су би |
| им платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... |
| оражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} |
| Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— М |
| тали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и |
| даше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и распол |
| <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} |
| <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ј |
| задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, |
| гледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на |
| њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> |
| који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише |
| n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних |
| верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурн |
| а веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш там |
| гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе во |
| него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама |
| , кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Заш |
| га.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледну |
| великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, |
| и од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да |
| му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се п |
| — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, |
| ало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш в |
| дина пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео п |
| дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као |
| сно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и |
| Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све так |
| {S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта с |
| и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дош |
| исмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, с |
| вана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудн |
| уле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред пл |
| ањаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квоч |
| седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет |
| p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по нек |
| д могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одр |
| себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљ |
| Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може |
| услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека |
| ро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе |
| запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и са |
| их ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шо |
| ћи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет не |
| уљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p> |
| атера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и га |
| — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти о |
| али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и |
| бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога |
| буњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку свој |
| адича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, т |
| ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац |
| авља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе мож |
| {S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни |
| а наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кук |
| , на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, |
| надове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету |
| ови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом |
| нађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова |
| цу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су д |
| да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову п |
| уди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из меха |
| отрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па бог |
| Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и осве |
| а да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека в |
| засланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са своји |
| птембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и н |
| боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више расти |
| Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У м |
| им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Мл |
| душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а о |
| евојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у нај |
| данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, п |
| потакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>. |
| ло у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> < |
| љем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом |
| >Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом све |
| кивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се |
| отрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>П |
| а кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило |
| ког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да р |
| сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом. |
| Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа |
| ат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још ос |
| , гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичко |
| ме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> |
| е, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ пре |
| S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне прод |
| обана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли н |
| апона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех |
| са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком |
| л ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути |
| ак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су п |
| за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другог |
| дна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Ка |
| ти кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapt |
| не и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{ |
| ебијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда |
| јемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још |
| у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак виш |
| шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се с |
| с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако не |
| авично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, д |
| осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обрат |
| ваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb |
| љ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народ |
| Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насм |
| ији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо |
| дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дођ |
| па, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету |
| мро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се |
| /p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу |
| утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једн |
| а да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни |
| , онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звал |
| за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну год |
| о није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задру |
| ушу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич м |
| бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разгов |
| сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Жив |
| еднога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и о |
| а нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да |
| се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звал |
| еривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјав |
| Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p |
| Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само за |
| е ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехо |
| остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су |
| војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{ |
| /p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ј |
| да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа |
| <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар |
| нству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша пр |
| и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте |
| укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка. |
| њена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици |
| су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде |
| јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</ |
| ицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнади |
| " /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље б |
| и су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залу |
| нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бр |
| ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, к |
| мо политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, п |
| а и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та |
| сељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани |
| .{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у |
| Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик |
| млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости |
| у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мис |
| S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, р |
| је било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то |
| о добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је |
| > <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колик |
| дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, ка |
| , а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире |
| Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше по |
| ставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тр |
| убав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све |
| ваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред ста |
| дан сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, |
| — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочи |
| е наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Ради |
| свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А |
| {S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су |
| изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика |
| а је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n=" |
| а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледал |
| ио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли |
| и, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешним |
| праве и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан |
| обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Ст |
| е, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени |
| ешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издават |
| провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у би |
| им почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> < |
| ви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица. |
| {S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу |
| уковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају |
| ора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба са |
| и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p |
| , где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу д |
| тво, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу у |
| ом то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са |
| , не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p |
| ш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме |
| други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место |
| еш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта |
| према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлог |
| толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које |
| аци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и нај |
| е отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — |
| ђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и ра |
| дби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива |
| је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим |
| о леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први п |
| е уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напомену |
| , спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долаз |
| чену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред |
| “.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према |
| мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном |
| ман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а |
| кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја |
| игне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито д |
| видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини |
| ама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као |
| енули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су л |
| Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су |
| аље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије. |
| волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— |
| јености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који |
| цима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог |
| у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту |
| ако брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле |
| аћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>П |
| орчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — на |
| е ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, пре |
| квог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак |
| <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, д |
| {S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче д |
| } Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт |
| за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо о |
| ичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочеки |
| е сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак о |
| евићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим ре |
| а један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега |
| за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаш |
| ло је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазва |
| е нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко п |
| ше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немог |
| Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се |
| ној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима на |
| отив наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтеват |
| о неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера зап |
| ју писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе |
| се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном |
| у је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и наро |
| Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који |
| твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде |
| p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови па |
| онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Нев |
| ду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви |
| их дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим |
| н глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, ка |
| у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пођ |
| је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог |
| <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, |
| ослали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито уч |
| а смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану |
| танова, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садаш |
| руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела к |
| овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава |
| користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавањ |
| ве је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, |
| се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све |
| се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситниц |
| ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Жи |
| а се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле пантал |
| ога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше |
| еда сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, |
| ан намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају |
| , из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом госпо |
| ела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остад |
| злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој |
| да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кис |
| његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум |
| лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше |
| <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја |
| Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направ |
| е за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да г |
| е задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може ра |
| ешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се наје |
| p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и н |
| волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и о |
| поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукам |
| <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати |
| чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> < |
| пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— |
| авању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и дај |
| аправио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјем |
| кшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> < |
| орица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> |
| ује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, |
| ду да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они н |
| ош две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне |
| клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.< |
| >Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Ми |
| адоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о своји |
| чани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све |
| пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, ал |
| поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде. |
| вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стева |
| е и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за |
| S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно про |
| е поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да прот |
| дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам об |
| змерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која н |
| од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задру |
| огледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и се |
| у годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљ |
| ваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо има |
| аглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— До |
| а камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} |
| <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type |
| доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се с |
| уге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" |
| мовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи по |
| народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да |
| уша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и |
| у доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и п |
| ледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу |
| проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице |
| ркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спро |
| од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, мо |
| ешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служи |
| руз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди дец |
| да.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све |
| м с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад љу |
| и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом |
| е свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је |
| ијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав у |
| ан дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је о |
| они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију |
| оразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински п |
| замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог еко |
| ветитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда с |
| тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им |
| дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно |
| зманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које с |
| једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од |
| ријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одме |
| говоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на |
| {S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једин |
| ца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло |
| тан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задру |
| А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих |
| еци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху. |
| авале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих |
| е целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је о |
| шмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и |
| ини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четвр |
| >— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цар |
| онал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им с |
| дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за п |
| а!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Стано |
| ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садрж |
| вао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу од |
| такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то |
| и.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> |
| ивана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Р |
| ао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта |
| >— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по чет |
| ем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, |
| па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепу |
| у заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Ја |
| редседник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се |
| н.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми см |
| теван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разго |
| створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, з |
| се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда про |
| ра.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам ј |
| измеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки |
| А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожње |
| ваницама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше |
| ок су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанск |
| ца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну ка |
| ћа Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај |
| дости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одон |
| ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, мо |
| велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да састављ |
| ма у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у њег |
| вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капел |
| енад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже |
| разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио бола |
| ије и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо ка |
| хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде м |
| “.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле п |
| еке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране некол |
| о сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад уп |
| та, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у |
| оље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич |
| ра, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, |
| ава и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, од |
| ећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу ма |
| дслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„ |
| привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кр |
| м је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, б |
| н певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљ |
| ародом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ |
| прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише пр |
| већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покуш |
| читељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, |
| њу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи |
| шао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задру |
| учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пош |
| {S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад |
| а, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе. |
| метовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу |
| дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да ок |
| трине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је |
| се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од под |
| ја спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остан |
| адич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и |
| али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио |
| с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одра |
| ије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
| и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су с |
| Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уве |
| интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако |
| ам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</ |
| ис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај |
| управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит |
| лиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакој |
| вртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где изл |
| вако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чарш |
| о, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али а |
| ле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, |
| етрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре ку |
| ан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам не |
| задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја п |
| у семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој р |
| за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина к |
| смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је г |
| ијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје |
| трошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски про |
| е Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио |
| и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да б |
| са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} |
| </p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичеви |
| оста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву свој |
| алудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А с |
| па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви о |
| .{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стог |
| а за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи ј |
| селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може |
| ао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је пес |
| задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и |
| ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кљ |
| ите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се пови |
| то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у |
| у дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „р |
| то га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућ |
| ахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеј |
| раовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао пор |
| шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се |
| поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да |
| јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова св |
| ј циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село за |
| домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </d |
| “ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit=" |
| једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле |
| сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Нен |
| но да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па и |
| од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна |
| се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и уж |
| дбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину. |
| ишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљ |
| вати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и С |
| па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и неш |
| да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу |
| а понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих |
| огај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, а |
| <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> |
| p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог |
| рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби б |
| за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање |
| е зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дош |
| , који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена и |
| ујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— И |
| док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, |
| друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога не |
| е да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог |
| љимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо |
| то Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубил |
| и колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми и |
| емо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити |
| . „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више з |
| па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учи |
| ви Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов ам |
| а „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! |
| апатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу |
| у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерно |
| се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми с |
| у тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рач |
| ка ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка |
| 19091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у |
| е из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="c |
| човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на |
| ина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога ст |
| узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али ну |
| о рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена |
| } И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а с |
| о један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слу |
| и жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут |
| њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, ве |
| да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим |
| знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не |
| они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних |
| >Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необичн |
| ашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и |
| ореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене до |
| <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје |
| ђе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више |
| су људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S |
| а.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p |
| {S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, ка |
| к на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним |
| вару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дуг |
| ра и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позва |
| ужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, |
| ован, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се |
| ну двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p> |
| челама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво спор |
| г, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дук |
| ече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас м |
| звикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћ |
| пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и ик |
| им рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој виш |
| ру, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, |
| ље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога пр |
| ити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ |
| ла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је о |
| говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањ |
| рдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу |
| ране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас |
| рске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало |
| а дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина! |
| ен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто< |
| <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба |
| наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли |
| из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти сам |
| ечега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате н |
| редседник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, ал |
| неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није п |
| си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе |
| /p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p |
| а, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да л |
| е се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, |
| за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе |
| е.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не от |
| м“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} |
| цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше |
| а и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује њег |
| итеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви |
| посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, ком |
| утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и |
| и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> < |
| све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич миш |
| уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окр |
| од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити с |
| препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо з |
| каже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из ко |
| p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас за |
| скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо |
| ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Ал |
| љи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху те |
| овину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> |
| ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стева |
| и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намер |
| уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и |
| епуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са |
| анов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољ |
| е и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу |
| од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево п |
| теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</ |
| го да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, |
| у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p |
| и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пре |
| кој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам |
| за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацива |
| а се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" |
| дну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да н |
| згледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника |
| честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим дру |
| и чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло |
| могуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Ј |
| мовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за |
| понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно свој |
| ити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликам |
| ите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> |
| од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауст |
| алази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је оста |
| тио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше |
| о млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани |
| узман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — |
| га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div ty |
| ква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској |
| ене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било ј |
| еван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, |
| д мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није д |
| учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде |
| зи Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полег |
| но коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стева |
| ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S |
| ако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је |
| } Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћур |
| у, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замис |
| а. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више на |
| Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега м |
| почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш |
| же да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих |
| те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, а |
| очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} |
| пустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, |
| Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, по |
| ра уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио. |
| грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окуп |
| и му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— |
| та у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „з |
| баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са овак |
| вом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или о |
| сећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив |
| слови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </di |
| ди где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете |
| ванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим га |
| ојури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да |
| кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на т |
| а.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека |
| даће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се |
| оритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати |
| о, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љ |
| е истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се |
| уркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има |
| дну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за л |
| учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добр |
| улим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да прои |
| , 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смисл |
| ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, |
| <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? |
| х опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде ви |
| и где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{ |
| паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује т |
| радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.< |
| , који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још |
| <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао |
| о јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</ |
| се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица остави |
| у је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити |
| како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху паж |
| и људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио д |
| <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало н |
| чињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распр |
| е возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј д |
| н ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за ч |
| тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, |
| озвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта |
| рти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} |
| ишом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ст |
| навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источ |
| ао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између |
| штину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, |
| {S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Как |
| шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.< |
| зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих она |
| једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
| нети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без |
| не разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили! |
| и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда |
| адничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљор |
| одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа |
| ивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће |
| зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш з |
| зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком |
| ћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— С |
| да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успе |
| ете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет ду |
| ано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше |
| .</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта ра |
| писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Орао |
| /p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постара |
| да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, в |
| се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може да |
| то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена п |
| аде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи гало |
| го ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше |
| причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на |
| расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам |
| већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту не |
| у да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њи |
| IV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да ј |
| ти?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против са |
| ишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном |
| окрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јов |
| S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се ова |
| е поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада |
| дом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склон |
| ри врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеш |
| заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} А |
| Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради |
| де од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Са |
| који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за |
| , домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху |
| на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, |
| ибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико |
| јим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопљ |
| 4" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говор |
| </p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поде |
| одаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>По |
| Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} |
| а прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове реч |
| >— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> |
| најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а |
| <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мић |
| и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.< |
| што!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није |
| еде под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се вр |
| {S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, н |
| е доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није за |
| } Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може припис |
| {S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зно |
| лушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова с |
| укама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! |
| тру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о њег |
| ма, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним р |
| ијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни |
| удве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи пос |
| на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допирах |
| ек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— |
| аоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож |
| и!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} |
| ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете нап |
| ич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и |
| љак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху |
| аметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим |
| жи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где ј |
| ад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти |
| Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невен |
| еза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успе |
| овање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина |
| ми освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главоб |
| инара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи. |
| мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну праз |
| ише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> |
| те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заве |
| аш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо |
| предно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено по |
| анџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и прис |
| ојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим |
| е канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па са |
| стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну |
| у сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек |
| редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође |
| а члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на триј |
| вима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p |
| изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела не |
| први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницим |
| ожанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да |
| зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против |
| ..{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад |
| p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не |
| о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна ж |
| ац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испре |
| не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш |
| Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе н |
| то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: |
| хотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад |
| ртија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и к |
| даљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајк |
| <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оста |
| d="SRP19091_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се на |
| > <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше |
| одице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом пошт |
| овром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој |
| — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, т |
| у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше |
| е у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом |
| да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да пр |
| евени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, |
| левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та несло |
| е, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на јед |
| е на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничк |
| пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода о |
| , свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припр |
| Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се |
| та!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на и |
| и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, н |
| насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — |
| Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Уг |
| те! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па |
| а њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше |
| енином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од |
| ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикн |
| вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> |
| ом на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је |
| да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{ |
| м, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — ре |
| свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-кој |
| шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да |
| е о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе |
| руги своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сач |
| им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се |
| нашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута |
| > <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p |
| p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</ |
| ема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га т |
| пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капи |
| било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на |
| отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући |
| азимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше |
| ила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ј |
| т.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се |
| решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничар |
| нога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад д |
| .{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који ј |
| се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван уста |
| сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остал |
| {S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује |
| е један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у О |
| о, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напр |
| акле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{ |
| даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да |
| руге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{ |
| ствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузм |
| је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Се |
| е! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p> |
| то ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћинск |
| ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? |
| у да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скоч |
| алеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народ |
| тање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па го |
| а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни |
| е можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! |
| слова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах ви |
| амо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истин |
| н, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери т |
| око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних. |
| да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега |
| га села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш. |
| двући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу |
| у могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. |
| ану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађа |
| /p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близ |
| вина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам |
| бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па упра |
| на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, |
| мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он |
| и му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрд |
| кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за по |
| ече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</ |
| се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жали |
| па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти ка |
| у попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, м |
| н, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три годин |
| и укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата |
| то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближ |
| си ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога д |
| ато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они подел |
| нда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да з |
| о.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, |
| е зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада п |
| Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло в |
| тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазв |
| кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога |
| ше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapte |
| еђу задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многи |
| ћи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зар |
| на врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да о |
| <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи |
| потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућани |
| испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку |
| Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас |
| нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као зем |
| тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чеках |
| куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми |
| Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега |
| ем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! |
| утира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи п |
| иплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од прода |
| огод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај ти |
| ба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после |
| лу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{ |
| хани.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не зна |
| рдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају по |
| и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само ку |
| о залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један |
| ао сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало бе |
| ин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта тр |
| радао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, |
| о његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће |
| > <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде са |
| али.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задруж |
| зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан |
| његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} О |
| од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа |
| од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина! |
| , па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку |
| један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто |
| ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене жив |
| ње: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише |
| дно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога два |
| да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, |
| радница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој |
| лску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалеми |
| бирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ при |
| рићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi> |
| ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца |
| попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше о |
| лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режа |
| у руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред |
| овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! |
| еп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- |
| остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су |
| плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких. |
| ла до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живо |
| <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од остал |
| олико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман |
| оворише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по дв |
| а интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на ст |
| у прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све |
| /p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један дру |
| ко урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као п |
| прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу бли |
| — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</ |
| озив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљо |
| воздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакш |
| еш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — реч |
| познамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, |
| ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми |
| ишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. |
| hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја зна |
| p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— |
| не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети |
| е лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некак |
| есече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, так |
| ке паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p |
| д би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берић |
| и хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека гос |
| /p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојко |
| е су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш |
| можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, бо |
| </p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМП |
| е чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више в |
| је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре гр |
| егове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси на |
| /p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу. |
| зрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, |
| Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, |
| к из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера |
| ма живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на вр |
| вињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја н |
| сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, |
| неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се |
| <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој |
| p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разгов |
| зјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S |
| ављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко |
| кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Зане |
| ази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} |
| p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним |
| окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмуре |
| дио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ |
| потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} |
| /hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа инте |
| а дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да б |
| оучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар. |
| не несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети п |
| тац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Стан |
| гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" |
| ди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзир |
| о својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запиј |
| е ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, |
| арио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме |
| а и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погле |
| оље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.< |
| си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим на |
| рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> |
| ок их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши поса |
| он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То ј |
| служио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његов |
| а сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — |
| опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи ра |
| е може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзир |
| е се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рад |
| ој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с бр |
| у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, п |
| одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ о |
| очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељ |
| о и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, |
| еби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости |
| агрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и |
| p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из обли |
| гара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружн |
| окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху н |
| од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљ |
| ајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се прис |
| за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— |
| еле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, труто |
| мо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо гд |
| ао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у |
| диш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{ |
| го важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто |
| } Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац |
| било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то бу |
| к?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p> |
| RP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вар |
| што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречис |
| е гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо с |
| .</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али |
| ш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одгово |
| ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> < |
| <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Ј |
| брише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> |
| лиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља |
| е.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он сп |
| ко си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</ |
| ?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдогла |
| ад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случај |
| е нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јаглик |
| тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће п |
| потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш |
| ебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чоба |
| <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо |
| то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе |
| а другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осуш |
| са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам а |
| ничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дан |
| и морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} |
| за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигура |
| председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи |
| е ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онак |
| <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Ве |
| ле службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга |
| i> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад ј |
| ружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док м |
| разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у |
| и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А |
| — Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има |
| задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинит |
| ца која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, |
| од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више ни |
| ати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — |
| већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} |
| еку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле н |
| оше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} |
| и могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људим |
| S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, д |
| му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, |
| не и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, |
| и, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радич |
| ођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код |
| орици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање |
| рали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без ут |
| се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи |
| p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе пр |
| те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи |
| ошћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и |
| издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p |
| другина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад сек |
| ем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари |
| је.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан |
| о поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, |
| поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и инт |
| сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам по |
| ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се м |
| у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезну |
| ла са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се |
| ту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам |
| Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окр |
| пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чу |
| ин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те мо |
| спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже |
| м разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, |
| легао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештав |
| ћ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерп |
| зама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општинс |
| , а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани |
| је дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с |
| мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја д |
| кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter |
| н се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{ |
| 1_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још |
| што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} М |
| раћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао |
| осподство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година |
| у нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не р |
| аћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему |
| да је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио |
| на побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије гре |
| !... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури н |
| го своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци |
| p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су |
| ете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само мој |
| је сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш |
| , одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, р |
| болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p> |
| члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријер |
| } У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, |
| /p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испреби |
| арате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ј |
| док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи д |
| н - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу |
| и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</ |
| — Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истег |
| како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати |
| спео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од |
| ицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео |
| ода.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити |
| трошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Ку |
| правио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам |
| це!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи |
| p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не п |
| тву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне т |
| "SRP19091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плач |
| могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само з |
| ојас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по |
| ји човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена мори |
| о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану |
| воје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна к |
| лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклон |
| нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо |
| витак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући свој |
| пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очовадн |
| S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу в |
| ас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, ч |
| p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и а |
| не живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толик |
| га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 |
| Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо |
| гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја по |
| , неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи л |
| ури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да чо |
| оја се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, кој |
| ана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на |
| а и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесто |
| ка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најгла |
| они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили |
| укњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце |
| угарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругари |
| руга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p |
| раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше |
| Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега рад |
| пис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој |
| } Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако да |
| {S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и |
| човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, к |
| о читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам |
| <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича |
| у се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са иза |
| итичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и ра |
| њака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се |
| <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове д |
| S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина |
| муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у |
| дишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би |
| > <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> < |
| ротив постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стањ |
| које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, д |
| оке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и бли |
| ане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изн |
| ајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога |
| и цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, к |
| > судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — |
| дам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да уч |
| ијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, |
| >Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегун |
| су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да пр |
| азуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи т |
| да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увер |
| он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је |
| јпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како с |
| нице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пер |
| после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи |
| ка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрам |
| грђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја ј |
| очито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што |
| ница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> |
| > с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раск |
| , ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад |
| ћу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и |
| ругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како |
| виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти ни |
| нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за с |
| у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешањ |
| е године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали |
| бољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, а |
| емерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побо |
| е под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врат |
| и требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шт |
| прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети |
| } А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрин |
| годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак |
| Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећ |
| бити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и сн |
| вним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као |
| рве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар |
| овац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине |
| идим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p |
| ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си вид |
| већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редо |
| ти.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим |
| уруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали так |
| Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — п |
| аде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док |
| старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сва |
| тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно |
| сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> |
| давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати ка |
| p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да подели |
| у прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о |
| , јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време д |
| ван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да и |
| отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на |
| исто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Рад |
| гове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њег |
| како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо п |
| <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То |
| е седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво ме |
| жњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} |
| у висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени к |
| За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису |
| о решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и у |
| гу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом. |
| мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" |
| намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, |
| ћ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Же |
| ма начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требал |
| ашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не |
| ење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађењ |
| нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’р |
| реба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Јед |
| за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и об |
| а сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по с |
| и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задру |
| поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> |
| а смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће |
| <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, |
| од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то ј |
| оју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вод |
| а ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвено |
| ич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече |
| пшту одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то ј |
| } Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за друго |
| маћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најп |
| ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз |
| ад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решав |
| да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, |
| мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а д |
| некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило изме |
| обра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не при |
| утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини |
| како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да с |
| Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не јед |
| служи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, шт |
| често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{ |
| м нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и р |
| устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак |
| ти и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринч |
| чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — |
| ће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, пос |
| за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Н |
| , и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који |
| , а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у заче |
| а раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они д |
| но своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их |
| ебу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> |
| е да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп |
| , пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, |
| сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале |
| тро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и о |
| ораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да |
| е!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, ј |
| и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што т |
| коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била о |
| /p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће. |
| а, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе там |
| о у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се по |
| або женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и ж |
| примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала н |
| задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално креп |
| и би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити до |
| о! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да вид |
| има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедиониц |
| лити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у |
| томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надз |
| истове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држ |
| адоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задруг |
| е, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема п |
| свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} |
| гућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше |
| ене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стањ |
| сти осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, |
| “</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и |
| х задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес. |
| Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше за |
| ош једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа ру |
| кве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешн |
| и новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било |
| а их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стева |
| га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да |
| шити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе |
| ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p |
| аједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ет |
| ићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузма |
| а џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви |
| овни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није |
| љаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како |
| дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коњ |
| дили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта |
| други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови |
| пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоно |
| другу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушат |
| овољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време свој |
| ица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали |
| азиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племе |
| аде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, |
| а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми |
| што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле |
| оред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало |
| од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— |
| ечима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразб |
| школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разб |
| е из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога |
| клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Ниј |
| е да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се |
| упове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S |
| нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S |
| Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад |
| како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из |
| еш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили |
| вао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се изб |
| адити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одв |
| е детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух |
| куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме |
| е земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, с |
| .8"> <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински п |
| , а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бог |
| ренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>2 |
| ви ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и |
| узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па |
| у.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, кол |
| ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се пр |
| итељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад има |
| је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> к |
| Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до |
| .</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе |
| ени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то |
| то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни |
| нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помога |
| капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијс |
| ...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем н |
| шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад лег |
| н сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мен |
| ти једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед |
| емаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се у |
| уде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вара |
| - Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене |
| кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је |
| леда земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и т |
| крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили го |
| ко и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбин |
| весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже ду |
| земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у |
| нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш |
| p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> |
| ману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има о |
| даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати јед |
| и општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више |
| И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, ка |
| и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце о |
| онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву |
| и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредит |
| не и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део та |
| C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који с |
| , пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета |
| лушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Так |
| распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потреб |
| ицом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (труто |
| своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега |
| браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу |
| </p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb |
| тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове госпо |
| е.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? п |
| рашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко |
| — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим с |
| бице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{ |
| толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли н |
| ери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по дв |
| снивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја ни |
| ар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да зак |
| дној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво |
| ги састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд и |
| га у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те о |
| d="SRP19091_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преп |
| — Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! де |
| амо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита |
| не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се ви |
| омаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви |
| јбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти не |
| неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— |
| узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од с |
| варима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматр |
| - Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем |
| ај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће т |
| а после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе |
| <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „ |
| идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</ |
| јете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се |
| обујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарад |
| p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да |
| ју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.< |
| оја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја сн |
| ица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="2 |
| p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес |
| они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да збор |
| гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и др |
| асход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p |
| њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</ |
| немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је |
| ада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ни |
| т.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чи |
| та, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те |
| Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би |
| о јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — |
| з зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршен |
| а вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу |
| е Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба п |
| а му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака |
| те да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави.. |
| човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лаж |
| превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, |
| — Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> |
| вестимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли в |
| немоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у зак |
| кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту |
| ма имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да |
| порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</ |
| — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, |
| те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки |
| у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Сте |
| чи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су м |
| имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те слу |
| трола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, о |
| ћу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће |
| треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мања |
| ао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да неће |
| >— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S |
| м имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну К |
| најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то д |
| и, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, т |
| одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше |
| и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Стано |
| {S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате ви |
| ине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувш |
| p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, |
| је место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде |
| Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успр |
| одухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају |
| гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире б |
| обио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио он |
| и разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зел |
| ослужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— |
| о сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као |
| ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време до |
| ишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио |
| та у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ак |
| ршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</ |
| Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</ |
| p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је ради |
| и нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овак |
| да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њив |
| d>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се д |
| лико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> < |
| ка у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задата |
| наке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбран |
| де све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се з |
| олове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да |
| о да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим |
| Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него |
| због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, подели |
| треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме |
| на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар а |
| селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да п |
| ман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p |
| е, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па д |
| Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш |
| ан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је д |
| м, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>С |
| од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па |
| олу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— |
| ни.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш к |
| мо кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од |
| ко ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљ |
| уплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А |
| е учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p |
| с руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања |
| куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робо |
| то више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, с |
| n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђ |
| задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може расп |
| тни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви по |
| аре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично |
| е свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и раз |
| ело.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одгово |
| зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивос |
| па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да ил |
| м они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступам |
| оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.< |
| би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тр |
| поразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, |
| руги.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад с |
| м данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али |
| и од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — д |
| живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се |
| бог онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} |
| ш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав |
| > <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од |
| , дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак |
| — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пит |
| ан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> |
| Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то! |
| ти штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао |
| закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шт |
| је ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код |
| Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то |
| Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} |
| дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— О |
| а они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Ради |
| .</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али к |
| вих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они |
| највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, з |
| пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођо |
| ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали има |
| текао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржава |
| озденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим коли |
| бе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Р |
| } Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</ |
| А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко вр |
| га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то п |
| изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p> |
| а поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више лича |
| нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па и |
| ми за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се не |
| ј љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> < |
| {S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не може |
| астало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је з |
| а је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у з |
| го задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по то |
| е оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу |
| свим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али т |
| морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и ус |
| ађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има |
| едио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као |
| ао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу не |
| Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво |
| ead> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само |
| навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, шт |
| зазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт |
| ма, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb |
| је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахран |
| квих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео пр |
| не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која ј |
| време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са насло |
| е и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста |
| а овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос |
| ут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели с |
| људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је мог |
| p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један |
| адруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p |
| учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо |
| — Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам |
| ете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{ |
| и опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на |
| ш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те |
| о да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица д |
| јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л |
| >— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} П |
| и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> |
| ицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са о |
| р!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову по |
| то је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> |
| е од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а з |
| заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живан |
| ичама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на ње |
| >— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад ч |
| Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p |
| орао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда ј |
| ва исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.< |
| клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од поч |
| исја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидб |
| аквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послуша |
| и — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: |
| ва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја |
| нам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти тр |
| } Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресе |
| ен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он |
| на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} |
| зва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да п |
| p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него каз |
| адне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} А |
| што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало д |
| бе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу мо |
| разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>До |
| собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одоб |
| у све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао |
| женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред љ |
| месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном |
| и од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један |
| па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" |
| ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи р |
| ћи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће стран |
| уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зу |
| ку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| че сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе јед |
| дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а |
| идаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у све |
| испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем |
| ан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу њего |
| и дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су |
| ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се н |
| није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много в |
| споведи се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њихо |
| је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе |
| име се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb |
| женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за |
| део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у св |
| ањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доноси |
| ила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан п |
| р се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије би |
| олитици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задр |
| е би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке |
| апетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капе |
| стру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их ко |
| адич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и ша |
| је госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није т |
| , гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p> |
| врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији |
| замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузман |
| ешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више |
| е распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек до |
| p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотм |
| заху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико год |
| о чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— |
| .{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди |
| несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело се |
| е верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је |
| мо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, как |
| им, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онд |
| о да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест годи |
| нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве |
| право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само т |
| мо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле |
| “, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{ |
| ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и |
| ? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је |
| стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искљ |
| о. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а |
| емамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно |
| каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на коли |
| се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило н |
| ете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није ис |
| оћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има |
| } Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати |
| несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у |
| ик и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapt |
| једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши |
| ар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа ср |
| ке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржи |
| <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} За |
| могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајт |
| ико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњ |
| црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна и |
| поденуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их |
| е људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ |
| i>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина мог |
| ља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађо |
| еље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној ру |
| твар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедил |
| и на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени ок |
| реву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи |
| е да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкар |
| колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосе |
| аше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кућ |
| г беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не позна |
| - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију |
| вапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седел |
| ство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмам |
| чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто такво |
| прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се |
| ест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</ |
| а неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{ |
| им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бит |
| ам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> |
| пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би |
| трчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукн |
| p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама |
| ком сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се |
| ји били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која |
| , кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> |
| ј ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад |
| а је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S |
| па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и |
| је овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко д |
| трве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су мо |
| пут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{ |
| и пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвр |
| цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим |
| ла им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на |
| е Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред зам |
| беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља |
| јаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошл |
| која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Оту |
| трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми |
| они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, п |
| аки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свог |
| ат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То |
| ика, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> |
| ле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> |
| хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пил |
| знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узал |
| на не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зара |
| >Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у |
| еван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обес |
| аху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} |
| друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а б |
| м се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога |
| повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</ |
| послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скре |
| агор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га |
| <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадо |
| узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не мол |
| ше Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за н |
| да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p |
| ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити |
| запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири |
| а, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на з |
| </p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко |
| </p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, |
| наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваш |
| по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свак |
| о решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће иск |
| сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледају |
| >- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, |
| ио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би |
| ам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш |
| и преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, |
| не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мисл |
| изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свак |
| о њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми и |
| дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом з |
| редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> |
| вети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи |
| неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад г |
| уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из м |
| — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуш |
| нам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор. |
| ну, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћин |
| иришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише |
| да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није ов |
| е, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим мла |
| уди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точ |
| а то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја по |
| о их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испус |
| ко се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике |
| много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мил |
| с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, |
| х је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је ш |
| крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битан |
| ао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао |
| е идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не б |
| о не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По |
| ом устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а |
| у Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно |
| рес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Ал |
| на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су |
| а су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из св |
| е још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило с |
| кав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше |
| и од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један |
| копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ |
| „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тес |
| ад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјек |
| о све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест |
| тавила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи труди |
| една жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погле |
| далу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си м |
| најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти |
| после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти маниса |
| ценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш |
| <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад г |
| уги пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p |
| > <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчел |
| њан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не см |
| о што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> < |
| тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Та |
| окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду пре |
| и људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не поп |
| мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антр |
| примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p |
| е орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, |
| p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, с |
| <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке. |
| ез волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман |
| <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не може |
| и, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и |
| ш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем на |
| брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плу |
| и кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="3 |
| п-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, ова |
| зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо б |
| о ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник опш |
| ва, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турц |
| ђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Жив |
| еља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- |
| имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти |
| мену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше ка |
| о амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе |
| акне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам поч |
| ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За ју |
| ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!< |
| три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва о |
| осланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припи |
| ати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не |
| е да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, бла |
| ју ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, и |
| <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе |
| си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни |
| по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> < |
| аже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад тво |
| ..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може |
| вариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.< |
| .</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилић |
| мо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с |
| поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отим |
| не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао д |
| е толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да |
| нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p |
| на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем цар |
| да због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си зб |
| !{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти и |
| ам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу |
| . пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, |
| {S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне |
| добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb |
| деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе |
| ећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нис |
| има, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурде |
| би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још не |
| д уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни |
| лужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, |
| а и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, нез |
| Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за |
| е људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} |
| суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — је |
| само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — п |
| ише дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике па |
| Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Жива |
| Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се с |
| шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови глав |
| вац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу |
| шти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— П |
| , попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Т |
| и за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље |
| ом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! т |
| уги да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произве |
| пе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога |
| ок направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која т |
| о ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па |
| , па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, м |
| лу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде б |
| е мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мо |
| >— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не |
| си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али |
| /p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина |
| офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба |
| ва.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама в |
| кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се |
| Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове |
| хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73 |
| гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — пр |
| >— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек д |
| ванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куп |
| но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Раз |
| ову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Жива |
| га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке о |
| еви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А |
| ише!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да |
| и опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем |
| на у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда |
| спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кме |
| Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам ч |
| радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу! |
| теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар |
| ти је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго. |
| овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити |
| да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема си |
| за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И |
| го за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да |
| стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не см |
| ат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Та |
| ша, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „на |
| ика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево как |
| астави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Д |
| вет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Уро |
| ма пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стиг |
| ашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу зе |
| саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да |
| уруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хај |
| е да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га |
| ном, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те по |
| м.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на бан |
| смејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не сам |
| подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је п |
| — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној |
| авиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи см |
| , него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће пл |
| а ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога ни |
| Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" / |
| а, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима |
| нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искорен |
| > <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и од |
| од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад |
| о прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако |
| мо чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p |
| у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучи |
| и?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ј |
| авио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се |
| мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће |
| ле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам за |
| p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на по |
| ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве |
| ујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштв |
| ћу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, к |
| <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у каф |
| ј ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још |
| слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба |
| еч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад з |
| и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћур |
| били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи |
| ич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и с |
| емо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје д |
| да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог н |
| е беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо |
| дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S |
| p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба б |
| о!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није с |
| адрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни |
| мање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним |
| Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво жи |
| <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узм |
| > <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — С |
| аје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.< |
| ти тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније |
| едседник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери |
| м!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли |
| b n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме б |
| пи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — |
| е изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — |
| у с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за тво |
| о га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— |
| . — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили. |
| а купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што |
| леда.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш зн |
| идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да ид |
| ве куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</ |
| Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете |
| е мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си |
| више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да ид |
| кајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пу |
| ка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не |
| ан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, такв |
| и набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама ку |
| ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га |
| тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што ј |
| ежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоћ |
| спокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов |
| А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, |
| н данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћ |
| један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да |
| ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели |
| телине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахн |
| н српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем |
| ти.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору |
| <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</ |
| > <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!< |
| у код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сироти |
| ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја |
| — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио |
| а твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му |
| равда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} |
| кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише |
| — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} |
| о што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта |
| и крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад не |
| тери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче пр |
| ева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — бра |
| талима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p> |
| ушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их нис |
| куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим |
| во с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удруж |
| , — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у пор |
| >— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући |
| аде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Нев |
| своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у ј |
| ло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Куз |
| ћа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кућ |
| штењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да |
| ш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори |
| е ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, он |
| га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким јези |
| p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— |
| стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све н |
| једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенише |
| а тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ћ |
| вности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити прист |
| И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око |
| уг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем |
| изати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— |
| ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..< |
| есет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - т |
| плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше н |
| та! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p |
| сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Го |
| ругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахуд |
| а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гл |
| е можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А |
| гали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени |
| у ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да љ |
| атељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p |
| огами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и жив |
| мање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више |
| — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер |
| ицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад з |
| угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n |
| да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која |
| > <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — |
| >— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у |
| за са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву сит |
| ,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другог |
| а их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цр |
| сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпо |
| други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела |
| у недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> < |
| о неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура |
| ло да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом |
| /p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани љу |
| е дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја |
| </p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истин |
| трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешт |
| ице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног ж |
| родан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би |
| де има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под |
| од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога нећ |
| парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и д |
| мо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи |
| сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Нена |
| p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљораднич |
| нога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно |
| </p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p> <p>- „ ракију 30 |
| </p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p> |
| <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб и |
| нојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад до |
| ни.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени |
| овор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако |
| Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако ј |
| с: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза њ |
| јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом. |
| осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним о |
| head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори |
| , да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је |
| чу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и ура |
| а пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Ма |
| ма и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p |
| {S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те |
| а зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и посе |
| аћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Он |
| људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наст |
| d="SRP19091_C1.3"> <head>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, р |
| главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста ј |
| аклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па |
| та!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пче |
| ета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ |
| алемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S |
| с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа |
| иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас |
| ју, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да |
| се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше т |
| Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Неве |
| говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, |
| о ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Т |
| А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну д |
| Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, |
| ца има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни |
| поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, |
| види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађ |
| у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S |
| сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у це |
| асом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда зако |
| не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам |
| то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао дана |
| слио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Ал |
| е пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — реч |
| и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити о |
| твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и р |
| такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p |
| изну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до |
| овао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко |
| и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — |
| и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни |
| преже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мет |
| шем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљор |
| ати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су ост |
| p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — |
| вани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, кој |
| ом зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p> |
| гођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до но |
| легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ћ |
| војом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао некол |
| це; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на треће |
| , тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће гото |
| ш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „ |
| му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише |
| на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> |
| вићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена бил |
| ан убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— |
| растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— |
| а крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас пој |
| ене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!. |
| л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Ште |
| ти без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.< |
| речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обз |
| затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељан |
| а на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер ј |
| у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега ј |
| не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању бла |
| а и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан |
| будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не по |
| и народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле преду |
| и то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем |
| и и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да |
| било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громов |
| је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се |
| оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузман |
| ротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула то |
| одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није за |
| > изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није и |
| ра беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак њег |
| да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за |
| ош којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру де |
| S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његов |
| измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људ |
| адругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за наба |
| дишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад |
| из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да и |
| и жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</ |
| мислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</ |
| номад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, |
| head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, |
| рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо бил |
| а, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за соп |
| што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што и |
| е зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање измеђ |
| ним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају дел |
| уцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је |
| Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивос |
| вуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, леп |
| ко ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем |
| тељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка |
| — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали |
| равећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику поре |
| > <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немир |
| дели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође |
| отрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруш |
| ах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам дин |
| а ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући |
| це му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, њего |
| ва!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је об |
| уге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му |
| а и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти |
| е и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За стра |
| играо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидн |
| </p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете |
| радничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале |
| неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледа |
| уг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А |
| ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад |
| љевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, |
| ресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не |
| >Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се м |
| огу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти т |
| разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p |
| } И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњават |
| е паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се бац |
| ројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да |
| п-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је |
| S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту |
| се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако гр |
| е у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Ј |
| мршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање |
| ар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, |
| нога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме д |
| у једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, он |
| е: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо |
| и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар до |
| <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судби |
| огу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клел |
| </p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да б |
| ера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико |
| , — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, |
| ливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо |
| не на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен т |
| и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за |
| и напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јо |
| ући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи дл |
| >Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да |
| S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам се |
| p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да |
| а изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако ниј |
| мо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то н |
| и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусит |
| тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре |
| за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове |
| задини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одг |
| 1_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Љ |
| оспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стиг |
| ле ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робује |
| бом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити |
| “ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би бр |
| е: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај с |
| кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала: |
| S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на по |
| ио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али ж |
| е кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се ог |
| е дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечанош |
| ле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква потко |
| вољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су б |
| и Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити сто |
| и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређива |
| или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних ра |
| извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— |
| им и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! к |
| шка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, |
| 9091_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела ј |
| бродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој поса |
| Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у цел |
| а <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> |
| ром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем. |
| себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, |
| одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <mileston |
| ани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изора |
| је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умет |
| у на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, кру |
| ла је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па |
| цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође нов |
| овити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> |
| Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него |
| /head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич ве |
| ојединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n |
| а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су |
| цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — |
| оше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али |
| , није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад т |
| оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јов |
| <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, кој |
| еђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога |
| учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркв |
| свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и |
| неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под велики |
| ће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и и |
| ва узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава |
| срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене |
| вала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих |
| </p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, |
| и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из пор |
| о правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то |
| су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула |
| <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слу |
| , опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случај |
| „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар |
| них сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским реше |
| а, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад стра |
| амацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> < |
| а, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој при |
| неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а С |
| осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала има |
| ономског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није мо |
| и иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа д |
| у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосл |
| не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о сноп |
| е опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p> |
| а другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћи |
| е зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече |
| само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један |
| а!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Не |
| врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — рас |
| Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на прине |
| ви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. |
| Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата. |
| да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто би |
| ина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> |
| Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да |
| а гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици |
| и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би |
| нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој |
| ило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа усп |
| кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти сп |
| </p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчел |
| “, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу забора |
| смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се п |
| љили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли он |
| .{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испреза |
| свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{ |
| и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, |
| Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне |
| ито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње |
| е да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се пон |
| послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ п |
| Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сј |
| ју чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Са |
| вно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удруже |
| и да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде н |
| а Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи п |
| на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом је |
| b n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што и |
| а не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад |
| решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и нај |
| м пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана |
| ам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати |
| се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од оба |
| о, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном та |
| та! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече |
| ра ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си |
| </p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај |
| се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S |
| се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један погл |
| ва оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би п |
| пкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, к |
| оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа |
| лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа |
| е, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, |
| Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао ј |
| ка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист |
| p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хл |
| ном дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задруг |
| је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури п |
| били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>п |
| држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски ми |
| циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцела |
| , дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржа |
| е поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан |
| ош од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове |
| другиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задр |
| онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задо |
| Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те |
| не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима бех |
| .</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљ |
| а, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално |
| она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi |
| мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, ко |
| дили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зат |
| ео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са прија |
| ени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви в |
| својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се |
| емера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на |
| у! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди с |
| пекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих д |
| а, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов. |
| између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, |
| са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту |
| оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи тр |
| pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — по |
| ао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених р |
| приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу |
| га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— |
| Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо |
| ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгине |
| усти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али |
| , Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> |
| буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико веков |
| </p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба с |
| тављала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га |
| е привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили |
| показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p> |
| у оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p |
| , па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни |
| то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </d |
| у подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бир |
| да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, |
| о било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинс |
| ротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би зн |
| е боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} |
| , — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад |
| од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} |
| лагослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашег |
| реме.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки нар |
| тила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној вод |
| сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кав |
| ће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Ж |
| у постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, |
| ни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" |
| ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших |
| р зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи в |
| уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљ |
| јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не ли |
| ио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је т |
| је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми |
| дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од |
| мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне об |
| дала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ва |
| ејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, |
| о што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам |
| је гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измир |
| штати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој пра |
| ним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиш |
| е светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није м |
| у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} |
| у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар |
| тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако траја |
| говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а |
| његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматра |
| а ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Оста |
| мо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А ве |
| ане и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше |
| азити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, н |
| својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто з |
| а да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишм |
| уће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се н |
| живео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема |
| ија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него л |
| Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан |
| зели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то |
| ш Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову |
| је.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа |
| .{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одм |
| Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајућ |
| лога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије |
| <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочил |
| ућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи |
| није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у мех |
| и било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост би |
| зира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њено |
| ор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово ш |
| н обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио |
| ем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао |
| и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је |
| размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шт |
| докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај |
| </p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички |
| абандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га |
| ам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ет |
| ак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време |
| шта за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да т |
| p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда |
| азуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, кој |
| Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, |
| би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n |
| а да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана д |
| /p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Не |
| шна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори с |
| ић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има |
| шој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да и |
| их несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада |
| а оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак |
| шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} |
| е деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, |
| у трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ |
| стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленаше |
| , како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди |
| рење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, |
| л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да |
| права не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам |
| још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту |
| , јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а |
| реба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ |
| ошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износ |
| ш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да и |
| ашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису |
| прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} |
| додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, ка |
| ме навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већ |
| или да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</ |
| ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш |
| могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p |
| огледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л |
| па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{ |
| ај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, |
| ма зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега нау |
| рану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, |
| ва робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Р |
| и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћ |
| а, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркв |
| је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купил |
| а, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест |
| ! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p |
| е дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и гово |
| аса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је стран |
| ном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу с |
| Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну |
| а личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије пра |
| чак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке с |
| о тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само ч |
| > <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до |
| своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја м |
| па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше крот |
| а од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропада |
| њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, ш |
| кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо мо |
| меша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — |
| порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p |
| Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је |
| рош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у ку |
| у су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од н |
| имамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на д |
| гда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А |
| дно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, |
| тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана |
| и гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није пр |
| пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносно |
| .{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за |
| сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер |
| ују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти |
| , поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах |
| и необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео посл |
| шко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Ур |
| адити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није че |
| е за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда шт |
| тину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на виш |
| е пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за |
| и.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека |
| то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, х |
| ко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дери |
| , одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле |
| најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председ |
| ирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је |
| p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било |
| о је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, |
| ајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Ж |
| хане са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио гл |
| ете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао с |
| аже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} |
| орао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан |
| оодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где |
| земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога |
| нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фа |
| ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе ш |
| че поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука |
| е? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре |
| задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио |
| ич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега чо |
| гликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годи |
| у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да не |
| аовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немо |
| у безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му |
| он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те ид |
| ше да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па за |
| ли од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више |
| — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S |
| "45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узал |
| изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са с |
| е.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да |
| ичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају |
| ркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су |
| војих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Ши |
| полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легн |
| {S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет. |
| а.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, |
| Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше |
| главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и |
| оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се |
| >Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „ |
| нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и зад |
| {S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најбл |
| обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништ |
| ижио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ |
| њ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао |
| ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји |
| кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти на |
| } Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гост |
| бар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одгово |
| p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву. |
| ојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића |
| етири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — те |
| н од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ |
| мљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Ка |
| ше у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве не |
| ера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта |
| се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, н |
| н, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p |
| и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац. |
| о 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио |
| у и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој ку |
| — Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" |
| ше истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> |
| ије питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам |
| броја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А к |
| а заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— |
| шта!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут |
| ан од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанск |
| <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи ста |
| рцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оц |
| па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ор |
| кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао ж |
| овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су и |
| до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити н |
| ју тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Сте |
| ч је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да жи |
| , док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост за |
| а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p |
| сета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише |
| н за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да |
| бу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте пос |
| роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица |
| част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема |
| ман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p |
| оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи |
| је испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн |
| мен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро |
| к сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна пр |
| иш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пу |
| чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео н |
| и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај п |
| А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показа |
| ма тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и |
| .{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где |
| им, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном н |
| виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за вр |
| од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али |
| И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича |
| поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — ре |
| доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти |
| тановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити |
| .</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана |
| путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо |
| ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо |
| селије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док |
| p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Ва |
| и је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и п |
| жавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржава |
| еје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67 |
| даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не |
| којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као јед |
| се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би с |
| дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруг |
| ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не |
| о земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свак |
| авац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саон |
| и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, |
| , <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ |
| } Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задр |
| а се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ при |
| мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о |
| 9091_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликин |
| еизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало |
| овољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења.. |
| то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо |
| з икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге |
| на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да |
| о на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод њег |
| н збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „ |
| и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више н |
| ону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова |
| . — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и д |
| ност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она н |
| {S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то |
| за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитељ |
| одао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започел |
| узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради сед |
| ем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> |
| ва, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е он |
| се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!? |
| гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквог |
| м шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљам |
| ке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошт |
| враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркв |
| тим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, |
| ј дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезо |
| учили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважав |
| е порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтер |
| с за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својо |
| Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> |
| рачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се пока |
| ш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се тр |
| уде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехот |
| ле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није гре |
| икаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удес |
| p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и |
| су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се |
| кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте |
| да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да |
| оји стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу и |
| ву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мисл |
| сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а |
| ог, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слуша |
| н“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p |
| Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па на |
| њу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да н |
| д смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, |
| није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, по |
| рес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматра |
| тодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник |
| себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> |
| е изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их ла |
| луг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.< |
| или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi |
| о није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем |
| ва звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Кара |
| итељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп |
| аво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти |
| а за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по к |
| утралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може с |
| стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се ст |
| том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — |
| нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задру |
| д жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом |
| почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног осн |
| да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, |
| или да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Ст |
| , онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и |
| и нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганч |
| четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> |
| колини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> |
| видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш |
| али да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немо |
| у, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, |
| е, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло р |
| ге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство |
| ти од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пија |
| ао последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Је |
| молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми |
| је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Стано |
| и први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет |
| утљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дуж |
| ојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је т |
| нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео |
| ли сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун |
| м, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, |
| а човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев |
| еће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морат |
| над оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани |
| p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p> |
| да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом |
| ани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пре |
| ан из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу д |
| а изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље т |
| талим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од |
| изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председн |
| ди ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јо |
| а?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p |
| } Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан. |
| етку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала |
| раше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и |
| илеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругин |
| вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се б |
| Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитос |
| ш ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — |
| иле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове |
| је мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и |
| ије људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео |
| преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он |
| рата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред |
| > <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ бед |
| Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче |
| у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовим |
| је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одре |
| х човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Бољ |
| што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>И |
| рекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се п |
| да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} П |
| је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да за |
| ља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око се |
| е Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— |
| н другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треб |
| како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслог |
| на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије р |
| едње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми ни |
| се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабог |
| о овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, |
| не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као ра |
| етвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало ж |
| А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш |
| егне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</ |
| Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> < |
| он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреден |
| арима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p |
| или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком |
| ом, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било |
| танојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крен |
| ви од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељи |
| закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно |
| час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за н |
| ће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим |
| окаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у зама |
| четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, н |
| ик капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредно |
| S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Изме |
| о ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пу |
| , због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката. |
| рављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појед |
| ји хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отри |
| осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> |
| > <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе |
| али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле м |
| вао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио ка |
| ош налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се м |
| p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа |
| н је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то с |
| , јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му |
| ма свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још |
| Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и |
| је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити пр |
| о цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} |
| з друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} Д |
| урних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме |
| ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Стан |
| о не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главниц |
| рговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сеља |
| на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може см |
| ло оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли |
| ца са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су на |
| где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не |
| Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Сте |
| ви у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега |
| е што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Н |
| им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на жив |
| ја их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда |
| н и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити |
| није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога |
| се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити |
| о време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послу |
| х је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте |
| {S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда |
| у да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад |
| е разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но каж |
| е, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и прав |
| ге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце ле |
| га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p> |
| о време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинс |
| свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад о |
| личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разлико |
| се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S |
| ало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти ве |
| мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и |
| ај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p> |
| нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оп |
| олико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта ка |
| p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да |
| Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти |
| .{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења п |
| } И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављен |
| не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четв |
| б још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису |
| сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нем |
| не задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што |
| иља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи |
| тра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и |
| но на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. < |
| ам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— |
| .{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p> |
| лика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину да |
| бе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треб |
| овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да |
| аки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ |
| , општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића< |
| Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало то |
| десет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити ка |
| колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим вре |
| Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суд |
| они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као дец |
| неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p> |
| се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што ј |
| му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му с |
| д седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме |
| ају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто |
| лили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад са |
| о рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили |
| е имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а м |
| не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна но |
| .</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што |
| е учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Беогр |
| ревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега п |
| зива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гво |
| и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> < |
| еље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију и |
| та ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се сву |
| .. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли |
| /p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва |
| се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла |
| ораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попу |
| ицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дрек |
| родно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја дете |
| бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је |
| насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и от |
| </p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за чита |
| аже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта |
| елу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, он |
| ружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико годин |
| дајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га по |
| ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја |
| /p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. П |
| а и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div |
| е.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њив |
| рви мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управљ |
| о ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло до |
| Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, доса |
| Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не |
| а таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на |
| и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не п |
| коше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} |
| видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — |
| кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, |
| је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски |
| гој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97 |
| ли иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако |
| у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу |
| еба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да |
| на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задруг |
| нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну пис |
| {S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни |
| 91_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише ку |
| ужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју дру |
| девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— |
| а зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S |
| а, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па д |
| ажи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саон |
| Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумав |
| Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му по |
| на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Нена |
| е“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадн |
| сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван |
| тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но о |
| и.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у ва |
| у Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и с |
| ивана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— закл |
| ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија напра |
| неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петн |
| а.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се моли |
| на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, б |
| - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> < |
| калемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису руш |
| би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло |
| едседника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га об |
| на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом |
| е загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему |
| им срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ |
| који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше с |
| помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега по |
| све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене |
| м напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједн |
| аде од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у њег |
| > <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јура |
| ђем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се |
| етан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске з |
| инити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која кој |
| Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, |
| p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p> |
| свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јај |
| пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага |
| ад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него ко |
| д присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пер |
| игли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара |
| и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу |
| бујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p |
| ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се |
| приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна др |
| дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје ока |
| нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На о |
| ња:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец |
| какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, |
| тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је |
| ше, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су |
| на.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се о |
| ругој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће |
| у млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им |
| година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 с |
| ко би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-при |
| к 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> |
| ас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви т |
| Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код ш |
| у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да |
| , па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, м |
| драслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> |
| видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — наста |
| сте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе |
| извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="8 |
| у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом о |
| Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун к |
| ен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране |
| id="SRP19091_C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радич |
| р!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не мож |
| ти и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрош |
| љу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру се |
| ратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и |
| , од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова в |
| ху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му по |
| астоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити |
| шкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите м |
| менише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други |
| горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на |
| <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта б |
| оглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задруги |
| и, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, ко |
| на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога |
| оше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше крав |
| , мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и и |
| и се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да |
| смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људ |
| д плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће |
| нидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима |
| ваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на т |
| јкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дукат |
| „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем ка |
| м олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним п |
| вче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само за |
| га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће |
| уда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега |
| каквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и |
| ос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и |
| ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Жи |
| <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни |
| ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па |
| о им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p |
| езнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта ј |
| а кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жен |
| ра.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пер |
| да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их ми |
| у паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац от |
| им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови н |
| е мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим ј |
| ао сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} |
| /p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова суд |
| цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви |
| и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравај |
| м чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану ду |
| сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> < |
| ири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну |
| у добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова уз |
| ај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ћ |
| анас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини |
| ове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, |
| с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Са |
| ве изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у |
| ортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И коко |
| а зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људ |
| ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лум |
| ом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Тргов |
| ади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да ви |
| сно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с |
| ошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требо |
| у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане бе |
| у песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца јед |
| ње у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао д |
| и беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочи |
| а пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив н |
| рош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове |
| елу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена |
| ше намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сироти |
| аше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежа |
| упама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да пос |
| носи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </di |
| и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока |
| , куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живан |
| икад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осироте |
| еничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним |
| {S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, |
| канта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издрж |
| ма, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судниц |
| етанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе |
| оме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, |
| јска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на друг |
| иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" |
| исли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је |
| ругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није б |
| радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не м |
| иљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну прек |
| узмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчи |
| ава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митро |
| „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде |
| , него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p |
| цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатк |
| је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених |
| и мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, |
| разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капет |
| о и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима |
| трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве |
| а трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави ка |
| ш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас |
| p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p> |
| Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} |
| из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару ж |
| вету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај |
| ко му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у |
| главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред с |
| зник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се п |
| ину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, |
| борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер свак |
| к могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опреде |
| ве, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, |
| жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити |
| ман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „ц |
| пун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун |
| вога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су |
| е.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блат |
| ер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задо |
| о.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју |
| хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, |
| мтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата |
| узи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у |
| дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и ма |
| е дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво |
| , да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван |
| Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти |
| у, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили |
| е, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створен |
| из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара в |
| о Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили |
| S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највиш |
| , која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања |
| попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога |
| сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n=" |
| рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужев |
| сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупи |
| ело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док нап |
| ијатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори |
| p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се к |
| незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p> |
| виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па у |
| де задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувањ |
| се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад |
| лили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.< |
| оду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и |
| и заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући! |
| а.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — |
| солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> |
| баш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозн |
| /p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Бо |
| лакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb |
| су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Пор |
| то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> |
| да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p |
| >— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb |
| ао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упа |
| рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— |
| ац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље |
| p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи |
| ве што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људим |
| .{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих д |
| је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити о |
| нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> < |
| Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не тре |
| о, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{ |
| а позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играл |
| задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и н |
| ају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је |
| ако је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео д |
| ича, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чува |
| гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располу |
| p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему |
| боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и |
| ћа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мал |
| дложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од зем |
| бе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и |
| задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких |
| и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овц |
| ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да б |
| ово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубн |
| земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев |
| змишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави ок |
| не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нест |
| држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућа |
| ање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад с |
| томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у усп |
| ћа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p |
| де познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпу |
| вика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сап |
| сно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет поб |
| мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима |
| к испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без и |
| рао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би |
| сејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад он |
| ти и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обрено |
| сне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, |
| p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања |
| одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљ |
| вља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S |
| до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих |
| ћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му н |
| разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама гов |
| к кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећај |
| не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо бр |
| > <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — |
| урске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах |
| им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правил |
| исам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— |
| смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са право |
| рилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда в |
| о, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p |
| у.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је ста |
| није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман мора |
| и препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју |
| и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту устано |
| и бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви м |
| кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то уради |
| визор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> < |
| ућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од |
| него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хо |
| могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце |
| је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи кој |
| и се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном |
| е дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања при |
| >— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији |
| ше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{ |
| га је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — |
| без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово им |
| лно стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедиони |
| Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p> |
| беђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда |
| ш можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме с |
| не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама н |
| еле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је |
| скључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито р |
| отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је зат |
| сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ |
| ородичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко рас |
| аја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена њег |
| збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећах |
| ан сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапе |
| да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет |
| во кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога |
| тезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде |
| <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи |
| — Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробај |
| осечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко |
| оље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад пл |
| p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— |
| — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — |
| плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да |
| n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.< |
| Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси пл |
| је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми ш |
| о изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p |
| а срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, тама |
| а, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети |
| кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?< |
| n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео |
| ми себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ полед |
| то си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин |
| ђе много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— |
| говори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди |
| <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам |
| {S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Има |
| имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице д |
| па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за сит |
| народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послуша |
| ве-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо и |
| а га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да |
| еху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} С |
| <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико за |
| вљену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служ |
| </p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако неч |
| и што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} К |
| а гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кућ |
| .</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.< |
| проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{ |
| ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори |
| о разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране поли |
| вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као је |
| још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад |
| у?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А |
| н причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао |
| рага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Др |
| још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.< |
| дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанк |
| е прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учи |
| сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, нег |
| го је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што |
| <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али |
| > <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за п |
| ила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беш |
| head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им н |
| и између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о |
| њава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S |
| нице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита г |
| итички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш на |
| идети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на моле |
| Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам г |
| свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да |
| <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава. |
| и оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их ч |
| их је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слут |
| p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш н |
| војим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори |
| доше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечани |
| људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, д |
| кије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? |
| читељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми о |
| ли због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они с |
| рши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод ј |
| ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђе |
| } Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одош |
| ера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресади |
| војим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> |
| <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриот |
| азно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину з |
| противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуго |
| је, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохија |
| у справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, |
| ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу |
| е, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да |
| механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе.. |
| му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћа |
| <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо |
| p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један к |
| добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не |
| тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па посл |
| школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице |
| >Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих |
| добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш |
| мао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, т |
| <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да |
| ио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, |
| жеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на |
| мо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволи |
| е домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пре |
| е и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало |
| <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, |
| сле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њихово |
| се.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са к |
| — Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нера |
| желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви |
| /p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разуме |
| задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења. |
| е лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Ј |
| ње.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њи |
| То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нече |
| куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> < |
| ш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову зем |
| .</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да |
| p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А т |
| више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти |
| пада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онак |
| би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они дело |
| езван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у посл |
| неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава |
| беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама по |
| а оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гле |
| онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стеви |
| вољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања. |
| мо целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па о |
| итељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо в |
| дан тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</ |
| еобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позва |
| вим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал ова |
| полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче |
| ио мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати |
| Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко врем |
| еца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад |
| онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђен |
| капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, |
| и, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они |
| Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много корис |
| нада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман |
| из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— П |
| p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се рас |
| да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{ |
| дај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грех |
| реме! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о |
| и као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свеч |
| и се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страш |
| и, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долаз |
| одиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> < |
| имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да |
| ладенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега ју |
| шта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, шт |
| и ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дох |
| ижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, |
| таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност ње |
| н увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада |
| ј све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова |
| Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана ра |
| на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, |
| њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} |
| била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Ка |
| на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудн |
| ене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни виде |
| и њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за це |
| мамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу. |
| рише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува |
| се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> |
| Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим ч |
| <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равно |
| а Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у ку |
| ако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа |
| , да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их |
| Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше |
| ица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ за |
| брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, |
| кања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану |
| .. — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> |
| теже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — в |
| шинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила |
| то продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је с |
| ки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— |
| авко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, ка |
| ила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих |
| понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је |
| кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће |
| азе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и |
| S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А к |
| овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који ста |
| — Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> < |
| та сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— За |
| стао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењен |
| почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они најв |
| > <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше |
| кни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> |
| ка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Сте |
| још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође |
| избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ов |
| та му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је |
| сом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихв |
| који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га |
| јку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стева |
| ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, |
| слуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да не |
| тку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, |
| ма.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква |
| не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошт |
| си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђав |
| ђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Д |
| распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова |
| Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућо |
| торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и остал |
| већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ће |
| а разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да и |
| >— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па с |
| III.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Ку |
| јатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, |
| мског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао |
| места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Је |
| тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван |
| погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да од |
| спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — по |
| е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и |
| м — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још |
| њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за |
| идбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху мно |
| почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зеб |
| их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— |
| >Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође |
| но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргне |
| p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, |
| /p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њих |
| су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћ |
| >„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> < |
| аш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p> |
| између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi> |
| а њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и т |
| 4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила ко |
| ожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени |
| вост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од сво |
| јено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће |
| вина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време |
| /p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кро |
| Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут вид |
| уша утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он |
| ал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се |
| ницама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за |
| , Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капе |
| д обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} П |
| љаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкат |
| ашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, за |
| е крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те м |
| едвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше о |
| } И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се |
| ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да |
| а ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково |
| т дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за вели |
| тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до а |
| Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа |
| поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да |
| као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> з |
| ела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S |
| а.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи ра |
| ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо б |
| да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радован |
| {S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивал |
| моглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} |
| штину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако ура |
| дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове са |
| емо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, н |
| > <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање. |
| главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изго |
| адио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цр |
| ик кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један |
| {S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана н |
| ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадн |
| и гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S |
| езо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! |
| коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добац |
| у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n=" |
| м да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудн |
| >Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше |
| ки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га ј |
| id="SRP19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахам |
| боравивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} |
| а легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи |
| но Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p |
| аве обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту просла |
| ишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свињ |
| Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостр |
| суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану г |
| :id="SRP19091_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је |
| астави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавч |
| у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сеља |
| S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом |
| је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Жи |
| аквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хте |
| еминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде над |
| ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да п |
| сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па |
| радничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пер |
| 19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и дру |
| .5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва ус |
| , куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлиц |
| ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш пап |
| е плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином д |
| па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како |
| намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, а |
| радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседо |
| н побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово зе |
| амршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са бу |
| и не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде |
| , ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљд |
| такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} |
| p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мал |
| учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те части |
| — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на |
| анојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали си |
| смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али |
| оп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и в |
| и.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Дои |
| д Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао б |
| </p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пе |
| р по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и |
| је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <h |
| ах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као |
| а.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме кошта |
| мо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Је |
| Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закити |
| н на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти с |
| ! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поме |
| овачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се |
| е морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, |
| ју!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да о |
| — Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Жив |
| та нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сме |
| еко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од |
| кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да т |
| , већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плод |
| тавио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једно |
| отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређ |
| <head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута |
| ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p |
| у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невољ |
| Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — |
| ју листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице |
| ам слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно св |
| у деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко |
| е да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док с |
| продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.< |
| то да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шт |
| а ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај! |
| ђе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи. |
| сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па |
| остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за за |
| и му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам прави |
| Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја п |
| а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад |
| мљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, ка |
| и у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с |
| азговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и д |
| над. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Же |
| А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где |
| и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има |
| а морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слан |
| редајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да |
| н:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже |
| иш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> < |
| те право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слоб |
| . _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов гл |
| p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је |
| жетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, т |
| вени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога. |
| дио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му |
| b n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред с |
| е, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због |
| гом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га |
| паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone u |
| у школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> |
| у антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетни |
| да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би |
| ена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Пи |
| сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — |
| не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим |
| даће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан в |
| /p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чи |
| Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслог |
| , видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањ |
| аше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и ка |
| с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на |
| е знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре |
| за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.< |
| у насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не |
| и, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p> |
| /p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад по |
| едну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати н |
| А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један |
| џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још за |
| Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни |
| је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не т |
| ар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају |
| син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад сили |
| .</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао |
| .</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, |
| ега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би наш |
| ли.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасви |
| ече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> |
| о ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пи |
| ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади |
| да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да з |
| место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман оч |
| че Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну ја |
| жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жив |
| са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја |
| . Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он |
| -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту |
| гурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу |
| са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задруга |
| ер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јам |
| и једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то |
| љ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, ни |
| још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледају |
| ?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да |
| pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Н |
| ужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволи |
| „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађај |
| је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да с |
| р код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете |
| са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгл |
| лицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто |
| ко требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг |
| ао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изг |
| и и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, |
| дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ј |
| да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — вик |
| ичким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унут |
| загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на |
| .</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па |
| је Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га зако |
| преже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини з |
| чком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чи |
| нај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му р |
| лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поч |
| га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са свој |
| жао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око се |
| Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно пос |
| ! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао |
| Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас |
| изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ј |
| о, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, |
| ј треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Зам |
| ђе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба |
| ој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос! |
| упићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} |
| воје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни д |
| но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месе |
| ку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте са |
| овима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их п |
| е имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p |
| ако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судни |
| и о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> жени |
| добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да |
| за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за |
| век тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже |
| гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- |
| пљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.< |
| штине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељ |
| ов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматр |
| имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца |
| зједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако к |
| удски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушт |
| аник, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припирев |
| онетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други ч |
| p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше и |
| а друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p |
| га стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му |
| то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треб |
| {S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух |
| дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— До |
| законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „за |
| а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађ |
| и се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде |
| едан батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, |
| довиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљив |
| отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао |
| — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, |
| p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, ал |
| рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени |
| , кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер с |
| векар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала н |
| <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен |
| нчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апс |
| шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је |
| где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожу |
| /p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш |
| риви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Ку |
| леда и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нек |
| > <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свим |
| мљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне |
| м цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да б |
| чајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{ |
| а похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубо |
| и су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: < |
| кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен по |
| је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српск |
| женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга |
| аже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па |
| ката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како |
| тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина кан |
| затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма |
| ато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против по |
| е исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> |
| анпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.< |
| ... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колим |
| у и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Дец |
| род наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попуш |
| био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гас |
| њан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се изм |
| одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, п |
| нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</ |
| нолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где догов |
| га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужно |
| нови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, |
| — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ак |
| ан га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се по |
| А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад |
| више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи н |
| Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Ради |
| а толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га н |
| ече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме |
| ло трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њено |
| вена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче |
| шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што са |
| орава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, т |
| у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и с |
| — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он и |
| зазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заква |
| имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман |
| римите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад в |
| ване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам он |
| ожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што |
| теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне н |
| обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор с |
| адбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око о |
| рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан |
| n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и |
| и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придрж |
| ња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао |
| и знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од |
| Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толи |
| p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — дод |
| божничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— |
| еднога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и нево |
| ш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</ |
| е се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех с |
| уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то п |
| епад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у |
| н задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао |
| њем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је |
| натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затвара |
| ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после мож |
| жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му |
| есе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да |
| а потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим у |
| ажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и с |
| — Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</ |
| ицу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове о |
| е се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p> |
| ћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њи |
| де год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за осн |
| х не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецк |
| кну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу |
| поређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, об |
| :id="SRP19091_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и ро |
| :id="SRP19091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да |
| id="SRP19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако те |
| рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре нег |
| ез домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви п |
| ући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима |
| канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти |
| у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са своји |
| с, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе ката |
| за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом |
| су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, |
| Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да |
| ше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква |
| но и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у шк |
| аде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он |
| и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком |
| н?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се |
| у главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А |
| се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се траж |
| д помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, |
| , као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l |
| .</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у сам |
| свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје |
| попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, з |
| танојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко |
| неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ам |
| ромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају |
| говори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, замет |
| не у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га |
| его тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг |
| о поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се |
| , рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија пог |
| Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко |
| е, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора |
| мање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато |
| огледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и К |
| рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њег |
| исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не |
| косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није б |
| >- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да пр |
| ка жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних |
| ти Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем |
| самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти |
| Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нем |
| да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, |
| која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ н |
| е одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и неш |
| ожеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад н |
| се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један |
| ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти каж |
| треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешт |
| p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководи |
| тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо |
| гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— |
| не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не |
| о лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисл |
| ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузм |
| ана“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, |
| тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си пош |
| иње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је |
| се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p> |
| камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p |
| настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он |
| рв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мен |
| а је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А |
| е да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и да |
| е није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо |
| ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одоб |
| у Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да |
| есма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ов |
| а га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се оп |
| никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— |
| рукче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћин |
| ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али |
| нине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мал |
| обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</ |
| раћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за она |
| ати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као г |
| ним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да ум |
| ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата.. |
| -Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> < |
| агађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно |
| } Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.< |
| дости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли |
| о каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, и |
| кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник |
| као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу |
| ни скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па |
| поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само |
| „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у |
| постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу ку |
| иш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и |
| угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од н |
| је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а |
| од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{ |
| но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окруж |
| >— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пер |
| да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта |
| ој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — |
| а нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си |
| а се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треб |
| "13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље |
| могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се |
| испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</ |
| ру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Ради |
| која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су мол |
| емена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику |
| то поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> |
| е затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није |
| ре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто |
| ја није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p |
| ио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку м |
| , које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се |
| о.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да |
| дадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> < |
| п и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вр |
| и, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страш |
| сио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и г |
| ишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... за |
| искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — |
| м за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да б |
| као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себ |
| рича, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло |
| на.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стева |
| неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али |
| <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти рад |
| јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни |
| ван да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад |
| е видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима |
| и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те |
| ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на т |
| и венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— |
| ски поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога с |
| о су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати сп |
| — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научил |
| диже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више ви |
| о ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па |
| — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се л |
| неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе |
| пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, р |
| , зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и расту |
| грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго |
| ан на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај |
| ате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу |
| би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо |
| оше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А |
| изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Т |
| оже да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим с |
| али за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам |
| роста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био |
| — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе |
| дите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они мо |
| не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевт |
| еврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— О |
| ричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља к |
| остакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја д |
| а... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак |
| овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год им |
| <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти п |
| си ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја једа |
| а.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови |
| усрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи пог |
| наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, |
| га, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> |
| д се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да види |
| ви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини м |
| ебе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрав |
| пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу д |
| леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако |
| е.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за |
| али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна |
| руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S |
| рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом греш |
| ше да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби |
| н живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву сл |
| а поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с |
| зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајст |
| пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Бого |
| ку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље с |
| добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели |
| еван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузм |
| о према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејти |
| напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу |
| една од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p |
| јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и с |
| како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира при |
| , како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да |
| евокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога |
| иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... |
| учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> |
| и.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — |
| а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, |
| је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као шт |
| војој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикн |
| о сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председни |
| и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под |
| нујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ј |
| мирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Доб |
| не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео |
| капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спрово |
| ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити |
| више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може м |
| p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ј |
| шену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да раз |
| ако ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, п |
| ћи се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Сте |
| на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, м |
| а попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тр |
| ш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам |
| тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да |
| лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну п |
| е тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су |
| ући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове |
| рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и му |
| тити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Мо |
| сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па з |
| рећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба |
| Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одр |
| Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у |
| имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање |
| <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше |
| у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да ре |
| Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p> |
| ографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, заци |
| м и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од |
| идиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и |
| ше на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и послан |
| п-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} |
| омаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, |
| е што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораов |
| на шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти н |
| тоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране |
| адашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наив |
| ању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S |
| нагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двад |
| тика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа н |
| та су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p |
| су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави К |
| нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању н |
| е, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, ж |
| да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не |
| а не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, |
| делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, ра |
| женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека к |
| иплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бит |
| ?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не |
| све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиж |
| да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи ј |
| у.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван |
| д.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили |
| се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, прин |
| /p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих п |
| рће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, |
| не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој к |
| p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја |
| и погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава ко |
| и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 |
| де како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из |
| зела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 |
| И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опе |
| не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз |
| ен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној |
| n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро сва |
| а сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — в |
| не.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходн |
| р притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни |
| {S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати |
| људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу на |
| м државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стран |
| е дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких з |
| о димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који |
| аше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један м |
| п и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p |
| хову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> |
| ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Жи |
| нијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш д |
| једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се л |
| код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он |
| тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био |
| њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па |
| равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, од |
| после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| е делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то |
| они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте ва |
| ади сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</ |
| ву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у |
| емести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен |
| Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико к |
| к желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е |
| нем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од |
| а право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му П |
| Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете |
| није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости |
| ајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живет |
| 44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би ј |
| људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојал |
| орима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене љ |
| а мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гле |
| је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор |
| Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гу |
| д је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него д |
| и шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замис |
| м.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напољ |
| а неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од такво |
| ле утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која |
| здржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе |
| озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове |
| стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа де |
| преко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана. |
| ут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и б |
| ="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је |
| неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" |
| Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо. |
| > <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> |
| "> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека по |
| под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо |
| и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта из |
| ра им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур из |
| омишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да |
| Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи |
| га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај трен |
| мо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови |
| инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе |
| адну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други |
| вића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњ |
| ле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био јо |
| за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што с |
| тима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учин |
| аста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван пр |
| ле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у |
| заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима |
| ике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне дожив |
| о људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{ |
| } Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој |
| м кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућ |
| је уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, д |
| од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, |
| на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун н |
| ди.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi |
| поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, н |
| вестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа з |
| вога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, ник |
| одужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада с |
| > <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада у |
| инове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се |
| метовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, зб |
| и наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Жива |
| повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окре |
| , узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учи |
| тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од |
| баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало из |
| ке касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван |
| им, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— |
| уху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што ни |
| и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и |
| p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како к |
| Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше ж |
| „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи |
| Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где |
| опа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак |
| артија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко о |
| емили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, |
| ви Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како бриж |
| евену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах |
| н удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а д |
| се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталон |
| етнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ |
| еван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе нос |
| пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да н |
| ло Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна |
| ој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шт |
| као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се у |
| еси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да пр |
| траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну тор |
| дбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у |
| на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} |
| е поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и |
| рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао |
| точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, а |
| емо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти наб |
| да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати м |
| дно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога и |
| > <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао му |
| а њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и од |
| ре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га ни |
| и, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он |
| за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично уп |
| p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— |
| е Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за н |
| си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не зна |
| ију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код |
| ом, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас изб |
| лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави п |
| ако треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Ж |
| е бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вец |
| о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уа |
| мо би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изде |
| ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| еве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити |
| делили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислуж |
| ним бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве љ |
| деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не |
| аком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера ч |
| в чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <d |
| p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним ства |
| у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са д |
| са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено д |
| а пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, |
| се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље ради |
| ви пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унез |
| по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је п |
| шију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, |
| ну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он |
| човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубим |
| но време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан прове |
| де, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је |
| си пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све ре |
| ласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате |
| Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> |
| у, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару |
| гли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него |
| гљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић |
| се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чувањ |
| <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузма |
| не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p |
| жни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А је |
| гара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — |
| а Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заје |
| рокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си |
| „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо за |
| зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Ша |
| p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато |
| Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и |
| трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — ре |
| реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба |
| т сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и |
| сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отво |
| <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укру |
| о да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је о |
| ом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече |
| апетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од они |
| тио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао су |
| ихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно |
| дити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село |
| о.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога пр |
| b n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— П |
| росветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам ов |
| S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живано |
| нчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{ |
| p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> |
| <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну ка |
| , није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше |
| загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, к |
| а.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још к |
| им пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div |
| .{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближ |
| му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору с |
| .{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту |
| цу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за н |
| ник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да ме |
| стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде д |
| је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у н |
| беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе |
| ="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и т |
| ез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван |
| ше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} На |
| апуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела |
| <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске |
| ти за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.< |
| учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурн |
| з џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! |
| лове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, шт |
| нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за |
| човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш д |
| а.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни |
| ле да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глоб |
| освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом б |
| за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ г |
| м пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује з |
| за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па |
| n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да |
| ји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде |
| ваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто |
| } Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику оп |
| то поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотак |
| коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван |
| гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише јед |
| ткуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како |
| амет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој г |
| ан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћа |
| мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан |
| кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао он |
| а су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те пове |
| собину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакниц |
| оји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, |
| е, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и |
| замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шт |
| возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две |
| е му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радиче |
| е распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у пос |
| припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред свако |
| раћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да |
| н је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коњ |
| лу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само о |
| олим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чем |
| дајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, |
| сле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење |
| p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе |
| } Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван |
| p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја п |
| е Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам |
| мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управља |
| зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад |
| да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса б |
| навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се |
| ше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени п |
| путише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори |
| и је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после |
| е ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди |
| а како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, |
| Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово |
| е у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — ре |
| ља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј |
| м! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, |
| клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве |
| ше нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Жива |
| </p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — р |
| навање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим |
| своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува! |
| ви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро н |
| осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо |
| се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтав |
| је имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да састави |
| од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога прич |
| p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, |
| непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени |
| дује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А пе |
| поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљ |
| та хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све до |
| </p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељак |
| е више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа з |
| задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише |
| еде по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и ста |
| — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} |
| /p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури с |
| !“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва |
| Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху |
| де како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Да |
| на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се у |
| да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јан |
| аба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држ |
| е! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакј |
| то му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да |
| днице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „ш |
| плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, не |
| од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, |
| мет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Ал |
| ње, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам |
| јао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, с |
| це укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за од |
| р га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су |
| никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, |
| кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{ |
| калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам соб |
| н, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту ис |
| м очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене |
| S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Ст |
| иве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све |
| мо Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Св |
| — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш |
| >— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} |
| S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Леп |
| да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају |
| радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Баци |
| ивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради |
| е па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости |
| век не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена |
| ад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <p |
| — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим км |
| ћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале |
| сутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочи |
| екретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одеља |
| ћи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и |
| едседником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар |
| . „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада |
| људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тв |
| а своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широ |
| ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати |
| } Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају.. |
| а смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не пом |
| не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад с |
| о не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p |
| ше није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да |
| е. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са ше |
| има ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с по |
| >— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазв |
| е чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је |
| се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најб |
| — Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју с |
| ема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос. |
| сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> < |
| дно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бит |
| емљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p> |
| унају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p> |
| нани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, в |
| не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђакониј |
| код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залута |
| ато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у ли |
| емо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га |
| а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више |
| орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да |
| — Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један |
| ек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" |
| сти, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост |
| руги да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кмету |
| а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да |
| х, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба? |
| лу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква |
| ца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <p |
| ава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, |
| и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — дод |
| аквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге п |
| и се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живан |
| {S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад п |
| то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови предсе |
| после заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди |
| } Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спаз |
| ту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом см |
| вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се најв |
| о да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу? |
| заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</ |
| умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха ко |
| е не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим |
| рочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на кл |
| чати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад зн |
| ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на д |
| етом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски |
| а он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо |
| е учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше |
| ким споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као н |
| ам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone uni |
| емој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n=" |
| мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помаж |
| ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно |
| а!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам |
| ај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и |
| по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гл |
| а ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош |
| ј иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина. |
| а га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се ни |
| 83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али н |
| вари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме |
| “.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се мо |
| живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов жи |
| ође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и то |
| су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко |
| ога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и |
| </p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> |
| чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, |
| ељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Поврата |
| >Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лу |
| трати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одм |
| у и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну доб |
| је добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смр |
| — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег |
| pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његов |
| попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога д |
| учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Пов |
| hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту |
| ну!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упр |
| а?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам т |
| ико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест б |
| да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — н |
| н и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</ |
| а враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну спр |
| треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> < |
| о, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга к |
| оји му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до најв |
| ровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради |
| Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> < |
| ње, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревиз |
| о рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си |
| {S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> |
| тао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила |
| ше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.< |
| ји је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она г |
| сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га |
| е загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — на |
| да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{ |
| леше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у |
| а ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што |
| ами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо |
| о хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки |
| адругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки о |
| </p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји |
| исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није бил |
| угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њен |
| виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато |
| p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе проп |
| бавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче пр |
| .{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио инте |
| инат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је с |
| е неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако |
| даје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} |
| спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они нас |
| арност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје му |
| атко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, |
| куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једн |
| друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад |
| рали би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би по |
| Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега |
| </p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време ту |
| ини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Н |
| а знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S |
| Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па ка |
| ћу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре |
| јтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а |
| се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— |
| p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми |
| враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку |
| си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице. |
| се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не при |
| Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни |
| ан, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га в |
| у и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S |
| за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не |
| би не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то |
| а, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не зна |
| Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ни |
| је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем |
| а.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич |
| ните и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако |
| утали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И |
| <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задру |
| цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља по |
| мах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S |
| вање.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивн |
| јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купи |
| ко научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио п |
| а мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину |
| „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и д |
| ке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећа |
| је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој |
| е! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам на |
| своји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву буд |
| Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич |
| стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу. |
| 19091_C1.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} С |
| у, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула |
| </p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз о |
| кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је уб |
| што међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав |
| полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <d |
| вити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру срп |
| под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљуса |
| те не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <mil |
| па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?< |
| да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер |
| и — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пе |
| редио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цр |
| ав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчано |
| оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и в |
| и сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година |
| !</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Ј |
| /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— |
| зерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с не |
| ду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може |
| Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад |
| такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тог |
| ива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им сто |
| ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима |
| е његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај наро |
| да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке |
| о г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> < |
| S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђен |
| другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису |
| тају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно к |
| ругој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле |
| и да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом |
| нако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, |
| знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Как |
| јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема ви |
| довини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићи |
| ајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао. |
| и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико |
| , мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до |
| тина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изло |
| и чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама д |
| n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p |
| представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим с |
| оја је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наста |
| врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревск |
| као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имам |
| беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испо |
| томост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и сел |
| се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност |
| само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p |
| егиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој |
| hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та про |
| иљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најз |
| мао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисципл |
| и од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже |
| га посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</ |
| наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној |
| ње стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није н |
| искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање |
| Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ |
| ће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се |
| си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, к |
| омоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте дос |
| прот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и |
| - Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да жив |
| лажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> |
| ерска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање на |
| или треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у |
| емоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживет |
| {S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p |
| опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста ти |
| ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се |
| р о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле |
| 0 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица п |
| се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и с |
| на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које н |
| поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венут |
| зеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај |
| ина истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава ов |
| н свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми ку |
| ова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се |
| реди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препо |
| и судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пу |
| е недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет |
| ле коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мо |
| ма, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чу |
| а ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стој |
| им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху |
| > <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> < |
| ло дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да |
| главније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који ду |
| и забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора |
| </p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од д |
| дна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно |
| је, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају |
| било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право |
| ље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дођ |
| и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто н |
| и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, |
| а се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи |
| арима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто ниј |
| p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> |
| не, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи |
| ше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али мини |
| {S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако |
| ати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове зем |
| има нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ ка |
| о време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како |
| раз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око с |
| им, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих осл |
| корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме |
| е.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p |
| p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</ |
| су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пр |
| људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја |
| ас једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио пл |
| же бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања |
| о насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље |
| ван, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он с |
| итичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разб |
| 91_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно д |
| олуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изрод |
| е се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за н |
| не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измисл |
| редседник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type |
| и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојиш |
| рао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p |
| S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми се |
| p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет з |
| ко милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад забор |
| .</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отв |
| обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, |
| пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје |
| правља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај |
| тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{ |
| а.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако с |
| из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се т |
| е у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стаб |
| b n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега ста |
| <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} |
| му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан |
| ше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овес |
| гло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} |
| адруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задру |
| и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ зна |
| су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет |
| окрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и ми |
| рко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао |
| застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си поб |
| аки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан шт |
| учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер |
| е стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и су |
| ком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и полити |
| ао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрен |
| реме својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чи |
| буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очек |
| и радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да д |
| је без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напред |
| ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n= |
| аму, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи то |
| нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабо |
| љорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмем |
| равила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се |
| да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> |
| тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Т |
| дичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице |
| ана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као д |
| онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је ов |
| адич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а сино |
| несе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, пор |
| о само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских и |
| оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге |
| оји сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо |
| итељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би ни |
| другарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капу |
| хтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само |
| ђ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се |
| раш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш ко |
| ај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки |
| ина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће |
| анчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав усп |
| припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би он |
| и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} |
| се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али |
| то је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— |
| селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се д |
| же дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те |
| тражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} |
| стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и |
| леб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом планд |
| о, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} |
| је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу ск |
| мном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца |
| вамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи ш |
| теван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Де |
| одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи |
| пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се св |
| Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано п |
| ће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресе |
| указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од |
| ић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задруга |
| акупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају неш |
| ашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу јед |
| и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше |
| е се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад |
| врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да оста |
| породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и |
| ку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи |
| ворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то м |
| да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда |
| њкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто |
| алога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један |
| ва кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачи |
| ојој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први |
| у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је |
| Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} |
| веду на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога |
| а је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али преп |
| на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p> |
| адругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Руча |
| пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху |
| већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга |
| Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисм |
| и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла до |
| задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српског |
| е пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљ |
| изму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју |
| чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <h |
| да ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге |
| прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носев |
| преврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окрша |
| прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разгово |
| Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— |
| кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је |
| је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој на |
| да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да каже |
| ед дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S |
| ђоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином дв |
| и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!< |
| току.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а |
| а.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} П |
| ад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на |
| 19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их |
| носила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете |
| ше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ с |
| и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> |
| е, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е |
| годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 д |
| ју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— П |
| ех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам |
| треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој |
| онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни |
| ало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једног |
| да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике |
| расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу |
| и су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али |
| мо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше |
| право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ор |
| и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише |
| >Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, то |
| ен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш |
| гурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хи |
| мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити и |
| ке шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку ме |
| рстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према |
| та...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стиз |
| оренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни раз |
| а да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до |
| у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за |
| ице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењ |
| епромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— |
| нски, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која |
| p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</h |
| , могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, |
| , сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре |
| лове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо |
| о. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако муч |
| че Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам |
| стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу |
| и, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се ду |
| кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да из |
| и да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на |
| шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p |
| атка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког |
| по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је п |
| а једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пр |
| се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животвор |
| а т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим з |
| не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је в |
| ше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дв |
| мах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и |
| /p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкри |
| авали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте с |
| ст куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу. |
| ш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p> |
| а.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји |
| моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме он |
| а, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, сво |
| вењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај |
| , а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свако |
| сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и |
| , већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало. |
| и брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја |
| још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изг |
| м и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудно |
| кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове нач |
| да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пић |
| , бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашн |
| > <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запа |
| ња.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општин |
| ришту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичев |
| били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише |
| о беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о време |
| а Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже |
| на, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану. |
| умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се |
| залудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задруг |
| ређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 |
| дбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако л |
| вања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и |
| де могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересо |
| ескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној варош |
| м зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> |
| су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно |
| иле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све н |
| ело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И |
| ропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву |
| ке.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану |
| љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, пр |
| ише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти |
| ви узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „ |
| на фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и |
| иближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу вр |
| вну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му |
| рче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далек |
| ха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ но |
| убио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да |
| <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим |
| ћ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи |
| ати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} |
| ха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, |
| ма за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут |
| да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му |
| је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и п |
| ин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керо |
| спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од |
| беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викн |
| де ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи буда |
| се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја з |
| а.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разум |
| о вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и д |
| сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p |
| дна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи |
| , сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на го |
| ан прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се п |
| о је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стра |
| у Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само једа |
| просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој |
| дним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ |
| прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може. |
| бивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у и |
| м животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада нал |
| ју, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да |
| . — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{ |
| жи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у |
| „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео з |
| можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благ |
| а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељ |
| ?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— |
| арничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били ште |
| и, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животво |
| е држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно |
| ишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ т |
| <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а буш |
| нити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те устан |
| оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> |
| едно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јов |
| творнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производ |
| едаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> |
| народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој м |
| не...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкарил |
| а.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, |
| што црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо п |
| а завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила. |
| ривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки повет |
| воју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, |
| волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умор |
| арству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки |
| добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" / |
| .</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет го |
| е скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то |
| а се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји тела |
| огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, мора |
| и и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али |
| други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пуш |
| упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве |
| ницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то ра |
| и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити |
| во је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна ри |
| шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп |
| леда крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, |
| кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају своји |
| ле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право |
| то је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p |
| сле може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода |
| ар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта |
| еру.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</ |
| ами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми тр |
| изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста |
| ата за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну |
| не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Нена |
| и у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p |
| — А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> < |
| ојим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за ком |
| дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо |
| н сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је |
| да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви к |
| ом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пр |
| уг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд |
| ко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> |
| другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје |
| то метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да |
| — Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја с |
| а им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, ал |
| а гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше о |
| Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да зад |
| з обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то и |
| ико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: р |
| пи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
| ицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којо |
| да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи |
| уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па т |
| p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео ку |
| вгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас к |
| бије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова с |
| својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је наг |
| на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у |
| .</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У |
| бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — за |
| веза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очев |
| /p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно |
| аде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје ст |
| роз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, |
| н зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене |
| ра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, |
| <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово |
| S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> < |
| услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочек |
| о им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је |
| оп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, др |
| и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се проби |
| економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појед |
| — Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресн |
| А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише |
| олико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хран |
| .{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учин |
| задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и н |
| а произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и |
| ин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на |
| душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, до |
| целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, |
| ло к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „к |
| ! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузман |
| еме, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пун |
| ну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао т |
| девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</ |
| потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и теч |
| курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману |
| а све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да каж |
| ог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А |
| патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време |
| опа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три по |
| а — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је све |
| слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спас |
| <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} В |
| коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће сваче |
| ише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} |
| кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш |
| е злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце. |
| штине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ |
| pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћат |
| евиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је мор |
| се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Ка |
| рив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у |
| врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш д |
| а делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата! |
| раздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} |
| ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави |
| по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, |
| ма, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е б |
| {S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе ч |
| — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља к |
| ађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим нас |
| , памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са с |
| <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C1.1 |
| сно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше дево |
| <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А ј |
| га зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} |
| ладић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу к |
| задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана |
| ембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и нас |
| м чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{ |
| се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у з |
| вама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предме |
| жемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и |
| се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја пева |
| ране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још |
| у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му ј |
| ови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћ |
| ад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на |
| у се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> < |
| да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Ш |
| !</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</ |
| радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћуп |
| наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене поле |
| „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге |
| се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с од |
| а ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на |
| да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам |
| знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеј |
| им сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ств |
| дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћин |
| Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаш |
| празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува |
| еђ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав |
| {S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе |
| ребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истовета |
| у; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевље |
| оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа |
| на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чини |
| а код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацу |
| лазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти в |
| и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за спо |
| његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зре |
| то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се |
| ут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, |
| p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама |
| д немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се кар |
| каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источно |
| а је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шес |
| 4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 к |
| да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад |
| p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу |
| p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћ |
| А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истражи |
| ељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте |
| било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја ид |
| м мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржи |
| ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потп |
| ште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са |
| 12"> <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је це |
| } А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уорт |
| ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он |
| о наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се мо |
| теван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу |
| љиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој |
| међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, за |
| Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гос |
| p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој |
| они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џ |
| ића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узв |
| Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и велика |
| чких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, |
| .</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Жи |
| принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто |
| читељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитеље |
| м да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> |
| крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанк |
| ирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одма |
| лико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару |
| натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, |
| <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве |
| оловани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљ |
| екога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — |
| анац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар |
| и за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њ |
| Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли |
| упују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си |
| е.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рук |
| d> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дот |
| свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у н |
| гиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи |
| е са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу |
| од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и |
| то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он |
| што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, по |
| ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова |
| школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима з |
| а да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па о |
| дичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате л |
| такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер ка |
| и.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу м |
| и у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуд |
| дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен чо |
| тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвик |
| кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су зд |
| а дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и м |
| ме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она |
| кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да |
| ју људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да с |
| пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше |
| војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом |
| p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање н |
| Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више |
| кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, |
| да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад |
| бе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица |
| жеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том мест |
| авеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то |
| и данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене |
| Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја н |
| p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих не |
| Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слав |
| данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имањ |
| том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наш |
| е.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали |
| ћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћем |
| игоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. |
| та, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам |
| дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај и |
| ро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао т |
| оћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква |
| можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него гово |
| је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- |
| аше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, в |
| ш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пре |
| S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти каже |
| ну жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачн |
| луга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да |
| е ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} А |
| Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ов |
| реза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо |
| и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко |
| увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о оно |
| <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Не |
| екар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дан |
| рио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега с |
| то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није |
| вога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста та |
| .</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> |
| ла због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљив |
| Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеко |
| за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учи |
| и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</ |
| </p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре |
| Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> < |
| имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Уро |
| чаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> |
| прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудос |
| е, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да на |
| лико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји |
| ељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање |
| залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још |
| зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се |
| клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о |
| n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више |
| ова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је |
| едан у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још ис |
| же партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас |
| p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</ |
| е сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</ |
| Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</ |
| Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција |
| убоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} |
| ан и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето в |
| ни донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{ |
| вере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше по |
| >I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још и |
| {S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— |
| а.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога д |
| дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише ј |
| S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога |
| ело се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици |
| кудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину |
| гући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Ку |
| <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па |
| {S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није н |
| еригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне др |
| ецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’ле |
| о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, |
| </p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како |
| а разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев на |
| ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Сте |
| су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све |
| За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, |
| шију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбиј |
| да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше п |
| скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски |
| рош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Неве |
| од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у |
| ош један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — |
| зи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кук |
| > <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми прич |
| ом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви |
| народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> |
| асуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бур |
| дину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш има |
| то одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у |
| коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да прогово |
| рћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <d |
| од јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључко |
| у.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију бла |
| стати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна пр |
| аша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова је |
| вога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се бра |
| ич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има |
| и изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једно |
| екога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n= |
| {S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули |
| то је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, кој |
| га села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели. |
| едно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошл |
| нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило |
| који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на |
| /p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, |
| , морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са |
| има је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, пет |
| га и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити ви |
| о се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са прија |
| ила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а т |
| иш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје |
| бро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p |
| женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће |
| их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују. |
| е, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашт |
| се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде |
| и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узм |
| благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја |
| азару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта ко |
| саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише |
| то је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како |
| .</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег |
| место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— |
| у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога |
| а имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих љу |
| једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест зад |
| њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И ут |
| десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ |
| ледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакриј |
| римо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам! |
| живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Бе |
| — Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ сре |
| — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и ме |
| ва, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден |
| ривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— |
| Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} О |
| ве дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. |
| <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{ |
| хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у о |
| ли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико |
| јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ва |
| живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну к |
| обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу д |
| рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој |
| стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе иск |
| одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара у |
| олили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и |
| прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па о |
| човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мрт |
| а састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп пет |
| укама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не ос |
| S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш п |
| ам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, п |
| нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на |
| ки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се |
| ије да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она |
| а будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад |
| Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба |
| аклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нек |
| дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <h |
| >И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија д |
| ађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изгово |
| адоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити |
| га ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо |
| не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се |
| еднога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C |
| има на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за |
| и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може за |
| и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дре |
| p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копр |
| а је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде |
| ове може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога в |
| унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене к |
| ма. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, гра |
| код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила син |
| е скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га би |
| недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да ос |
| .{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње збо |
| оје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере |
| ражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад. |
| редставити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и ве |
| ост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на |
| , што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за св |
| Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у ста |
| Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно |
| 9" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна |
| к иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа |
| егов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S |
| сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога |
| удо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води |
| стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљ |
| о је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не |
| кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћинс |
| рати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједни |
| плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — |
| аћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било |
| ака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напо |
| потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S |
| p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> < |
| .{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао |
| ве и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, миш |
| лако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, |
| лиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита п |
| ану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде |
| ете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позиво |
| д се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све |
| .</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p |
| а наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како |
| само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља з |
| е запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то ис |
| ст и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота |
| а насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се уси |
| два дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</ |
| кад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница |
| х опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који |
| до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао |
| Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је д |
| опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то н |
| обра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном |
| е куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори од |
| е сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одис |
| г и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разбо |
| пусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си |
| иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али не |
| ао да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на |
| чи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола |
| а их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак |
| ановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како |
| око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од посло |
| е.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml: |
| то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази једа |
| ј једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речи |
| тив тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p> |
| се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као |
| , јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац би |
| смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станој |
| едини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезе |
| то што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисп |
| исам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</ |
| ст против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само зах |
| кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сма |
| /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и |
| о је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ |
| >- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао |
| твар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени сти |
| роклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозв |
| наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си т |
| ла! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени к |
| аше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на |
| славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p> |
| .</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задр |
| е ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигу |
| и их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у рук |
| да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</ |
| ходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи и |
| код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио |
| ран с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се |
| и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} |
| /p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само |
| зумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови |
| ру.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је |
| ну причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо по |
| вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, п |
| уда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p |
| Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} За |
| на, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не завад |
| рст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав |
| па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим |
| етеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила |
| ваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилаза |
| утао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћуте |
| повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се |
| "16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, |
| Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p> |
| } Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, |
| клет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао м |
| огодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И |
| аде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из |
| ојом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ збо |
| проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а |
| си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро д |
| Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} |
| с жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он ни |
| кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он |
| да ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш |
| сеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу |
| ишу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> |
| ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш |
| у једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванов |
| pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала |
| ске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађав |
| онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шт |
| срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Стано |
| сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о мно |
| id="SRP19091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радич |
| што јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фарао |
| дсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то |
| били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сл |
| асмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песм |
| час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта |
| је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне с |
| нам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве |
| оји се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у сел |
| >— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш це |
| а Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шал |
| пре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нуж |
| бреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а |
| наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне на |
| зман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман |
| ра Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и |
| . — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па |
| еван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку си |
| оме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече м |
| е за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пер |
| о благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то |
| а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави |
| од отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам м |
| ош киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја |
| немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и сврш |
| /p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p |
| ве попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</ |
| ури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n |
| нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не |
| светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, |
| ола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се оглед |
| ого врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек ја |
| те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти мо |
| ине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} |
| вар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</ |
| добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позв |
| је хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам посл |
| нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник |
| еци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љуба |
| лугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто |
| е снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда |
| се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје |
| Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање |
| вену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— |
| гледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући у |
| а тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један поха |
| би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на |
| ћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се раз |
| е!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу си |
| воздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћ |
| изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних парти |
| ! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут |
| е дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба |
| и недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати |
| нко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га |
| вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Сам |
| и се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем |
| етине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, ку |
| а не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имат |
| овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну мо |
| јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А |
| бори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на |
| </p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш п |
| али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председн |
| де у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с па |
| аше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нех |
| ице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, |
| } Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад |
| на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним ж |
| учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, сва |
| н сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> < |
| еде на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима с |
| рма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S |
| еко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с |
| > <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисл |
| министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други |
| позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али |
| вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> |
| ну му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ |
| ш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зар |
| е душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фаб |
| ео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издр |
| коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је д |
| хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, пови |
| редио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако д |
| дгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зо |
| ама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прили |
| истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем |
| и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црн |
| пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се пре |
| ед за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али ј |
| га наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени |
| ти и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако т |
| етњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља |
| на.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је |
| е се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p |
| ише смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} М |
| иш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и |
| ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један |
| си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене при |
| Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за |
| леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми т |
| али своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и су |
| понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак б |
| } А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти до |
| м док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и |
| е, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би |
| тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости к |
| како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо ле |
| сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{ |
| ко радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На |
| па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним живот |
| ти брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један |
| Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су нек |
| ази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са т |
| их разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у је |
| он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мен |
| емо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е |
| твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. |
| уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не |
| састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p |
| јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а |
| узман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да да |
| м ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем т |
| главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има |
| у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ п |
| } Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише! |
| е посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.< |
| а је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p |
| јим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво |
| поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура |
| вој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за |
| вају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— |
| о како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било |
| S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремил |
| еба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за |
| ене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала на |
| дичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом |
| </p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора |
| еће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Нена |
| а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мис |
| >Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви |
| кан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по се |
| пусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима н |
| у окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> |
| лешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од ж |
| >III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом |
| заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, п |
| estone unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зим |
| у за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у |
| и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} |
| и посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад н |
| д може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да |
| ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нов |
| смејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, |
| ћемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе бараб |
| Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш н |
| грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађ |
| ако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне оч |
| ћи.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за ку |
| мо време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело |
| ече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо |
| ин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки рад |
| чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- С |
| ена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да ј |
| уз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења |
| <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго пон |
| l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“ |
| припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Прод |
| и!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} |
| а и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плуг |
| ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде |
| д мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знат |
| и ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без |
| има, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била н |
| убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Суд |
| стужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово |
| госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није |
| онгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слуша |
| о пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу тек |
| екакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једн |
| ово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара корен |
| што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад с |
| {S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, ка |
| ?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се мол |
| ан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— |
| зила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она до |
| жи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што |
| зми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- |
| да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко глед |
| д нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете |
| и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> < |
| " /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у |
| бе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, |
| дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас |
| ого и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јеса |
| и реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га К |
| Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} |
| еси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја |
| се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од рад |
| њао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под из |
| упи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Је |
| на и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише |
| одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где |
| а не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, |
| а да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити кри |
| оје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се |
| ће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он |
| Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се с |
| Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред |
| , ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем |
| <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим. |
| сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује с |
| о имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објас |
| едник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у ап |
| м јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не |
| дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> |
| </p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi> |
| зао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да с |
| ловима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну д |
| знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је |
| моли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— |
| >— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво |
| икако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачува |
| уз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi |
| срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим |
| " /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз с |
| ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јести |
| гнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болес |
| неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на тра |
| и очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, |
| ки, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у јед |
| рећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто чи |
| аки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем н |
| се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљу |
| старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пу |
| га, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p> |
| жаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у че |
| и јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед |
| камо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја |
| — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{ |
| ван.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Жив |
| а суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени |
| {S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свеште |
| азао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> |
| ај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна |
| енутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњ |
| да се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужнос |
| амо баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино ми |
| ању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје |
| {S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, кој |
| , у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она и |
| од задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се р |
| и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат |
| ну основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па |
| е није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и непов |
| сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш т |
| n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па |
| ије користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у ме |
| } А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре л |
| и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он |
| ао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Де |
| .{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљив |
| би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонит |
| на.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хт |
| беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — |
| .</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и уз |
| узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасу |
| — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Не |
| „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично свој |
| </p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стев |
| луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгла |
| рчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема |
| и то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче преве |
| е Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ће |
| </p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луд |
| кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у пот |
| ?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба |
| оведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div t |
| преко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" |
| да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче |
| морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type="group |
| ајбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, В |
| иже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, да |
| за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> |
| ајвећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши поглед |
| им послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али к |
| — Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови паст |
| мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумог |
| равају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато ш |
| p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали з |
| и.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа |
| од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе љ |
| где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете на |
| нов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газд |
| аду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радил |
| вом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим |
| андур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и ш |
| Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p> |
| з за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је нек |
| а га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{ |
| ћи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди |
| тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у св |
| n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пре |
| ДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p |
| е подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај поса |
| ашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађа |
| ер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мо |
| ећи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили |
| Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њ |
| p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, |
| шта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођ |
| да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, ниј |
| о добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благород |
| седник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прик |
| не политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неут |
| ерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје |
| учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је |
| у.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни |
| то се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али на |
| те име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише п |
| стављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични ск |
| час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прос |
| } Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— |
| , ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школ |
| га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више н |
| зумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на з |
| е од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кре |
| д немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</ |
| да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} За |
| <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виде |
| — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде н |
| их оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у |
| о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да ла |
| од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онд |
| о свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рог |
| покојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једн |
| зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једног |
| сно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознал |
| p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку пр |
| теља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја |
| благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А кол |
| их политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу д |
| реба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се |
| уше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао з |
| > <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе паме |
| о да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</ |
| ће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако |
| d>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по н |
| пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није м |
| а се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавај |
| изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној сна |
| ом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да |
| год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су љ |
| оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за |
| Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда ув |
| ост деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ |
| а Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седо |
| мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо |
| Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - ре |
| необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене |
| ожемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима |
| ова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p |
| Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде |
| p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом бесед |
| И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А ка |
| ику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први |
| г га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| она и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за |
| уго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све |
| че напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</ |
| ашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би ј |
| е да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да |
| Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па д |
| <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p> |
| шко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</ |
| пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није |
| обегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми нема |
| чимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSecti |
| а виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево ме |
| у.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зат |
| SRP19091_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за кор |
| као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу |
| </p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми зна |
| учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по дво |
| шани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо |
| е не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе |
| ндуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмеја |
| вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа н |
| почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послов |
| /hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми м |
| ти.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у |
| а лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га |
| уде, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и мора |
| била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улет |
| >— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} |
| а, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} |
| је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „ |
| авну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо с |
| >— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И са |
| мо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало |
| о, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за |
| рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим година |
| оју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигу |
| крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба от |
| згубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно |
| није.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта |
| ине, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи би |
| Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ. |
| е дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То ист |
| ђаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, п |
| ршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре |
| Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац |
| i>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и у |
| /p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се |
| рекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, ко |
| би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи |
| сле пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота |
| ва слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо |
| од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих д |
| си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни о |
| лило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат на |
| рујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно |
| зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете |
| ла се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може |
| енидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по с |
| а, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p> |
| пу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Н |
| {S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па |
| о.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике |
| га коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — реч |
| препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на |
| лужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав |
| у још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али |
| га века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дел |
| ову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И и |
| ки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— |
| д судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, |
| тећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо д |
| вотињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хт |
| а стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и но |
| е ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоз |
| То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо |
| дим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Ра |
| ад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им суди |
| ремеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невен |
| а је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како |
| вана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталим |
| ога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху |
| стеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да п |
| је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} |
| , тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, се |
| у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта |
| 38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један бу |
| ена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" / |
| “ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога |
| и чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што |
| чења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме |
| емо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> |
| р.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га вра |
| то видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли |
| а виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> |
| S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је т |
| p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p> |
| же да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће |
| зложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш вид |
| ову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите ов |
| м квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пил |
| ку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је |
| поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабук |
| ије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да |
| е заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се с |
| и?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису |
| како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјеки |
| земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо |
| решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао |
| аживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али |
| гу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато |
| ава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико |
| ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала |
| !{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p> |
| е деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој ср |
| ви.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Ј |
| ено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је |
| ди и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезал |
| хово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су по |
| ге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту п |
| детињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се нас |
| дне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не сам |
| } Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да |
| Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тог |
| танојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у ку |
| и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконц |
| ћ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница |
| ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да во |
| џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежа |
| >- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девоја |
| зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке! |
| алећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле |
| <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белег |
| ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па ле |
| кад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоће |
| којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима |
| ! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви |
| за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по п |
| едоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраж |
| ван љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— До |
| ј вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна распра |
| је чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су п |
| столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола |
| су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p> |
| као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се мож |
| есет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа |
| ј ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p> |
| си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна |
| p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, ко |
| женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену |
| олим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од |
| знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, |
| се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, |
| шта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх |
| ли само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш л |
| е, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисав |
| ровито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје мл |
| ј клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прок |
| одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи до |
| е примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.< |
| и не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како |
| и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практ |
| пади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже |
| S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" / |
| и нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шт |
| онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли |
| ао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман |
| те, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван |
| казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње. |
| м.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и |
| ринешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку |
| ло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „ |
| роду.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</ |
| га распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било |
| динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и |
| p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, ко |
| црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а г |
| спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази |
| положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња |
| А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. |
| ан. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су б |
| намо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко |
| говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.< |
| пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка |
| ним — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му с |
| е налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узори |
| зговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље |
| а копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да |
| обио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док |
| право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан влада |
| њу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноно |
| а сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} |
| рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb |
| ду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачи |
| радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</ |
| руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја т |
| један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двад |
| за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљив |
| меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</ |
| ане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер |
| /p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја к |
| ма прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме оп |
| робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана. |
| <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекид |
| , — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеко |
| и цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се попр |
| те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прир |
| есма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — |
| ? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, |
| ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> |
| ас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што ј |
| ише.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана |
| е могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, |
| док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо |
| <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послуш |
| да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да |
| </p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</ |
| сно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да иза |
| богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми |
| сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „ |
| више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се п |
| Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знат |
| оље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: |
| p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ч |
| е, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} |
| ођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S |
| у се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— |
| аћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на ра |
| и и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господшт |
| — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им н |
| > <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната |
| доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога |
| полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онд |
| ш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испр |
| ослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог |
| — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — ре |
| рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо |
| /p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> |
| па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p> |
| ао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад има |
| Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио жив |
| избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је |
| се овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу |
| но место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву |
| а.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве |
| но од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!... |
| ли ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас кра |
| арод остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Ни |
| м у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га |
| <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој. |
| уд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p |
| човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „ |
| 20 „</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једна |
| воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, р |
| ма од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с |
| тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од |
| ли сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да по |
| ницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје млад |
| ш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у |
| p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и вос |
| ичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где зад |
| но сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају |
| похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху |
| аним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера д |
| ве у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја мо |
| рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш п |
| донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p |
| .{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, |
| ога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још мно |
| ло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају |
| ене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлуч |
| очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џаков |
| и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти М |
| део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на нек |
| них решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање к |
| еју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му |
| и општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и дома |
| хани са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па |
| ила накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих |
| задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима |
| ате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда |
| у, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у м |
| ој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Н |
| /p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта |
| <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведем |
| "82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијем |
| а ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад н |
| p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите |
| о свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> < |
| у ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пе |
| и сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што в |
| Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место |
| м зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао с |
| упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред |
| домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше |
| к: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну г |
| ви су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> < |
| сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} |
| кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да |
| — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n |
| ка узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> |
| и после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда |
| ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, о |
| вам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само ужи |
| упе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи |
| ом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најел |
| знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код ме |
| , а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али |
| се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онол |
| зите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</ |
| прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а |
| коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви |
| {S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Ж |
| /p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда |
| p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој |
| ће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако каже |
| Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кр |
| би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио |
| Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} |
| лиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни ово |
| кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> |
| елу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преград |
| урно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и |
| p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— |
| што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео ни |
| ње у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... про |
| ече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца |
| ше да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— С |
| љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле |
| аш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имањ |
| тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовим |
| женство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} |
| да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рач |
| а видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер |
| синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се |
| е помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.< |
| сну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спрем |
| то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која |
| ео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти б |
| него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ |
| зман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти |
| и се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он и |
| плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао |
| тате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не мог |
| м за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</ |
| .{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бри |
| ка остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, |
| жда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми тв |
| маже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S |
| аком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш в |
| Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.< |
| То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже глав |
| ти рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздења |
| квим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за тр |
| — О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, не |
| да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири в |
| {S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често ви |
| <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зази |
| друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни |
| платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — |
| јући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и разв |
| /p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их |
| о му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </d |
| а њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да к |
| кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им |
| дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још |
| није од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по зако |
| чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше. |
| ђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева з |
| атим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за друг |
| има.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ј |
| евена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда т |
| више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — |
| им и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и тр |
| ? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, |
| месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој гред |
| о није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, н |
| еши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „ |
| отово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја |
| > моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на ко |
| а час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док н |
| за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно бе |
| прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и |
| ...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу |
| } У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад м |
| беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете |
| шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се у |
| шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> |
| на, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где |
| и није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Ку |
| /p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све т |
| к, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је |
| нима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и р |
| једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно |
| еко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто |
| м а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</ |
| ?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела |
| њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног |
| одица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то |
| Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} |
| ити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита |
| Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно ј |
| п, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на |
| } А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то |
| <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођо |
| ицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван уст |
| их црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропит |
| у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвет |
| у с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама |
| ћи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> |
| е 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад |
| по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико |
| <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађ |
| у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу браш |
| е њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо |
| дну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се п |
| ути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не из |
| Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појах |
| , поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, |
| тора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S |
| г припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да руч |
| е полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је |
| довно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и |
| а у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је п |
| 9091_C2.8"> <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општ |
| и сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и вра |
| ко столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман туж |
| гаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, ко |
| "74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше руч |
| журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на исто |
| иком, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза |
| рно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са а |
| е можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи? |
| ам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показ |
| смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, к |
| — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотограф |
| селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу |
| арат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Ки |
| <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, кој |
| змана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Ку |
| казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter |
| остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чист |
| авно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући п |
| /l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропад |
| вство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И са |
| бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо сво |
| њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— |
| — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато |
| којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па с |
| с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — р |
| са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног |
| ајтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко за |
| поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то ј |
| који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, кој |
| о, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за про |
| али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је |
| обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њ |
| кресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препоро |
| е ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже |
| петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, |
| аше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера з |
| већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година. |
| наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не у |
| ошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ств |
| исмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пас |
| и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у |
| га благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— До |
| некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и |
| тпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе |
| о те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председни |
| . - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нис |
| им ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колик |
| Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за |
| време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо |
| ан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, |
| А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без друго |
| > <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо |
| тавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, к |
| Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залут |
| >— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одб |
| </p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учини |
| проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинс |
| pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ј |
| {S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложи |
| .</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, |
| га браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам |
| штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Ист |
| сници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на |
| зди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо в |
| иван.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, сам |
| оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— О |
| ћ и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган |
| убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше ј |
| купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође |
| , те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач |
| кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за |
| да, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван |
| едно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало |
| та кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној к |
| говор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ов |
| <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, н |
| , недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Упр |
| ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не глед |
| е он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затвор |
| > <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оре |
| !{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> < |
| ад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мен |
| но, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и о |
| нда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо |
| људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А з |
| и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од |
| стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како |
| видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у п |
| <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти ј |
| као?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си л |
| због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— А |
| е, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазим |
| — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако |
| д, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — уз |
| p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да |
| > <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поруч |
| ажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да |
| азао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом пол |
| ки.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... |
| ђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио |
| 00" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост |
| ет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је |
| пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слу |
| ад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта |
| кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спу |
| аш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу |
| где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као ш |
| ад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчи |
| авила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да |
| да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће |
| аш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из на |
| де, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога |
| ог размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А |
| ун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — и |
| мо докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не пит |
| >— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— Т |
| ко тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си |
| ажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме |
| .</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има нач |
| — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— |
| о!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајни |
| кву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде |
| , то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му |
| та, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не |
| а ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако |
| сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — п |
| то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо |
| е забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати |
| с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, |
| рихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба |
| ве.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би с |
| можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од |
| „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за ук |
| <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их врати |
| " /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никак |
| , не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови |
| учији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали |
| карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, |
| енину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше |
| и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задруга |
| {S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да с |
| ина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S |
| им интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам |
| време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— Т |
| .</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто дру |
| итај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу |
| д тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> < |
| ш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо н |
| дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, т |
| </p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, ко |
| е би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, а |
| им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу т |
| поде, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за |
| ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш м |
| Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> < |
| и већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крст |
| су деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био |
| на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ев |
| ији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја |
| Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што с |
| сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти пом |
| да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом мо |
| ко разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех. |
| ман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стева |
| шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плу |
| ан се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“ |
| иш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана т |
| д сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} |
| али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред по |
| чењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на вр |
| ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, д |
| .</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— О |
| а разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, |
| Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако в |
| ом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што д |
| вожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али |
| да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад |
| ти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — дода |
| амо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме у |
| } Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p |
| не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <p |
| >— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми |
| екла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућан |
| а.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка об |
| Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба пропис |
| друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти з |
| ани, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фот |
| <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S |
| им скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да |
| Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за пон |
| и можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо п |
| p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које |
| <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени |
| ачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад |
| да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> |
| и?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} |
| брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говор |
| .{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мири |
| пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то |
| и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у |
| ућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— |
| кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане |
| чен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођен |
| ажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века |
| енчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве и |
| нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него д |
| </p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо |
| боровима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нек |
| човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А посл |
| мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</ |
| оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— |
| о изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама п |
| е, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми уг |
| /p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћо |
| p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако гази |
| ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам го |
| их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радиче |
| иседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и при |
| им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више пор |
| !{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојено |
| лу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, х |
| едности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да и |
| ош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> |
| истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни |
| ује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њ |
| еже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка |
| те и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би ж |
| кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па настав |
| е и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасв |
| молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, |
| лед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен ње |
| ви динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили та |
| А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква |
| е задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један о |
| морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, |
| ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар до |
| знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били бога |
| друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} |
| мо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба д |
| у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити д |
| нице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече |
| аман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око се |
| еститао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго |
| овима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разб |
| , њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не при |
| мо је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по |
| а кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који с |
| нисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђ |
| n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љу |
| пет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Неве |
| у то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, |
| , ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не м |
| а он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито С |
| га ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младен |
| оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{ |
| лазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених ру |
| е душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џеп |
| и коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико м |
| ио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва |
| ... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> |
| <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — |
| али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос м |
| да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{ |
| једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у н |
| Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и |
| дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ов |
| а се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погл |
| ote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Ја |
| te> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</ |
| га духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би |
| арију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим |
| тевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> |
| ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} |
| то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — о |
| Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он |
| ом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, о |
| <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да расту |
| новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном |
| пљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте |
| га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни |
| шташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Р |
| се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и пр |
| свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме обја |
| а од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за ц |
| еба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по м |
| мљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ј |
| м тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазив |
| е, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се каз |
| гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи це |
| а, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан об |
| улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање з |
| варавало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално |
| во, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све он |
| се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донет |
| истар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако |
| ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти |
| b n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p |
| у о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљав |
| бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не мо |
| уна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, ал |
| е моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више |
| ра вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је би |
| ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је |
| одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и уч |
| тикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини с |
| смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде |
| пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — п |
| , ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове |
| горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање н |
| уда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и |
| промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш д |
| и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњ |
| ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам за |
| зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу |
| м да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од на |
| ="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се |
| </p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну л |
| {S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, в |
| мо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за |
| на вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били |
| ваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, д |
| да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике п |
| онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте о |
| вом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да |
| и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај |
| /head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још д |
| ман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пре |
| сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пер |
| но за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> < |
| оштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничи |
| буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где |
| е указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше гово |
| ад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже с |
| , видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним си |
| нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун |
| Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се ср |
| м, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четр |
| } Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја |
| лупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p |
| мем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p |
| сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да и |
| ребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у |
| p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на |
| а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са |
| евалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p |
| олико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да вид |
| но ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађ |
| и жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да |
| .6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај |
| а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвет |
| се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне н |
| Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка жив |
| ука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци |
| си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој ота |
| ући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{ |
| .{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна < |
| спита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после она |
| , дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп руча |
| а литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, т |
| ављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз < |
| .{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта |
| змана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb |
| , знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- |
| а на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеш |
| е моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосм |
| дост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. |
| p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> |
| који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили |
| ети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су |
| јега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој |
| се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у се |
| и, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а |
| бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове |
| је он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разло |
| доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он то |
| екали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове |
| ако му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће |
| . — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовоља |
| омаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а при |
| <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се |
| ув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гла |
| ју.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, нас |
| . </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу |
| к одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, д |
| и добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прош |
| че Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли н |
| њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одрасл |
| ди у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се |
| д својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или ос |
| <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се |
| ма, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за пос |
| оварајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина поп |
| заслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у |
| ео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S |
| ера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p |
| , — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате |
| камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те о |
| амњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Ра |
| председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би зн |
| а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају |
| не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— П |
| не, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним |
| о је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга |
| ли кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и реч |
| учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у вел |
| </p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Доб |
| осподин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} |
| како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, |
| беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену св |
| сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p |
| време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки |
| то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за с |
| онављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван |
| ма да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће |
| се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова. |
| чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, ре |
| ја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече. |
| рекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси |
| </p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се |
| по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно |
| и има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А |
| и, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Нен |
| ода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из з |
| лит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима |
| покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} |
| је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли |
| овим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на |
| дан од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно п |
| ека провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задру |
| о умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— З |
| /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задруга |
| Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је |
| чају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>О |
| ти.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи. |
| ла за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то н |
| о уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је |
| е у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?< |
| S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препор |
| оље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зре |
| скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим |
| су уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друшт |
| — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Ж |
| у од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Жив |
| посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га виде |
| њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себ |
| хну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припи |
| ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да |
| ваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} З |
| дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо |
| /p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове |
| ји њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да |
| ва.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за пониже |
| о их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесн |
| метати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> |
| аде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика |
| нама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени. |
| о морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве |
| ма.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене |
| али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дан |
| ка егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке |
| послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија м |
| еваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш |
| лико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од с |
| ругом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба д |
| ика.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања |
| е извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и |
| оворе.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за |
| епо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману т |
| ар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није |
| то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хо |
| рабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и |
| ва пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врст |
| крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метул |
| сени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену држ |
| ичке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад. |
| S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не |
| бар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се по |
| S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни |
| не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће. |
| дне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на |
| тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичев |
| отовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници |
| аштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити |
| мисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпи |
| а месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је |
| , и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> < |
| с од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели мој |
| Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу |
| о, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— Т |
| Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко |
| } Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си памет |
| ира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што |
| бро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} |
| е Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни в |
| а бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погл |
| ="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти |
| ије теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{ |
| а, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> |
| а динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> с |
| вим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње |
| " /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, к |
| </p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да |
| њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како |
| ћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— |
| адругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком реша |
| , порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новог |
| а другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb |
| и не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, |
| елу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам кара |
| о.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што |
| , кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — |
| пна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога |
| ба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката |
| би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била |
| арошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан |
| еобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећ |
| <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не мож |
| пштини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Им |
| — Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О в |
| их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње |
| инити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</ |
| леда — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или |
| ће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све бо |
| ецу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породи |
| у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ов |
| дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „риб |
| вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређа |
| ур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са овак |
| ш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него |
| м, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан пр |
| ош није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задата |
| вала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле |
| едан председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не |
| >— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као је |
| о њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напр |
| них година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пр |
| и, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити |
| Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловањ |
| први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и тре |
| слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би бил |
| велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и пон |
| видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?< |
| ст!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и |
| „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је удар |
| им време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш |
| ети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу |
| ве оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку |
| о то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна др |
| рода и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ жив |
| лно крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под |
| ве.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ов |
| ра најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашт |
| !</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате с |
| ћ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше |
| же да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо |
| ам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p |
| ова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Сам |
| тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба |
| којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је ч |
| Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се н |
| ше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде |
| итворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Ј |
| је сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па д |
| е, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга |
| му чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на п |
| о год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад |
| д народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може н |
| /p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синов |
| се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћ |
| .</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на |
| за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у |
| Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.< |
| адити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} |
| ве, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно |
| и дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он |
| изале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је |
| се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да |
| ница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.< |
| и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то |
| оже распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не |
| р може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — зав |
| ст, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јо |
| жати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> < |
| да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Не |
| итати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе |
| сује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо |
| Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули пр |
| а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потре |
| штавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита јед |
| мљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не траж |
| бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мр |
| га потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> |
| утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону |
| задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну |
| S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купи |
| Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба |
| а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, ка |
| е ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а др |
| p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече П |
| Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А ка |
| јној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.< |
| маже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам |
| резиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— |
| то је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погре |
| да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пе |
| онице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онак |
| ј Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са |
| задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћ |
| ви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да |
| реба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се р |
| а.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села. |
| у сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се дед |
| да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали измен |
| тој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Ј |
| ив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене |
| <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води на |
| ад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те бриж |
| -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси л |
| /p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у ра |
| и своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одат |
| други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни |
| д вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које ва |
| Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао |
| орезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче |
| е онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Ист |
| им пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне п |
| е ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече С |
| и.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, |
| , осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече |
| ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво |
| могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жен |
| више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће |
| ба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после т |
| тина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како зн |
| церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене |
| и за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p |
| ра и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, |
| маћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, |
| како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи г |
| разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке пр |
| , па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ће |
| м, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта |
| и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — |
| ри тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако по |
| ба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос |
| урава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Тр |
| м да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја |
| /p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, |
| одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — ја |
| p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече |
| говараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео |
| :</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око м |
| онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово при |
| , оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, |
| >— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S |
| ој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> су |
| Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас поте |
| и се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу ду |
| , да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Ком |
| грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад ви |
| ла?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А ов |
| <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока |
| амо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је и |
| p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога |
| ана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оно |
| А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „н |
| нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда |
| ли, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам |
| анојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам о |
| Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— |
| ије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе н |
| овито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али |
| ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, |
| њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли гла |
| о?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си м |
| оја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овд |
| мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi |
| Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земљ |
| уо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ но |
| нски, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде там |
| А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући гла |
| раш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си х |
| пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p |
| амо један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одрив |
| љу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ |
| ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпи |
| ри?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад |
| они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p> |
| сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на ка |
| > <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију? |
| рекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш |
| ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Н |
| ње Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служи |
| нда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} |
| “, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, |
| i> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} |
| , „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi> |
| без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што тр |
| држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите |
| де твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми д |
| одимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је за |
| пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} |
| ауке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слуш |
| уне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им у |
| у ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Жи |
| у да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док |
| ни ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за |
| а домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. |
| оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас зал |
| ајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и |
| и ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју |
| што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо |
| ија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{ |
| ог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</ |
| том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врат |
| танојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би пр |
| {S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не |
| што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којо |
| p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се |
| на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпо |
| а зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбиј |
| ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који |
| да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је н |
| <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршено |
| абогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испа |
| Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, |
| ено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опро |
| едник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војнички |
| довољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније |
| очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови св |
| ори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, |
| Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим |
| још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапу |
| узи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људ |
| прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после чет |
| дружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупш |
| иши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућно |
| , својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњач |
| де праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп |
| “</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо чита |
| начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те |
| иђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако у |
| чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да |
| Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за |
| а наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну |
| да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слу |
| Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> < |
| ели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим |
| ан, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола |
| не, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељ |
| м водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном леј |
| век да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу |
| те браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прос |
| ике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— |
| те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p |
| мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најб |
| нати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мис |
| о време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— |
| иже.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— |
| е још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно м |
| ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива |
| “:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана |
| а задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</ |
| и још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе им |
| иве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће го |
| „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишља |
| едни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и к |
| ачин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност сам |
| е сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али |
| д било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђив |
| ом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да сл |
| ео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве |
| светије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад м |
| а била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због |
| и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и заста |
| квом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па |
| а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из њег |
| им?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после |
| м тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи исп |
| /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, |
| по, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у зем |
| те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до ме |
| да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молеб |
| стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити с |
| или око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност то |
| ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небеск |
| наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи |
| луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дош |
| речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена з |
| те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си |
| та ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју |
| ејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. |
| мо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслу |
| довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не |
| артијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Ов |
| би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац |
| нском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био з |
| атри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, ко |
| дигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и |
| мирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште буду |
| ада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </di |
| е живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко |
| вање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S |
| и једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два |
| па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим на |
| саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом |
| мо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — |
| а не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти н |
| /p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осиг |
| >— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воск |
| ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посл |
| одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну |
| ћу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нис |
| <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} |
| >— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, |
| о узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</ |
| ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</ |
| и у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — |
| } Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то с |
| Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху д |
| <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му с |
| придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све и |
| су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да |
| ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p |
| смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше |
| будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљ |
| те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годин |
| </p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то мо |
| рла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори с |
| ивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али |
| породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задруж |
| његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, кој |
| сте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одј |
| кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на |
| : да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, |
| не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки |
| челе и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрав |
| ића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да жив |
| челу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно |
| у, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећ |
| е псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ов |
| вакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Р |
| е. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре. |
| а ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарм |
| о умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Как |
| </p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брат |
| снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држ |
| још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе збо |
| ше пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по |
| се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп- |
| о ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ват |
| м, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у до |
| веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="cha |
| е одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби г |
| дају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад вид |
| > <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш |
| мо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад м |
| 7" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету |
| Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама |
| д дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и |
| е.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што |
| риш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечн |
| би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у п |
| !{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви |
| p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} |
| му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Н |
| ству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— |
| <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Ле |
| тави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џак |
| ти, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се вра |
| {S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! |
| и.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах нада |
| } Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где |
| више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{ |
| ак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и к |
| и се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није ок |
| лиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, к |
| д Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано к |
| едседничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је |
| пштинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} |
| веће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога пост |
| први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светит |
| ј разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем |
| ..{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам |
| а одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одј |
| же да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се |
| а, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притвор |
| ећ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, |
| ече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — |
| мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се сав |
| з Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| њи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође з |
| дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељ |
| траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и |
| куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у т |
| у више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, |
| а сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у з |
| — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њ |
| рно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра |
| ом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станој |
| нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око |
| {S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто с |
| ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му |
| Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му |
| ад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада |
| ка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се мог |
| е“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још заглед |
| адник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вре |
| о.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} И |
| наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта л |
| је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности |
| це соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава! |
| твој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} И |
| ом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, |
| око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред |
| ега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе кап |
| <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слуша |
| /p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, но |
| дич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка г |
| то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се од |
| кије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет |
| кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И |
| о о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први |
| отворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, к |
| је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људ |
| ање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни поб |
| не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Де |
| о мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу |
| ес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је |
| егови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То |
| исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отим |
| о, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо би |
| он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула |
| овори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Чо |
| е миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом |
| га није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима |
| итичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек о |
| ило једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и на |
| — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — |
| га.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда рак |
| разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш |
| аће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дука |
| еше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му |
| о тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га с |
| опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и по |
| у није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес ра |
| p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрљ |
| </p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да к |
| >Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возах |
| да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно |
| {S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепр |
| ци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли т |
| жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>С |
| треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад |
| емо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Нема |
| > <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слуша |
| о замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не зна |
| ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пије |
| и за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад ј |
| ја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам ником |
| p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лак |
| и учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти м |
| /p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га |
| се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван по |
| зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули л |
| растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Од |
| зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола |
| , и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем |
| уцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом. |
| који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник о |
| з, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </d |
| </p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све суда |
| е, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотл |
| те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с |
| подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ уго |
| спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио |
| укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, д |
| Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам |
| е подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако |
| е још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му с |
| оп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, |
| <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> |
| мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата по |
| > <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да отко |
| како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му пр |
| } Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, т |
| у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твој |
| добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсториса |
| тио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што |
| сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — |
| на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.< |
| Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а ј |
| страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, |
| њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{ |
| сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече |
| гда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други |
| т таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која |
| ик.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али н |
| ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући |
| м зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само |
| <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" x |
| да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, |
| је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања |
| траха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ |
| купи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други з |
| чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због |
| дан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити |
| гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које ду |
| <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, |
| да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој реч |
| о изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се си |
| воју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је п |
| ке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па |
| ао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима благ |
| мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање! |
| да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примица |
| >- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па |
| у зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и |
| знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су |
| уприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на |
| дмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто |
| о Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, |
| ивана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан с |
| це.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти |
| аношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својс |
| растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и пре |
| а орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p> |
| еко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весел |
| 42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам |
| ан је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили |
| S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељ |
| е век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву |
| му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! |
| едини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку |
| </p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу нов |
| {S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадно |
| вом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне |
| ка.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поште |
| без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S |
| с мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устран |
| тво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да гов |
| астави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како |
| могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке своји |
| оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман бе |
| глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао |
| е су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имови |
| а.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он с |
| е примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном з |
| четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онд |
| се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами к |
| ет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну |
| Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет до |
| зеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, |
| невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због |
| ке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио т |
| тера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма во |
| /p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре |
| ао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њихов |
| би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отво |
| ажен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— М |
| >Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред |
| Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Ж |
| рен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две |
| а по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови дру |
| ом општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда |
| добио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, по |
| S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — до |
| мо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник |
| ила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру |
| чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— |
| за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од |
| > <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо ва |
| мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не дома |
| пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — п |
| у уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега |
| анојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући т |
| задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан к |
| задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога ниј |
| ме.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— А |
| не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушнос |
| <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти |
| брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имал |
| трани је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећо |
| ају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазва |
| о саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џаков |
| за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умст |
| ead>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да и |
| захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, с |
| вана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесе |
| ије могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што |
| е.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предви |
| је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само |
| и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако н |
| аријска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на д |
| , — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у |
| или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, |
| ве славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> |
| /p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи тр |
| емљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и |
| ој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу ст |
| и, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сла |
| <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита |
| се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> < |
| p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било |
| осле њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је би |
| плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка |
| , па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше б |
| сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општин |
| > да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пр |
| ња.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушал |
| p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудим |
| </head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, д |
| земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за |
| ај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађ |
| врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у |
| лих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да |
| џи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покрен |
| {S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већин |
| <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака г |
| не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— |
| на лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бо |
| га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а |
| та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, к |
| о, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, шт |
| су разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p |
| есе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} З |
| бјави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето |
| атрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казуј |
| амицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — на |
| ећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на |
| Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне произв |
| цом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су |
| чком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само не |
| логај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка |
| Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будн |
| ги сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине орао |
| крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред |
| недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној |
| , као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атм |
| испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај ок |
| не нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! |
| је окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено |
| међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам |
| па, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постој |
| чијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и ј |
| љорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, пр |
| ако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам |
| еђивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и |
| подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо |
| душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили сре |
| >Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше за |
| , бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити |
| жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет д |
| у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до о |
| о сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи |
| 0" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни једа |
| и на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по п |
| олико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прек |
| рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</ |
| где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабра |
| л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</ |
| цу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо |
| их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n=" |
| Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите праз |
| то треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавреме |
| {S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли |
| а је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слуш |
| жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу н |
| ју партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису мог |
| раше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вре |
| да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Не |
| аке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опру |
| ви главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поре |
| !</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живан |
| шао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не о |
| Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је ск |
| па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом |
| рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, за |
| и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила |
| на.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе |
| ене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна |
| арод прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузел |
| ничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и |
| тедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока |
| — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{ |
| ј прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имал |
| широко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео даб |
| налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се мора |
| годнога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} |
| шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту гро |
| га, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе |
| било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су з |
| е, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду |
| м царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, св |
| м молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше раки |
| и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао. |
| ону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван уз |
| p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зач |
| ли ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет свој |
| оп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81 |
| еговога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста |
| бог брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан |
| прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину |
| } Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{ |
| нако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни т |
| јствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких неда |
| Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде |
| ем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ва |
| да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S |
| зум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, |
| синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више н |
| сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вр |
| цама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} К |
| } Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не |
| — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет |
| очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! |
| } Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, |
| едседник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p> |
| ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па п |
| својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за |
| д захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се пог |
| и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче ми |
| јицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши ова |
| ти задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окруж |
| поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо |
| е, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове |
| еше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што |
| е задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабра |
| ма беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — в |
| дични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, |
| са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дет |
| ико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и слож |
| орезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник с |
| етеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, ве |
| тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави воло |
| говори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим |
| > <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам |
| бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао |
| >Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављен |
| имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> |
| јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем |
| /p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај |
| . —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после |
| аше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n=" |
| Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их у |
| ци ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног |
| S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта |
| динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара пл |
| чаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-цел |
| вала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим ку |
| ом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, ц |
| кле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задру |
| S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах |
| чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је |
| } Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и |
| и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за д |
| е и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа |
| p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, |
| ија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коњ |
| стрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што |
| а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, |
| нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо |
| да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не м |
| вати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! п |
| , али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неко |
| бријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи сво |
| ербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако д |
| онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а |
| и га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких |
| осаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нист |
| у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер с |
| p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти |
| о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које преву |
| ли партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова ниј |
| еник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас |
| Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих |
| поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади |
| да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро |
| код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И |
| — Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — ре |
| али из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то урад |
| чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само |
| /p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} |
| ом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и |
| и мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</ |
| оник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о |
| напређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до |
| уша и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— |
| Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради |
| спала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепу |
| заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председ |
| меј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.< |
| рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пх |
| их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обрис |
| својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која по |
| воза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S |
| иван.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дв |
| као до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој пов |
| ажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим |
| ад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао! |
| ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чини |
| head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан |
| рцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи |
| је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Ра |
| ес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова |
| и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, п |
| трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти м |
| улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем н |
| ђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и |
| днако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и |
| општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана |
| еља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљор |
| а и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апа |
| си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како ј |
| ло време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и |
| м донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, ка |
| вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије пре |
| о послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом за |
| тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опр |
| аба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловањ |
| орисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му сн |
| осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, |
| из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на по |
| лави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не х |
| етну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли |
| оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући |
| довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогу |
| ије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само |
| ного забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ |
| мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим |
| лавом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш |
| е има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од се |
| лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми |
| пио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и де |
| оти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију н |
| се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буд |
| а макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не |
| јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се |
| у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо |
| удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапу |
| и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим с |
| . замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На |
| и власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си са |
| шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу |
| пи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамн |
| а на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао предс |
| зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, |
| </p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају |
| их седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, |
| , лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па |
| /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну |
| а је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...< |
| мо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад |
| е попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? |
| д!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити |
| о сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хте |
| ину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су мог |
| <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} |
| Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да с |
| це у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, м |
| дела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала |
| ивана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... |
| и.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало |
| ира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он |
| у.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах заш |
| п и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљ |
| епио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у ва |
| наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, |
| е објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село |
| ар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87 |
| ију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели р |
| мо се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше с |
| амо уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} П |
| не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругов |
| бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> |
| челе.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.< |
| лом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад вид |
| беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше в |
| убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад |
| шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш |
| ху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију |
| о да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих |
| ме донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо |
| у услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по ку |
| </hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да |
| утра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па јо |
| има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да к |
| дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео |
| hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораов |
| лутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани |
| рата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао д |
| е пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко заја |
| о те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то |
| рма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од у |
| о више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S |
| жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, |
| па.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} О |
| она!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, д |
| ад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да с |
| зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају ли |
| натема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџул |
| адругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно |
| рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јагл |
| pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига |
| ли, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али |
| p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не |
| ова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.< |
| ице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је прино |
| шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде пос |
| ан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>--------------------------------- |
| и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и |
| и му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи |
| ? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на ба |
| е и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још н |
| преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села н |
| , па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан |
| ве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге неде |
| очела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрд |
| Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог пожи |
| точни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије |
| лости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан в |
| и, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — реч |
| ан је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о сада |
| воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут по |
| > <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео |
| ремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два |
| ан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, |
| на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на пово |
| .</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином |
| им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их и |
| налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што |
| а!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова |
| ма, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољав |
| III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет |
| друзи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, х |
| p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да м |
| ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим и |
| /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам |
| ан и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној ц |
| едним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера |
| {S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетв |
| а сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче |
| </p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само м |
| > <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па |
| е свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи п |
| ну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се |
| /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо н |
| и, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једн |
| задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може |
| зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} За |
| S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа. |
| <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с |
| пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са в |
| ише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од он |
| усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се |
| ихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имам |
| спи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац |
| во мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трош |
| ко му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви |
| ори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те |
| а једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што |
| Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохв |
| збистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се |
| 19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| > <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно |
| :id="SRP19091_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад |
| id="SRP19091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело |
| .{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, |
| d="SRP19091_C3.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нис |
| S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју |
| <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} |
| уги.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само вр |
| п-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Жив |
| издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задру |
| оја има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их мора |
| стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоће |
| кајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да т |
| дама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истре |
| реми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти св |
| да пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> |
| слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан |
| месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико н |
| ше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приб |
| и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до пес |
| ећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а |
| има.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S |
| нојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, |
| Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} |
| школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> |
| мркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег заве |
| кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“ |
| а, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте |
| ењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пи |
| то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад |
| S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело |
| {S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком |
| што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето |
| а домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је |
| ктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне |
| под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не |
| читељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотогр |
| ну и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> |
| вртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху |
| кочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи ос |
| по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мисл |
| љорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљор |
| први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што |
| аје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исче |
| јској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Куз |
| } Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одмори |
| едели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку зад |
| } Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зара |
| ву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спрове |
| реко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па ис |
| твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад |
| авуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како м |
| .. — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гл |
| под једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Саве |
| ку слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи |
| кве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише по |
| крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и так |
| ва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амб |
| њу у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су св |
| Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама |
| им оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покатк |
| А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док |
| иси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим |
| дмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа г |
| вењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И оп |
| велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше |
| још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беш |
| децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— |
| пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због бр |
| школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилаг |
| и.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задру |
| овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да |
| половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкри |
| руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, од |
| а ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко с |
| повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заи |
| тов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на |
| их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и |
| 8" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без и |
| е све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је н |
| наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу! |
| коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је стр |
| и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили |
| ата!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из зем |
| > <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у |
| помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се ка |
| ра једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — |
| купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то |
| ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није |
| и беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се |
| га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује |
| ="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи |
| зват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински |
| атство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га |
| p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за наро |
| {S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — з |
| >— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не |
| } Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дн |
| ла вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на бел |
| <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имал |
| ош . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су о |
| у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Стан |
| е неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изн |
| одбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и |
| цања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p> |
| ти да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе п |
| љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом |
| — Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад с |
| рејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле |
| уфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну |
| /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као |
| коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пеши |
| је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, д |
| ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обре |
| етити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне |
| ик питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече п |
| дно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите. |
| днога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да о |
| д казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозби |
| <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда ос |
| ти.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор |
| свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер |
| људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу мо |
| оводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и |
| икну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, |
| мо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, сто |
| ивати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави. |
| од, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољск |
| шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу |
| нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо п |
| вадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види пло |
| н од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац |
| са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише ј |
| .{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="1 |
| то у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче |
| и. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобн |
| ромени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је ов |
| водаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на к |
| аживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што с |
| капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздр |
| Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} В |
| о.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> < |
| тојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењ |
| га оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише |
| плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас кој |
| аца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" |
| од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи |
| ди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар |
| оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор |
| де дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па струг |
| цио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— О |
| а калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву |
| и.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви |
| пушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца веч |
| рва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај |
| загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану ок |
| и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина м |
| ају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом на |
| тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> |
| ло.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, |
| же, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о |
| , али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и |
| мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађа |
| стрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича |
| оворе, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће ко |
| е на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су зн |
| три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради т |
| зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла |
| стио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, ко |
| сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабук |
| виња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је ра |
| ао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Д |
| које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде |
| биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због ко |
| оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан |
| д и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — ре |
| ти и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропуш |
| емаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царс |
| својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле |
| пава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта |
| од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је и |
| </p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име |
| себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми |
| не деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стај |
| дичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ |
| забрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако |
| па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким ј |
| ут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргош |
| свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту м |
| понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут |
| поверљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужев |
| године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес |
| дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то |
| а ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шт |
| штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га |
| аквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му |
| њем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и оп |
| ахтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице |
| љство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и |
| а овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, |
| е, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадњ |
| чне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слуш |
| ељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете п |
| то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb |
| ћеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни |
| <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> < |
| им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким |
| еће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, са |
| ас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у |
| пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друг |
| смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све. |
| дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.< |
| о чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише б |
| они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p> |
| он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад |
| ст.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с гл |
| а учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добр |
| ка, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисм |
| — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузман |
| мо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си |
| ну не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нис |
| а се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим живот |
| не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— С |
| есеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.< |
| шта!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиља |
| ит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p |
| за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p |
| е ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо |
| ан гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се |
| онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом |
| кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти |
| .</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избега |
| ају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, не |
| нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људи |
| да у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмо |
| че Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак |
| што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Ј |
| бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио даб |
| а ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{ |
| а ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш |
| — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да |
| >— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се |
| „Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше пар |
| етко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом најв |
| о је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прих |
| и свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви и |
| Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, |
| све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бри |
| , јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим |
| вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете дожив |
| волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p |
| вим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега |
| <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. С |
| нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да тра |
| епо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели |
| брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за |
| з мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да р |
| да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да д |
| рени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> |
| им.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобољ |
| него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихо |
| емо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и М |
| обио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот ка |
| Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царст |
| да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обич |
| арало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и право |
| е помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И т |
| ивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богоро |
| на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио |
| и целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно н |
| виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да бу |
| , незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја |
| помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и |
| који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена има |
| им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадош |
| е бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич о |
| S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} |
| а о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице жена |
| амирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и |
| угаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове ус |
| ожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на тво |
| не, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p |
| од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да |
| ва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p |
| угара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, зат |
| тимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да друг |
| ј призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађ |
| излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући! |
| се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица |
| ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сен |
| , он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце |
| имо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Нев |
| а; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па п |
| type="titlepage"> <p>ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉ |
| ехани, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и до |
| Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p |
| то је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S |
| можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> |
| ћеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код м |
| ече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Жива |
| ој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше |
| њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пос |
| а.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи |
| стави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што н |
| у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, |
| и на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у ова |
| ељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </body> |
| ана утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитос |
| требна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да |
| него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стев |
| се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42 |
| куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не о |
| све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођ |
| штво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој дру |
| бе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не ч |
| аш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да м |
| каше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привика |
| војке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе |
| сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попо |
| ост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и пер |
| кије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да исп |
| <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жен |
| ежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај п |
| слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо как |
| су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плуг |
| апредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки |
| корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, |
| p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна |
| ни започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних п |
| и да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало |
| и и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, |
| а Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да |
| ије циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да п |
| је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шч |
| оју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не те |
| ше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порез |
| практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, |
| n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу |
| о што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехн |
| <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле ка |
| није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— З |
| нога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе |
| ници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалит |
| ропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су |
| /p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу |
| у. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човеча |
| и тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поште |
| ако му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</ |
| а наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блат |
| — Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не ку |
| ? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд ст |
| е и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинск |
| опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дир |
| ласт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Ал |
| излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти ви |
| људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позив |
| те љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог рук |
| , који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш |
| ом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар |
| огачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правд |
| је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде послан |
| аспадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети |
| ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх о |
| ојој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се па |
| што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, би |
| } А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тир |
| око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадит |
| ате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и |
| и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који |
| мена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима о |
| S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је з |
| Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако |
| ом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и |
| себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— |
| х ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим ид |
| ња.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А |
| е озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и квас |
| и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који |
| новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неко |
| мо <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, ш |
| ве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се ко |
| о од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова ј |
| програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p |
| а.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образовано |
| дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> < |
| ан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због |
| ћан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, ш |
| слиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S |
| S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти |
| же му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} |
| а.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, са |
| <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} |
| тке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадат |
| тељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на р |
| "65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, |
| која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми см |
| ко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да |
| да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непо |
| тице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па б |
| су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећ |
| и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, т |
| они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— А |
| ти наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који |
| зао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву њ |
| мађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим по |
| е људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења |
| д сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп ка |
| једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се то |
| е <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опса |
| одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко д |
| ело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упр |
| постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску |
| ити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И к |
| ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!< |
| ити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} |
| х руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без при |
| иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; |
| , почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што с |
| d> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само п |
| једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва п |
| а молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хи |
| .{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем н |
| е тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с |
| ом стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање |
| ва.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих ра |
| е за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита. |
| Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу так |
| привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше |
| рошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово |
| и не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.< |
| и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће чов |
| рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и |
| аше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залу |
| титељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда сед |
| нам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну не |
| те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p |
| зилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да ста |
| <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате к |
| уљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим |
| за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас о |
| и у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — |
| Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p> |
| ета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, |
| те!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</ |
| > <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{ |
| гом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његово |
| дборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Ниј |
| делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} |
| <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то т |
| ом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> < |
| p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог |
| унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као |
| ! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p> |
| под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојз |
| } Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се |
| остићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quo |
| ити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчи |
| е:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да виш |
| ором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и |
| а видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу раки |
| и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се |
| тим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задово |
| {S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одгово |
| и смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет сл |
| а вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те по |
| то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо воло |
| оказао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите ви |
| пски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> < |
| логу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни на |
| могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одв |
| рови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за мо |
| рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да |
| аса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која |
| , моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљишт |
| ста мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломит |
| до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не пад |
| ца, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, |
| S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој |
| другу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде са |
| м.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из ру |
| ем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан |
| падне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— |
| > <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и ост |
| ичешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђав |
| сти.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p |
| будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и св |
| О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити |
| ку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух |
| м се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо |
| у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до |
| ке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с др |
| таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их ис |
| ше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и располож |
| ш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се нас |
| овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је по |
| а.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S |
| све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву |
| и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких год |
| пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које так |
| а се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се |
| {S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене ста |
| па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и |
| што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече и |
| смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне га |
| смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> < |
| итву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Ку |
| Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да до |
| > <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила |
| -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb |
| ице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су |
| оју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и |
| то кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Рад |
| д говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве |
| азбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пан |
| дич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утиц |
| за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи |
| а, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapte |
| {S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно. |
| били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска вла |
| > <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и |
| ружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки је |
| ј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и |
| у они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање изм |
| им сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово |
| Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p> |
| а, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе |
| тво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" |
| ај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше |
| којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> < |
| еба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети н |
| ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се |
| но, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе |
| ди зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавест |
| , али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из |
| одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити |
| ника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> < |
| ионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише прот |
| те народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња |
| репуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је чове |
| рста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, |
| воре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на с |
| авси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и ле |
| ех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="ch |
| га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год п |
| /p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна ш |
| у кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина |
| еобична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненад |
| што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао К |
| на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> |
| на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радост |
| се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше |
| на и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се |
| мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми |
| чиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, |
| пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун |
| на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на |
| аком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си |
| ни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саоп |
| е бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте г |
| ме, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобр |
| човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} |
| ли паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Н |
| в, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати бр |
| те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, |
| адницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — |
| па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младун |
| е провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп |
| не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош |
| метова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат |
| Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне о |
| дседник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али |
| могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врл |
| лицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у св |
| један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствов |
| <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се в |
| <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у поз |
| е најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори |
| ругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили вре |
| е се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше |
| смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда |
| ! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се пом |
| и већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав за |
| налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се |
| восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— |
| д се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали |
| Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак |
| — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за н |
| и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њ |
| и, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у с |
| и само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мет |
| такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да с |
| ра да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> < |
| же, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском |
| .{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их |
| било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јо |
| само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мр |
| стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на ко |
| ос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас. |
| без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> |
| ше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом |
| ију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу г |
| олико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... тр |
| земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А |
| ије мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у меј |
| ити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта |
| м бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што |
| дједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љу |
| а се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи |
| убио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се извест |
| е, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, б |
| а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> д |
| је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Мој |
| нам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: |
| {S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да |
| све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калаба |
| осиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а |
| а човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али |
| емо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богат |
| азилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио |
| ли и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама за |
| Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Ал |
| био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред њего |
| онутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре нек |
| близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато |
| опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{ |
| огу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар ни |
| е да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и чет |
| адатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте |
| , а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли с |
| редседника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </ |
| м.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од ч |
| м, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> |
| ашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби бил |
| а ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђор |
| од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му ниј |
| д кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ |
| а поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани |
| рви</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет кру |
| ли сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад би |
| ошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да |
| , ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> |
| сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — |
| ни.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на с |
| ми са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја н |
| дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је |
| с је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да |
| " /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је ниј |
| да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како |
| S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише |
| делити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p> |
| х зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. |
| вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и |
| шу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те сп |
| нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели |
| — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — |
| е мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— А |
| су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су |
| p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како з |
| х док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши п |
| ло поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то јед |
| страну.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти уг |
| у за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу греј |
| p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукат |
| >— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су на |
| ши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="cha |
| но, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, |
| ђевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Ме |
| ече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече |
| ца и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени ј |
| во и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду |
| ре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није зада |
| д Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погл |
| ркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и п |
| је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је з |
| га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем |
| Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немам |
| ада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци |
| учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не о |
| и синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су |
| ра из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико б |
| ме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда зб |
| својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} |
| И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је д |
| ију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— |
| днеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па |
| поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио жив |
| азумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник. |
| се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и у |
| /p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедиониц |
| бар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стањ |
| посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако жел |
| жете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а |
| > <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — реч |
| ећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одрж |
| учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи |
| } Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и уст |
| S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, д |
| јемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p> |
| п сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си до |
| сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич |
| ко порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми оч |
| ?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта! |
| ише!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имат |
| е одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине про |
| {S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А |
| сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо |
| глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па |
| p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје мле |
| им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о рам |
| е тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што с |
| хну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо |
| > <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од м |
| треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S |
| еже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја |
| месиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надв |
| .{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си па |
| чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А ш |
| питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па |
| добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{ |
| боље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није н |
| стојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можем |
| куда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што т |
| — Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај |
| деља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да мес |
| ј задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је |
| ску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се јо |
| Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то н |
| p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А |
| ље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу |
| атио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да |
| у народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац |
| едионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју |
| ћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да |
| >— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа |
| ?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — реч |
| угљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да |
| ш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти |
| сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— |
| ога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> |
| знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— К |
| овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онд |
| Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станој |
| народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише |
| о кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, |
| и јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га |
| ад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, к |
| и и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео С |
| име да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о њего |
| </head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је с |
| зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се |
| Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учи |
| не плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p> |
| S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88 |
| е паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није |
| еш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и |
| тима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче оч |
| ли се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају |
| тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога |
| је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зб |
| Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајућ |
| ер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и ок |
| Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива |
| еднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— |
| већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи поче |
| ни поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у |
| е да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад п |
| има и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</ |
| нога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански |
| Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече |
| димо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из ку |
| а уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео |
| мо смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али сву |
| да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та |
| зио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија |
| може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго |
| ивети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово с |
| а начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност |
| они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми |
| , на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------- |
| ише пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се |
| да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао јед |
| детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по |
| ци можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо |
| .{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S |
| вана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њ |
| их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </ |
| емо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља |
| ам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — О |
| двикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева о |
| се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање |
| <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала |
| Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима |
| а више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у ку |
| овремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га К |
| брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо |
| проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме ост |
| д наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p |
| рив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не по |
| а „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузм |
| <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато шт |
| аредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност |
| ју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуш |
| и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигд |
| лижно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи прошири |
| ега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} С |
| ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни д |
| b n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, |
| } Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти игра |
| дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема. |
| ила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не |
| још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за већ |
| удима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Љу |
| вена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.< |
| он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па т |
| о не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове кућ |
| љада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" / |
| от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар |
| живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сирот |
| а ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га ис |
| , па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после |
| ="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли |
| сти може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристаје |
| Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у је |
| са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситниц |
| а оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас |
| еђу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је о |
| ознам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> |
| рутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} |
| најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А как |
| икако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада |
| <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се м |
| еле, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — ре |
| м до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нов |
| где не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изглед |
| ко тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти тре |
| одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p |
| га неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на |
| помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта н |
| .{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна |
| рактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p |
| отиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише |
| д имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} |
| ога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу |
| ам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога ј |
| м.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се о |
| оји он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра |
| — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, |
| ак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш |
| у грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S |
| д и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, |
| рестајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, |
| м, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки |
| не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли с |
| а на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapte |
| {S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да с |
| — Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А |
| басја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и ре |
| гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на |
| си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онд |
| ћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, |
| метство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да |
| ше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречи |
| радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити |
| p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, ис |
| се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n |
| теван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити |
| и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичеви |
| угога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракиј |
| без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од ка |
| <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља |
| којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{ |
| ас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуц |
| г дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у |
| а с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу ка |
| правите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и с |
| . — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан жен |
| игнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и |
| а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од |
| икаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — уп |
| ало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе |
| била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, |
| ! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p> |
| омаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> < |
| тенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао ј |
| с презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p |
| ес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{ |
| ре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина д |
| <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и в |
| ворени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо |
| е и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је |
| ове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви |
| осеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуг |
| је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо дос |
| — Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? |
| азим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда ш |
| онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што и |
| неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш |
| ложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене |
| p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда брков |
| а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пр |
| притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S |
| а би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се |
| еко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су |
| ас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обра |
| ме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ј |
| своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помири |
| ем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекам |
| </p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо |
| ином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у не |
| мили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај |
| ао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствар |
| е оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака |
| у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком р |
| ва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испа |
| а утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то |
| ко су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да |
| Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без |
| шли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p |
| продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки |
| , да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би мога |
| азује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, п |
| !{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћ |
| ...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера |
| {S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртв |
| љи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ј |
| ко га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње за |
| одишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако |
| поне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задр |
| чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви м |
| као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутн |
| у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам ви |
| ова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, ве |
| ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како п |
| о што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он по |
| рцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светл |
| и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер свак |
| да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> со |
| ући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога но |
| пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао |
| једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта к |
| фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — пит |
| а захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Мар |
| Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун н |
| сим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p |
| мо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман с |
| целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по |
| а је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш в |
| у већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за |
| више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> |
| се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој |
| p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су и |
| >— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја |
| адовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да |
| <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико |
| је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16 |
| ица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p |
| вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло ка |
| , а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, гд |
| удним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све |
| та је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се н |
| една <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле п |
| уго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога неср |
| икну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи. |
| оворе људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањим |
| да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за |
| А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> < |
| Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви за |
| мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p |
| е и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, |
| но, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо |
| би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ |
| рема другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни < |
| о могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправ |
| ута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па |
| ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристиго |
| имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису за |
| ни!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p> |
| који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газит |
| у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам к |
| гови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Ж |
| та ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без п |
| заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру |
| као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се ник |
| ама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече |
| о, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари |
| о непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо |
| едионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто о |
| едај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо |
| ебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— |
| право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш |
| из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену б |
| беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> |
| им да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га о |
| >— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— |
| осподштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам |
| по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, |
| нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући |
| раве један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка м |
| да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљ |
| Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш |
| p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p |
| <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ам |
| и да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем |
| и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који |
| Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из ва |
| е од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек мож |
| борави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад г |
| огу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наш |
| у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири |
| непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, н |
| шом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кмет |
| > <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој |
| .</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на је |
| Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јун |
| } Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то нео |
| — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу. |
| је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам |
| смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима н |
| аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се подел |
| затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде ш |
| људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{ |
| руго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно ш |
| е имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Повод |
| не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није час |
| ћина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основ |
| еван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи дру |
| ећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{ |
| ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом |
| не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви |
| гу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје к |
| у сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја |
| аш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми т |
| Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем |
| да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Жив |
| ма зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочаре |
| ју.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела н |
| <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има |
| ва, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима |
| едник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама т |
| љу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш о |
| !?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да си |
| да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића |
| га дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кож |
| авда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да |
| олико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман |
| о покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их |
| црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свињ |
| слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то ш |
| Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А посл |
| на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, инт |
| ави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? |
| е прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Је |
| а кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— |
| о треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да с |
| и да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекиват |
| дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пију |
| један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за |
| укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред т |
| е оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дук |
| надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ј |
| одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задр |
| му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> < |
| о грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула |
| поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се доса |
| луг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу |
| ли људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику |
| е.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, к |
| ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није б |
| зе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— |
| свајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим |
| 9091_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева дол |
| ло дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се савети |
| Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су т |
| заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се |
| х, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} |
| о је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога д |
| } Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, |
| а мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — крес |
| о свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим нап |
| што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас |
| , да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изглед |
| о трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> |
| и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — р |
| ад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са |
| ката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике п |
| з, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли т |
| ну за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та ре |
| : „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од такв |
| странила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерв |
| женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену.. |
| искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мен |
| ла ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу. |
| новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде с |
| плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онд |
| p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да |
| рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе д |
| ом поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендек |
| из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n= |
| <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, |
| ш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, |
| ренијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дув |
| а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— |
| смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби к |
| Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p |
| > <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга ј |
| во донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однес |
| и не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивц |
| > <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те пр |
| Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је |
| ала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се |
| моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један о |
| а дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови |
| о сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју |
| видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле ш |
| зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се изб |
| кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века р |
| кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати |
| родајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све п |
| јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотл |
| .{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун н |
| жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, |
| id="SRP19091_C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за сто |
| немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — с |
| преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту ј |
| енад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — от |
| дмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија |
| мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научи |
| из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Неве |
| и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Неве |
| вију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању бл |
| о јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испр |
| у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помис |
| а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире м |
| адича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ниш |
| </p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> < |
| ванином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије |
| дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале |
| о неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај т |
| иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> |
| цом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — наста |
| оштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду |
| а једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се н |
| љни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега |
| лена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено |
| ваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да о |
| дан крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ниш |
| ћкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненад |
| , — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурс |
| елисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, ш |
| а, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема |
| људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућ |
| се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио јо |
| ад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} О |
| p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово зама |
| ају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ |
| а.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: |
| ичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који |
| едног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</ |
| адруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вец |
| <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си |
| оје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојк |
| ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.< |
| исто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладови |
| је више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао |
| ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под н |
| же помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете ти |
| .{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па |
| че он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо н |
| вде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи |
| га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ов |
| <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат |
| дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав на |
| нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ п |
| могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да |
| чине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти |
| је чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бун |
| женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, |
| Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у |
| али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није б |
| .{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данаш |
| ема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој |
| утито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код ов |
| арачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба |
| е треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате д |
| а су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато |
| и су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле |
| а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да мож |
| ште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикл |
| твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — углед |
| заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— В |
| ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е |
| да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{ |
| ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људим |
| авањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би б |
| гу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош. |
| — Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг |
| огатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота! |
| , — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, и |
| </p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> |
| а шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, кој |
| да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код теб |
| ају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може |
| ло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој |
| и и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и н |
| ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај по |
| да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукам |
| илика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам |
| њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их |
| <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој |
| ве клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не |
| амо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још мо |
| ике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, до |
| е она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па |
| ле наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да |
| ку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>С |
| у, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" / |
| излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с такви |
| i>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, он |
| да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поруч |
| .</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам? |
| м успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану |
| о је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се ср |
| мље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике |
| ужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич п |
| рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} |
| ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни з |
| а од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваш |
| реправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада |
| за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је |
| рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Ку |
| можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви |
| уде.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послуш |
| ад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интере |
| нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсвети |
| ом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} |
| не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и зд |
| /p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обр |
| ивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и |
| <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти |
| еду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузма |
| жно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекива |
| ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} |
| метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њи |
| а и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац |
| ко се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што |
| P19091_C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, |
| ве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како |
| а Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, |
| ад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега дет |
| адовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благосло |
| и да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну |
| вићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њи |
| >„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, |
| „Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Д |
| или, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга |
| е, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и |
| еме опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То ј |
| даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову по |
| е штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ- |
| уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад |
| азим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> < |
| ајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, |
| ак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицам |
| као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разго |
| вана.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло чест |
| !</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре |
| мо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишћ |
| није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она |
| љубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично за |
| а са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док |
| ћи и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова пад |
| кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузм |
| манет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи |
| . недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— |
| ди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се |
| твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати. |
| сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пр |
| >— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да |
| ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парн |
| S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они п |
| у, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога |
| народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви поглед |
| ине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председн |
| лужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Жива |
| ве прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — |
| коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> < |
| који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш |
| мо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и тр |
| то сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући |
| ње његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла |
| ? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и д |
| ар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе |
| плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, т |
| ут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а |
| их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет |
| ва залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натовариш |
| е, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стева |
| апуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „ |
| <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</ |
| апаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој с |
| је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказ |
| умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И |
| ишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p |
| ше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месе |
| тамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да |
| вити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од |
| ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће |
| ло да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата пович |
| ши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар пол |
| ан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџам |
| а тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понаду |
| 20 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе |
| на замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само д |
| кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим су |
| оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и д |
| редседничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не к |
| мељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова |
| b n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цар |
| а гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, |
| е подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дан |
| >— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипа |
| свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} |
| ца захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о |
| потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у |
| и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, н |
| ен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној жив |
| и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих |
| уше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, е |
| </p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац |
| его ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — о |
| вења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми у |
| <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гл |
| Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај |
| и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А ка |
| испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн та |
| друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, м |
| ару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници мож |
| но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} |
| м селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па с |
| уморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњест |
| другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цр |
| о да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше гла |
| и разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на св |
| мњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прам |
| а ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме п |
| ћеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е та |
| нтерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку ил |
| ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дукат |
| Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораович |
| разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и |
| Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко п |
| ше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и |
| у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела бр |
| онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчи |
| смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше др |
| ственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га |
| који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политич |
| осао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пче |
| тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто к |
| и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве в |
| , где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа буј |
| о беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се |
| цу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други |
| ре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно њего |
| друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много прим |
| љацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени те |
| <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за |
| ћи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропа |
| } Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без кап |
| Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи |
| амњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ниш |
| 57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал н |
| и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу с |
| ки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљ |
| ма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у к |
| ок се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и |
| .</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— З |
| јаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно |
| да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из |
| е.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — |
| ају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или |
| же и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад вид |
| ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугов |
| еше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђе |
| ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и уна |
| е доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, |
| то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоћ |
| инама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по кој |
| и, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни ду |
| која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода |
| јући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми |
| свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим |
| иво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругар |
| а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и т |
| им колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и ну |
| ац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док на |
| же мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер |
| орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотл |
| га, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није н |
| а умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са |
| пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на |
| .</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Жива |
| лити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економск |
| аност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снах |
| {S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> |
| ог њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у з |
| ше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо т |
| <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз на |
| чићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај пл |
| ика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам! |
| <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутк |
| саветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А |
| , или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Рад |
| еме летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она з |
| са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта т |
| заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жаго |
| ачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакат |
| пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саониц |
| су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти |
| рвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мо |
| мах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S |
| и деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера |
| е.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, |
| ше места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се с |
| , њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} |
| b n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема нас |
| разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — |
| тану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, о |
| и стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би |
| гу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: |
| иси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало |
| ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p> |
| ка, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви ова |
| з чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} |
| , већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! |
| ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се на |
| рави да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и |
| верио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} |
| ?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</ |
| амота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! |
| p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп |
| р у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на др |
| и велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из ч |
| карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја |
| е Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега н |
| само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они |
| и није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта |
| намо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам нај |
| ничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове |
| </p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, ч |
| воје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм ц |
| лко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од корист |
| , и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу |
| Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже |
| и волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака к |
| устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати |
| </p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не м |
| и, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор |
| ело се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има жив |
| а није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, нег |
| збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на |
| ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним п |
| чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за в |
| 091_C1.12"> <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стаја |
| задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> |
| игра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стек |
| орају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубрав |
| /p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да д |
| <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место |
| } Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигура |
| — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Нед |
| у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“< |
| нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако |
| /p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку |
| p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — за |
| а новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али |
| > <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, |
| џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшт |
| си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те м |
| и свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— П |
| ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе с |
| ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико т |
| их неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који |
| pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? |
| Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...< |
| се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то б |
| Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дам |
| ребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се |
| је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне воло |
| </p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошт |
| >— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дукат |
| ти стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила |
| задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну н |
| доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичн |
| ве то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиром |
| ђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се |
| а тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђа |
| дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! |
| у устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и |
| да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држа |
| е галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и |
| ш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније |
| ио <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртво |
| /p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, об |
| имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, се |
| и Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи јо |
| жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти р |
| кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окре |
| Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шт |
| м дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли |
| м, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо |
| а треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — р |
| , слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити к |
| за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Зав |
| еба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ- |
| енуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају |
| ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али |
| Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти |
| оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих |
| е указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> |
| дницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и |
| погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало матер |
| p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледа |
| вана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! до |
| ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обад |
| помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилик |
| обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не п |
| </p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну |
| о волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела.. |
| ас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? |
| не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте зем |
| <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — |
| очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, ј |
| Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера нек |
| другу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај не |
| а си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, |
| ође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да про |
| н је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} |
| дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — р |
| /p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује |
| ку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али |
| молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај |
| морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Н |
| {S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p |
| ана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Рад |
| заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јагл |
| p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, остави |
| наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што саго |
| <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не сам |
| — Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу |
| да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n |
| ачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... |
| белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, |
| тинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од |
| а и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли ког |
| м га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече |
| га живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна при |
| p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај м |
| ије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што сед |
| иш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву |
| ешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним |
| </p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! |
| и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота ча |
| у:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше заус |
| еван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и по |
| ре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде |
| у основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле до |
| вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да |
| лога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они |
| полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите |
| од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош |
| на друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} |
| , ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, М |
| ! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p> |
| p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец |
| пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, |
| м у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога |
| ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало поку |
| ј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи харт |
| <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па |
| Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош |
| привама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш |
| логаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ств |
| мерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је |
| о склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли? |
| ио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове |
| а о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да |
| "35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у к |
| је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, |
| једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним ср |
| сигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчан |
| га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А |
| онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера. |
| је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Мил |
| ивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му ср |
| овога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је има |
| о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога |
| вином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за он |
| есет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ |
| олим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражи |
| ки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање |
| штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распишт |
| аздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, п |
| су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало |
| Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо |
| ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка |
| а зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан св |
| сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буд |
| неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера запод |
| а са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који |
| па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} |
| ан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко гла |
| ао и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су прими |
| репорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо зна |
| имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не |
| их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће д |
| адити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није до |
| е у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Ради |
| је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он о |
| ер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прв |
| сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то б |
| ћи, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом |
| ун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и пост |
| о, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за |
| лоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и с |
| роклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац |
| опу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Жи |
| суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не п |
| то што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указа |
| збиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, |
| озно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и |
| леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и н |
| Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет |
| е сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам |
| .{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> < |
| о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Д |
| о доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или |
| то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> |
| } Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета |
| да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распус |
| родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће |
| ја да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква |
| ека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> < |
| , кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим |
| да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> |
| е је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Ур |
| исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се в |
| уди, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бо |
| ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим |
| српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни би |
| } Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А ва |
| о Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда с |
| оја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се з |
| имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па |
| >— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> < |
| .</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} |
| амо запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толи |
| који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога н |
| се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би т |
| ти дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за т |
| ко раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну |
| ече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу о |
| >— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Ј |
| бор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити |
| у те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним у |
| ад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасн |
| њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} |
| <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато |
| А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене |
| ретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Реко |
| ражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скида |
| а ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам н |
| p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега |
| скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили |
| задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Нен |
| п-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него д |
| јој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе |
| ћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако |
| шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доли |
| Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — |
| х.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече п |
| змем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за тв |
| Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рач |
| ашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p |
| — Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му |
| е мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S |
| па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из кућ |
| ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао он |
| Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим др |
| {S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те |
| човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, |
| в, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да |
| ана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како м |
| p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојк |
| само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на ме |
| ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радиче |
| са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам о |
| овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да и |
| м, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан з |
| аптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али т |
| се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хл |
| Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне ма |
| бити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n= |
| о да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подв |
| зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> |
| сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече |
| , по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</ |
| лутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку |
| ими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва ис |
| <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Н |
| } Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p |
| а чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да с |
| згуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а |
| зашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика д |
| дљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p |
| игну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом ј |
| е да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, |
| ије могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не |
| анством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало ње |
| сеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и |
| у племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, |
| де довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивањ |
| веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: |
| м је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Млад |
| пор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти |
| и пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висин |
| д је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње |
| је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а гла |
| у попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовим |
| дноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попуш |
| иближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се на |
| адрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p |
| ?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</ |
| ине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се дели |
| > <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше |
| сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задру |
| а, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једн |
| г коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада |
| с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја |
| причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја н |
| зи жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате из |
| ј годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је |
| толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељев |
| рише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те сам |
| а и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| аље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а ка |
| кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре н |
| рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти р |
| рошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p |
| о једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p |
| , или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или |
| уо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту |
| <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалн |
| поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, ил |
| рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је |
| е још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окуси |
| ошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем гал |
| таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се кру |
| ђај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал |
| , никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, |
| римедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак |
| аока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, п |
| ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</ |
| се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко |
| стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за |
| више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и пос |
| ише замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојн |
| тавља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки памета |
| били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око |
| више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мир |
| е, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је |
| дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњ |
| аква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би ви |
| ?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p |
| стали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имам |
| адрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ |
| леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, т |
| чице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде. |
| } Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку |
| ихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него |
| в.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој |
| адрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, б |
| де као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи с |
| и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> < |
| дно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила |
| су се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изнена |
| рали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, |
| рве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сва |
| {S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свет |
| ешење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који в |
| <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцел |
| сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?< |
| p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, |
| ем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, |
| смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p |
| био. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви уби |
| <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— |
| и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и р |
| з нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га |
| есуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио ј |
| о, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо |
| само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села |
| ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићи |
| ечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А к |
| сиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо ре |
| е све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питат |
| потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војск |
| то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необич |
| му, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у стран |
| је ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била |
| и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не об |
| каху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псет |
| те да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе |
| авим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови не |
| јати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, к |
| сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само д |
| кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није |
| аде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседла |
| кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> |
| огоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код |
| гови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни |
| тећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели б |
| безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за с |
| друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети |
| овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим испр |
| не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нек |
| рата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју де |
| стељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ пред |
| ио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје и |
| ад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковит |
| послетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} |
| ћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим ч |
| плавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет |
| дао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње |
| ворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како с |
| , они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу ра |
| Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову |
| баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти стр |
| штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како ј |
| тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен |
| а оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задруг |
| ао да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— |
| } Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да п |
| ова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкањ |
| огли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном |
| полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове д |
| само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, |
| и, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су |
| епане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и с |
| ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај зако |
| ц да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, ш |
| да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами |
| и гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш |
| рде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми неш |
| не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да |
| емство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга |
| из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми може |
| да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трај |
| први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јов |
| пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколик |
| порођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај к |
| био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, |
| , колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p |
| нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба глас |
| прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост доч |
| ио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере |
| ог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавањ |
| — Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне цр |
| дити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да |
| {S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледиш |
| вета не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо и |
| ло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S |
| очаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други |
| а целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја же |
| ан без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки сво |
| а, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо наш |
| ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка г |
| р Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И |
| оје, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра |
| а.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми |
| руге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много |
| порођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, |
| его и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што |
| љеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговеш |
| енађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом пр |
| то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а |
| и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао о |
| радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, |
| предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу свој |
| у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква по |
| з ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син |
| цима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад б |
| се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, н |
| ам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми с |
| најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна м |
| !</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, ве |
| спречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— |
| и.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све т |
| н остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао |
| писао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вам |
| е, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље |
| атраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, мо |
| дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p> |
| и ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не |
| тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Пер |
| ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, |
| у чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се |
| Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер |
| ру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво култу |
| о свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули к |
| упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Б |
| на, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека |
| ога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у |
| га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> < |
| и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} |
| Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорч |
| ј!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</ |
| S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трп |
| од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за ст |
| тве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} |
| а и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пр |
| арода, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљењ |
| више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико |
| /p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, |
| а оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућ |
| а радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p> |
| p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" |
| главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао п |
| њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њим |
| ћих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени |
| се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Си |
| а оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а о |
| а кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „м |
| азумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> < |
| чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi |
| е оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стева |
| домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући с |
| сељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устума |
| не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разј |
| гурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је жив |
| <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи |
| жеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зелени |
| дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога наро |
| који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И с |
| и брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све |
| жио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> < |
| оја је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> < |
| своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће |
| лицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом |
| пун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полиц |
| о урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>М |
| Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док ниј |
| е све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже по |
| } А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затвори |
| није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се |
| — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим |
| краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" / |
| <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док б |
| дошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом прилико |
| е наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они з |
| Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Л |
| заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — у |
| а неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p |
| осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, |
| ите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: |
| поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — на |
| <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац |
| година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“ |
| цију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— |
| :</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем |
| а.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хо |
| а се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исц |
| цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман с |
| што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност к |
| ици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чу |
| </p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, уст |
| својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, |
| ову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести |
| из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је ти |
| ћа, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нем |
| рузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре д |
| е врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми |
| е обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муко |
| влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на |
| ти би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опоз |
| ре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује тол |
| ти сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} |
| се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој |
| а рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш |
| година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачиј |
| где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвик |
| Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је |
| омумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је вид |
| 5" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледа |
| ика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је |
| орадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше |
| сле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању св |
| о и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у посте |
| иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио |
| стајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имат |
| сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цр |
| ром оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва с |
| а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сва |
| — А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — р |
| н устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је о |
| ео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> |
| обили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патњ |
| S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трав |
| била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешни |
| реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрач |
| но!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је ја |
| "99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао за |
| у здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак |
| ђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали |
| икад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Д |
| , сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а шт |
| C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим ро |
| аћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А т |
| си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код |
| м главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти зн |
| танове за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учите |
| и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова на |
| гове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је |
| > <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — А |
| се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су |
| остеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чек |
| <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, |
| вој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, |
| одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место |
| {S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат. |
| ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љу |
| ла, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на ј |
| изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} |
| м случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> |
| и могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те памет |
| у радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши ст |
| нолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад н |
| је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и м |
| авности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у ме |
| колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа |
| .{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољш |
| ије погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес раста |
| ес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радич |
| Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да |
| и, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест |
| ера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n= |
| оправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољ |
| p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке го |
| за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш |
| в је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа |
| ивети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А |
| !</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те |
| су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчић |
| ви пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страхо |
| евену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја ув |
| !</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — |
| добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом п |
| начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало з |
| оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су |
| S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ни |
| и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен |
| , да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прек |
| да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете |
| и се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопшт |
| /p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим. |
| сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се ра |
| сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвик |
| ушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена |
| се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у д |
| га! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те призн |
| ван се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на |
| са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући з |
| миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> |
| а Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жаго |
| аквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би н |
| евин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код ње |
| чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих зло |
| и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу |
| им на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти |
| није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, к |
| и четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — |
| добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати |
| ло видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се |
| се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то |
| ање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио |
| атом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви |
| у.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— |
| <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен п |
| бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с на |
| ратску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не с |
| овео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарски |
| ност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар збо |
| , — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Нена |
| то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори бела |
| p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Жив |
| ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обуз |
| и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поск |
| умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне з |
| ажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb |
| другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препоро |
| .</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шт |
| <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код уч |
| дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ т |
| чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} |
| </p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове |
| ма, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обас |
| </p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на т |
| попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба |
| е, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш нику |
| иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједн |
| ичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш |
| ћи у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — реч |
| зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одје |
| ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако |
| >? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Кр |
| ан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Уро |
| а нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га м |
| > <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову |
| сање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја уб |
| уди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</ |
| штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да б |
| атио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек! |
| он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасм |
| , кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је вр |
| А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не мо |
| викну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је пози |
| S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да |
| еније, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће д |
| увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, с |
| ао да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да д |
| кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, |
| ене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разгово |
| бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> |
| е послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што |
| .{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, з |
| — Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} |
| ама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, |
| — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, п |
| си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташт |
| има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} |
| ао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да |
| одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд |
| пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— С |
| амо моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је д |
| </p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, р |
| су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо ј |
| <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ни |
| о готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које |
| уће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, веч |
| ку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније п |
| о не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу |
| други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи |
| смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам |
| ачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопн |
| ели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно т |
| е од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и о |
| увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети о |
| или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје |
| о од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, по |
| Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одго |
| приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- |
| реба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>з |
| то им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни |
| отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од к |
| њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли од |
| пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створ |
| нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капел |
| реме али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годин |
| двргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности п |
| а препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни дете |
| ут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точк |
| ња и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо при |
| леђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све |
| људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— К |
| о раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али |
| дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без |
| есно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно |
| ти, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато |
| учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре на |
| у изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резерв |
| једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не тр |
| ешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић присти |
| да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они с |
| ли речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" x |
| рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас |
| могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема прим |
| ле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу |
| Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, |
| о то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад зн |
| ужном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких парт |
| шту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволи |
| му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толи |
| ге преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га т |
| деје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би м |
| шене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црк |
| гунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их |
| уку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништ |
| ме да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да |
| патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, п |
| ="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Мо |
| узман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад |
| рива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и преду |
| све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморил |
| ове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа пр |
| ем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поре |
| е Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја те |
| одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењ |
| те шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за |
| ити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и |
| увар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој |
| данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико |
| ољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! |
| /hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} |
| шло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, |
| - А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваћ |
| овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми |
| ојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са |
| р.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му |
| нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, к |
| он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, |
| вом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш ка |
| нада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у ви |
| све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери |
| уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговара |
| помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети |
| тоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрош |
| ду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успе |
| ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја |
| раде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знат |
| > <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му |
| наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као |
| ити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постоје |
| мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> < |
| више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.< |
| то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S |
| — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у сел |
| ни, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — |
| } Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу см |
| има од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово |
| е цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су нас |
| збуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, |
| чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живо |
| е добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па |
| гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена. |
| а нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим плат |
| нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p |
| !{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годиш |
| д потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није |
| </p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар |
| у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људ |
| — Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више |
| емој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, к |
| д с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја |
| ио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> < |
| p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна. |
| ли тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и |
| на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад и |
| дим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају |
| Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман |
| она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах м |
| ече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— |
| тине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — ре |
| .</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до |
| а та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим |
| је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у н |
| оћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га з |
| <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошл |
| ослали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мал |
| n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наме |
| утних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> |
| у браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је оп |
| очеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — бр |
| и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толик |
| а том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, ко |
| в и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продава |
| домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Са |
| му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> |
| иван испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво |
| је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онд |
| /p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког |
| журнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито н |
| ово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, о |
| } Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одреди |
| о Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна |
| али земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, |
| {S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису прим |
| прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље пома |
| ошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, ка |
| од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, |
| сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, к |
| ед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> |
| ринови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{ |
| } Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} |
| ослушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S |
| заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу н |
| једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници п |
| под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним ру |
| — Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом к |
| лугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође в |
| а изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу.. |
| ослужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задоб |
| х миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- |
| p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која |
| Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резер |
| м питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држањ |
| а двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с каз |
| ладања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на сол |
| укао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изи |
| било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сва |
| оравити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и кл |
| Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, п |
| у одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића с |
| Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p |
| адич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља д |
| онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му ука |
| а крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, |
| м дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — из |
| леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази нас |
| меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} |
| грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумам |
| S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- |
| p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва |
| мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> |
| је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа |
| нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрч |
| ељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу |
| ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом |
| заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, |
| гушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да |
| ат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за |
| ацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, |
| {S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и ост |
| а право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да |
| праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угов |
| на, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се |
| а смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, тво |
| и.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта |
| о је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправно |
| i>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозво |
| крвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n=" |
| {S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А |
| да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви |
| ајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде |
| нђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} |
| је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не |
| кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Нена |
| кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му не |
| мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није |
| и заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаш |
| S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од |
| упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међути |
| и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан б |
| телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузман |
| пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а ка |
| ако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпра |
| чке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жм |
| Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава |
| да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви |
| рче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фрк |
| оред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и ка |
| жује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да |
| ћу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спусти |
| на пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео при |
| о!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Рад |
| то би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни |
| ода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</ |
| рече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би в |
| ило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељак |
| ! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> |
| те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им |
| а духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свак |
| атима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S |
| на и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође |
| Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> |
| p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, |
| нчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наво |
| аху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета т |
| ену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, |
| да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више н |
| ло помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се |
| и.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е |
| ма?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће ра |
| да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S |
| у башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити. |
| ета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>тро |
| зних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво. |
| p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и тресну |
| аветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он с |
| орисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптање |
| ор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак |
| 31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купи |
| чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</ |
| ај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се |
| свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} |
| ом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох |
| могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година за |
| у нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срц |
| лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у ло |
| ше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, |
| не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, |
| — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да г |
| онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и ш |
| — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> < |
| ецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи д |
| е лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се |
| е имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно мест |
| јем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди |
| што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авл |
| То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Ж |
| сузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени св |
| злишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиро |
| ао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па |
| наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радиче |
| , док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи р |
| к ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху |
| остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека о |
| и ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључи |
| ада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— |
| неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ |
| ебе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> |
| је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, прав |
| ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа |
| , за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге веч |
| рисутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви км |
| слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и св |
| о мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресуди |
| начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоил |
| во, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова |
| то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одуж |
| конџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајућ |
| е рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том поглед |
| p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а |
| ло да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, ве |
| највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп |
| <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде |
| али!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су се |
| чуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну једа |
| ином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi |
| еким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху доп |
| времено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, |
| а па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље |
| ади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вун |
| S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као |
| укао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неко |
| е дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у с |
| олико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он |
| јада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела нека |
| тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, |
| сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p |
| Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најс |
| не збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једним |
| ахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером |
| ељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — |
| и господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорн |
| не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаш |
| е и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми |
| пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледа |
| а беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав |
| е је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, п |
| вено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа |
| к ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па посл |
| е већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се |
| авати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на к |
| је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и |
| какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здрављ |
| власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један |
| обио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n=" |
| је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега заб |
| дежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први |
| док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и сао |
| он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући сво |
| еним народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад с |
| Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „ |
| узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски |
| а то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће |
| укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p |
| што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном |
| огласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| ка био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уз |
| едни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана сме |
| жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посл |
| су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дуж |
| е пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојн |
| сти“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на др |
| у му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по |
| у.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И од |
| } Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од |
| наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{ |
| више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му |
| сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подуш |
| збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неми |
| вале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: |
| в, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозр |
| о је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само |
| се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да |
| е девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице и |
| се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушат |
| магање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на мир |
| о румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стев |
| ојас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с |
| А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове |
| ромућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А |
| таријега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи. |
| у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од стра |
| исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Р |
| ни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што |
| ан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и в |
| опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки |
| ке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да ј |
| усрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели и |
| а.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњак |
| о јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео о |
| <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему им |
| код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погл |
| Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, се |
| пун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапу |
| ну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и ок |
| политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да ј |
| купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, |
| лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Он |
| ван по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојк |
| меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју |
| гој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њо |
| сто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху ј |
| а.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљ |
| Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је д |
| гледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} |
| му, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — глас |
| чаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задруг |
| шташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p> |
| ледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</ |
| ругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, |
| абе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи |
| па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш д |
| ко њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ко морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сл |
| повати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка о |
| ра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али |
| а би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са он |
| га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш о |
| за јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити |
| е <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад |
| p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.< |
| ож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо |
| — Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден пл |
| селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису м |
| реме.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве |
| ти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и на |
| ра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Не |
| ead>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих |
| ван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да |
| евана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајми |
| ло, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — гов |
| еши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са |
| у.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, |
| тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујут |
| му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он |
| > <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а |
| од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје |
| .{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало зем |
| ико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> |
| м.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само некол |
| онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да |
| обро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече |
| а слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умес |
| тајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> |
| орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам |
| S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и п |
| боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више |
| редитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет дина |
| носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас |
| гих здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами зад |
| овор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и М |
| ички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне панд |
| њак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућ |
| шао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња |
| дима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собо |
| пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" |
| мо је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су О |
| боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Д |
| тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да |
| ану чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њ |
| мо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп- |
| лугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! |
| па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, |
| оворише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пе |
| војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да пр |
| , али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни |
| у са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху |
| законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачу |
| мете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају |
| па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедиониц |
| кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј |
| нпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не сас |
| напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти ми |
| S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга |
| Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> |
| ком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад з |
| ак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали |
| куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство |
| лугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, |
| су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И |
| к раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, |
| јано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, кол |
| ени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле го |
| че Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p> |
| ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију |
| њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани |
| нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} |
| га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" |
| , нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пр |
| велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, д |
| </p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не може |
| : место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио |
| } Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чеме |
| га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што виш |
| могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се |
| му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослобод |
| дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „ |
| механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и |
| има само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p> |
| , „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза ос |
| ишуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да |
| <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете |
| то су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учите |
| {S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем |
| тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче. |
| с двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да ж |
| у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, |
| .{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака дру |
| беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не бех |
| нтерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Р |
| у паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, ка |
| то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега |
| ве — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то |
| м уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођ |
| Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што |
| пију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Ка |
| еле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ј |
| п и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогачен |
| овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од |
| } Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно |
| и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, по |
| браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, П |
| ше се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> |
| љавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S |
| ако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на с |
| ете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну в |
| згубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама поми |
| ју, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.< |
| , — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а |
| што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу ра |
| вљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога |
| бедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао би |
| да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати б |
| угари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчан |
| неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је јо |
| и, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна |
| помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" /> <div type |
| к тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихо |
| што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здрави |
| иређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без |
| а сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био ј |
| почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би |
| људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарек |
| нали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи |
| робијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао д |
| тљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише ј |
| и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њи |
| који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} |
| дницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета исти |
| кор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у |
| ку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и |
| за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, цреп |
| е Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу. |
| Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп |
| ојој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — |
| аносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гр |
| ним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осв |
| >Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удр |
| оли, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какв |
| видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и пок |
| /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод це |
| /p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њ |
| а - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар |
| брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан бро |
| енилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — |
| о у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош |
| а сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја цр |
| , — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала |
| е у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задру |
| а нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. |
| еме тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, тол |
| Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете |
| Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задруга |
| ту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и |
| .{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе дана |
| мо ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нит |
| цу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{ |
| м се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведним |
| ио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта |
| воју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи |
| дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> < |
| Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да ла |
| за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољу |
| осматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се |
| ва ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене |
| о да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од ме |
| же, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Р |
| ти га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} |
| аснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те уст |
| гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, бата |
| “.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Жив |
| лико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у се |
| да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога ми |
| Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле |
| кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с п |
| , само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и с |
| аде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и |
| руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица |
| обравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суд |
| p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, |
| је наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине. |
| да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој |
| астаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас |
| рош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба |
| могући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу |
| шљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузмано |
| </p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче |
| испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и н |
| ах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше |
| зговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина п |
| послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазлен |
| ке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе и |
| нише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе ов |
| политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па |
| опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде види |
| њаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да |
| ли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста |
| о одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам |
| један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу ник |
| висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани бо |
| страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела |
| љен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| уде партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је |
| девала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снах |
| у ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.< |
| Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основ |
| изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви |
| ем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници за |
| о? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати |
| ска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад ви |
| ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у б |
| му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукав |
| једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приход |
| анственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова г |
| <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— |
| -Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом п |
| желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи |
| оме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плаши |
| е.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш |
| ји опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а С |
| ни, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на |
| {S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ра |
| Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћ |
| </p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter |
| Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 |
| да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задово |
| лости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на |
| итељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чисто |
| атрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пе |
| </p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па ка |
| прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта |
| аху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале п |
| о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>П |
| ити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна ра |
| ање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе до |
| смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се |
| поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не траж |
| ву.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговори |
| -Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да с |
| ођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рек |
| лска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="cha |
| добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да с |
| није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристан |
| и, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан |
| е да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Треба |
| Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима |
| је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је це |
| екутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па с |
| рио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље |
| остигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или |
| о ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учи |
| обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће |
| е му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од |
| исину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борб |
| у, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго |
| е ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари на |
| ваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него п |
| одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који |
| да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</ |
| повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И |
| д нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме од |
| ројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, |
| , него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад по |
| S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које |
| ише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљора |
| , добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— |
| а оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слик |
| и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћу |
| ма нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако |
| а реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осет |
| .{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радиче |
| породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како |
| ем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје |
| е.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, |
| дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин |
| неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на |
| а Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и с |
| његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога |
| рош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе |
| ад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивш |
| ва и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да |
| то што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребн |
| зивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, |
| ви, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим |
| матра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеван |
| није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Бог |
| p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њ |
| ликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко с |
| имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности |
| а расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div |
| Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати |
| читеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих |
| распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађах |
| ас другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек |
| кама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгре |
| прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон |
| новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p |
| у у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела |
| ван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас бра |
| нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радим |
| з Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на |
| {S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица св |
| не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси |
| ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нар |
| већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Сам |
| еп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати |
| казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а по |
| неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, п |
| <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦ |
| је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за ти |
| а, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од нема |
| 52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је |
| установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше пр |
| петан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља о |
| њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира пла |
| <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</ |
| ва, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и и |
| да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној |
| ко, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један |
| љорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни |
| и“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке с |
| грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили свак |
| н пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки б |
| најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он |
| , угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обук |
| аш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио ул |
| једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој насл |
| млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани ју |
| кав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И ка |
| он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћ |
| м.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог и |
| {S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p |
| ара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку с |
| а. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекив |
| еде ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку н |
| нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле |
| ошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за по |
| мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај с |
| због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би ст |
| на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој к |
| вим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без |
| пњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш |
| у да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па |
| де на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио |
| у у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насу |
| људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога д |
| с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се так |
| им плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима |
| без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, ко |
| , — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задр |
| и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвоља |
| жем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичн |
| р може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама. |
| ад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече |
| на озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане |
| ралачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић тр |
| узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљо |
| Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава с |
| >Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати |
| да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогућ |
| 22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} |
| их неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт |
| Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Ур |
| им!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих |
| <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи |
| нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак гл |
| пшти и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> |
| ман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год зад |
| ти шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокац |
| е људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на как |
| идај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога |
| и показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што |
| т да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад |
| ?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа |
| смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, је |
| ци, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„ |
| .{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — р |
| ога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У ј |
| ој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Ради |
| ли са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумези |
| дговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруг |
| а је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за |
| ао Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <p |
| вадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја б |
| Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине |
| p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задо |
| идуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто пов |
| акви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О |
| је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом |
| доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — реч |
| го би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, к |
| и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме |
| И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а |
| м се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само |
| едном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p |
| ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана |
| је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми рад |
| емљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место |
| /p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у на |
| је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и |
| кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мис |
| које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <p |
| ј свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задру |
| знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога |
| з их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор |
| су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах |
| да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> |
| не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин вр |
| никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Госпо |
| ње је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лаза |
| за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао |
| иновима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb |
| л ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себ |
| спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</ |
| ведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се |
| седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако бил |
| око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон |
| рујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, |
| > <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! |
| дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди |
| очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш. |
| p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички |
| рограм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задру |
| и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начи |
| приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске |
| } Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} |
| а код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јов |
| ко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живан |
| <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да |
| .{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја т |
| ванов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди т |
| ма и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше св |
| ад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — |
| мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се |
| на могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда н |
| ан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
| заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div |
| у.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око |
| ђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушк |
| и је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би п |
| говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о |
| имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p |
| ити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.< |
| мља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све |
| икну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте |
| осао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> < |
| p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти |
| њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије ради |
| е слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! д |
| рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи |
| Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборн |
| стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама |
| у и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није |
| над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренер |
| Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да и |
| рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе па |
| јућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часн |
| дговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам |
| ери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже им |
| женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потроши |
| чи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да |
| ћу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да у |
| зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким прос |
| иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљу |
| а вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине |
| гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за |
| и и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише |
| е узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то |
| ад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао |
| зујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капет |
| биву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затек |
| из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — |
| мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} |
| емо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p> |
| сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погаз |
| рђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, |
| ени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S |
| ди патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па б |
| и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, |
| два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу к |
| </p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је к |
| тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се |
| огођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет |
| <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећ |
| де га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле из |
| у од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћ |
| српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p |
| одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим |
| узели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничи |
| одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали |
| живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јо |
| p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— |
| ти ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем |
| верено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш ово |
| -Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти |
| оноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздиса |
| Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде |
| к конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља с |
| ник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су |
| ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... |
| свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осироти |
| де, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич: |
| друзи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је каз |
| те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за |
| један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учи |
| е Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код |
| е више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакв |
| че Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, |
| ема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узм |
| то кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али |
| а.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p |
| нађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p |
| мље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су но |
| — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напре |
| ме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си ку |
| роклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући. |
| .</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Ку |
| или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S |
| ече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни |
| н.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по двори |
| </p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мириш |
| инуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пе |
| нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Г |
| и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А! |
| да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> |
| слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг |
| поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не т |
| р овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хо |
| ром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој го |
| рсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има д |
| дмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Р |
| ца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показ |
| ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, нед |
| што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те |
| ину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очек |
| рамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у с |
| >— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове |
| о истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику. |
| служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Руча |
| чани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе с |
| ра и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само б |
| кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својо |
| стојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки гово |
| /p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, ко |
| је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се то |
| лободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ни |
| прављања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени |
| жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шт |
| певамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио. |
| разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот на |
| } Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то с |
| ! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем вра |
| енад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основа |
| јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сеч |
| е!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p |
| S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{ |
| е“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</ |
| еђу себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, нев |
| он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера |
| ече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и |
| кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе: |
| свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па |
| н сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} |
| ману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај друг |
| п-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи с |
| је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда |
| шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело с |
| аћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу! |
| и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша |
| па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ће |
| о за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спа |
| опустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — |
| евена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} |
| е припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи |
| еван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајк |
| е радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, од |
| какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова за |
| нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{ |
| А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смр |
| к ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесе |
| .</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао ч |
| p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> |
| /l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест го |
| ла, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, |
| да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, |
| а.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан чов |
| отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живо |
| Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, так |
| век слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — |
| екује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најод |
| е те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој ут |
| .{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кош |
| управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао |
| има, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је по |
| к се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама |
| „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни за |
| ер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му ув |
| а пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заина |
| ад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и вр |
| не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира |
| хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас дв |
| ћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни о |
| убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То ј |
| <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је под |
| оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p |
| и их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препон |
| н поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, |
| гано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео |
| тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово без |
| !{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља |
| е на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> |
| ?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против саве |
| се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике. |
| учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та |
| еградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> < |
| жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="4 |
| леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ |
| дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме о |
| 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеториц |
| а да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постић |
| да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи |
| ли су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недале |
| ма то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће как |
| ху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрз |
| па, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте |
| губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, к |
| ругом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни на |
| осан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву |
| којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхић |
| задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругари |
| воња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоња |
| на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити кор |
| д кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај |
| оги знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код |
| мо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</ |
| обити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико |
| ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти |
| и управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, ка |
| е на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше |
| да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће |
| нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то изма |
| Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Б |
| ивану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложн |
| ш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо дале |
| араконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера ст |
| ивот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи |
| огу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} А |
| адругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, о |
| спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је |
| добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи по |
| ан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А |
| аху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано |
| Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би наш |
| та тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашт |
| ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> |
| ња тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао о |
| ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живот |
| на“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза |
| без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и |
| а врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни м |
| Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> < |
| отреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је к |
| број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, |
| гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судниц |
| а друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет |
| им синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имај |
| стим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> |
| о је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је т |
| а род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за по |
| Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гле |
| у све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму |
| <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласо |
| ко се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу о |
| а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му |
| е уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И к |
| р одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то аси |
| се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући |
| и ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких љу |
| едионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису |
| авама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, |
| олазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа |
| кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изје |
| м приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и |
| Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и |
| ију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p> |
| е, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу зем |
| ром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, о |
| тимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да |
| човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Б |
| по! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, д |
| ајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већо |
| та вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, |
| м, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то |
| еда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Жив |
| и му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само ј |
| е плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, шт |
| накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} |
| дужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без п |
| да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с |
| зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потр |
| расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазле |
| штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбин |
| огу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али |
| сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— |
| е упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо об |
| нашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гв |
| ула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, кол |
| ојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— |
| споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p |
| уните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству |
| си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, |
| те доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из пород |
| пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва |
| аја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, б |
| ан.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и у |
| а идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете |
| /p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати. |
| и мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га замет |
| његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од |
| , ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица |
| мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништ |
| Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево с |
| ање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз |
| први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapte |
| Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, |
| шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жи |
| </p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и орман |
| о шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најоб |
| S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прв |
| очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добр |
| ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога њег |
| атили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу н |
| вили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бо |
| чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе |
| Section" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помо |
| још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разго |
| је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени |
| ничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их бољ |
| о, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да |
| — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло |
| и, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску |
| вом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се ра |
| а све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због оси |
| е, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" / |
| ао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!< |
| ба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што |
| p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, км |
| може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешт |
| не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами да |
| ности стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга изврш |
| пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива уч |
| н одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— |
| они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове |
| } Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, знач |
| и један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још |
| није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и |
| i>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама пу |
| , који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у |
| - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и пр |
| поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше |
| један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено г |
| аја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задру |
| ш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара б |
| едан поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ват |
| саше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња |
| видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотраја |
| итате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да п |
| моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно м |
| нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће |
| то, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макн |
| идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаниц |
| {S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно |
| > <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, |
| се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{ |
| а, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима |
| ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца. |
| би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено брав |
| емо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова ола |
| м округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежи |
| таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мисли |
| се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему |
| а.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше из |
| p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече предс |
| ека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ |
| спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још |
| /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па т |
| од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на он |
| Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб |
| ндерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио с |
| вност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је о |
| ега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да |
| зменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до с |
| ну да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер |
| ивотворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој произ |
| д људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на |
| вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате д |
| кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана |
| ужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога ц |
| ану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, |
| аки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној |
| услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђив |
| аквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p |
| ећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о св |
| {S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{ |
| .6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у |
| у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају на |
| , и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, ш |
| /p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па |
| умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p |
| знајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вре |
| о.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из |
| , поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осир |
| оворио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може бо |
| акву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас остав |
| асео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вече |
| ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4 |
| иком, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само ч |
| о и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужни |
| /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир |
| у све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је |
| једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што |
| ему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натп |
| му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и |
| ли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p> |
| .</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије |
| — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! |
| аш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је |
| так у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме |
| без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, м |
| сти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу д |
| ђе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја па |
| ало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој |
| одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је |
| вамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо д |
| ђу браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова |
| ад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, |
| екога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљ |
| пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, |
| и до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао |
| је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — в |
| што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу |
| а ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љуб |
| /p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p |
| ера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се м |
| д у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Проба |
| есто и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето |
| х дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не зна |
| да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га |
| изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао |
| то си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ |
| :id="SRP19091_C2.5"> <head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управ |
| олећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А т |
| Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, по |
| вај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све |
| и нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ б |
| како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као |
| друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичај |
| а сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— |
| нистра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али |
| синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: |
| заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n |
| одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и |
| д кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окр |
| ени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те |
| мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, ве |
| да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам |
| о удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и |
| еца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу |
| лбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, |
| о хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њ |
| иривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, ал |
| остручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима ств |
| ко штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то |
| ено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решењ |
| } Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја |
| вотиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне |
| и да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену стран |
| ни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сам |
| стајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у |
| <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не д |
| у.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприв |
| оју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад са |
| Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш |
| о, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — |
| м, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S |
| вљеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим |
| иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде св |
| оњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, |
| преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.< |
| то људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, |
| с па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно |
| — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> < |
| својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одго |
| руго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — реч |
| чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савез |
| ели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то |
| из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као |
| е“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта тре |
| >— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> |
| ? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио поре |
| страг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, |
| у невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа |
| p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, |
| очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад неће |
| — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која |
| се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p |
| укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си |
| — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p> |
| множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за с |
| ехане.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибра |
| е волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога |
| торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p> |
| ругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да |
| вати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p |
| оворивши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи п |
| неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни |
| пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се исте |
| како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, з |
| шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забада |
| д свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</ |
| онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржин |
| се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу |
| едох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мир |
| же.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога |
| уљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зе |
| загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type |
| >XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред |
| пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљени |
| прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали |
| неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани |
| њима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, цел |
| дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај |
| стове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење |
| било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија овак |
| ило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кр |
| ги код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{ |
| потребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. |
| понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског |
| хићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p |
| ецу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главо |
| .{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачи |
| с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуш |
| <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање же |
| , па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гр |
| дима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се |
| аја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад п |
| би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне ко |
| њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљат |
| ече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам п |
| ужиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изн |
| p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима |
| <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару |
| оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са такв |
| Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} |
| <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше з |
| е.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. |
| ко коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута |
| жи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола |
| да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемир |
| p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="cha |
| равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи |
| још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обр |
| а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi |
| е захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на р |
| ио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време д |
| а стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију |
| беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био |
| ност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само |
| ојим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и смат |
| ка и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type=" |
| друге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања ти |
| и нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви реши |
| м и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек ви |
| другу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што |
| те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помога |
| та по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и при |
| па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дуб |
| учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си бриж |
| о, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, |
| та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану ј |
| зована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати |
| ише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му не |
| акнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> |
| редаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и з |
| евару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече |
| оје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник |
| ом и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише з |
| са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, |
| главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мо |
| p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку |
| учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности п |
| може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сум |
| сеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плугови |
| пом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа. |
| уше све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више |
| а остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настоја |
| новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у к |
| рујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отид |
| стаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p |
| овор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу |
| ка да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна |
| 091_C1.3"> <head>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и |
| били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их |
| алеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај |
| амење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан С |
| д ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме |
| оји му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за км |
| ашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од оби |
| таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протез |
| исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КР |
| рине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то врем |
| људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те |
| лили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до |
| бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стига |
| а, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Ку |
| са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајућ |
| уз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини б |
| /p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер |
| Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипа |
| иван сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и кл |
| може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем д |
| се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес О |
| а у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како |
| адужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој |
| Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и |
| за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти з |
| вако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу |
| ћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да ре |
| да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb |
| вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га |
| опа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице |
| е, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској по |
| — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече |
| } Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} А |
| ељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеш |
| Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају |
| е поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи м |
| анас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па |
| едни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и чит |
| ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type= |
| ге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад свак |
| нара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је поре |
| ато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, |
| подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, |
| ље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму |
| сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му бо |
| ..</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се |
| анце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама |
| Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, |
| о да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полуна |
| лаву на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да |
| свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом по |
| ак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угоди |
| м ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав. |
| ала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живо |
| а извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га роп |
| да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он ј |
| .{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми т |
| енити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за и |
| њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад |
| смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда т |
| ету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А к |
| /p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утр |
| марале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак к |
| лели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четвр |
| .{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни је |
| ице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{ |
| <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја св |
| , не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њим |
| у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гла |
| , он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — ре |
| ва и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе парт |
| овчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од |
| им изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а |
| ушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати |
| те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су |
| ратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У сви |
| овек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом |
| } 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Слич |
| адичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било леп |
| одили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим |
| ли, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једног |
| во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста |
| да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи д |
| !{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово |
| вана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, ова |
| /p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе. |
| ало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну |
| зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један |
| оја оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек т |
| чели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснива |
| једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је |
| ева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре |
| крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради прогла |
| ку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад |
| ни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" / |
| и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се зб |
| аџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева ку |
| о казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. |
| лио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би мо |
| бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} |
| јам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној при |
| оји сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и |
| ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехоти |
| едно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погође |
| ад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког |
| p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита |
| ву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину |
| чикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска влас |
| рке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> |
| икну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l |
| љиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Сте |
| разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даљ |
| да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— У |
| а још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гла |
| аду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега ра |
| нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како |
| са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све |
| ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била ж |
| — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предуз |
| тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
| бао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је |
| смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да оси |
| под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињ |
| ко себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.< |
| е зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због |
| диле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, шт |
| да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само |
| , ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам |
| вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Ра |
| Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи |
| ести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> |
| га огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке зад |
| време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објач |
| еше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— |
| а друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње |
| шком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења |
| ан око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве |
| 40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад м |
| раћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S |
| слим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо |
| увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад |
| ...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се |
| бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том |
| п.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша |
| ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу |
| капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али |
| на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и дв |
| може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за |
| чешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте |
| главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, |
| ви задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је |
| је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљ |
| о баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо д |
| стећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре |
| а шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту бил |
| да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, н |
| .</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „гов |
| и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као ста |
| „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— |
| — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја |
| p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, к |
| за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам неми |
| ко даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава |
| ај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пу |
| нидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и |
| дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа роб |
| од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb |
| њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> |
| с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кућ |
| е може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржа |
| ј, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад |
| лим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, ш |
| великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, |
| S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— |
| твар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, |
| им дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од св |
| Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес |
| онгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви |
| резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили |
| рану.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкам |
| ели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му п |
| да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он р |
| ворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно пот |
| маче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло ј |
| правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мо |
| та јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пе |
| им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више нам |
| и други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из варош |
| добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћ |
| скакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди |
| .</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>П |
| римаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала |
| овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, ко |
| едновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које |
| има са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и о |
| зе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама |
| и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити ку |
| сла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p |
| алности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се р |
| киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па |
| у себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак н |
| бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и |
| једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и |
| у братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па н |
| вуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрад |
| турне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би |
| се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му н |
| за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, заш |
| ега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p> |
| падају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, |
| .</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.< |
| Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са |
| шта није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер мног |
| Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим |
| ло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им |
| редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад н |
| о га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе |
| из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечије |
| дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А П |
| дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно |
| стара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком рад |
| посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад |
| у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу |
| p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест |
| ав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда н |
| ом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се заду |
| оп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави |
| S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не з |
| , па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друг |
| се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана д |
| вор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Жив |
| и миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мири |
| свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, |
| Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега |
| ана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али |
| >— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, так |
| емена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промен |
| Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само г |
| о, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није |
| ивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће |
| <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина ку |
| ђе у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да |
| од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капета |
| ћег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је за |
| Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово н |
| и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равноте |
| ом погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не |
| а ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се |
| љску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо |
| ст, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те |
| више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па |
| он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим љ |
| о ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пођ |
| за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа |
| за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S |
| атили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и в |
| /p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Пари |
| е одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједан |
| и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у |
| >Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и ка |
| сле Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против |
| те успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас |
| он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кућ |
| што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога поверен |
| ојим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> < |
| Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Им |
| е дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Гд |
| његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје |
| и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро |
| цу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике |
| ову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио н |
| ао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боже |
| се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати |
| ... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут |
| ицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, |
| иховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> |
| у жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега |
| рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову п |
| авати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не про |
| Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи |
| послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема |
| > <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, тре |
| дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње по |
| оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први |
| љен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју |
| n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило у |
| у смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а г |
| S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па |
| н.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Карав |
| д стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао жена |
| врнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече |
| овек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев саг |
| .{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред о |
| цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом |
| ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојк |
| т знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.< |
| аху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да сто |
| ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже члано |
| права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, |
| опови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја су |
| е и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му |
| ве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ј |
| > <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече пр |
| д виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — |
| ем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толик |
| би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп- |
| да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Је |
| н.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никак |
| днице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца |
| кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван у |
| видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу |
| и да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе |
| ако је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње |
| да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као ку |
| пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А |
| рима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, уз |
| да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без ик |
| лите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема |
| S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га п |
| а лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њ |
| оша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и |
| вотом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, шт |
| ће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се н |
| о је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па |
| старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазв |
| е га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем н |
| звао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би |
| у нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућ |
| кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху бриж |
| се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио с |
| ине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те и |
| натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира |
| у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са < |
| на.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја лу |
| рхалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш о |
| S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван ч |
| асуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара ун |
| каза Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да вид |
| сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено к |
| ина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} |
| данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога ш |
| сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј. |
| о задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој ј |
| ...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, |
| и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џа |
| и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед |
| ена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S |
| коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрет |
| с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља |
| од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није н |
| Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим |
| сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи по |
| p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало б |
| p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — р |
| Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Чов |
| како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуш |
| зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе |
| адаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S |
| брадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> < |
| о је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп уко |
| ком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити пр |
| принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о ср |
| рилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали д |
| ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем д |
| де то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време |
| Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, |
| них почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла см |
| ћи шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p |
| олагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јо |
| Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n=" |
| да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће л |
| Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Рад |
| ремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али б |
| ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите |
| {S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће с |
| ажи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, а |
| тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачун |
| шава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али уза |
| и, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива г |
| ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако |
| меша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужд |
| у кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плач |
| стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више ли |
| да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постар |
| дахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их нак |
| очетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња. |
| ких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке |
| изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео |
| напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу. |
| S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде |
| ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, |
| Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад. |
| другу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-П |
| Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, |
| ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p |
| на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар |
| p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</ |
| ога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ј |
| о женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога до |
| зи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати |
| ази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време б |
| сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бог |
| о склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије тр |
| н.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се |
| ово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгле |
| оби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду |
| Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! |
| па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да в |
| ио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — р |
| авршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и |
| изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p> |
| оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који |
| и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за д |
| два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез та |
| Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе |
| , као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде. |
| тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји нова |
| ји оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном све |
| то видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!< |
| — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти |
| раво кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља предсе |
| {S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— |
| истити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, буш |
| кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако |
| подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-п |
| азбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви |
| и кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти неш |
| арише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало |
| р четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Ал |
| проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Нев |
| у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи се |
| дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу |
| у је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да и |
| стио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— |
| орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за |
| и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верс |
| икако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> < |
| да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман ост |
| град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чуд |
| ћима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Д |
| било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо |
| ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</ |
| Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напат |
| ажи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта? |
| уљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће |
| од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас |
| олеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око |
| S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Т |
| не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна ш |
| , па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била напл |
| , — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презире |
| и тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.< |
| о сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје бра |
| ба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да |
| сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет н |
| је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима |
| ио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше |
| риште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понаш |
| и их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда |
| кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} |
| аравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква |
| ну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи |
| линути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном с |
| а, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо |
| p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп |
| ича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место |
| е Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, к |
| е ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30— |
| у свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространи |
| а ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја |
| даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и |
| шке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: |
| мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код свој |
| о читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина чов |
| другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} |
| .{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>Т |
| ло ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају так |
| и учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Д |
| ажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу д |
| троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најп |
| Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матер |
| а да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И ка |
| тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежи |
| шаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се |
| 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а |
| ост да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вр |
| а ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p |
| то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> |
| д стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала |
| . — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Ж |
| као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срас |
| им женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, ј |
| и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да |
| е поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана. |
| > <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћиле |
| p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе |
| озвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задру |
| е људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу оба |
| оје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо уп |
| аљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилето |
| ање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} |
| загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им |
| алемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До са |
| даш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога |
| до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше |
| ворно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да |
| д људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А ш |
| е, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да з |
| >— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згл |
| <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— |
| знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и |
| ато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили па |
| > <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће |
| по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бит |
| и нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, зе |
| тељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „она |
| у пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па прис |
| /p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се о |
| е сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека |
| е, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај се |
| е, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад |
| о, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb |
| а из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају к |
| леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му с |
| то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном ре |
| Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало п |
| се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} |
| рем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у |
| е наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко |
| један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> < |
| > <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> |
| а ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не б |
| мо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> < |
| а интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако |
| е је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — поп |
| Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакр |
| им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идућ |
| Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже |
| ом их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући |
| ше ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитеље |
| мили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије |
| а да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде |
| је ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направив |
| ица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!< |
| тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам жи |
| ају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плуг |
| да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле н |
| а кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ |
| н узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам |
| ика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на |
| на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не |
| а дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— |
| е, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештав |
| p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> < |
| ви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још им |
| , ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не |
| адобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си река |
| p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још |
| <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука |
| лечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S |
| био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, |
| о немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде |
| прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно чит |
| удућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непр |
| дила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто |
| риге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само |
| упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су ов |
| ратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И с |
| е угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав ј |
| непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и о |
| де су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато |
| ту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколик |
| омисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пе |
| озна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се |
| ове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложил |
| рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло три |
| кругу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта |
| боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учес |
| стићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњам |
| узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме. |
| метови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопа |
| евању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обич |
| мо у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години |
| да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и по |
| ам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо |
| јити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Он |
| </p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не по |
| Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носи |
| , друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> < |
| уго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима |
| црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— |
| гу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{ |
| ра за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да |
| чно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес |
| ину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се сме |
| ње вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га |
| дич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па |
| ма неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе |
| акнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не бол |
| Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише |
| екле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и |
| мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из |
| вота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што з |
| бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио |
| пију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Кап |
| као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они |
| ати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут преки |
| очекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и сва |
| прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен |
| н „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без б |
| о да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш с |
| на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену |
| ђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се |
| поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пч |
| и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n= |
| њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварнос |
| , живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p |
| .{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога т |
| вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капариш |
| и.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шт |
| е да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах обја |
| и очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом оч |
| ем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, |
| се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути н |
| и за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела збо |
| p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} |
| ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су ст |
| себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужи |
| а.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?< |
| такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарас |
| !{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до т |
| зденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом |
| дете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то |
| лно, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеј |
| онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за је |
| ко, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован |
| >— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— За |
| — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегав |
| чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- |
| .{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за ту |
| ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаг |
| !</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колик |
| не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имат |
| задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на |
| Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудиц |
| до, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре св |
| p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш |
| корева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржља |
| крену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} |
| кржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Т |
| ост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље по |
| се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Стано |
| </p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Неве |
| вали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете би |
| пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла |
| е тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толик |
| е дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и др |
| олитику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се |
| адугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св |
| на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи |
| а је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре п |
| сних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге |
| Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, |
| ољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње |
| је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а н |
| би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са |
| p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву а |
| гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гво |
| погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада с |
| ожје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у |
| .</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</ |
| пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти |
| насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разг |
| да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти јо |
| а запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му |
| 1_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, |
| упује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, ш |
| ео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, |
| што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла. |
| >— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купи |
| а Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---------------------------- |
| >— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно вре |
| е и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| е по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и ра |
| ош од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту з |
| није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем п |
| .{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема н |
| патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разг |
| ођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— |
| > <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се |
| зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> О |
| раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га ид |
| о ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У |
| као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама по |
| а своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком че |
| и као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најва |
| из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господи |
| i>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Ко |
| гову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству н |
| удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер он |
| брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма |
| — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобољ |
| поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога л |
| по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским спора |
| есму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.< |
| ајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке |
| упи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћ |
| бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио д |
| >— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с |
| их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за |
| терес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и ос |
| ше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту св |
| ти са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био н |
| ебе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, |
| Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Ра |
| ра.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на ре |
| ије кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више б |
| _C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којо |
| а немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко |
| а, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо |
| мљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деоб |
| ђену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако |
| де у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне |
| два успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за |
| су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за оноли |
| какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу мно |
| ла овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову |
| е не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа |
| цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли |
| пе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш р |
| играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са |
| пе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламац |
| га је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо п |
| ко су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} |
| м избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је |
| усобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао дол |
| сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, |
| ек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - |
| стане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке |
| мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше д |
| ве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу |
| луг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — настав |
| да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким сво |
| вим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете |
| мила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први саст |
| Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен |
| одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је са |
| ја ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена |
| ки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке |
| у родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Ув |
| тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Кам |
| ржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично исле |
| буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже |
| дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавог |
| ругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је о |
| ога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш |
| хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а |
| и ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код |
| осао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу у |
| да се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш л |
| ожеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мен |
| имо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде н |
| злојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској |
| ставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стев |
| готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди т |
| урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као пред |
| ставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љуба |
| аше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а ж |
| је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> |
| своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и |
| врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у |
| петан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мен |
| чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше |
| матраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} |
| вина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи поно |
| .</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским л |
| р плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мисли |
| епе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова |
| ти ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ |
| ом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Те |
| Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу |
| новише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер с |
| — Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?< |
| ушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад |
| но.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога ко |
| а прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову об |
| ежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p |
| ок није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жен |
| p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био |
| и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S |
| ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се об |
| земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника |
| ка механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Ку |
| .{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, ко |
| иваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, |
| ед и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорче |
| /p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" |
| <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рад |
| , док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешц |
| има зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре к |
| ама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је |
| , у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да |
| раду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек |
| ли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде |
| и.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набав |
| осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица ко |
| мљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе |
| после освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је |
| се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобра |
| асположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у |
| очела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и о |
| ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш о |
| орба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену |
| Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна |
| оји се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; н |
| ="SRP19091_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застад |
| тву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пр |
| </p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију |
| ре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа пос |
| ом.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више гове |
| поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Ра |
| ркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми |
| б, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бо |
| човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било |
| ослала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш з |
| роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобо |
| мљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p |
| би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све |
| ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не м |
| ај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси у |
| ите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре |
| амо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milesto |
| аво да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о |
| , па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све |
| ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} |
| га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с |
| ш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене пл |
| p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да сто |
| ана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у ор |
| песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу |
| ахори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрби |
| и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би |
| и они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и л |
| некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> < |
| дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је прода |
| , — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!< |
| сет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се |
| о у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да |
| да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n= |
| граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св |
| леда.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.< |
| “ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други љу |
| м је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу брин |
| пила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, пето |
| песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" / |
| је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине дев |
| али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше св |
| земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања |
| задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто с |
| је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и кон |
| е разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема ка |
| борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Ј |
| p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и да |
| које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене ду |
| ше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред стари |
| тигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</ |
| ама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> |
| ваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца |
| и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учини |
| да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љ |
| и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{ |
| лога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по по |
| ...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна го |
| ојим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Же |
| од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад ј |
| рзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, |
| ти тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стањ |
| ивана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радо |
| длао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је |
| оликих недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за |
| ложење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истеру |
| био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич |
| Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- |
| мају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А |
| на, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, кој |
| раће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут |
| поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева на |
| рну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} С |
| то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p |
| заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти ду |
| време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било |
| парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четир |
| ке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су с |
| недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису |
| ош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама |
| новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устај |
| н вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господшт |
| е докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом на |
| рећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи к |
| колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у но |
| на и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим с |
| } Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече |
| <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети д |
| е да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог г |
| : одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p |
| ју, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а ов |
| бодили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Ку |
| или у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили |
| треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p |
| за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— О |
| маћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div |
| код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро |
| вет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, б |
| Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, |
| пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху |
| па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па г |
| дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из з |
| дина, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба с |
| и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има зад |
| чно и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му |
| решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та сла |
| Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога п |
| и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Ј |
| ли да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друш |
| прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану |
| овољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежде |
| p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</ |
| угама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беш |
| рио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није п |
| њем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се |
| један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— М |
| ај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађ |
| >Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пер |
| и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се б |
| а се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана тра |
| четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка С |
| еше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви пла |
| онела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и |
| да би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта |
| гову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за о |
| сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бо |
| тарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица х |
| Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са свој |
| руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично |
| и весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{ |
| , па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера с |
| поче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон сто |
| ао што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било |
| , као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску од |
| ш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј. |
| и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како |
| ави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, |
| да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} За |
| изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што гла |
| мимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разгов |
| тави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није кри |
| љу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p |
| ве, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> |
| оју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава |
| поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам |
| и навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске пе |
| је дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад |
| нога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p> |
| пштине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!.. |
| пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим д |
| !{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гл |
| аопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му бра |
| а од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни |
| сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице |
| еље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на г |
| — А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Н |
| логу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стев |
| ези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} |
| , гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од купо |
| адругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек на |
| ага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> |
| и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно |
| а њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невен |
| дјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио гл |
| ви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти моли |
| зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што |
| оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га |
| и крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{ |
| ик“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на прв |
| којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div t |
| а њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да м |
| о оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу |
| дио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити бе |
| ло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако |
| зајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chap |
| ама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — |
| има, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући |
| о!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиљ |
| а им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{ |
| ве славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти |
| оразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале чест |
| и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубиш |
| ића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Мно |
| сланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим |
| у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p> |
| ине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тр |
| езовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он |
| мо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, |
| с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у |
| едао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сах |
| — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни го |
| још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Ј |
| зао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад |
| 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продав |
| штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Шт |
| рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — |
| ш за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор |
| гуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настав |
| ању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривањ |
| дове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету п |
| дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али к |
| ван је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, |
| да и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на |
| принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесе |
| ? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљ |
| а дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански пос |
| дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже глав |
| неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица з |
| Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има |
| није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко |
| же вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може п |
| је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, |
| можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и |
| ко, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже |
| ље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} |
| т, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће |
| а прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази. |
| значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило и |
| а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тра |
| у помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за |
| могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранит |
| окој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, |
| етни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи |
| ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Не |
| дан од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из мале |
| и, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они д |
| и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за |
| изводе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њи |
| и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и |
| аци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више |
| ик крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> |
| у саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и ум |
| во завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{ |
| p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо би |
| како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.< |
| мао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шољ |
| рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им н |
| д вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, |
| ожно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је |
| о који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и |
| а синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад не |
| и пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није |
| трини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остат |
| иже свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без поро |
| а брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њ |
| да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред |
| хвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му |
| авгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви |
| свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Ал |
| е дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају но |
| чи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Раск |
| од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто по |
| оћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" |
| > <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} |
| затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, т |
| амирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном |
| итељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} О |
| p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да ч |
| ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И |
| у својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p |
| народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа |
| љу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народ |
| екао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њи |
| те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због наро |
| ешили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључ |
| е тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба д |
| незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> |
| д њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваш |
| у, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек и |
| дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун |
| о рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| шло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави |
| ин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њен |
| о да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скин |
| отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно. |
| агати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p> |
| се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, ог |
| ма, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи |
| од старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа |
| ућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје |
| ма.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она м |
| рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Д |
| колико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те |
| му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| че гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваш |
| несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми |
| ре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, |
| у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одм |
| руга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравал |
| а партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Он |
| на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци до |
| поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину |
| ч и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се |
| наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да |
| дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — за |
| могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пу |
| {S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове берб |
| ше се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се |
| Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твој |
| и услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку св |
| да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> < |
| за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> |
| ају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том ола |
| а Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили прав |
| д њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и |
| /p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зл |
| ри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога д |
| окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно го |
| ање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина з |
| , па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и сп |
| а има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> д |
| лижити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне |
| оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да |
| оворило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> |
| није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и |
| сле неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>О |
| здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задруга |
| им! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њив |
| ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну р |
| тављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долази |
| ула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, |
| еје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, |
| то јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похита |
| и...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућур |
| рах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и дон |
| е растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, |
| и неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво |
| оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико |
| мерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упо |
| ти два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до круп |
| мо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је |
| а му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо |
| ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p |
| шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја рад |
| ш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал |
| диш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> < |
| } Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди! |
| акој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћир |
| .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и |
| да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" /> <div type="group" |
| па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће на |
| , водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио сна |
| у, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли |
| ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене |
| је, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бар |
| дионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Жива |
| помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p |
| гу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не |
| ћи.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћи |
| отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш д |
| ије било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</ |
| иси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар т |
| >— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, |
| к сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана поп |
| је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, бил |
| и је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој з |
| тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту |
| ли од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и у |
| ру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капи |
| ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су |
| /p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу |
| ти!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешно |
| се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па ни |
| скине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној |
| али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сирот |
| чки живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, |
| е препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак пост |
| </p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге. |
| /p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непр |
| и пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше |
| зненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако |
| и, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу |
| киваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али |
| домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху же |
| ној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, |
| успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S |
| ш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму муш |
| д тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за им |
| можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва |
| на у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој изда |
| и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S |
| , поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суз |
| - сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после део |
| р ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затво |
| гова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси |
| да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађан |
| али Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди |
| е би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срц |
| заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на ј |
| дмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо |
| да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђав |
| е, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за пош |
| ет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезн |
| итељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p> |
| одушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да м |
| положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро |
| и.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ пост |
| <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и не |
| е ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну п |
| а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им |
| стима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећ |
| маћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је |
| цима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворн |
| <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p |
| узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а ник |
| маћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у јед |
| му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 |
| оножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док н |
| ок сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу |
| ало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе д |
| нолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све шт |
| и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за п |
| >Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они от |
| пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— |
| а то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам д |
| о није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није кр |
| те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова |
| еда још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} |
| викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела д |
| не српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких ве |
| че Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој |
| ле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} Т |
| везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Рад |
| дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И |
| л и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може |
| идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прв |
| изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољ |
| друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само |
| и радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, |
| ца, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — го |
| S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена |
| ла!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не рас |
| >Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p |
| </p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са |
| лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да меси |
| p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и |
| и табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на ј |
| сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позв |
| ама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабог |
| <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лет |
| .</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — |
| рављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је |
| ла кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стев |
| ли се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је |
| утрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све |
| киње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош |
| е, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, о |
| несеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какв |
| онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим |
| јаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Ст |
| није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају њ |
| ...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да ж |
| дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви с |
| и сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мо |
| акше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— П |
| едседник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши |
| зао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> |
| сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама. |
| но је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман |
| /p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљ |
| твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај |
| имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <mile |
| с мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали по |
| леко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били о |
| и.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи по |
| подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Жива |
| ујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи |
| кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</ |
| ачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“ |
| д земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда |
| 15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш ка |
| га проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену |
| е питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на др |
| мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од такви |
| , у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док |
| ека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава |
| оћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А |
| кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за |
| Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу |
| о ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти |
| шемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман |
| ш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило |
| мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у меха |
| S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора л |
| товарише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и ост |
| на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи п |
| не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и |
| дљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много поз |
| да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> |
| абрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, о |
| е.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p |
| а — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не поп |
| шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводи |
| томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се са |
| „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да и |
| изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, |
| ашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="cha |
| - Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примед |
| ију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан |
| бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p |
| мена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад с |
| ње.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбриж |
| кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да у |
| — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да |
| нете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до |
| уше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се |
| p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиљ |
| ивану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живан |
| ама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га |
| кинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не |
| , где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А |
| осрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда |
| душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пођ |
| икуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не |
| /p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> |
| ш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и т |
| Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године уз |
| нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, ко |
| </p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта |
| се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, |
| и.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се он |
| — Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, |
| ету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с |
| и <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ |
| снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог |
| , ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити |
| а косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> |
| зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, ког |
| попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — испове |
| иће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће тр |
| д сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не ми |
| овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p |
| је?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти и |
| ш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја т |
| обим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де с |
| о.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше |
| >— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну |
| екламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p |
| , који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме доб |
| ћа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p> |
| <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А |
| сверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне |
| ан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Жива |
| шла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепел |
| куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себ |
| ли они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде |
| м, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</ |
| то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изу |
| започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Стано |
| ити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи |
| тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мисл |
| Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да |
| мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља |
| плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи |
| цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>К |
| ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, |
| ач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова |
| слободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљ |
| ени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то |
| вече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се |
| ио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се ожени |
| еци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па |
| <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде с |
| ај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу |
| драви с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је |
| , да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> |
| аку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја ј |
| а у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их |
| есније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у |
| S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам |
| ао најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> < |
| аре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „ |
| пун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Ч |
| се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе н |
| лика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој |
| а.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, |
| лажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једно |
| и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, |
| рани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да уз |
| дио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се п |
| посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја онома |
| > <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без ме |
| S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на п |
| чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са |
| ви, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Сте |
| целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан |
| знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се не |
| p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, је |
| ња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет вазд |
| ли били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска |
| S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а пол |
| ану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешк |
| у је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На пози |
| одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај ч |
| адост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с |
| } Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју с |
| p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе от |
| а је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже |
| уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов |
| .</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје јед |
| него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта р |
| пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабо |
| ван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> < |
| </p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољство |
| мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— |
| ељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумев |
| /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене нег |
| обро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да |
| еј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— |
| ко, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Жи |
| ћи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама ча |
| м ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p |
| пут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с |
| зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се |
| {S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме о |
| на спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.< |
| в, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичев |
| најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће ј |
| донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сип |
| несу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест |
| ите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо л |
| а више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незв |
| рес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи |
| де има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедио |
| одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" |
| кву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп |
| жи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пу |
| пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> |
| кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Тво |
| а за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} |
| , но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па с |
| и знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова в |
| и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p> |
| о Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да |
| то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је |
| е.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и прем |
| Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p> |
| н, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не |
| у је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на |
| Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> |
| сти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што с |
| јем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш |
| ук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се м |
| адости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже воло |
| и ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и о |
| колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми |
| па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он |
| ити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у |
| и један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукам |
| ери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гоми |
| докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кмет |
| .{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар |
| орадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му прит |
| .{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газим |
| чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крад |
| {S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко |
| ежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у |
| то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих брк |
| ами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш с |
| м око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{ |
| била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју |
| ку. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га |
| опају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћ |
| е и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а |
| у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање... |
| ас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим |
| дно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо |
| а’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљор |
| да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава т |
| оји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, ви |
| .</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не зн |
| еднако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S |
| pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о том |
| не изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> |
| се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звал |
| p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш |
| сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад прис |
| са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију |
| асход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једн |
| , мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се нику |
| и је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е |
| узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p |
| али бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, |
| а други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво |
| тва, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним ж |
| е, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга је |
| чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да оре |
| Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше в |
| ори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободим |
| ам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и |
| д послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си доз |
| ода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете ка |
| а вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p |
| имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате ј |
| то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су |
| це, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћ |
| но! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Жив |
| — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</ |
| акше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у ама |
| е ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто годин |
| аки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је посл |
| о то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара |
| д.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао |
| сле, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа. |
| би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи |
| p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и |
| ко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором |
| „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> < |
| ње једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи |
| бав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи куп |
| а му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце д |
| .{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А |
| чеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и а |
| даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 3 |
| ишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> |
| вића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су |
| окон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три го |
| прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па |
| ну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове |
| такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, |
| е. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, ми |
| ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</ |
| а, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> < |
| иде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи |
| Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће |
| јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код по |
| знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су ва |
| живљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, |
| инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— |
| уди, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафа |
| ојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више л |
| е престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметови |
| ље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о |
| родици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Бо |
| пара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо |
| е, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> |
| ке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката. |
| немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да мор |
| сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила д |
| од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес т |
| а се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---------- |
| и се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се |
| > <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузе |
| сли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} |
| т дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али |
| ки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитељ |
| ом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ства |
| и да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетан |
| о, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и п |
| зораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни |
| је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овц |
| ао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљиво |
| јтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена м |
| икаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, ка |
| па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити... |
| шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>п |
| оже.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем |
| рчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{ |
| их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном изв |
| ебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се прибли |
| очито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутал |
| ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брз |
| ко опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разор |
| ех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно ура |
| х, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља свој |
| кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} Д |
| еца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, о |
| е за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у цел |
| крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и |
| криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће |
| S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам |
| и ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо |
| ће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар |
| е могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досуд |
| и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њ |
| гура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана |
| а Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чи |
| ка капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цига |
| дини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за д |
| амо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут п |
| уги рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три |
| кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{ |
| скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише. |
| ошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и нак |
| у нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није з |
| је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на |
| и мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете |
| младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. |
| камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми |
| ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш |
| е.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљ |
| .{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p> |
| ро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси т |
| о, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде |
| Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да про |
| су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве годин |
| бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачу |
| ом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам ж |
| често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима |
| ли ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак |
| , па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену глав |
| рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезн |
| ад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право каж |
| то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за он |
| Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> |
| <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се н |
| ба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти нем |
| мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде |
| — Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— |
| ем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па |
| — Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> |
| не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели са |
| p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p |
| хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе пор |
| лану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам пор |
| паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар |
| ину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, д |
| да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и |
| еби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би м |
| цом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не тр |
| вник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од |
| од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и коли |
| у.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се |
| неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се ј |
| у успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члано |
| ира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јагли |
| гне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну н |
| > <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} |
| — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја |
| се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја |
| м растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважавах |
| ништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не |
| литику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутрално |
| <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, |
| онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где |
| плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то... |
| самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успел |
| их политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је |
| ли кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу |
| S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше |
| ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су б |
| туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други на |
| {S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла |
| ило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добит |
| које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад своји |
| а тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта |
| ако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити |
| ј години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске |
| Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега с |
| е при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова |
| било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да |
| рст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{ |
| човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расхо |
| <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под ми |
| ачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богор |
| шљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! |
| ћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше ње |
| ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани |
| а, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и |
| залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p> |
| уруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко |
| а трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено |
| ћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу |
| аглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мо |
| а седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше |
| сте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чу |
| издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот ка |
| вим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p |
| сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале. |
| ега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p |
| >Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да тре |
| вање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца ш |
| <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на |
| е.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме |
| , кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Пи |
| рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више |
| о сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, ка |
| му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогне |
| акција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— |
| чевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће с |
| не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Виде |
| трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много љ |
| свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником |
| аде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да пе |
| и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш |
| . која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те д |
| а саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p> |
| — Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван |
| з.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! |
| } Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше |
| изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка |
| е.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре |
| !{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није |
| де мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш. |
| „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко |
| на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војс |
| Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој м |
| /p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па ка |
| ани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и о |
| S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Рад |
| кидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај с |
| ог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова ни |
| са се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је звани |
| е, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе и |
| азговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с |
| н се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</ |
| утра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући зан |
| колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није св |
| , шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво са |
| а.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како |
| ари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ј |
| ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — к |
| дима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, |
| емештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он |
| ва.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак к |
| >— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова с |
| те, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, ка |
| маш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја до |
| /p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан по |
| сним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и л |
| Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. |
| а им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у се |
| је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузм |
| а да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне |
| > <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много |
| /p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да |
| .{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави |
| мо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто р |
| и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте |
| даберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети |
| <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, |
| ку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше |
| p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без ч |
| имо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево ш |
| н.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се |
| /p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— М |
| ли, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, |
| откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове |
| е ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у меја |
| Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дам |
| наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у |
| е да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. |
| с је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, н |
| рузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. |
| е Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао д |
| пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе |
| да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гле |
| <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за в |
| >— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за |
| г над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од |
| и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини сп |
| ругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као |
| за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им пр |
| p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад ни |
| а су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учите |
| еком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву пре |
| мејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Ра |
| , па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један п |
| е да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напун |
| о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Ј |
| Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара |
| дседник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се н |
| ван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разгова |
| .{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав |
| хани?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви н |
| га задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљор |
| и јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи |
| народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двад |
| механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом д |
| лакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> |
| рове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан |
| о су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за |
| ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети |
| уку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Ка |
| и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и в |
| ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било |
| зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залаже |
| гу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се мо |
| уди, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него ј |
| ашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да гол |
| ануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву |
| посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавеш |
| славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова чит |
| да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А |
| ности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше ка |
| ише Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спас |
| кво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је |
| и по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја н |
| II.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким |
| х земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркв |
| то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држа |
| да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плу |
| а слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.< |
| и, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први. |
| , што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауста |
| иш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен чо |
| евена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Жива |
| </p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.< |
| ана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој виш |
| лика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док |
| е Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим с |
| икако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује |
| p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и |
| ! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „пореме |
| лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јов |
| вне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки |
| чао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам |
| вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овог |
| уководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био |
| ердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} |
| >— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна св |
| > <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он |
| о је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман по |
| д потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Оста |
| н.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме ув |
| ва“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се |
| ако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца |
| >— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш |
| да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту |
| рену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо ру |
| ови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p> |
| уди, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То н |
| иња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у |
| </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година |
| и смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, |
| певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла. |
| е брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одр |
| е своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодрасл |
| S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде с |
| радеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немад |
| дући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију. |
| ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, |
| .. требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице. |
| добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је ј |
| уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</ |
| орез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти два |
| рећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> |
| {S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за свој |
| </p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо |
| а под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида< |
| ти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес |
| теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је |
| е, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако б |
| о којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Н |
| " /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није ос |
| адругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима |
| а дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на ант |
| уге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по |
| изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једн |
| а дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравање |
| у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о |
| чегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Милен |
| у враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју. |
| 3" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако т |
| ње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, |
| ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди |
| мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш как |
| им људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чи |
| па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје го |
| раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка |
| о да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрс |
| ра постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буд |
| а венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Ради |
| красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше |
| еба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купи |
| гарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви |
| ије, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује |
| една свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је |
| /p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо д |
| на са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту с |
| дбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила д |
| да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам |
| чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здрав |
| човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пи |
| За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да ре |
| га, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — |
| се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учите |
| смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! |
| стаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се |
| друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним о |
| > <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и д |
| S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како |
| оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p |
| има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у |
| е да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив |
| то сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће в |
| шти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од си |
| аља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на мес |
| енуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не кре |
| летом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком д |
| ва. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. |
| без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што |
| асуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад и |
| ова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше |
| та ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву к |
| у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се |
| исли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жа |
| <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на сл |
| у ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме с |
| .{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, о |
| мњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се укл |
| а о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Жи |
| оспода.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Сте |
| полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</ |
| ало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни |
| а дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако ви |
| е кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" |
| и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам д |
| 091_C3.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљ |
| <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да |
| да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — при |
| задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општинск |
| су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> < |
| а, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми рад |
| p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> |
| p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесн |
| чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан |
| е паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера |
| чини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и |
| служиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана. |
| ље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабо |
| > <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то |
| — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта |
| — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера |
| сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни |
| стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Д |
| .</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено У |
| је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- П |
| сипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескоч |
| Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а д |
| д катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како |
| тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да б |
| <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пуст |
| ва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— |
| зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кљу |
| У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао п |
| ао деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како |
| ви.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између с |
| немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— |
| изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих |
| коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и |
| обитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далек |
| а и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава б |
| и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И |
| не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дун |
| аје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пи |
| <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, |
| еху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са не |
| оже задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су такви |
| е, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне |
| другарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја под |
| зи.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне п |
| и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синов |
| полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у ц |
| тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут пре |
| жне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а |
| углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне |
| нуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из |
| штина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S |
| мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу |
| јка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту п |
| оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „ро |
| ети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> |
| његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препоро |
| учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интер |
| ебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако м |
| задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитељ |
| десет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Две |
| вори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд госпо |
| је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не |
| носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљиви |
| д мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, |
| аних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? |
| му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у |
| p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници |
| под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш |
| а вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p |
| шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене. |
| ипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не г |
| јим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задруз |
| је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — ре |
| ви пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" |
| избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — |
| у ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не |
| јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрос |
| и Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су ж |
| совити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p |
| ! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још в |
| он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се |
| ризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p |
| жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича |
| бог моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Ж |
| а врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је с |
| > <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Жив |
| ворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, д |
| ала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, за |
| ачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговара |
| блеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, гд |
| казала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхта |
| тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и и |
| али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> |
| сти Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> п |
| зволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његово |
| 8"> <head>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни д |
| сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или пове |
| нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Пер |
| па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључе |
| ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час други |
| а знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш с |
| Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу ка |
| што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То |
| ли нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало на |
| д он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p |
| ме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— |
| гледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруг |
| оп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</ |
| вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја |
| су ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачк |
| /p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, у |
| између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и пос |
| м ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг. |
| е да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> |
| биљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту з |
| д тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадни |
| нда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад ка |
| ше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова мо |
| .{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, |
| утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} |
| но помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште |
| м, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље б |
| — То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њ |
| Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли |
| .{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљ |
| другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задр |
| друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питањ |
| Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да |
| > <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узм |
| ве, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, |
| ече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други |
| pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, |
| -Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— |
| мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести попово |
| ак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога пл |
| колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао |
| >— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, |
| да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ст |
| поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p> |
| вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Ј |
| ако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу неш |
| тво, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па |
| та граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и бо |
| у.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају он |
| амо за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозде |
| вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како |
| умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо |
| свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва |
| — Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и |
| ад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењим |
| е земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— |
| ава, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И од |
| , чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запо |
| је је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри ко |
| би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња п |
| по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при ор |
| за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разб |
| p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p |
| вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — |
| руз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукур |
| ук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} К |
| се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
| </p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да |
| нај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и к |
| а испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен |
| <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила |
| увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, ш |
| ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красни |
| !{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да с |
| еше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Жива |
| з далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки страж |
| голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забави |
| салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и |
| >Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима суднич |
| озвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па |
| атим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се стол |
| га, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али |
| исан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p |
| броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет д |
| , као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун |
| и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с ра |
| е крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жен |
| скочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђаво |
| за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, |
| дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашка |
| ветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте м |
| олићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е |
| ву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том |
| љавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, |
| ове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих мес |
| ице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ј, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.< |
| се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни ж |
| тила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме руч |
| година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава |
| а у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плу |
| ни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога се |
| о потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, там |
| а антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку |
| учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, рад |
| наху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене |
| Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, ка |
| надној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Ради |
| и стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу... |
| вар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти |
| говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живо |
| ла за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама |
| они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на врем |
| свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се нала |
| иловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуц |
| ећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од по |
| и му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним и |
| , а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао |
| ри вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако да |
| оришта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на |
| приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Је |
| јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{ |
| јка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој |
| т.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А |
| е пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не |
| Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако р |
| ком раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи од |
| а узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати т |
| имера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} |
| или за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој зад |
| рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> |
| ије мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега |
| {S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће б |
| едну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се н |
| и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет ду |
| на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копа |
| вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, |
| лове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" x |
| <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорав |
| /p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>На |
| утира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p> |
| је су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један о |
| <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такођ |
| , али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јаг |
| ове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, |
| сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете |
| равда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верује |
| те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам упи |
| , али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Зна |
| номе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентри |
| — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи |
| ватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и мини |
| муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Кос |
| ба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их |
| {S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети |
| отрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напус |
| плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној |
| ад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена |
| p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше |
| ли не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су |
| ти, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могл |
| ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак |
| ир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лар |
| е су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те |
| ство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу про |
| је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази ј |
| Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надз |
| ну стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зној |
| а хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пл |
| ако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорч |
| те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се разм |
| ла нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па о |
| ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb |
| ену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да |
| мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после оно |
| да, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремен |
| битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју. |
| ани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник |
| им ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у поли |
| к до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом с |
| одштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам ка |
| би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу |
| их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> < |
| посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Д |
| учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и |
| е и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче б |
| >— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S |
| које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, к |
| ршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Ок |
| и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та сл |
| одсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:< |
| и.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано |
| жњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Ј |
| ожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби |
| м путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задр |
| и посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Т |
| ђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу |
| носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се наго |
| узмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и |
| о дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од н |
| тврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да с |
| само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један с |
| ово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div |
| 15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за |
| у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, к |
| еј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти ј |
| ем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну пове |
| ртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озеле |
| ана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!? |
| жање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Ј |
| ..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p |
| ће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у меха |
| џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, |
| лиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових ка |
| ка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су |
| ера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке г |
| ављају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угод |
| дини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освешт |
| ој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се в |
| ва да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су |
| задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од |
| ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан |
| исати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше |
| та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад |
| Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Н |
| ичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио |
| Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како прав |
| иновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" |
| де да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је чит |
| шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Стан |
| ош неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случ |
| нутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разго |
| а то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, он |
| } Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не |
| о и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, |
| /p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменит |
| пун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и ша |
| ардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити поп |
| ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— |
| а рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим љ |
| >, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно п |
| а била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред к |
| смо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпу |
| и ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верује |
| олесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, |
| о ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, т |
| ше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пас |
| а се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја сн |
| ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p |
| сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу |
| се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хоте |
| но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Т |
| еко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер т |
| вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли |
| глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као |
| паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, може |
| воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на |
| т мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штого |
| ицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледо |
| Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој чо |
| заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је |
| ! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење |
| , па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру ра |
| .</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Ш |
| —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се |
| , које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним рас |
| д њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме |
| има у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} На |
| ћи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследни |
| чито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права |
| лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</ |
| смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану с |
| е срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуш |
| на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њих |
| испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста |
| оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Хрис |
| старији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као г |
| вити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, п |
| {S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> |
| дошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{ |
| 091_C2.5"> <head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде с |
| сто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двора |
| о и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, |
| , кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца за |
| па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи |
| ним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе |
| погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда |
| арој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је расп |
| о изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио |
| Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{ |
| е не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Тре |
| кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> |
| лушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема ни |
| па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му н |
| и увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним |
| ли су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кмет |
| Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, |
| >Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше |
| ве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће цар |
| каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Зад |
| квога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте годи |
| лижи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира |
| у.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај п |
| лазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рек |
| >— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, к |
| емљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен |
| вде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чоб |
| ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изге |
| аки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораов |
| тељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најте |
| и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне ср |
| ар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ни |
| Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.< |
| поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на |
| тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смр |
| лика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама |
| јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајк |
| земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше по |
| е ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо ов |
| зи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузм |
| да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по л |
| p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете кап |
| ости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га скло |
| Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим љ |
| шне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их це |
| реотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат |
| орадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године |
| ке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, |
| P19091_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SR |
| и и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да он |
| и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан пр |
| — Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости и |
| вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, к |
| p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, ко |
| е набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар |
| о, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да |
| S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљ |
| и свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „ |
| pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ дај |
| драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнич |
| еобично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог |
| време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматр |
| њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће |
| се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти |
| ед тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину |
| та и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један друго |
| та зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти бра |
| упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људ |
| вац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате |
| узи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме |
| главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица |
| ван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и |
| обу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и т |
| јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу са |
| коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти |
| анове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дад |
| еће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурк |
| : „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај х |
| о, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко |
| ало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашил |
| га плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки |
| или Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац |
| кву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окр |
| ј дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намес |
| и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пиј |
| засланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задру |
| хвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу |
| њу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан п |
| ставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се |
| ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Ш |
| — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стој |
| их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапа |
| але често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих м |
| огли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под |
| о задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијск |
| а на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном д |
| дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, |
| , снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} |
| ти, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" |
| о је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућан |
| он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође |
| S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други |
| што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{ |
| шате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> < |
| како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче |
| е и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорн |
| за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке |
| кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им |
| и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја |
| а!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе |
| ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из |
| мо буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти |
| уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду |
| слу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} О |
| глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натера |
| било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појав |
| риликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и му |
| гуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је |
| д сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену с |
| ену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p> |
| мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само тр |
| о — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у по |
| овна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ј |
| живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводн |
| ама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба ни |
| ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Жи |
| је стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После н |
| - У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео рас |
| збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, им |
| док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> |
| ов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно |
| ан устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, не |
| не, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож и |
| а пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је из |
| екао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за |
| и хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да |
| осле сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, до |
| игла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено |
| песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што ви |
| а овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше |
| не.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и сла |
| ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како |
| е устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова ку |
| д њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасе |
| војој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредб |
| у, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога |
| ов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу |
| и, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зре |
| нове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јов |
| — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одм |
| ри још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стев |
| изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p |
| бично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?< |
| ао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном з |
| већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> |
| из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа н |
| живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе |
| ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, мла |
| се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му бра |
| динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњо |
| ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од |
| ху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима пор |
| згледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне л |
| таде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Ка |
| ма његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за |
| е отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? |
| века, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на к |
| и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позва |
| дичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога |
| варе више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је |
| .</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека уз |
| о.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и к |
| /p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности поп |
| свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је ве |
| о. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и |
| направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и од |
| — Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас заму |
| било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пре |
| } Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као |
| домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори |
| Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет |
| га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред с |
| се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ |
| еван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким |
| век.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јес |
| олико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им ј |
| м.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку |
| амо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо |
| уше у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који прови |
| ће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећем |
| амо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мешт |
| најете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите |
| > <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, н |
| азумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Нав |
| огу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправнос |
| ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> < |
| људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на |
| е говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање |
| узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из |
| их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p |
| е и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољуби |
| а изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, |
| вост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства |
| акшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из двор |
| њих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара св |
| м у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи спо |
| на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{ |
| е мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједни |
| уку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуп |
| ога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шт |
| с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини |
| {S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека |
| Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али чо |
| му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших |
| адруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше |
| мнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И ј |
| рузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у |
| ске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су мног |
| кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло с |
| х руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас |
| на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева држа |
| е воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и та |
| и, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега с |
| ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треб |
| са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и полити |
| и си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напољ |
| ва момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p |
| о тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е |
| о су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то |
| „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коре |
| е не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па |
| одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку бра |
| ити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p> |
| онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала |
| дите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p |
| ера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пус |
| и Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.< |
| седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и по |
| > <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате |
| које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од ст |
| вао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сеља |
| а добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија мол |
| м својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичк |
| јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућу |
| дија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држ |
| и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла |
| биљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} |
| ер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљор |
| поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, |
| p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто |
| узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама г |
| стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су по |
| тева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем с |
| Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бо |
| ни веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега и |
| о је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер о |
| и ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче |
| се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — р |
| их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се |
| ни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све |
| са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич тр |
| </p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да за |
| ма дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— |
| заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете ниј |
| и бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком изб |
| И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долаз |
| ве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, |
| Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну |
| . <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскаку |
| не и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како |
| остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале |
| } Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да ни |
| мо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само |
| селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>А |
| и да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо |
| нију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином |
| тера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <di |
| дним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од к |
| три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све н |
| срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, |
| е читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко д |
| оз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет |
| гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не пад |
| авио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону с |
| туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек |
| сну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с |
| Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај пор |
| е треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.< |
| едан тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој |
| чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством |
| S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у с |
| раху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чег |
| ећи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неут |
| и...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила |
| пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега |
| авилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи |
| је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу |
| авити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или д |
| и.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгре |
| лаве, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова |
| авилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једн |
| нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S |
| S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су |
| м и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да ј |
| други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и уч |
| наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, |
| Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Зати |
| на радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... вид |
| S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да |
| вим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати ба |
| .{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.< |
| ји не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу |
| а кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у |
| по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сап |
| купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} |
| на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска ба |
| , он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на |
| погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{ |
| нам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју |
| само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, |
| } Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сет |
| о кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити |
| ам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те з |
| ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> < |
| ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да |
| овадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађ |
| /p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако н |
| <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом |
| им послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C |
| у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} |
| па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div |
| х предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и |
| ко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена. |
| и час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те |
| за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама наб |
| није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васи |
| х дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно |
| ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, |
| } А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му |
| ећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и |
| нтије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одг |
| О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Н |
| ућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А |
| Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и |
| привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад |
| да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесн |
| народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, |
| А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не |
| ну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја |
| му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда л |
| Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама |
| и да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам н |
| гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа |
| кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или |
| мажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер |
| меј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — ре |
| му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине |
| , благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</ |
| авише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали |
| м шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти как |
| купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, ш |
| > <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима |
| мци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како |
| и од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се је |
| ешења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога |
| о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати |
| рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи. |
| о у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џ |
| ун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа п |
| — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</ |
| матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој неш |
| ђења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом преду |
| кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и њ |
| да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они |
| /p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте |
| лици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: ј |
| емо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— |
| але у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} |
| ла је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише |
| о слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, |
| помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? |
| одиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине |
| пео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре |
| .7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет јед |
| ћана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом |
| ехане.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене д |
| ...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојк |
| p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо п |
| ара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S |
| слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су и |
| се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих У |
| ојим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покрив |
| без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изорем |
| у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне |
| гне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало г |
| а се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толик |
| м, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! |
| су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— |
| мемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само п |
| коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежил |
| а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, к |
| нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, гд |
| нда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, |
| {S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан ис |
| мевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због |
| ишљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од ос |
| о, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, |
| добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече |
| stone unit="subSection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, |
| >Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, |
| , томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и |
| ихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху |
| ар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај ка |
| ве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале |
| зношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} |
| а сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни дос |
| их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не |
| ана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на |
| једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рек |
| дек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пу |
| е вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се вр |
| шли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председн |
| онудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје |
| орност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све |
| еда у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на кра |
| роучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице за |
| није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо |
| ачине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p> |
| ут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја мес |
| а живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисел |
| ман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — од |
| га праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио |
| родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су д |
| на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузб |
| че.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас з |
| з да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше до |
| јавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} О |
| е сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен исп |
| упише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под по |
| то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разу |
| осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слуш |
| а.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба |
| ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похи |
| S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пре |
| им својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима: |
| нутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p |
| /p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи пат |
| ван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p |
| ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, полови |
| p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се |
| акије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и н |
| поведај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје |
| ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пи |
| није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим п |
| Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Паро |
| иван подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још |
| „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране |
| /p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— |
| рисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га |
| ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћ |
| у стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће. |
| „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је ба |
| аљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се ра |
| А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет |
| мо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш по |
| , то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и ки |
| </p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, мо |
| p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући јед |
| уде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не |
| а га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па |
| н у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учио |
| > <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, ника |
| а и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми |
| ле видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на |
| ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онам |
| </p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било |
| словио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о приче |
| p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао сед |
| ога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познат |
| </p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа гл |
| ар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да |
| о у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и |
| р можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућује |
| Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да доз |
| вакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — |
| би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p |
| пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није |
| беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стај |
| инова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује |
| е онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се у |
| ad> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задруг |
| ајпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њи |
| тересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је |
| вац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као |
| си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме в |
| олове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и она |
| атити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, |
| решних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова |
| <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови |
| та младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећег |
| би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате л |
| но.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме ра |
| чне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхић |
| није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{ |
| тирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара з |
| p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у |
| амо да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за бра |
| а кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, сл |
| p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти каж |
| попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом |
| од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</ |
| и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— |
| ко време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитиват |
| рујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову |
| се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, |
| Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а с |
| чких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда |
| зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ј |
| у.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} |
| погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на |
| нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи |
| пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама |
| радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они |
| без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман ј |
| смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</ |
| ди, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич |
| ао незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у |
| ше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му от |
| по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проуч |
| лушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је |
| ш не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вам |
| и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и све |
| нуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помоз |
| јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога |
| тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава С |
| задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобрав |
| ћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема |
| е само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, |
| , учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ с |
| а један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разгово |
| регну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, п |
| </p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћ |
| </p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учит |
| дан с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га с |
| шта да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти |
| се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути и |
| л овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Куз |
| Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S |
| - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се с |
| А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. - |
| дич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.< |
| трополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друш |
| ге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, |
| авише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп |
| заре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена з |
| горчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге |
| утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и |
| а орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара |
| .{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb |
| а ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме з |
| нице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о |
| је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после |
| , — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вред |
| оче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> |
| а, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, д |
| , али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу |
| ом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дан |
| ледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму |
| е стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене. |
| кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај |
| к сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> < |
| ја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задово |
| /p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, са |
| прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи с |
| <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb |
| на шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све |
| ати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p> |
| руги су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за |
| м и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је |
| иља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ће |
| лађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало |
| ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео и |
| ! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду |
| несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колик |
| ја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушај |
| Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p |
| се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} |
| у ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима о |
| ајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми т |
| игао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође |
| едне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле |
| ј део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, |
| се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја |
| и нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и |
| беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између остало |
| да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— |
| ош од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам |
| пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Куз |
| ејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином |
| х.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломња |
| инама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, |
| Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису н |
| нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се |
| ече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја има |
| иља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — приста |
| и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да |
| имаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран закле |
| ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без и |
| <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше д |
| род, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да с |
| ди побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и з |
| је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, |
| непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може пот |
| оше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим |
| ни се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све из |
| >Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова у |
| p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и уч |
| му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пор |
| есавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне |
| а ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао д |
| у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећ |
| — Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, с |
| дњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није н |
| о живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта |
| и њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на |
| — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану по |
| роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, |
| на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између ње |
| емо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који с |
| е и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра |
| , али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} |
| ом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теб |
| решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где |
| дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учит |
| судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и |
| уло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и св |
| он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра ниј |
| - Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучи |
| беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, |
| id="SRP19091_C3.2"> <head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос ц |
| ле даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, |
| д му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешко |
| > <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила др |
| е дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} |
| ност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на р |
| , рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на дв |
| се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, упла |
| {S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час |
| празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требље |
| чевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.< |
| нутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину к |
| и питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Ца |
| а сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други |
| ад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Жива |
| омишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница круп |
| ену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман |
| већу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима уж |
| испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколик |
| тојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо. |
| у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли |
| , плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с д |
| по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке ст |
| >— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за си |
| } Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{ |
| еторици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове |
| } А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Нен |
| ни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође мн |
| А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез не |
| орезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтереси |
| ерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незн |
| а, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе ш |
| ајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две |
| иљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста дин |
| Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би треб |
| ца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потраж |
| оји је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро зага |
| Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачк |
| Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим |
| кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест с |
| гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађе |
| ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, те |
| >— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> |
| новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљ |
| /p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну стран |
| је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема р |
| дну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, |
| има, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од ју |
| је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због на |
| механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Друг |
| интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. |
| м пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу |
| едседника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан сну |
| ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да |
| уждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, а |
| ат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све ос |
| > <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштује |
| љем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— |
| а споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као |
| е брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: |
| свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запази |
| ена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова |
| се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поје |
| алутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пу |
| плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне сна |
| е да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ра |
| ничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у до |
| вим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим посл |
| до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{ |
| бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатк |
| де.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, |
| А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре по |
| свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем |
| и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и ч |
| ну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш |
| ви брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p> |
| l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам |
| е делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Ради |
| еља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје ил |
| аћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били |
| ше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом |
| столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздах |
| по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која ода |
| у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру |
| време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p |
| Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу |
| одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— А |
| аци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теб |
| бе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p |
| нагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш с |
| </p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаг |
| них политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим |
| евана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану |
| p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћин |
| садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигл |
| а стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и уп |
| пет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ р |
| ду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, |
| једнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава на |
| мо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</ |
| ле тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ |
| убише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних с |
| главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно бил |
| гао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљ |
| ренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’ра |
| икад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и |
| о зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмоље |
| од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> |
| ши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче ов |
| да се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невен |
| о може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Ми |
| берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш |
| ће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те |
| у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђу |
| ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга |
| тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску |
| сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у |
| тео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, црт |
| рем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— К |
| о сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и з |
| ином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки |
| аво кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ов |
| одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да ра |
| а проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Ж |
| било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ д |
| јаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са к |
| ека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> < |
| емља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето |
| Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био |
| по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, |
| воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управља |
| ротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запа |
| ети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпоч |
| већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критик |
| иван смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти |
| </p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја уз |
| н морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште з |
| <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о т |
| ка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жен |
| Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде пра |
| усрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} |
| прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад те |
| .</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мисли |
| <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стева |
| нити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> < |
| знале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мис |
| живљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О |
| е јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави за |
| ече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер чов |
| <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим н |
| цу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Ради |
| то не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да виш |
| е тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив о |
| орила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, |
| ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А |
| ицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је |
| > <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се. |
| так осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодн |
| оћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <p |
| игови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> |
| и.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда |
| ија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући ј |
| аш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — |
| повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ |
| он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.< |
| p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има? |
| ина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, |
| да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај све |
| он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје пар |
| , кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати |
| Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p> |
| снивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понуд |
| најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p |
| за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ро |
| гон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове |
| То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад им |
| p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца.. |
| це.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра о |
| е црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није |
| сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се ком |
| амо сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од |
| епо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шт |
| жу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а |
| шао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да с |
| порове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је ред |
| ила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што |
| цама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара |
| , рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је за |
| олико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, |
| антаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичн |
| , у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпк |
| омагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привре |
| и ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав |
| не у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око |
| задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да |
| уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усх |
| чета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и |
| ника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> < |
| једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, |
| де договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да зами |
| ној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичев |
| то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи н |
| ељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задру |
| иција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају проп |
| кође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из |
| ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље |
| .{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога неприја |
| узи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу |
| — Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што ј |
| м за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта |
| ли налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да |
| ли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести |
| о, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси т |
| шаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео |
| ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама |
| ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје |
| реме и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао |
| n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати |
| раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да |
| ласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и |
| ти.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, |
| прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад |
| ази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остата |
| ка.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> |
| >Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и пон |
| pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Сте |
| га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она |
| . д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} |
| не ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли |
| а видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пу |
| о у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше ма |
| ивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ |
| од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу |
| п-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске наг |
| </p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разгов |
| ушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а |
| етролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по нек |
| да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — уг |
| такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима прија |
| у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, |
| љи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, кој |
| ога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што с |
| више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада |
| тупај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед |
| ах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — о |
| у је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни бе |
| ледњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој. |
| гнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: |
| о.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао по |
| и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} |
| аш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли н |
| утито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, |
| те до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отво |
| Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе. |
| о сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> |
| ута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван |
| арад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене |
| не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би са |
| } Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша |
| уња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас |
| н-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми |
| њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} |
| .{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој ку |
| га било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, ле |
| ло причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, т |
| етине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задру |
| прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— До |
| ож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се |
| ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То са |
| у окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем св |
| Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је |
| полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре пом |
| ј, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наг |
| ан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпо |
| ри је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко. |
| , зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Ку |
| а радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој зад |
| о учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе ре |
| ци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера избро |
| — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi |
| угу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, |
| правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за |
| пише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти |
| снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислит |
| афани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залут |
| ики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А шт |
| истар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај |
| азорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан |
| </p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке з |
| еста, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се |
| да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозн |
| казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на пра |
| Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се |
| бљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Он |
| у и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд |
| ву подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их пову |
| ови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе: |
| ругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, |
| ета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S |
| да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и зака |
| да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да |
| ерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јаза |
| омаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да тр |
| токе и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умањ |
| вез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик о |
| е партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ом |
| нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у |
| Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако |
| аје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом ор |
| онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једн |
| да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само пок |
| воју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падн |
| , шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — |
| p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти |
| сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{ |
| не задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држ |
| књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније спр |
| кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска прос |
| о није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смир |
| стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и |
| шао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi> |
| <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, п |
| е 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око |
| рошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богам |
| једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> |
| 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За ж |
| не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколи |
| га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ос |
| едан рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш св |
| ругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.< |
| екнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћ |
| е овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то |
| и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву зад |
| и он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре ка |
| цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађо |
| т, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли |
| ети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је |
| дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом вел |
| љ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председ |
| рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена бр |
| да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и у |
| дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгу |
| а кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" |
| д виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том |
| рош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се поп |
| ламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — |
| аоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волов |
| да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре вре |
| о што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи му |
| ради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од ст |
| ма берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, |
| а сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да про |
| авом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, |
| алопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да в |
| сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, по |
| .</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све уд |
| мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до |
| } Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како |
| ј под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену глав |
| > <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант |
| ене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да пок |
| p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му о |
| покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олаб |
| и само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котло |
| уда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, |
| рво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви |
| им задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-П |
| ић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више навода |
| мах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јов |
| могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, н |
| поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div ty |
| ен плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 дин |
| вачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар н |
| у имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овог |
| Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од |
| намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад |
| а.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела би |
| адесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још |
| о беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ва |
| овнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те ње |
| вредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ |
| .{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се |
| још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова |
| рује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп |
| ачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако |
| х закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из |
| живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упут |
| чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па |
| у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују |
| е заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} |
| <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски |
| обро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје стар |
| ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако |
| о да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго |
| .</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам |
| од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове ча |
| — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> |
| ојмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су |
| ивљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} |
| C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од |
| жете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако |
| и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— |
| елу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нем |
| су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па. |
| ко: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршиј |
| , који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новц |
| рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— |
| мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево пог |
| клетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али |
| те ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p |
| и имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мај |
| он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу прем |
| и у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одгов |
| у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начел |
| аког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну |
| бе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и |
| коше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога к |
| разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не м |
| ат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријат |
| и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би |
| > <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и |
| критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајил |
| ра.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и |
| е више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, бе |
| држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зб |
| први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p |
| лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на с |
| > <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слу |
| мшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, пор |
| едам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кум |
| .{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што |
| опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Рад |
| ним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, |
| } Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест |
| да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера |
| </p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је т |
| товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмака |
| один порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој |
| Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па |
| век да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> |
| „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабук |
| ило од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била |
| {S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико в |
| ишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледа |
| сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних |
| ј се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге |
| , пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат |
| ад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не стр |
| а..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, |
| ви пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо д |
| а имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовач |
| надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече |
| вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива с |
| те људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, к |
| се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште |
| ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка пит |
| , који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и |
| лама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво спораз |
| олико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те |
| да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Уч |
| један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слуша |
| натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није |
| отмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, |
| , шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, |
| гозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, |
| рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба |
| осле можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, |
| купили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече |
| , како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и о |
| реди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито |
| рвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, |
| ужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{ |
| >Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} |
| н, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и прен |
| и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних |
| ву дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву! |
| га мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш |
| 4" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече |
| не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи как |
| мо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ам |
| то у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу |
| ок није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, да |
| S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фе |
| у су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођ |
| {S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, п |
| е нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су до |
| ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту |
| еба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да нас |
| } Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто |
| би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова п |
| <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а у |
| } Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних по |
| у лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и де |
| о.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А ка |
| S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „б |
| о себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, пребр |
| ве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</ |
| почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p> |
| ри и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси |
| агње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да |
| > <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мо |
| те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, |
| арлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.< |
| дич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода |
| у и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже д |
| Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Жив |
| ечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју |
| је изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, ц |
| за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од |
| мо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, |
| не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} |
| Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор |
| {S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, ш |
| Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек м |
| Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелењ |
| творни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазв |
| и а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су ч |
| ачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан |
| на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као ма |
| авише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову |
| био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он б |
| чак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну јед |
| p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти је |
| > <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није пр |
| другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и јо |
| им напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромиш |
| о Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потре |
| и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </di |
| >Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припр |
| агање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак с |
| ="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се |
| и правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, кој |
| неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био |
| абилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на |
| штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: д |
| етак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, т |
| ype="group" xml:id="SRP19091_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div typ |
| ицом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали |
| одина није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на |
| <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделиш |
| ене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи разд |
| коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима |
| био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису сам |
| а им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не о |
| од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима |
| Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти леп |
| од научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином |
| би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} |
| а пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше приб |
| мо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је гла |
| ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрч |
| а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} |
| али изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. |
| вру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На св |
| Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао |
| видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви |
| ао на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно в |
| се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} А |
| амљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се са |
| стравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се ка |
| ан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да |
| о и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, бла |
| оже послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва |
| } Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да слу |
| ица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с т |
| у <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење |
| али да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се |
| покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом |
| е, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео |
| задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да жив |
| телину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за т |
| другару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници |
| истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште |
| тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и до |
| себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руко |
| ад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p |
| мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и оп |
| д силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни |
| за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за |
| товао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу б |
| ошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окре |
| е и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C1 |
| попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се |
| ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка б |
| е у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ош |
| м тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, |
| Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покри |
| то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их ка |
| рам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голот |
| штински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту. |
| ожете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— Т |
| више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која |
| ставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је |
| атљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају сред |
| а неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван |
| имну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађев |
| {S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неум |
| задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нис |
| асуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не |
| то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они |
| ни седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку |
| вивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Упр |
| тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо |
| .{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичеви |
| поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада н |
| греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше |
| Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло |
| еђу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нит |
| жи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погину |
| а.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни зами |
| ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдњ |
| <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свет |
| ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаи |
| и за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш |
| причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кр |
| главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n="75" /> |
| > <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта ме |
| ђоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово з |
| вожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оста |
| атагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свеч |
| томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и цело |
| ти, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети |
| ме</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа к |
| а у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих |
| аћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравос |
| ли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном моли |
| нога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на по |
| S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј с |
| Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаш |
| ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљад |
| унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чини |
| па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Ср |
| о му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што |
| похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида. |
| е да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе |
| ну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те |
| било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> < |
| тани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен |
| ебацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну |
| било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његов |
| .</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда брко |
| ђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше по |
| </p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ |
| еван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Жива |
| цу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S |
| о уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а |
| и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га о |
| било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуш |
| ланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p |
| ш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, по |
| одигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ на |
| седник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од ње |
| беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао. |
| ко видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало |
| ни нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окр |
| вим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, пре |
| а дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заво |
| би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу |
| чину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, г |
| а се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја в |
| ад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадош |
| повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, кој |
| јте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље |
| м комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело |
| ре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана ник |
| је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај |
| p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете м |
| и, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Ал |
| а ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задр |
| а, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради. |
| н је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— |
| долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба н |
| , како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, д |
| м политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим р |
| иче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом по |
| х ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто вр |
| бману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти кара |
| мо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.< |
| изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекал |
| ам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па |
| војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да |
| орезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће |
| асе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се |
| .{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме ос |
| м селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог |
| братне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мал |
| ранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло к |
| његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се њего |
| } И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb |
| рашна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да |
| оп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан би |
| па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је |
| ње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише им |
| Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристал |
| ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе н |
| бу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="chapter |
| вуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њ |
| нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за пр |
| овима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће |
| ређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Дру |
| ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем |
| немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче |
| ога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годин |
| к која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али |
| а његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији |
| да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вредел |
| вне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једи |
| } Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи |
| , ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l> |
| саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се |
| иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — |
| ога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова |
| </head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко и |
| вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама |
| е, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављ |
| ич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја |
| </p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ов |
| дим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на в |
| /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, просе |
| ок најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад |
| де с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах за |
| и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговим |
| чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихов |
| о сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје сино |
| дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да |
| ао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж |
| о се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћ |
| клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесел |
| атности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млад |
| /p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја н |
| оду нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредн |
| предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му |
| се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу |
| ђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој |
| енад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за |
| е, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно |
| авају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовил |
| о бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Је |
| да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се |
| д о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко |
| овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изгово |
| би ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> |
| ом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, з |
| а добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је б |
| з лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу |
| етање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку |
| 19091_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>ПРЕЛОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C3.1 |
| без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, |
| аја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он |
| који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} |
| <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара. |
| итика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један |
| ла на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише све |
| оглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ов |
| нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје рук |
| Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. |
| о и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједи |
| попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — пл |
| бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пр |
| задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари ву |
| толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд |
| ем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам би |
| као да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовни |
| шкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну |
| да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p |
| аовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у |
| а, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, кој |
| е непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан бе |
| а чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јади |
| нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, к |
| реди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и |
| /p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p> |
| капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} З |
| м од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са сус |
| највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер |
| ла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ |
| су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако о |
| в, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти |
| /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</ |
| , која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ ос |
| пех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни с |
| које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} |
| мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило |
| авамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?< |
| у донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити. |
| и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да види |
| пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</h |
| извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да |
| и и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих р |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПР |
| желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према д |
| ша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо с |
| он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p |
| дан повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од ст |
| сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи |
| несе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту |
| ју, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђело |
| олике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му |
| жем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав проб |
| з девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу |
| ..</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени т |
| смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, нег |
| љно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја |
| >Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до враг |
| у недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред |
| </p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а з |
| и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку |
| да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> |
| а ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S |
| сле радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>П |
| цом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати |
| . — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа ис |
| ем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на |
| да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени попови |
| би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану |
| Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У |
| арода.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану с |
| ли треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра |
| p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} С |
| општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показ |
| ића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с де |
| .{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И там |
| далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас |
| ра.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— О |
| >Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзир |
| , али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> |
| ниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сме |
| ати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{ |
| и за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у на |
| ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према |
| и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „ан |
| > <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.< |
| .{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише зе |
| могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разло |
| p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставит |
| учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је с |
| } Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ |
| у на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и догов |
| наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>По |
| грађивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, |
| по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамиц |
| десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за |
| нула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у |
| их места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „ |
| ја те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је |
| а суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више |
| Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p |
| га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића М |
| а кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмо |
| иже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сото |
| и, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети по |
| — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу |
| ма, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвам |
| о му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дуж |
| бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! |
| се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна с |
| тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где с |
| се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој при |
| 66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопр |
| , сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закон |
| вала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога век |
| дичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини |
| о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, |
| Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — до |
| ве.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Ст |
| е наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> |
| газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не б |
| х запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекивах |
| и хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора |
| ад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се |
| амо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане |
| време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Ра |
| ма да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пиј |
| те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, |
| — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то |
| вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази |
| стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!. |
| и мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разг |
| , те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху |
| брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би |
| с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи |
| ијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и раки |
| отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али ком |
| ц са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру једа |
| алили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у |
| ирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчез |
| адруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за |
| i>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, се |
| су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула |
| ац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{ |
| оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те бла |
| који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног |
| о што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на |
| до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљора |
| да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет |
| упи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распити |
| и знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бад |
| хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и п |
| дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, |
| ост председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу |
| n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућ |
| за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, п |
| задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> |
| дредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте |
| > <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико б |
| дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га |
| то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особит |
| 091_C2.4"> <head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене |
| на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се |
| ти из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му |
| падао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, кој |
| 9091_C2.7"> <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло мно |
| и на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно |
| амисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две |
| штољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у то |
| што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други сас |
| ич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којим |
| н страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други |
| вет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напори |
| /p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја |
| едеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чист |
| и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна д |
| p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком |
| манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад |
| био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена |
| {S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је рад |
| ва Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће |
| мо за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у рад |
| жђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.< |
| адич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена |
| а на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} |
| м кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми |
| ко ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно доба |
| и Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам же |
| ова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље |
| звестише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни од |
| >— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртв |
| раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> |
| не људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их н |
| а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао |
| своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува |
| икако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашт |
| ркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправи |
| ео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одм |
| ави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио |
| на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега с |
| да очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нем |
| а ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после ув |
| ше, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за сво |
| адичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном к |
| 5. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто ме |
| тао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превук |
| “ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непо |
| да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први |
| куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли |
| ави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гиба |
| ма побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко |
| .{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали |
| И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање во |
| су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председни |
| т задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде |
| пе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после нек |
| ку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радиче |
| ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзеку |
| не Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Жи |
| узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и |
| да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала п |
| за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући |
| есет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у св |
| ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52 |
| !{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, мо |
| у цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његов |
| в и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, |
| био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} |
| ством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне |
| вити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице |
| о одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се |
| давао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p> |
| , која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S |
| орици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких |
| астрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са так |
| ен плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том се |
| семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој раз |
| кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и ж |
| сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју |
| енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога д |
| ло да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич до |
| испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну врев |
| миле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан уз |
| иљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окруж |
| друга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и ба |
| це пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним ток |
| сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на њ |
| ди се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от зад |
| метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а ник |
| Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалит |
| телине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лага |
| Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао прек |
| .</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме п |
| </hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер н |
| е пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свр |
| равам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, |
| да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће ва |
| љала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га њег |
| затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек |
| већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" |
| бог народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега |
| иде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћупр |
| звољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и |
| о ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден |
| апазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати по |
| да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} |
| речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера |
| н се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашк |
| ом намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и д |
| м и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се ди |
| да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакши |
| му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вере |
| !{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то ни |
| човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p |
| Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписат |
| човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље |
| .</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара |
| промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога |
| да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Д |
| p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пуно |
| Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, |
| .</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад |
| ао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај док |
| p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> |
| рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавешт |
| је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упад |
| а.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године |
| /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада |
| S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже |
| излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> < |
| мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би ка |
| треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер |
| /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствар |
| блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он ч |
| пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко |
| ма а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да |
| Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрек |
| од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу. |
| p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало |
| чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, ко |
| едљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залог |
| вом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да п |
| скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди |
| , а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S |
| Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у варош |
| мешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а глед |
| им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да с |
| еше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, |
| се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да |
| ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом |
| што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и |
| но, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Дете |
| рби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како |
| мејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и |
| орили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p |
| боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несло |
| узман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком |
| утно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није |
| Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их св |
| на његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И тама |
| као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни па |
| и се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацка |
| располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли |
| к не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи |
| би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину |
| баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само с |
| <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тре |
| > <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад с |
| у у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја т |
| својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.< |
| ме напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев |
| роз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову |
| осао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд т |
| hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Ш |
| .{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да раз |
| а у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с вре |
| Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</ |
| као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њ |
| здвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим |
| .</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад |
| ах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> |
| ушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупшт |
| а свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевен |
| >Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка |
| и и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Ста |
| стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapte |
| внодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако зна |
| или право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измења |
| ини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p> |
| његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доноше |
| државање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме с |
| Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да сад |
| енама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја |
| ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, |
| кну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.< |
| то, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запам |
| Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од |
| b n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p> |
| кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И о |
| ких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвозд |
| унца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’р |
| о лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, |
| овалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају по |
| Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</ |
| <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., у |
| јка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p |
| произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад ч |
| ет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозни |
| Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Б |
| једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ |
| продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него |
| сну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Бог |
| ога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оста |
| це оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча |
| ежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер |
| Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та |
| е и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила |
| е уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна зам |
| лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Сте |
| је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест |
| пут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет |
| рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти У |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да |
| >— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље |
| Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат |
| за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромо |
| вој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он |
| ају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} П |
| мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p> |
| страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће |
| и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту |
| .{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисн |
| склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде пре |
| у у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим дом |
| и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спот |
| и, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавг |
| д смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није прокл |
| вет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган |
| препасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p |
| е си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb |
| недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на два |
| ке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази д |
| динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, к |
| о му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повади |
| потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја ра |
| , пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунча |
| тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен |
| а и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху |
| <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће т |
| А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље |
| Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да |
| разан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партиј |
| је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми с |
| hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препоро |
| ање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака с |
| лепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одре |
| азгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељаци |
| атак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш наро |
| испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили |
| ас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{ |
| {S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други поди |
| ред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање |
| > <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета |
| а се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} |
| да други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као |
| био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се |
| Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под |
| мања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти |
| резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише наг |
| 84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</ |
| зврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да |
| оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана |
| b n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — |
| е тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим пл |
| могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржа |
| м једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Жива |
| пала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше |
| ији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још |
| показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном наро |
| ривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него |
| ругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имај |
| им речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми б |
| да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за |
| уге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p> |
| ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колик |
| ултурни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} |
| на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног жив |
| ече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} За |
| p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше |
| да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>П |
| ава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. |
| одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је кас |
| у само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре св |
| идиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиг |
| исица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене |
| галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ста |
| и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало измени |
| хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у шко |
| није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p |
| чењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насм |
| ао да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у |
| злозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на |
| хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} О |
| па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то |
| воздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— К |
| Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда |
| лецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поч |
| земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе |
| но.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Жив |
| е налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Ње |
| нду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе |
| робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Ради |
| је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаш |
| ој седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:< |
| и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене |
| другарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљораднич |
| ресијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана ж |
| ако ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:< |
| <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити з |
| /p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> |
| а, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни по |
| — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за ст |
| ше упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они |
| , где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњак |
| даху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за р |
| Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, з |
| а каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, |
| склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше |
| али, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пов |
| сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упре |
| е започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном |
| .</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја |
| е своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> |
| ше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше |
| могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао са |
| млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика од |
| не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво |
| авга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са |
| звади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче трав |
| аше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их |
| друзи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</ |
| да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, о |
| ећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија |
| ад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише |
| д какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дам |
| ма у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, ка |
| штина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежаниј |
| </p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и |
| сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не м |
| S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шт |
| да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> |
| Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилет |
| уката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где н |
| за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p |
| — Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће |
| } Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Р |
| , — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и |
| толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пу |
| Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји |
| p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити |
| но, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живан |
| омовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно |
| слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам |
| жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није без |
| ма пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу |
| аква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на ј |
| и.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и |
| ћа, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радо |
| к се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручи |
| кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван |
| ос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све куп |
| ност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без |
| леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима |
| не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до |
| што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен т |
| овари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше |
| обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и |
| ворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како д |
| рну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стев |
| ца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким |
| го кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.< |
| } А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје дру |
| — Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не |
| згледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| опале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— |
| ељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја цркви |
| зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане |
| в из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа поди |
| пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S |
| спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненад |
| не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окус |
| у годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш |
| о забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је |
| ао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да |
| јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече |
| снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час |
| ну тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и нар |
| 1_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку |
| се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујет |
| > <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — вик |
| тири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учим |
| судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновн |
| и.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала де |
| пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до кап |
| се на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> |
| ве.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зн |
| их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А ов |
| а у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то |
| је и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљо |
| мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на |
| они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душ |
| теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај |
| е тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они |
| о? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него |
| руге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је |
| ко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш |
| м треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} М |
| те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном |
| вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен п |
| а жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се па |
| е донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на |
| тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а н |
| изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, |
| Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи |
| е далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где о |
| ди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је н |
| им газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио |
| ља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, м |
| тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о |
| у оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, сам |
| реживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> пого |
| људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су зна |
| о џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од ти |
| суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српск |
| на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — от |
| смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо по |
| или нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти |
| то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, а |
| вати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, д |
| оје је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Ка |
| онуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то п |
| су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околи |
| м исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога п |
| {S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да |
| ко која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора |
| цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И та |
| , право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се |
| опу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и дет |
| с да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један |
| <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељ |
| } Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и |
| на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели |
| ушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане има |
| учи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станој |
| у!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! |
| е па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, км |
| ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичев |
| овирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бист |
| <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само тре |
| еђане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ће |
| , што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било зг |
| p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови ста |
| P19091_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност г |
| ј своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задов |
| ља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан ч |
| преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљи |
| ад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> |
| беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да |
| евесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужно |
| ога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— В |
| снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да за |
| примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи |
| едне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напо |
| о споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{ |
| а кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница |
| мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док нап |
| е?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до ме |
| ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми |
| еш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!.. |
| јих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, г |
| о.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Је |
| — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчел |
| ва или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго. |
| пне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, |
| ви?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго |
| време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по |
| <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ј |
| , — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигр |
| а Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио пр |
| ди били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јов |
| А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! |
| врте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ |
| се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за |
| ита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000 |
| ђени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан |
| ажиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби |
| а:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и ли |
| <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај ис |
| : <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, н |
| упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме |
| ад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Зе |
| у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> < |
| еобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у пр |
| о, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жен |
| омирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, а |
| ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један |
| еба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питом |
| тичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је за |
| поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту на |
| су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао ш |
| деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дан |
| и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и л |
| паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ниш |
| ине, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, к |
| Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може |
| чекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу |
| пита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S |
| дичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац рад |
| pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу |
| и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће |
| е ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће |
| ерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они |
| Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукур |
| људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављ |
| пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време д |
| а и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш о |
| јим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> |
| има стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеб |
| з свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нис |
| што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар |
| е сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" / |
| него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш б |
| и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера |
| ећ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми |
| е, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера |
| ијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више |
| .{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него м |
| једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „З |
| ке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним с |
| очитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који |
| рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног раз |
| p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и сме |
| ј Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам |
| заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако |
| ешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху про |
| рићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једн |
| ко хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с о |
| да</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у сел |
| p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рач |
| о, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу усп |
| али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се |
| , где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож |
| су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато с |
| а је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао ни |
| зложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} У |
| посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бог |
| од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у |
| о ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p |
| Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је |
| ико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу |
| е ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнул |
| } Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазо |
| ност и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако тр |
| сто што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да |
| авање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије откл |
| препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће парт |
| ини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећ |
| мо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко уж |
| да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их |
| ете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Е |
| ти.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако |
| а забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— |
| м о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке |
| а се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да пр |
| ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору |
| ед њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p |
| Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп- |
| у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p |
| е у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади П |
| па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да |
| и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заб |
| е трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад |
| им покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то |
| н.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само д |
| дрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и ра |
| ио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божј |
| .{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање к |
| да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато |
| емљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодн |
| ивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан |
| имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше |
| и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то б |
| та радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Жив |
| буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу св |
| p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седим |
| Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми |
| у, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и од |
| да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом |
| а и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео т |
| е подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде |
| го.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети зај |
| и добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало г |
| зумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике |
| као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу |
| ни!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу |
| да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитаван |
| дели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код живо |
| Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чич |
| и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, |
| шле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црн |
| Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено |
| ељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека рет |
| ински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сак |
| задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене д |
| >Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу |
| </p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је ка |
| ваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди |
| те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, |
| >— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и син |
| да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и |
| спеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да г |
| ше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљ |
| . — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико до |
| 1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи |
| ривремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су |
| о, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кош |
| горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S |
| руге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко |
| редседник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — |
| исам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пе |
| ако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принел |
| а.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 1 |
| плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.< |
| човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> < |
| >— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му р |
| ику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг не |
| .</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађај |
| .</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта |
| Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи: |
| рпскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна рај |
| емљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта ка |
| оме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне пон |
| челе и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кућ |
| сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза |
| а на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт |
| и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једн |
| >— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад |
| да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко |
| ој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи ц |
| <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И т |
| <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али г |
| и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше |
| мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да т |
| ова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке и |
| ји синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди |
| ш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, гд |
| рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свак |
| бе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је |
| теши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекн |
| рвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажиц |
| ем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници с |
| аоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> |
| и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и разд |
| изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, |
| м парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му н |
| ођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За т |
| позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се к |
| на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи прет |
| а да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам |
| си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад |
| и.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је |
| та.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и јед |
| , а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено за |
| аху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пус |
| им младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младун |
| на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница ње |
| естиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, |
| вања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и исп |
| задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима с |
| Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одгово |
| е као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То ј |
| н рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p |
| аженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родит |
| тнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих цр |
| ље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд |
| н</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и ост |
| p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуљ |
| оку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну |
| у пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и |
| таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији си |
| ion" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} З |
| заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледа |
| е их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </ |
| Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то |
| емо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оц |
| ели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан |
| id="SRP19091_C2.2"> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико |
| је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били сми |
| нити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — реч |
| Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје |
| емљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг сво |
| Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у п |
| арничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви з |
| да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онд |
| аки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостата |
| заше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| > <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је и |
| свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и п |
| Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, д |
| ека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода д |
| једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархал |
| ветлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју |
| p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошниц |
| оже приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложи |
| летеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми |
| ва, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S |
| 1_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, |
| мо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препор |
| ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево |
| прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наре |
| оће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, |
| ана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену |
| имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</ |
| тупачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је |
| ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, |
| " /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што! |
| </p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, |
| .</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> |
| чне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и са |
| стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом ј |
| ем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његово |
| рећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа оста |
| ед себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно |
| и сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој |
| елу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; |
| {S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда и |
| ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног нов |
| Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност |
| ће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> < |
| овима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека н |
| ли није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у свети |
| еде ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Н |
| алена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни пр |
| на, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p> |
| Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара |
| ван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упус |
| га доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другим |
| <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нис |
| казују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p |
| жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p |
| гају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могл |
| гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком |
| ћни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене јед |
| p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе |
| конџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх |
| синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, |
| бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живано |
| ој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну |
| Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ |
| а видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без |
| брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да нећ |
| .</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачи |
| , прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22< |
| имо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост |
| ирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца |
| l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни к |
| њу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да |
| начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега |
| е, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак исп |
| ети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више |
| едложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> |
| е вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило б |
| Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да за |
| угих узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће |
| никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у проле |
| .{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу |
| , да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, кој |
| } Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p |
| ја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као посл |
| намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допад |
| ву и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе |
| жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једн |
| јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из зат |
| три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и у |
| освете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, |
| новремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кора |
| И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност њего |
| е сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојс |
| у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим чове |
| та од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше п |
| <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, |
| овек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="5 |
| разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа ост |
| Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељств |
| учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јад |
| рипита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, ш |
| , чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта с |
| <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, |
| ="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и г |
| пет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у такво |
| моли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретањ |
| d>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ |
| >— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скру |
| земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наго |
| , ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Ја |
| м незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} С |
| мљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву |
| че Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не мо |
| Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да |
| а је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази о |
| узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара |
| предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте н |
| љем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један д |
| <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неис |
| угом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које |
| тише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав |
| зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те наг |
| ра и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>З |
| он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — |
| са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам |
| рошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> |
| и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп |
| ве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва |
| па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене |
| еговој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпа |
| у трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народ |
| анов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су |
| комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави |
| ашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану |
| зненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и |
| еван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у о |
| ид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у |
| лео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим |
| p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови |
| змеђу њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да |
| , као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напос |
| ђаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђ |
| о брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме |
| са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта |
| народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо рав |
| ући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за вре |
| х исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цен |
| џија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и присед |
| хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава пакл |
| ио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио з |
| ћаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и |
| разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште |
| му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала |
| ости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене среди |
| ешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" xm |
| трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга |
| ти на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све вла |
| несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана би |
| ђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два |
| су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, т |
| и ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са |
| их, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихрист |
| примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу вр |
| ену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за сна |
| решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинил |
| поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насрта |
| и се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они ост |
| то зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању |
| ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напред |
| <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кр |
| цао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да |
| же чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђ |
| осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: |
| скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа |
| Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо нар |
| узман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло |
| до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти |
| спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко |
| ше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том к |
| пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно бл |
| вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се |
| S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао заједн |
| рсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи једа |
| један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Ку |
| И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад |
| можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те раз |
| </p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле под |
| иш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити |
| скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, не |
| ирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, |
| Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и |
| мо четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема народ госпо |
| је више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на |
| , шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у по |
| товању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилим |
| з те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то |
| ој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда |
| , кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p |
| .</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозд |
| “.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад |
| у их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију |
| ули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лоп |
| еје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> < |
| вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран |
| утра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p |
| људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад поми |
| а, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад |
| > <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} |
| г и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао ник |
| нолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Пот |
| и Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједн |
| <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја каза |
| орист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се мо |
| рцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> сам |
| су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друшт |
| ва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене |
| рош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита ка |
| ко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво |
| уруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се он |
| ама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> < |
| м ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p> |
| слоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим |
| ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, т |
| ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца двори |
| ипада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје |
| а Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир |
| , печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печен |
| једна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе п |
| — Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ј |
| час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ г |
| онесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, |
| поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон |
| За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мо |
| аш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа |
| и смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката з |
| , батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке... |
| одавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачун |
| е 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то |
| , али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за у |
| еш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми |
| ве имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате б |
| > узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти ос |
| пијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га др |
| д оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За тол |
| >— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— |
| <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд |
| </p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће |
| ад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђавол |
| вој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут |
| теван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћин |
| p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" |
| — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му |
| d="SRP19091_C1.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена |
| Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због теб |
| >— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћуп |
| е за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје |
| рк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје к |
| А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на да |
| стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали |
| попаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су нак |
| идали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрве |
| беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена поставља |
| , ни најела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли |
| ања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква |
| ни.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — ре |
| јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, кул |
| о друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и |
| ра Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки |
| твара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њ |
| броке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им |
| Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити преве |
| Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо ка |
| 91_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
| Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — р |
| доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови |
| и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети т |
| ове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Рад |
| не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала |
| — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и |
| имили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и м |
| ко да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико изно |
| је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је |
| ијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.< |
| ад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја са |
| овом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="ch |
| у и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се |
| на.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чи |
| ај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама д |
| вота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекив |
| А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на мног |
| ше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се в |
| ем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, з |
| испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину |
| мља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себ |
| напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p |
| дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти! |
| Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху зад |
| трмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видит |
| јстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који |
| зати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич |
| оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их ра |
| си настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на нек |
| од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p |
| чку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а |
| ати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они |
| аше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| учак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око с |
| ка чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мен |
| е окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми ос |
| утим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{ |
| бољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће род |
| ли све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јата |
| о које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави |
| Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — С |
| ан се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на |
| дости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише |
| е свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} |
| ?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошт |
| ишљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а друго |
| бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који |
| <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов |
| оше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање |
| говој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о |
| ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац пр |
| {S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће на |
| Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот он |
| ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да пл |
| човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратит |
| езде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па нап |
| не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би |
| која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А |
| блу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хва |
| ихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А т |
| даде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како |
| и кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А прихо |
| о већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много ма |
| су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка прин |
| е плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбин |
| .</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше |
| ноге друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш |
| спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане |
| , селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На |
| приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; д |
| посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша би |
| п, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ст |
| p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао б |
| “, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као |
| их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У н |
| е ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколик |
| треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређе |
| треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене |
| ита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ |
| поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
| ински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></ |
| могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна д |
| >— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интере |
| в отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} |
| p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p |
| рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у |
| волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман ка |
| се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате |
| >оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само ш |
| ја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, пр |
| ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш госп |
| на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујн |
| .</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко распр |
| авио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тр |
| значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, д |
| и, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица изл |
| и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелис |
| р је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову |
| ече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „к |
| лаг према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк И |
| не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.< |
| лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина |
| ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што |
| имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не |
| , да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман |
| и желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје ст |
| преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан |
| требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а |
| на, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гост |
| а да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све р |
| доше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их бе |
| какво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} |
| астаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас дан |
| уруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, п |
| ?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> |
| , попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко |
| ји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради он |
| без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке с |
| живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неко |
| >VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Ж |
| ан, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је доброд |
| рода не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу |
| тигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама |
| ина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али |
| .{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} А |
| ше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ б |
| е једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и т |
| ли кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у гл |
| истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се ра |
| обиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} |
| о од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу има |
| о време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни |
| омишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедион |
| их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они пр |
| ту неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им од |
| {S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послуж |
| колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је бо |
| еваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене дове |
| ="SRP19091_C3.8"> <head>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се поди |
| ао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ |
| рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p |
| ље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не пом |
| > <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не нала |
| не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један друго |
| а гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, д |
| мешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије |
| >— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојк |
| више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер с |
| а за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта |
| Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворнос |
| ад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.< |
| д и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави гл |
| „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједн |
| лови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбољ |
| ад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је |
| ха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да |
| алажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам |
| n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам |
| стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - |
| >VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, |
| и тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не з |
| же у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то в |
| оне из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разв |
| а од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са глед |
| е да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb |
| с да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па ј |
| не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се ра |
| наш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја |
| д за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању |
| , одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јо |
| <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо |
| ти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши сти |
| p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би |
| жно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништ |
| рости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Зат |
| — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо зна |
| мо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и б |
| сто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти нем |
| ад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и к |
| мислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана |
| питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам жел |
| Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја |
| н од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за неко |
| е оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и з |
| це и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парнич |
| >— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу г |
| аху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек |
| — Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.< |
| убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи |
| трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Нев |
| есто да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{ |
| проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{ |
| а и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и д |
| објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој ду |
| ра.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и |
| сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек ве |
| „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, |
| те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да |
| <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече кап |
| p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задуж |
| још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек |
| ај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и пл |
| <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у а |
| ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи |
| Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви |
| .</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стев |
| емише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Је |
| ен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с |
| > <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога |
| дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Вид |
| а, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало пос |
| p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством |
| да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд |
| што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре |
| ђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кућ |
| о као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо ск |
| ом.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујућ |
| да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p |
| мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му |
| деш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S |
| се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта см |
| г, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли |
| ну, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља пр |
| p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу |
| римо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са з |
| ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са |
| аказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини |
| а, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес |
| 48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала |
| р:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, |
| к му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже са |
| зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — |
| једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвозде |
| развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S |
| ану.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, п |
| <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истер |
| <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам |
| дине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S |
| <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних |
| ворим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга зау |
| а одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>По |
| у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, он |
| он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, |
| <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.< |
| Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме п |
| а се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, |
| Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа |
| село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — за |
| се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се ви |
| 1" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говор |
| танојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погле |
| изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и дана |
| им!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, |
| а радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— |
| гме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелин |
| о после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркн |
| — Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p |
| к ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили |
| вао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и |
| сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове |
| а надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p> |
| ре, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољ |
| с и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо д |
| апетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, п |
| а ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна т |
| рош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> < |
| — Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те с |
| оворили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Ж |
| да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се в |
| </p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би |
| — Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те пар |
| ="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата при |
| Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи |
| беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје с |
| иван.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро |
| <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима |
| Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у |
| могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Нена |
| возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора д |
| благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о |
| Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада |
| ош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли |
| /p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказа |
| о њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да ј |
| растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се |
| де њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S |
| <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — реч |
| — Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му н |
| једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је п |
| олом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје сн |
| бро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића уз |
| е боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Н |
| да.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предај |
| зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пиле |
| смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нис |
| ривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.< |
| иче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се па |
| p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он за |
| а ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу н |
| свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и послан |
| дали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно ст |
| p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могл |
| <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред пре |
| учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Бо |
| ну попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп- |
| па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не уп |
| шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учи |
| обар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене посла |
| </p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p> |
| вети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој |
| и овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас |
| е да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} |
| То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, ко |
| а попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас |
| ш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је јед |
| а се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, а |
| попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао |
| у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Не |
| ани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си ка |
| ојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује |
| они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп- |
| е помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа д |
| .</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао са |
| распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што прода |
| а тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки |
| какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да |
| у.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није |
| деним плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше открив |
| десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор |
| ладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор |
| <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо д |
| иви овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Ради |
| <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву р |
| Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађ |
| убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!< |
| а политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па |
| ити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам г |
| мо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, а |
| огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, ка |
| ц покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван су |
| тка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мис |
| жите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико н |
| дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?< |
| да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, т |
| </p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека у |
| и спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам |
| те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.< |
| ри за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да н |
| да у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго |
| да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> < |
| душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао с |
| у да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, |
| даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" /> <div |
| о нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конг |
| аше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да н |
| заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и у |
| побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов жив |
| адњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе ба |
| га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, |
| греса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима |
| n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у р |
| шина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како |
| нице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, |
| често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, и |
| ти политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима |
| арским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању |
| ња.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разло |
| тмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које |
| што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једно |
| их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Је |
| Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни суд |
| /p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе |
| ње о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње прене |
| > <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да |
| угарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> < |
| о заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажа |
| очни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани оп |
| е моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад |
| ошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио |
| је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у |
| X.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још о |
| Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попо |
| .{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је |
| т никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} К |
| то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину |
| ан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учи |
| е, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах п |
| е је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале б |
| може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу |
| уже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јо |
| истити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па з |
| — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван |
| /p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S |
| р нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да |
| ко њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та в |
| и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвен |
| ас, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје |
| о ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— |
| >„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багател |
| оводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства |
| — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одс |
| кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Ку |
| Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили на |
| водимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да ни |
| зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, |
| једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих ду |
| егове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, че |
| дина изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима |
| има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, та |
| ву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се |
| p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испр |
| што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и |
| } Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И |
| и.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је |
| родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим кри |
| вде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно |
| ане, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као мла |
| кружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} |
| Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се с |
| .{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњанов |
| не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад с |
| како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је вра |
| роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да сп |
| прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: |
| лиже упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сеља |
| ећ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те г |
| звиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен суз |
| p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо рук |
| не, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и срод |
| е био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији |
| мо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— |
| га растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живет |
| _C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године. |
| еме дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говед |
| реме и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година |
| је школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз |
| еру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, д |
| ила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше |
| могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту ра |
| а, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад те |
| S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} |
| себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући јед |
| Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављ |
| рска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> < |
| спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, х |
| .</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева ви |
| требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван ску |
| ном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више ника |
| лигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{ |
| радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговор |
| а, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задо |
| овитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим поле |
| дмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа |
| ки дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> |
| сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом |
| силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шт |
| а не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>С |
| и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> |
| зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распа |
| такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога мини |
| жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену |
| аше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања |
| а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p |
| вако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш |
| дврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна с |
| њих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одг |
| тпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, |
| p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео ре |
| а мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком једа |
| , пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава |
| , већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи |
| и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему |
| Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је |
| , огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p |
| им дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и |
| ру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тре |
| /hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје нами |
| ласни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам з |
| мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе ис |
| и у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у О |
| заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је |
| ерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која ниј |
| посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори т |
| есе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрен |
| мљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две к |
| о и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и сваче |
| од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у мо |
| То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта |
| :</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга |
| не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се з |
| ајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S |
| и, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе пис |
| /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп- |
| </p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако м |
| ко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збу |
| зе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад |
| p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уст |
| /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, |
| ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он т |
| аест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а |
| /p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим љ |
| ова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ра |
| ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде п |
| оносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и |
| е село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, к |
| А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора |
| беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се |
| кону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресв |
| >— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пе |
| о од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику |
| у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе н |
| p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А |
| руга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дош |
| едник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жен |
| <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча |
| добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи |
| на за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петр |
| деоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше |
| И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико м |
| Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући |
| ћу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак |
| нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда |
| ирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламб |
| неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачк |
| ше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности предсе |
| {S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стева |
| , дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на |
| е и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за |
| би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па |
| <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова |
| а радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — |
| одице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице |
| врејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном ант |
| ош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке. |
| а одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, кој |
| едне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети |
| и тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може |
| зману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације |
| лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видел |
| а ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата |
| ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</ |
| ије други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утри |
| ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очиј |
| едник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да |
| Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну по |
| највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се о |
| гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам приста |
| није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца! |
| плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити |
| опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</ |
| ратом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбур |
| и брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем з |
| а радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да т |
| "77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пиле |
| вако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитив |
| .{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе |
| на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тама |
| виће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час |
| ва у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке |
| да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасл |
| амен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стра |
| из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да |
| , па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи |
| анат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради з |
| дговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече |
| овор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче |
| але младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дал |
| </p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и |
| аше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у ц |
| већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те |
| тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени о |
| и му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе п |
| то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за т |
| ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора д |
| га поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ов |
| г, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан |
| научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, |
| и војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да |
| али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они о |
| ио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да |
| де да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа |
| ата.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога |
| окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p |
| иру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио |
| ам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам н |
| ата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, как |
| рао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са при |
| а слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја с |
| ојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера |
| овим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главоб |
| рипита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара. |
| пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате п |
| лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} |
| нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разлож |
| успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропа |
| одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резе |
| школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, ка |
| радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало |
| у.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају |
| Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се |
| ође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену к |
| ма женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену |
| ашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 |
| де га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред |
| управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и п |
| одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у по |
| т, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчист |
| , него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њи |
| о ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ниш |
| из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и тре |
| жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више |
| ље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге в |
| .{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Жива |
| у је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и |
| обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и и |
| о ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем.. |
| ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар |
| аху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари бех |
| ли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поре |
| људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Жи |
| <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да т |
| ај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам ра |
| уле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> < |
| петану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="cha |
| и Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну п |
| нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеб |
| из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејан |
| ог живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов |
| н скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи |
| јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јаглики |
| си скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања |
| ио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела |
| закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> < |
| ам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пер |
| а јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом н |
| покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптиц |
| Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је |
| лина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу |
| о обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без |
| >160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у п |
| нала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад ст |
| е општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или |
| у.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је н |
| ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{ |
| ше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи трен |
| ходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Жи |
| задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај изв |
| пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви |
| ђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпе |
| од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који о |
| ијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одг |
| а.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њ |
| } Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке ра |
| тавила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — ре |
| и Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади |
| а председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> |
| ву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају св |
| ица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио крив |
| начно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра н |
| Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубар |
| ребало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти |
| /p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{ |
| вече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући с |
| атвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, ко |
| ло отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али |
| Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; |
| рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те п |
| осни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у су |
| ашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље |
| д нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добил |
| а њега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стева |
| ше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни иск |
| непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, |
| а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређе |
| > <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које |
| баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна |
| ога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене ку |
| хану.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у |
| задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали преме |
| посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} |
| >.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности |
| умповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је теш |
| и гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да |
| салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога |
| који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Ал |
| уди почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не |
| о, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје |
| Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од р |
| сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до с |
| но, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајк |
| кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву д |
| ући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне. |
| ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напосле |
| отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру ј |
| нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} С |
| и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у |
| ни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене сме |
| </p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и пат |
| .</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако пош |
| друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао |
| се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и |
| ислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и |
| живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... т |
| вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, |
| но село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе у |
| приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило |
| ead>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се јо |
| гао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А љ |
| ирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично |
| ану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</ |
| га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> < |
| о једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани? |
| Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Жив |
| отле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и пр |
| првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се о |
| се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпо |
| , што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и деб |
| ош нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не р |
| ђаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповин |
| ма, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад |
| у.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин |
| н је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у о |
| ут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без ве |
| рићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} С |
| ов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај |
| га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душ |
| узмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он |
| S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан |
| а Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапу |
| другара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задр |
| шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле |
| ца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p |
| вадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У |
| оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га |
| рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани и |
| зним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> |
| гари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругар |
| адиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други |
| у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плуго |
| у земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</ |
| са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} П |
| и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им подн |
| скључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молб |
| пише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој поза |
| остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он |
| била Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз |
| искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор С |
| в задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорад |
| приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло назд |
| ју.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима. |
| г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задруг |
| због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца |
| није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пр |
| ора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се |
| говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу |
| у.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то |
| да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог так |
| ена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој с |
| и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло |
| п</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогле |
| ли га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога спора |
| оста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сам |
| аквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчел |
| ва, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и |
| а мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, - |
| њава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихв |
| ад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па |
| а, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби тр |
| , ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко |
| е чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва чет |
| д годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако. |
| бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који |
| Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" |
| зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с |
| де и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра |
| би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има |
| тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди |
| ја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рука |
| опривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављ |
| Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" / |
| , а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{ |
| де смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што |
| ебродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} |
| хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, не |
| > <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гл |
| ва стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити |
| неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут који |
| им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује |
| жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу је |
| Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан |
| p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш т |
| може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се по |
| на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш предста |
| . узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван. |
| ад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{ |
| закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — |
| куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо |
| анет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, ј |
| еш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба! |
| еш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаш |
| Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из |
| , сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј |
| а коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Рад |
| пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајем |
| рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Че |
| стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на в |
| прављао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као д |
| ну за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно р |
| казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и не |
| у његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим |
| p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — |
| зненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место |
| решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити |
| чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна |
| замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших нам |
| ле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност |
| знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си д |
| а сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој < |
| p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одак |
| д остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није |
| Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет пе |
| е народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ |
| ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене роди |
| саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! |
| нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свр |
| то жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежи |
| е не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужив |
| , знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шт |
| си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од ч |
| на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</ |
| итање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били |
| ди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарос |
| их људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј к |
| ћи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p |
| ижњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од к |
| , која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде каж |
| 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детел |
| д да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђен |
| о, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега дом |
| ..</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси л |
| елом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотрај |
| p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио жив |
| Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, прене |
| е прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам у |
| вати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због о |
| на сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радост |
| је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Ст |
| p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више |
| и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна |
| у Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају |
| ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш |
| не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће ва |
| тињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чи |
| слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси |
| вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</ |
| теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</ |
| ого и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као |
| а нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пе |
| на о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, |
| /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте мо |
| тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих |
| у пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако п |
| д се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају по |
| шћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својстве |
| јаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми |
| в живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поно |
| о.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку |
| а грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа С |
| маћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено |
| довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са п |
| а и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак |
| а се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у |
| ати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушн |
| недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљ |
| ете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p> |
| инови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — уп |
| га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} П |
| ји би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицањ |
| <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке |
| рану, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела ре |
| н и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, |
| чера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за |
| <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капет |
| ренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што с |
| ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву |
| имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — реч |
| /p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, п |
| ише цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ ун |
| повим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо ц |
| м забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна |
| /p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема |
| човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Ку |
| зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгу |
| у знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} З |
| богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш |
| од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живан |
| судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху по |
| егуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Ј |
| кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која ј |
| .</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћ |
| ао „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, к |
| и старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам н |
| више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и г |
| > <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу |
| елом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам кара |
| наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Шт |
| p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп |
| издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и д |
| а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, дожив |
| >„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год |
| пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> < |
| рете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нек |
| још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> |
| а се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благос |
| ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак |
| — Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ни |
| иш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> |
| због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због |
| , што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, |
| </p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу |
| видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али заш |
| Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две |
| емаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет и |
| ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чува |
| лушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си |
| мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћу |
| ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад |
| у, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио |
| и да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш |
| р и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један дру |
| и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти бата |
| не га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, |
| што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говор |
| ије истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их у |
| да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> |
| е детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уз |
| један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да веру |
| умила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш |
| давати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову |
| врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад о |
| </p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га воли |
| ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад по |
| !</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш ов |
| ивана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} |
| 2" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пер |
| ерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао ус |
| , што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гво |
| родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав |
| иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> |
| п-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвоз |
| извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, пр |
| руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој |
| ревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда си |
| то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада |
| кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно |
| и у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани јед |
| што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} А |
| ан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби ра |
| ам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе |
| , таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Љ |
| Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — |
| кочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снаг |
| ога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он м |
| д онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет |
| дионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не |
| ена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега ра |
| свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом чов |
| едседником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти ш |
| гледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зину |
| .</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако |
| певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом |
| би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало |
| <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сикте |
| ни? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад |
| {S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" / |
| оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од |
| — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу. |
| у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој д |
| рем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мир |
| те сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу! |
| и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с брат |
| оведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Така |
| љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p |
| исам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородиц |
| н, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се све |
| пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пи |
| о грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно |
| </p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Т |
| ако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо |
| моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те ник |
| више плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас |
| да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта |
| меш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже! |
| о, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— |
| пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим види |
| знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, у |
| хвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу ка |
| ј матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуч |
| да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — |
| ати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу праси |
| га. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их |
| p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глав |
| и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капета |
| кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.< |
| трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога вре |
| се данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радни |
| /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Н |
| оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div t |
| .</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато |
| једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срц |
| упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што ц |
| весан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба жи |
| у, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана |
| мо... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то |
| е тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено ради |
| ог тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дан |
| е да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да ум |
| ледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не тр |
| укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S |
| и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се |
| справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу |
| p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гл |
| осле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем д |
| воља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће |
| утоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз |
| у</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправн |
| </p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију |
| највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људ |
| дич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То н |
| не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођем |
| ли и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремн |
| Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече |
| ш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине |
| мем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него |
| жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва |
| ш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће д |
| шном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је у |
| <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш |
| во, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински пос |
| и саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћ |
| сти!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана п |
| ослушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али |
| ник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Леп |
| p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не б |
| се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан |
| и и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним пр |
| одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта т |
| лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет |
| И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стев |
| праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не мог |
| ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зара |
| раш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— |
| адити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се |
| p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, |
| <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати |
| е погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није проб |
| имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Б |
| њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— |
| отом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и |
| слове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да у |
| е њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја |
| и код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и из |
| зговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И т |
| ђоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуру |
| међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подс |
| и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е |
| а је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да |
| то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — реч |
| другу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p |
| ара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био |
| је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је за |
| сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, бе |
| љку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да |
| ину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је ус |
| пштинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута. |
| се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни |
| а. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, |
| размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а |
| ру...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне... |
| .</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко м |
| љаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, кој |
| али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семењ |
| ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође |
| ије излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела |
| те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то в |
| са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пре |
| челаник, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негуј |
| ла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задоби |
| зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необ |
| ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ |
| плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Д |
| о меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове н |
| тајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, по |
| требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} |
| ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нис |
| ецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се пол |
| дувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховог |
| ута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па |
| .11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Ради |
| о ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и каме |
| мој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богам |
| не, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога |
| де тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> |
| ли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се јо |
| и се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом |
| е на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином св |
| орима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им кућ |
| ало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по дим |
| ога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не |
| е и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да траж |
| негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да прас |
| ања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао |
| о саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> |
| породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, |
| авили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А п |
| се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и |
| о да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, |
| ло. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> |
| је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишт |
| есим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! |
| е између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато |
| Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како т |
| да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је н |
| {S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је |
| {S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> |
| ма.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, |
| бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, |
| код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје |
| те само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ћ |
| скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање |
| ан неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају с |
| љака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа др |
| ли могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S |
| ненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући нос |
| ц.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људ |
| стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи |
| анас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове н |
| У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ства |
| овати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, с |
| <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, ж |
| ина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина |
| шати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — м |
| па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам |
| еком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} |
| о и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се навода |
| ман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше |
| S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га |
| Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му |
| у то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSectio |
| могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле |
| гуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер |
| е противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову не |
| рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато |
| еко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на и |
| већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две |
| ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си |
| Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да |
| веку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— |
| ви Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето ме |
| блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копа |
| а. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то л |
| но.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али д |
| ихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порези |
| говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја ова |
| о седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто |
| раво збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле |
| бом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шт |
| p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и во |
| кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од др |
| повима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају |
| не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је |
| мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У л |
| а.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад |
| као од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је |
| се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да го |
| днога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући |
| , час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати |
| ре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ра |
| а више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, |
| њање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју |
| и пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој |
| у.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Ка |
| одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попуст |
| рије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад |
| еданпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела к |
| зи један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију |
| <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{ |
| је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше |
| мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу |
| А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изг |
| ој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да г |
| . — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо |
| агледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде |
| ије видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није |
| — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује |
| а је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p> |
| ди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, |
| а му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешт |
| она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство |
| одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.< |
| астопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> < |
| — А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој |
| да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се ниј |
| ицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин |
| ругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здра |
| чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</ |
| е куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одв |
| де свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је о |
| </p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој |
| мрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где |
| , кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван |
| попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше с |
| сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи |
| а наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима |
| Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то до |
| и главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, на |
| о уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета |
| И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те |
| да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за друг |
| > <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, кр |
| авимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! |
| ан смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <p |
| други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Хрис |
| етета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један др |
| мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе |
| смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њих |
| его да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, |
| а отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само |
| удницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријав |
| е утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али мо |
| .{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву. |
| ре од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| кану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре |
| за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задруз |
| би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и |
| шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад г |
| у, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска |
| му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> |
| у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| и је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође крив |
| пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n=" |
| ама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није |
| омаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви прати |
| ема њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и |
| , ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, па само хуч |
| огда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, |
| > <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда |
| је баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико |
| сну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођав |
| још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре не |
| ена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је |
| је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређа |
| ик отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не |
| тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога пл |
| вац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па |
| ш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди |
| извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила н |
| Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш о |
| плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене п |
| жем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу |
| еврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђа |
| на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не |
| вак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за |
| узман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место |
| ти један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве |
| коше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, |
| ли такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се в |
| запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на то |
| својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветуј |
| Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења. |
| зад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише с |
| јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који бе |
| ле, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ло |
| ни и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше |
| д тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало св |
| де међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, ни |
| ве се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зар |
| га јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему |
| м чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао |
| сен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радост |
| , учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су |
| а за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељав |
| око расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогд |
| слугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, |
| p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад |
| замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, |
| ича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопу |
| омаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за |
| начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, д |
| рце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се т |
| } И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђ |
| и.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} С |
| је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на воло |
| етке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди |
| и на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би |
| метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> ви |
| ="SRP19091_C2.8"> <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S |
| па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— |
| А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе |
| е око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини о |
| оракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осирома |
| — Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али по |
| „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге |
| бично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних пос |
| ејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају |
| } И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник |
| ише од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га к |
| ма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и ож |
| S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше |
| Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није |
| мамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, |
| вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у ре |
| неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште гото |
| онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све в |
| брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже с |
| сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Ј |
| чу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и |
| {S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру у |
| о је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му |
| раву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он м |
| “ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње уда |
| капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности |
| <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због |
| , о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупшт |
| у по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуш |
| дајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} |
| Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборит |
| ише, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га по |
| о да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се сл |
| пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима |
| о никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је |
| и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и д |
| имо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла |
| њче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгуби |
| а се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема |
| положењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је поса |
| воро ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој б |
| пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не да |
| ичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко располо |
| </p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како мог |
| n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века про |
| ељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми |
| т, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свим |
| држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним |
| p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{ |
| рипуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што |
| нити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа |
| покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, з |
| у развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још на |
| рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у ке |
| . — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек |
| сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сва |
| а леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, |
| не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</ |
| ворах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан с |
| госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја не |
| у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Уве |
| <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповер |
| слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће има |
| атко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове. |
| кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомо |
| ћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које омета |
| адило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи ј |
| неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из с |
| то му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај п |
| би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи |
| ити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других |
| наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да |
| руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао бе |
| оизводи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о све |
| не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па с |
| хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беш |
| пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања |
| као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопств |
| а га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p> |
| остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сва |
| решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог на |
| ад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос бер |
| S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући. |
| уштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други д |
| ле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о ко |
| да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће |
| ша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> |
| сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало |
| носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{ |
| а нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложниј |
| Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.< |
| с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, вид |
| њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава |
| и, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа д |
| b n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, |
| слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је т |
| ана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила |
| а да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запа |
| сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све кри |
| ти, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без м |
| ичи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право |
| био моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у |
| вачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изг |
| их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им с |
| задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово |
| кад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само |
| екиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше |
| радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.< |
| вету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{ |
| има и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухвати |
| огу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван |
| ја коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље н |
| то је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачун |
| судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Ст |
| дан мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити |
| ј, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, |
| им учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога пут |
| примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом се |
| рупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако ј |
| S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим |
| анова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не ос |
| екора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благос |
| не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда |
| тоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заје |
| тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну |
| еви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још ка |
| сланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мисли |
| не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје< |
| ињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта |
| саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде |
| кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — |
| си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} |
| мам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћ |
| едовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умир |
| его само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} |
| кви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. |
| су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафоф |
| толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> < |
| доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је |
| Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде в |
| чима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Кр |
| <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и |
| не људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би по |
| ши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недр |
| ш га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, |
| а.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати |
| и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не ус |
| је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{ |
| ш им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро |
| вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, |
| бјавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се |
| описује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам д |
| > <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и |
| овања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни |
| а угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну п |
| ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која |
| аку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n |
| у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица |
| о десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао теж |
| гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окре |
| тизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба дов |
| о да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рач |
| рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву нед |
| <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само д |
| у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео. |
| > <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај дец |
| нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онд |
| > <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</ |
| еда га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те |
| јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за |
| а, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију |
| аљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и н |
| му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све |
| есељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђ |
| с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашир |
| зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и паза |
| лицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, |
| аст, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи |
| ију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше пис |
| е оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, |
| ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зе |
| <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док |
| >моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ни |
| говао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p |
| лас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало |
| ичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом д |
| угом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе с |
| оп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи с |
| и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљ |
| ак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а не |
| идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи |
| ек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} |
| г живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и ш |
| дном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски |
| на само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их о |
| ли са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија |
| онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, к |
| p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и н |
| том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> |
| н посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ н |
| скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораова |
| а блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и слож |
| цјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и же |
| а ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је б |
| дак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле |
| ="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да |
| уну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовин |
| пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих бриг |
| , већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај |
| о културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило |
| ити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Ј |
| урном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по с |
| на душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и |
| бим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Ал |
| е, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је нека |
| од садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Прод |
| мену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људ |
| „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка |
| ад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђ |
| <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, д |
| инђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одуж |
| некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се |
| а се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и п |
| азвесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да |
| објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и ра |
| ком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица и |
| таде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Во |
| у лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се та |
| да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p> |
| удио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп |
| вори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће |
| а, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је |
| уј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. |
| ет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разг |
| ејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребн |
| времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао |
| Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за |
| људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово м |
| шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољн |
| узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И ко |
| ад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан |
| а „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, н |
| својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случај |
| о поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на |
| а свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је |
| о да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито скл |
| рпској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit=" |
| 091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у ч |
| Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да в |
| ива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре |
| ти из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима |
| {S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим! |
| товима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди |
| али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у |
| Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити |
| ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p> |
| танојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! |
| оже да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а с |
| кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну |
| вар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси |
| Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној с |
| да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и л |
| литва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, ко |
| .{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба год |
| лужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Пр |
| /p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости. |
| колико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико су |
| о било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатруд |
| и био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онд |
| ведаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче! |
| њаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше расприч |
| и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку |
| вана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је дом |
| бзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Сви |
| падне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим |
| .</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p |
| слова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Р |
| ти и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за пре |
| Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се љ |
| га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његово |
| сечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да |
| расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </ |
| с, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајућ |
| јатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезал |
| и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, |
| ји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не |
| арад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа |
| Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ј |
| ише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} |
| {S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да м |
| оше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о |
| ска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши |
| о!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му м |
| ам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насм |
| ују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола |
| ак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> |
| .</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и |
| >- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Мо |
| године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, |
| ече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разгова |
| уткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> |
| се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек |
| </p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га |
| чи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И ти |
| повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Д |
| ли ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио т |
| </p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> |
| ио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једн |
| Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи бил |
| нога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у о |
| други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња од |
| — Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушн |
| оши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања |
| .</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сас |
| и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш поп |
| да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</ |
| толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 ди |
| мо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш з |
| тарац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, |
| једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не мож |
| вој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао ко |
| ј давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуд |
| ислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била |
| ади пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно |
| дружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво |
| стали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао |
| о после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> |
| еко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> |
| и суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожа |
| батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка |
| рафску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки љ |
| .{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном |
| кује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паме |
| пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још неш |
| тегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у по |
| метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је ос |
| етили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници |
| е сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд |
| еколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио |
| p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на на |
| м атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобан |
| задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све шт |
| , који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се |
| виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима |
| је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочи |
| днога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да |
| н. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту з |
| ли ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — |
| а имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ |
| — Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништ |
| гов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жи |
| не, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасл |
| А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман |
| у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно |
| ката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и воса |
| розницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово |
| е се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пе |
| свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све |
| најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за |
| тевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му |
| свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> |
| док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и пом |
| tion" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли |
| ј, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и |
| Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове |
| љаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударају |
| задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним |
| е имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Н |
| добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p |
| кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, |
| ан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруг |
| ваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао ни |
| е између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су |
| ави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по кој |
| љено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна |
| а: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ств |
| их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| >Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака гово |
| а пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких руж |
| у овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се |
| н, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе |
| раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер |
| да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева ене |
| м смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари! |
| у сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, од |
| године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужа |
| адичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа пос |
| ила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом |
| нула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачн |
| о се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних |
| се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </body> </tex |
| > <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна ос |
| е.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на д |
| ту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Т |
| тво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и д |
| p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, |
| чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Пра |
| ти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у ка |
| <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персо |
| штина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се |
| к, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њем |
| и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадн |
| адича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на |
| и у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусре |
| ли смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу ника |
| женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до кр |
| оме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица сво |
| пирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Пад |
| ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: |
| задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила |
| а су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедиониц |
| ес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њ |
| а, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последи |
| врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да |
| p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли |
| а, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа |
| не по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да |
| ворници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пр |
| а друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко вр |
| </p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапат |
| слоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одоле |
| м времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп |
| .</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Ал |
| ошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те и |
| не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су |
| ра.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а |
| су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда |
| и претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете тол |
| народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежног |
| ца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да |
| годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <d |
| м.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септем |
| још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И |
| тно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана |
| љу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састан |
| з руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Ј |
| уо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Са |
| једнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник |
| до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повере |
| ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је п |
| зи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтед |
| Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећем |
| а попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</ |
| е Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се н |
| ега радила“, он никако не престајаше са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван м |
| ости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да раз |
| ши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села |
| е Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и прави |
| писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, |
| Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изоб |
| о што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле |
| оше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну сво |
| " /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у |
| шња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Бо |
| и пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заје |
| /p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији |
| ст.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после |
| мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољн |
| Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то |
| веза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5 |
| њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из меха |
| вом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је п |
| адич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богород |
| ности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p> |
| на његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му разв |
| оје не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо |
| и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, |
| оница принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису мог |
| наде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Ку |
| о у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру. |
| ле да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су |
| ина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није |
| чела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и |
| е свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један п |
| <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале |
| а кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се ц |
| подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањ |
| јана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје |
| мале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да |
| счезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урне |
| е понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад |
| овештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су с |
| раовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бес |
| етеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и ун |
| аст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} |
| о је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити |
| припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом о |
| рква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где на |
| та, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога |
| >Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгре |
| родици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад |
| три.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово б |
| далац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни |
| сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиш |
| чи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он |
| рка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и дог |
| ачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p> |
| отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, к |
| слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на д |
| а.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се уву |
| е готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим р |
| на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је ре |
| еса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим |
| , шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш тв |
| ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина шт |
| олитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, |
| марима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш дец |
| е под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грл |
| припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, пис |
| њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, у |
| и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир |
| сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећ |
| треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запам |
| и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад |
| у гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то |
| оворим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад |
| у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за т |
| старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће |
| кућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не до |
| њила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од |
| само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задруг |
| </hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле |
| b n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ак |
| i>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да кр |
| </head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба с |
| , који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на о |
| Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно проби |
| а, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми |
| ко се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу |
| ери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, уп |
| анпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свак |
| и пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>О |
| али су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култур |
| уга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој |
| арода и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити |
| а то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме ле |
| рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још неч |
| сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размиле |
| а да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили |
| одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учите |
| егови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва г |
| ви.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводим |
| Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о |
| p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — |
| , кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За |
| > <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> |
| запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и пар |
| о је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине |
| а ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује. |
| ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа |
| зите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати |
| а утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S |
| /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без |
| и! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па |
| нове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујем |
| ћ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи |
| кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале д |
| е председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а н |
| своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад ниј |
| онадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њихо |
| >Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате предс |
| имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи |
| пун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, |
| е да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да |
| да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са не |
| поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> |
| пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и так |
| премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} |
| ан предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и в |
| а се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} |
| че Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре |
| .{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку |
| оји повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер нар |
| т да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена чита |
| > <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше др |
| д најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— О |
| д пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, |
| ер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер |
| е говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан |
| .{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруг |
| е, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевић |
| тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потроша |
| земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада |
| шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла. |
| — Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо слу |
| д неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге |
| видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто с |
| сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван от |
| — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> |
| } Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време поста |
| ката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p |
| става.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац |
| раћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у |
| <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Ј |
| уго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше и |
| ење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаве |
| ало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о с |
| глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под о |
| е сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се н |
| зјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, |
| он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, |
| робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божи |
| стало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, мог |
| ривирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов л |
| ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без |
| дбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— З |
| да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху |
| н и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман |
| .</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако |
| ле таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата про |
| рдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те |
| спала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма најв |
| еди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ ј |
| у.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову мла |
| , која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се чове |
| образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задр |
| а.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па |
| > <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да |
| пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана |
| ли правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем |
| е нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе цр |
| о је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, |
| руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више г |
| ови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега добр |
| </p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{ |
| дао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли |
| де поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече |
| дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћ |
| пимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба |
| такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна |
| Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештени |
| грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је до |
| ера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава. |
| {S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p> |
| кну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте |
| е Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плуго |
| а слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, |
| ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује! |
| н, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да в |
| осност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живи |
| а пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испр |
| о своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује о |
| d>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше јо |
| /p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" |
| ичке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата |
| мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да |
| ре, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И |
| Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку на |
| одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter |
| азуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што |
| њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па ра |
| векове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и |
| а, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, и |
| ивана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се |
| Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> |
| за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Нен |
| ти их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађу |
| сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој |
| ебе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је бо |
| на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно пом |
| мање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а о |
| {S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, б |
| је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну |
| на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p |
| лу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком |
| тимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— |
| авали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како д |
| и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} |
| Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— Т |
| стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — |
| тница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, |
| о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осироти |
| ам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више д |
| те главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да |
| дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само мог |
| ивана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти |
| а, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у |
| е опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у та |
| зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p |
| тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} |
| казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се |
| <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у |
| м на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па та |
| ко се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, |
| нише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> < |
| укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред ико |
| е враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- |
| и, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечити |
| {S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет |
| е да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на б |
| живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја б |
| е радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{ |
| тни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах |
| ађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам п |
| неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортац |
| ед вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спа |
| абдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису о |
| за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-п |
| чинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ују |
| и дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати |
| ћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују наш |
| то што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја |
| , но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогн |
| живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и с |
| ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти |
| тајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад че |
| че му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шт |
| овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један друг |
| хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вред |
| ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко ле |
| ткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети |
| ољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Ба |
| удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радозна |
| помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, ј |
| се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман |
| ен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— |
| p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ка их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! |
| и смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — |
| д још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да |
| потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закр |
| еди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> |
| оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на т |
| змишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузм |
| олове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољ |
| авалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи |
| ове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њихов |
| Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад |
| во овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је |
| ="SRP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из |
| мњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман |
| е све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на |
| дуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређ |
| резниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га уби |
| мешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не зна |
| ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— О |
| у зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па с |
| децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођ |
| угова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје ча |
| јка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачк |
| снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Г |
| не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен |
| на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што св |
| дим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А |
| тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S |
| зазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — не |
| уд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} |
| него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар. |
| <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јов |
| вски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је |
| _C1.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Р |
| гаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div ty |
| <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова д |
| али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, они |
| ли, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очиг |
| о врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} |
| !“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> < |
| ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тр |
| — Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{ |
| су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав граба |
| смеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.< |
| шева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те |
| латио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало врем |
| и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама н |
| овек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Ј |
| </p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али |
| >Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га |
| смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро пр |
| у за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Жива |
| Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт |
| иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца |
| шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изр |
| име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може на |
| адници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, ка |
| Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му |
| </p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распад |
| > <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са не |
| </p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живи |
| и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то |
| во.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познај |
| /p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> < |
| ме, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само |
| де се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А пр |
| грнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која |
| — Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да |
| на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом |
| је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и |
| само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</ |
| га не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са за |
| лога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан др |
| домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb |
| среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него т |
| пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у |
| е и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Ст |
| о је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у нек |
| урићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S |
| хвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па ид |
| а нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и |
| ман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и |
| си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као |
| ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с |
| не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг мор |
| /p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја |
| голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>д |
| оказа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може б |
| ах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општинск |
| 9091_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, С |
| испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Ја |
| " /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га из |
| па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је |
| невесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом у |
| да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и |
| а и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бад |
| де бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве њего |
| нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати |
| а се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте |
| </p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавг |
| викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као рук |
| рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло |
| адрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, к |
| обу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и на |
| адње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би |
| вор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зб |
| отражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба |
| пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанс |
| hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{ |
| , а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно |
| м, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.< |
| ао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p |
| он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди |
| и. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке |
| те у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више |
| ичко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан |
| огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не |
| тај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> < |
| па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општи |
| "SRP19091_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и роднос |
| SRP19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати |
| а година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их |
| целаријска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ход |
| ак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим уч |
| а његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позв |
| ао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју |
| сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он ско |
| вуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и је |
| предак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како |
| ај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p |
| х је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} А |
| е, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, шт |
| нство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све |
| два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не |
| ћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло |
| е по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакр |
| ана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па м |
| грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „ |
| било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само вид |
| му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље |
| у.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом |
| се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од че |
| Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и к |
| а.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, к |
| се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мо |
| гну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана. |
| ени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад из |
| иваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} |
| рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредова |
| аху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душа |
| овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му при |
| зман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне раз |
| b n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек |
| атила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и т |
| примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши т |
| о споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множи |
| орову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају гла |
| их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S |
| е, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и |
| дгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога |
| остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и посл |
| утањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и |
| ку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине з |
| тпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и с |
| , него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни седел |
| рати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне пре |
| а, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и п |
| не мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!< |
| е, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не миче |
| е изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— |
| > <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је |
| ви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Нен |
| копао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ст |
| ад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси |
| ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — под |
| одокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код |
| мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћ |
| ље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше ос |
| е пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак раки |
| ад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S |
| а том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође |
| апе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад |
| маном да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Тр |
| оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије, |
| неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспок |
| а, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су |
| е на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под с |
| еседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људ |
| тињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе не |
| у Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb |
| ове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас др |
| ка, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш |
| а имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— О |
| ме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече |
| ва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су |
| и произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађ |
| p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је |
| време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви од |
| им справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу спр |
| — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови посе |
| живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда оче |
| њак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унес |
| вршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда. |
| то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треб |
| стати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја ку |
| где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — |
| > <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна |
| .{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа... |
| а владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на |
| његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше |
| очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — До |
| ве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом мага |
| — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p> |
| и увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћућ |
| добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сирома |
| есе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и |
| зговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће |
| , поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац. |
| <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{ |
| у још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Т |
| се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p> |
| ма, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан |
| з затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, |
| ки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера |
| а за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте |
| сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше |
| е и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине. |
| емљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп |
| д је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ св |
| ! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- ре |
| и се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковч |
| рабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док |
| једнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једн |
| дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахра |
| од Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Уроше |
| /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, зб |
| мо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика д |
| За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове |
| лободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C1. |
| варају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чи |
| <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и он |
| ју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним |
| тадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове прич |
| својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких н |
| чка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво зава |
| иви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од |
| остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћи |
| е жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи |
| ородичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћо |
| уђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацим |
| /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} О |
| и лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсман |
| е цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то ни |
| Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви |
| — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ј |
| о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери нат |
| уго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво |
| м свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више о |
| говори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нам |
| а у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи с |
| ава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| руги! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, |
| руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све |
| никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младо |
| а у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич |
| цињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> < |
| их дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати б |
| ропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, зем |
| ље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке. |
| ану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет |
| благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до к |
| ства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљ |
| ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца |
| ан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о |
| , за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико ј |
| одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још п |
| </hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитељ |
| де Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!< |
| вати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кр |
| ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита од |
| очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава |
| ст у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је при свако |
| ад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош |
| <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас |
| реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињ |
| .</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није доб |
| и људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли |
| реш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гв |
| ему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилнос |
| настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убе |
| да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако |
| им нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се иско |
| сели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој |
| игли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</ |
| ну, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без пок |
| длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тр |
| кија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дер |
| кне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> |
| је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезови |
| ије.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, |
| извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопхо |
| у се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком |
| м.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у |
| разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на д |
| е то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време< |
| о: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за |
| на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пиј |
| лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јов |
| и сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из по |
| м по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о |
| же мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не иде |
| чела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањц |
| то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Даје |
| ко „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је |
| а ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљ |
| у му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, |
| ме враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо мно |
| што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога |
| сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене р |
| е је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што |
| замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издв |
| ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо пат |
| и никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али |
| је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад ски |
| /p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те |
| ма, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изаз |
| о зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — С |
| цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! за |
| бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма ј |
| гледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и рас |
| .</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном раз |
| време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учите |
| </p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече |
| мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за |
| о и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи |
| ди газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што н |
| вом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S |
| ћи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим |
| прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на к |
| и то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши м |
| знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, |
| руги сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и |
| ригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена о |
| а глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљи |
| а.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пре |
| ном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код спр |
| к вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и н |
| дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближ |
| чку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти о |
| теване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као |
| твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{ |
| сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала |
| бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их |
| ан. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио |
| ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим. |
| га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам |
| овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, |
| возденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу о |
| сти, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут |
| .{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти |
| но се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то б |
| планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се |
| не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расков |
| ређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p |
| p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да вид |
| мам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта др |
| о господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да |
| казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, о |
| о дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с поз |
| ко себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} З |
| он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало |
| посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљ |
| бредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни одморила.{S} |
| аљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} А |
| други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води |
| </p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те |
| будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја тв |
| в попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Ур |
| молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, |
| <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се |
| је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не |
| ас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој |
| кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ру |
| ни су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више об |
| својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бо |
| амо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали |
| е ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се |
| аве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке |
| едећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај исле |
| арочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате пр |
| суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани доне |
| Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Стан |
| плашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варо |
| своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљо |
| /p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима. |
| ио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} |
| ио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима |
| се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не зак |
| ожцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху |
| , младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близ |
| вана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не од |
| сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ра |
| задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, |
| Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му |
| ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово ј |
| која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што |
| вом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену з |
| е своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пун |
| полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми |
| чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> |
| а!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше нек |
| чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепи |
| !{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ев |
| ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешк |
| Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ |
| погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из на |
| е свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, |
| а о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњак |
| јући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удр |
| и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупа |
| у, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и |
| мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не и |
| {S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти |
| рања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за |
| /p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те |
| >— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - |
| Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман |
| ио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Ст |
| ћи.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, |
| се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{ |
| амашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по |
| камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> |
| S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити |
| о кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е ниј |
| век својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немашти |
| жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича |
| </p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и |
| ни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба |
| те.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макн |
| ће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу |
| дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> |
| циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у |
| ожемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасви |
| трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на |
| гу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, |
| а на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и мило |
| арога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам најви |
| да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истин |
| е други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао ка |
| раг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали с |
| ошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет ов |
| Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</ |
| богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, |
| ку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да ст |
| и их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро |
| ше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара |
| ги, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови пре |
| гу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, |
| ђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенит |
| мије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта |
| е жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јо |
| е сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи |
| ада нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председ |
| ује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим прил |
| туда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па се |
| акве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само |
| а оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у сао |
| ник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још не |
| свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="10 |
| нство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више п |
| анцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> |
| ем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</ |
| ти овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изг |
| е! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— |
| о да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да |
| га домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који |
| гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди |
| ивети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="5 |
| ја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум уч |
| ављати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> |
| ога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „к |
| зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њ |
| ко досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и до |
| ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну |
| од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их |
| у преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па |
| век не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он нек |
| е и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан |
| није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема |
| доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто |
| много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им неш |
| еновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера |
| ира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али |
| , као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али ка |
| Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетанов |
| оче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу |
| дмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут |
| S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одле |
| ну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право |
| а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најж |
| ана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> < |
| народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са си |
| p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— А |
| /p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му |
| њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, за |
| јахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа |
| где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ |
| је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да |
| у, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и п |
| . </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- |
| од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква бил |
| члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и има |
| или, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би м |
| у двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђ |
| Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Е |
| да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш |
| S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе с |
| авде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а м |
| и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то с |
| от.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, |
| чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман до |
| о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— |
| — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим т |
| о је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} |
| загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али |
| ида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало |
| м тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им осве |
| да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио |
| абраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задру |
| узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у то |
| само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> |
| жаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе |
| њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нем |
| RP19091_C1.2"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се |
| арода.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити с |
| он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људи |
| радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он д |
| патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад |
| но Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти вел |
| >— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где п |
| као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацим |
| разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тет |
| деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако |
| етири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако |
| о је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те пу |
| мејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а |
| о живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зл |
| уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Ур |
| д смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после |
| и шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти |
| мњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а т |
| да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! |
| P19091_C2.5"> <head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не ид |
| оже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге |
| е казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа |
| ју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се зе |
| одину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.< |
| ђем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може |
| жђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задруга |
| њем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— С |
| тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше |
| тости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број годин |
| се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не |
| м наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — сп |
| карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишље |
| власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у шк |
| земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цр |
| а је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су |
| их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} |
| ао да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе бе |
| поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за уг |
| и живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S |
| чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца |
| ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.< |
| е, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се врати |
| дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.< |
| е капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече к |
| наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде та |
| и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div |
| {S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих ма |
| нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радиче |
| сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише догра |
| е грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свем |
| -Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне в |
| ини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па ме |
| но препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће п |
| Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Преброди |
| ="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више јед |
| ржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пе |
| а слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јуби |
| ада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи з |
| , јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е |
| .</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Ку |
| се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p> |
| и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штеди |
| е се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш н |
| ледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врх |
| више мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заје |
| девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потр |
| води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих прому |
| он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде п |
| то се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима до |
| ља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мор |
| ознати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут пр |
| ња.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с м |
| си човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вра |
| ела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава вес |
| и рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> |
| је столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уз |
| дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла |
| „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из ј |
| </p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка св |
| не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривај |
| на, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу |
| едничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је ко |
| инске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Сте |
| азговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем ова |
| S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да |
| дмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјеки |
| за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, ш |
| ма ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пе |
| Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао |
| радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако |
| соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} |
| д имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја |
| попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца |
| рмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу виш |
| растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је род |
| , што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најма |
| здахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — пр |
| > <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса |
| ра заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху н |
| стера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах |
| римо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с т |
| ко је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предс |
| мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{ |
| о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, |
| арад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и поз |
| је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{ |
| /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да |
| ни, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из |
| како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње |
| мрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снах |
| еба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико |
| им ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па |
| оразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како так |
| <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p |
| те чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег |
| видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још је |
| p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе |
| неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стев |
| то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе он |
| ији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још виш |
| <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесн |
| ије било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одр |
| ого о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округ |
| а Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је р |
| мо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели |
| и младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} |
| омрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње |
| се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су |
| 2.2"> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за изве |
| , који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису |
| онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивал |
| нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигн |
| ло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су же |
| лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за уди |
| је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житн |
| слободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити |
| се ослободили оскудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те |
| оселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би |
| b n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара |
| ивот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. - |
| а годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и та |
| е! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде |
| рај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> < |
| да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сиг |
| ка сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као |
| аху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем. |
| дни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац |
| „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љос |
| апије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и по |
| за плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази |
| из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погле |
| Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто ме |
| ава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно к |
| ца приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} |
| препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка З |
| ад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p> |
| кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану жив |
| о механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељен |
| авоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Жива |
| , оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет |
| ели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо |
| кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и жи |
| немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина бо |
| о сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цига |
| ад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар св |
| SRP19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и |
| у омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошл |
| S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и |
| ло да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато ш |
| е то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала коко |
| зделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете чет |
| у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Жива |
| не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сап |
| ушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква |
| е.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> |
| у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S |
| само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би пос |
| рудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</ |
| ој година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, тр |
| човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он б |
| луг, — рече председник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што с |
| мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем |
| , кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да о |
| о ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p |
| p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчел |
| та има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао |
| рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуш |
| ра, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и |
| е, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, з |
| муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} |
| пасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џак |
| у и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} А |
| и, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепа |
| -Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича, — реч |
| ише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а |
| изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{ |
| ожда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо прон |
| е кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувал |
| дничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога |
| побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљ |
| т победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, |
| само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сло |
| рилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ће |
| р сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше |
| у“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — от |
| а је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај ма |
| </p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> |
| и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше у |
| > <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може |
| ене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без да |
| напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једно |
| то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и з |
| да из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не мо |
| ви с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је ра |
| Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда |
| несе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа т |
| в најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још |
| и сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало |
| врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше |
| задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају |
| и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу |
| сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S |
| де је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали |
| задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање |
| е и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле |
| ораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хте |
| е песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и посл |
| и плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Нап |
| ва, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и уч |
| , с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече С |
| сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњ |
| p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за |
| ејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном поп |
| — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо њ |
| <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си |
| кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи |
| .{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо он |
| опљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаш |
| ва, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних |
| о нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о нек |
| уга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав изв |
| ам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа |
| читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очи |
| —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога да |
| м крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пла |
| поље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџ |
| ван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S |
| ти рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p> |
| ну чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, |
| Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете |
| } На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листов |
| ти, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је |
| рева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, к |
| ају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и |
| ељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања о |
| пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских |
| ом часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</ |
| ре с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што м |
| један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити не |
| бродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за пре |
| убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељ |
| /p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</ |
| им одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множ |
| о за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере |
| p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судниц |
| а верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> < |
| и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у м |
| гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о т |
| дич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и |
| а актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толик |
| шицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плугови |
| id="SRP19091_C1.2"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И сам |
| анаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је |
| су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуп |
| ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и |
| тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, |
| љорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и б |
| љиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце |
| у поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове |
| и морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време а |
| чела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би |
| питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао |
| од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћк |
| пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, |
| тадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} |
| што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после |
| на.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем њ |
| се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад |
| уде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} |
| оку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, к |
| у, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва г |
| прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаве |
| мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то зна |
| у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао |
| по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> |
| његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </di |
| исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео |
| Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у |
| леда га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао |
| је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је ј |
| то ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, о |
| ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} |
| штен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце |
| исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике |
| Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима |
| мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требал |
| ко је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао |
| есио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле |
| ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пр |
| ђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по |
| на породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помог |
| ад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— |
| ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клуп |
| спротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову п |
| ни урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{ |
| Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила в |
| 091_C3.2"> <head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село |
| се решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p> |
| сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Ш |
| реле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам |
| ћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, п |
| нцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке |
| има продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.< |
| ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашег |
| о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истер |
| оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча ка |
| је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S |
| роши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у |
| ана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он ра |
| јеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у с |
| нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наре |
| цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженст |
| оњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену |
| другу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за |
| ead> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и оба |
| ругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечи |
| ритим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да |
| њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разу |
| кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи. |
| екоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> |
| p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћ |
| једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане |
| с земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, а |
| аном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено зем |
| им да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп уради |
| се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у з |
| други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по кој |
| иш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јут |
| радили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста чита |
| пски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем такв |
| p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> |
| ле ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж |
| ead>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Са |
| меран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки у |
| овори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути |
| кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао ј |
| еда око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи. |
| а тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш н |
| е Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се |
| ено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ |
| сположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам с |
| ојој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се нал |
| та је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} |
| се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— |
| или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети |
| шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи. |
| таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! |
| . „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе ј |
| ш загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако м |
| и, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— С |
| и твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем ко |
| в. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет |
| >— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу зако |
| а многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве |
| ао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и сто |
| д сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тур |
| анима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О д |
| .{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи ше |
| S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће |
| >— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нем |
| посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе |
| да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је ба |
| </p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не н |
| е радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? |
| е смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајби |
| трзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</ |
| > <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркв |
| орио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да |
| Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, ов |
| , Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда к |
| ад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нам |
| умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам |
| лазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић |
| м плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, |
| ас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима |
| <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Др |
| ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и |
| рете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкч |
| ста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у |
| , но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не м |
| <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ |
| а тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у ов |
| он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радост |
| >— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p |
| ма.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече С |
| мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све д |
| лашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Б |
| и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник к |
| p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше |
| е, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И о |
| нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам |
| и знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам от |
| позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутит |
| ко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна с |
| не да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви н |
| у кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби г |
| где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не |
| ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} |
| говором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу |
| арода.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себ |
| иси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то |
| Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!< |
| лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву ра |
| да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа јед |
| тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да н |
| ате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и |
| жити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што са |
| и зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угле |
| чаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вр |
| — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш |
| адинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем |
| иси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{ |
| шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си |
| ви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један др |
| сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара |
| отаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њ |
| а Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео сн |
| ан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb |
| удима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— |
| у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те |
| што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене |
| се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш в |
| сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је с |
| љак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на сво |
| е кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми |
| <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Стан |
| траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у т |
| уке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, |
| губи.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти не |
| > <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово з |
| мена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута |
| ани.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас изб |
| на окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- |
| р нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— |
| јзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењик |
| ако ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дн |
| ладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</ |
| к 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 1 |
| више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад |
| исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десе |
| .{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопав |
| езбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о |
| е овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Ку |
| а код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозво |
| им за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили |
| реко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се вра |
| дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја н |
| да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је т |
| нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и |
| теља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради ч |
| — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — |
| ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, п |
| да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се |
| што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман за |
| ти и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и |
| о понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз куку |
| м! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову к |
| ала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе |
| нтерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним |
| овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и пот |
| оже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало |
| о.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p |
| Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— |
| ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш та |
| као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам |
| <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рек |
| колико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ т |
| во се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве |
| појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим н |
| с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави |
| имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно с |
| аједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— |
| ла, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као |
| но и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, |
| и буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да с |
| де никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови има |
| дикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш к |
| смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> |
| иносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује ча |
| , па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње њег |
| за колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што |
| дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p |
| понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору |
| ити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У так |
| су ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освр |
| к и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу |
| д њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њ |
| и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овц |
| га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом |
| ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви зајед |
| урао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станој |
| иђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> < |
| ети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су в |
| аквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахну |
| редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре. |
| партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узруја |
| ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље д |
| м олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви |
| тињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се м |
| ече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога |
| ољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и м |
| ћа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> |
| вети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сир |
| е рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} |
| Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљ |
| во би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако ј |
| р стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. |
| ли и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се |
| на да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очиј |
| нови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина |
| миришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју умо |
| опању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, кој |
| ошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у двори |
| ед њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше уве |
| сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очиглед |
| ата и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката |
| и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> < |
| На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— |
| ако је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најб |
| више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и до |
| , као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За нек |
| лађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест прот |
| нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу рук |
| тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао |
| дунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређива |
| те да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни |
| чераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и |
| га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње зајед |
| па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и т |
| оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе |
| р допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то |
| ивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на с |
| и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и |
| е, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>У |
| ји је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом |
| пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на сво |
| ло, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном о |
| итомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је |
| и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се |
| ги дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n=" |
| ем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи виш |
| икант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше |
| крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очи |
| вану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са же |
| и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва |
| ести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задруга |
| у, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више м |
| ч?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11 |
| Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те п |
| од могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали поједин |
| ања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: |
| и.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док н |
| беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни |
| руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички таб |
| бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по св |
| > <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и п |
| истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народ |
| На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суд |
| мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, т |
| порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да |
| Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> <p>— Нема н |
| ребаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p |
| ега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не о |
| осле пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ |
| Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква сл |
| цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је за |
| стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све |
| тијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икакв |
| а је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога ос |
| адничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочи |
| задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изл |
| ац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она ви |
| скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може |
| врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и |
| а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, |
| а би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледа |
| и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачк |
| Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на |
| > <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе об |
| ад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи троша |
| — Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 |
| е буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на к |
| , друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш |
| и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од |
| ђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко |
| авог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога се |
| и слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за |
| упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неко |
| и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, с |
| {S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> < |
| луг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да |
| , одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље |
| лушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, ку |
| и, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стеван |
| де попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи д |
| а домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше у |
| иван изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тр |
| љаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге |
| вару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и |
| ањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твој |
| луговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима дове |
| талишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту гороп |
| городичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празн |
| опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан |
| је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан |
| аље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и о |
| неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Нен |
| о овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она спр |
| о шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде с |
| — А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад с |
| </p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} |
| ићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим реше |
| кви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се о |
| потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући! |
| ишта против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван. |
| де више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S |
| n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало |
| овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако с |
| ољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се |
| ву: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако н |
| од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу н |
| S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, |
| S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом те |
| Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Св |
| зи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l |
| ићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а |
| буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху так |
| рва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће |
| људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} |
| {S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> |
| единих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пре |
| га, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> |
| а који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милости |
| ера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевић |
| /p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и пол |
| ћи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе |
| оп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у |
| дар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, ка |
| ове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вик |
| се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху |
| га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| тељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогоди |
| или све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, г |
| Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од |
| ете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада |
| веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радиче |
| pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће н |
| едаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се досел |
| реме док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство |
| е и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли ст |
| поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може до |
| ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би |
| правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није |
| и ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и |
| својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вр |
| а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао испове |
| баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је |
| } Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар |
| лужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контро |
| и, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батал |
| д судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што св |
| беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и |
| уде обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа б |
| шати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, ш |
| започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга дом |
| цем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им |
| њега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и д |
| су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за св |
| правља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сва |
| дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњ |
| кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућ |
| ачин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је |
| огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p> |
| } Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме |
| његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе |
| о му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао |
| за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек |
| тељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборав |
| како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја |
| вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе спис |
| код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у |
| ад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они |
| вори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па зам |
| ко лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} |
| <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, |
| S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих г |
| та ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — |
| > <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече по |
| о имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбис |
| ао што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим ле |
| ни.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{ |
| тер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> < |
| Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Та |
| обилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} За |
| ак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре ње |
| то ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стев |
| /p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говори |
| оп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци н |
| и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је обра |
| шњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и |
| људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да |
| литичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном |
| и могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— |
| није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазна |
| сти председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крс |
| >Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, |
| погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не мож |
| ница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове |
| p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</ |
| ко за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада нал |
| тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречисти |
| додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? |
| друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, нар |
| су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од о |
| га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љути |
| и домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оста |
| и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} |
| прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Рад |
| е кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим ду |
| уги ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда |
| и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке |
| е Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу ус |
| нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> |
| мо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим ј |
| у од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур не |
| сти <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуд |
| } Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него |
| ериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу |
| д се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Сте |
| ог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по |
| мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари мо |
| гледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп |
| } Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини |
| ета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не м |
| {S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него п |
| по, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави |
| цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од ме |
| а добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати |
| , — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p |
| е овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав зб |
| акве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А |
| ебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> |
| буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја |
| ући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни |
| а је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — ве |
| екла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p> |
| евана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је |
| е он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стев |
| одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задру |
| и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је |
| у бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити т |
| не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и |
| а својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор |
| м <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали с |
| ру.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугач |
| је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и |
| инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{ |
| учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито |
| будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од |
| ађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољ |
| задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш |
| </p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганд |
| да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не попису |
| иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p |
| кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p> |
| — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не пов |
| } А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 6 |
| p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стев |
| раво и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно |
| о то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — |
| како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на т |
| е, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш |
| ече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, сме |
| ?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> < |
| че Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се |
| рпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — дода |
| и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили |
| с: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером. |
| о после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви |
| поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за |
| би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се п |
| у Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— |
| насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио |
| е на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим наш |
| те ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да с |
| живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, |
| ас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сам |
| мо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава |
| прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили |
| а ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — уп |
| нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} |
| где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио ов |
| да шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се |
| била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежење |
| и ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, |
| м што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шт |
| вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — реч |
| дравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је м |
| — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон |
| и кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је по |
| тљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја |
| остигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у ов |
| благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро |
| рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте |
| p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и |
| > <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити. |
| банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је гр |
| та се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а |
| ну. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, ч |
| а песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш |
| деља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е.. |
| ече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је |
| е и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је |
| p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, |
| </p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непош |
| о, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четв |
| љено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш с |
| после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми в |
| о смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећ |
| е Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели |
| мем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p> |
| дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је др |
| нас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{ |
| ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо пра |
| е превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једни |
| м за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу |
| </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ј |
| — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад |
| алечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привреме |
| е рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже |
| не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се |
| } Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си ку |
| осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, он |
| е Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако |
| , шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, |
| ном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у |
| едем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој. |
| ало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на св |
| слу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленош |
| "> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно |
| де, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“! |
| Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би |
| друге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршени |
| орну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, који |
| } А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на др |
| м годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су од |
| ела, ни напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} П |
| а главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним |
| ене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кућ |
| аве и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан с |
| кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ов |
| н отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на в |
| потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} |
| мњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахрани |
| морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и |
| тро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином |
| чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта |
| Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће |
| ично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да |
| о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се те |
| летку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Је |
| ни и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за д |
| ваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин припо |
| јатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену |
| кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити |
| ич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> |
| нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Дов |
| , али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне н |
| орава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало |
| ији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кож |
| намо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један ов |
| ..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео |
| угласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разго |
| ванов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p |
| а оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку најве |
| Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживањ |
| даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте из |
| и, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у |
| отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином. |
| ан се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p |
| о, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван |
| ера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо зат |
| , и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је |
| Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у |
| а, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш с |
| и у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна раст |
| земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па |
| дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је ла |
| ам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ |
| га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан |
| а ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му |
| ичку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су |
| те и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="cha |
| , он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе |
| пшта имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или оп |
| S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности мож |
| сланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, |
| е лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиш |
| > <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече |
| чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — |
| атиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Не |
| ш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу д |
| ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жали |
| а тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила са |
| сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који п |
| м колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је |
| ога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни з |
| еванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсит |
| стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуд |
| ипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се |
| приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Пок |
| да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао к |
| е ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вр |
| S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте на |
| итељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и |
| {S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} За |
| по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више расплам |
| појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег б |
| ужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> |
| ом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да |
| нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можем |
| енуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаш |
| бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи |
| ас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога С |
| ји беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко за |
| и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што п |
| а путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као п |
| да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— |
| Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропас |
| опште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрен |
| д, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи м |
| а све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} |
| ва.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Дру |
| ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема |
| ч треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и |
| предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви љ |
| ев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкат |
| , ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се |
| амњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напољ |
| на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде д |
| да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бан |
| сили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало. |
| :</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а |
| це од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман до |
| .3"> <head>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећим |
| то сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог |
| гоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то |
| ead> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њих |
| д је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остав |
| {S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су |
| </p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу ва |
| сврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокру |
| и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која |
| оше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter" x |
| да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају сво |
| е то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаш |
| едају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на с |
| , али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да је |
| не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су рад |
| да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбоде |
| његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час ж |
| <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић |
| то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменит |
| е и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као |
| га стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и б |
| ом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори на |
| ара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила о |
| p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било |
| по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиг |
| мицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а д |
| на скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4. |
| осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и |
| ђство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту |
| тира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Чл |
| дељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су п |
| тати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — |
| домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па |
| ало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, |
| не поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> |
| ва.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало |
| дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је |
| од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара |
| p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не |
| моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, |
| тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао |
| аву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и оч |
| е.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда. |
| ле мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Жи |
| ога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} |
| Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису |
| сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Ц |
| то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са т |
| огао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих сво |
| чувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шт |
| дити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан с |
| И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p> |
| е на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе |
| уља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------------------ |
| но вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му сп |
| S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S |
| шљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб |
| што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас |
| а више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да г |
| га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да уз |
| , па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у |
| ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напредни |
| ај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{ |
| ш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била овак |
| d="SRP19091_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога ж |
| него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам ра |
| какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили |
| али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја м |
| њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обеш |
| > <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могл |
| банице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци |
| не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него с |
| видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сироту |
| азе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали |
| -Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изн |
| са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, |
| b n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа. |
| е као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" / |
| партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебре |
| и.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам к |
| дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућ |
| позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брат |
| e"> <p>ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУ |
| сам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео н |
| ганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у за |
| ире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Зн |
| тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко |
| ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после напл |
| чка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је п |
| рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо |
| !</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и |
| одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им о |
| Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и пон |
| е у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцет |
| шта не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе |
| одом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{ |
| уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се |
| а.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп |
| ја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> |
| Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветни |
| морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, јези |
| д Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да |
| ном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа м |
| Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не |
| ере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну |
| иш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, |
| алом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турц |
| ти, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велик |
| а <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ам |
| S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отк |
| но чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искуш |
| поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа |
| њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова |
| > <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се |
| најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <qu |
| жом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој |
| посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пр |
| есмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну |
| никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и |
| </p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Нев |
| ојих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после |
| ла ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Неве |
| ку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кро |
| м карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, |
| зостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситни |
| толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ д |
| ти се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чиња |
| заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који |
| млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српск |
| а тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, |
| е умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је |
| од његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, к |
| бори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.< |
| оје је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна з |
| ив наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, |
| адичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше жен |
| више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман ни |
| прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорад |
| еде и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и |
| нога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и обј |
| канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође |
| исар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораова |
| ао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим |
| дом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и |
| преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба |
| {S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад |
| ји је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па ка |
| син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и ота |
| , него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући как |
| е дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тад |
| грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим |
| д, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам |
| — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а |
| љ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиш |
| Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— |
| аћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је не |
| ва не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам пок |
| д онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n=" |
| живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више н |
| ТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>190 |
| ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Вели |
| ед очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крсте |
| коше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама |
| дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео |
| p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако |
| дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене сале |
| еоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и |
| коме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост. |
| а.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузи |
| иш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још један |
| <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на |
| етно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још н |
| ег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се п |
| више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несре |
| м, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш р |
| , близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, |
| лаву кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чуј |
| плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чиј |
| ри.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек |
| лити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стев |
| је толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман |
| сходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш |
| аљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу |
| S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добр |
| гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака |
| ора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју |
| ну кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред оч |
| .{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и ду |
| чевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише |
| — Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано |
| .</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смеј |
| јутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасит |
| тпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на |
| рви успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво |
| су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не см |
| јавити се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао |
| } Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену ка |
| n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погор |
| пходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак п |
| о вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Не |
| на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич |
| почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задру |
| ење, које му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један |
| , које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши т |
| ли и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим |
| ајважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он ј |
| ера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, |
| — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> < |
| хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве |
| е да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „В |
| ством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову с |
| о лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се б |
| ћу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А |
| сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост н |
| ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је п |
| ник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцелар |
| воју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чарш |
| Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до рук |
| ван је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се увери |
| и у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову н |
| живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири с |
| општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и пош |
| евена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Радич потр |
| обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} |
| ви свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, |
| снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у |
| 91_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| ст за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда |
| и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише пл |
| јише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајс |
| еду до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужи |
| ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара |
| меш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — ре |
| авезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква ј |
| о Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се |
| зманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата |
| тле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“. |
| ишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом н |
| се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, наро |
| .</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам |
| х на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не |
| и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме |
| ично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. < |
| људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали |
| го?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не мо |
| да, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?< |
| ају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, |
| развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београд |
| еш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у |
| } Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у зем |
| ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедио |
| и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли |
| ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет љу |
| ељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ств |
| говорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађо |
| p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi> |
| акне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> |
| го берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добр |
| >- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јест |
| бине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> доне |
| ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја |
| >- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело |
| Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи |
| а и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стева |
| их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да |
| во није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли с |
| имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> |
| важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер |
| илећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог |
| су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а на |
| <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо |
| руго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- |
| ки посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти с |
| да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихо |
| е никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учите |
| </p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их в |
| озва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи |
| /p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{ |
| бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпиш |
| викну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> |
| евао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковањ |
| нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> |
| Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам каж |
| дознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да куп |
| толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до н |
| спели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да |
| и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне к |
| зманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове дана |
| .{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не у |
| радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а п |
| реника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да ви |
| о ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за |
| би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p |
| ки и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" / |
| ба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро |
| Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је |
| ="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, н |
| гледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> < |
| песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — |
| знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи |
| — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је |
| >— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — |
| се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за у |
| p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па |
| судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузма |
| ки персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} А |
| петан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар да |
| а носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукур |
| зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводње |
| али.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фаб |
| оче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} |
| иља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и с |
| ачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га с |
| еднику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те плати |
| десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога жен |
| аљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреж |
| а порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и |
| ачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <p |
| ејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, |
| о кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с нов |
| ли млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: |
| старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема |
| ?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише |
| p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повр |
| јем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Неве |
| они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код |
| ца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Жива |
| им причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, по |
| за ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да м |
| анета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада |
| head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до пов |
| из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Мил |
| </p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још |
| арске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је п |
| } Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево в |
| лењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве |
| се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровал |
| ар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти |
| код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад и |
| опе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо рад |
| с данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснив |
| ика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Мол |
| Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више |
| м на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаш |
| p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судби |
| Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председн |
| његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак с |
| ...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> |
| есет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где им |
| ласт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и у |
| су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској |
| знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — |
| капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни сп |
| ван.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а |
| азати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га |
| не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показива |
| де на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код к |
| кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто к |
| ушо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли т |
| укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир |
| роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, минист |
| овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ов |
| амало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш к |
| ек вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тро |
| јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — |
| <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син, младић од осамнаест година, примич |
| пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако н |
| реска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капета |
| попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> < |
| ="SRP19091_C1.12"> <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> < |
| ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се |
| ту растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку |
| милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом |
| же дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога |
| не части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају |
| ј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</ |
| оли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још к |
| едајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> |
| ама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу ст |
| као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразбори |
| онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и сед |
| најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан чове |
| ало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад |
| д сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну б |
| е иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Ка |
| му и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> < |
| ише не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> < |
| еди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосл |
| ече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Панд |
| танојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спуст |
| отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катан |
| е тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови у |
| Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пија |
| n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — |
| Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише |
| зна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: |
| p>Опет настаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја |
| онесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као д |
| на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} |
| Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и |
| жање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6 |
| куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p> |
| ш тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет о |
| остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није ла |
| да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево |
| ана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је |
| јски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p> |
| о Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се з |
| /p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се |
| p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Н |
| а војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у год |
| рекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Т |
| данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио |
| овараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошар |
| матрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се ро |
| “...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о з |
| сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош од |
| може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— |
| кама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и |
| кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p |
| p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче ј |
| олазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздо |
| секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух о |
| се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и ка |
| шћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну |
| унуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа |
| било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живан |
| ју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад |
| и да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти |
| коље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb |
| из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан |
| а, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, он |
| — Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора |
| мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без ра |
| та тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча. |
| } Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса |
| опе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S |
| ух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да с |
| те.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најв |
| есет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља |
| лави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно сваког |
| лико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насеј |
| о су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно ради |
| харана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку ј |
| га дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} З |
| адоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свет |
| ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штет |
| ем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни |
| асом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> |
| ше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе нај |
| е волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забог |
| ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима нећ |
| е овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као |
| реба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па |
| ост године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набр |
| ло и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје по |
| до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону при |
| ш их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их |
| јеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, |
| </p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне |
| пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку |
| езника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} |
| итељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим поб |
| тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од |
| батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад |
| згледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књи |
| ју.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} |
| а рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачк |
| ндур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за пол |
| квасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општи |
| /p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не |
| четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадај |
| отињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, |
| ољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си |
| у његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упа |
| бро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отво |
| е дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да |
| ине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико |
| трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их |
| </p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас |
| итање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омра |
| ло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да и |
| ултура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не |
| у и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, с |
| страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија |
| икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S |
| звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p |
| кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај |
| го, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га |
| ана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече |
| задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је |
| митивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће |
| е, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на р |
| ика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван н |
| руге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не |
| те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да |
| понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треб |
| олазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и |
| кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљ |
| овек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што има |
| књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у д |
| управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба з |
| знају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, |
| е умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Ве |
| трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле сл |
| авила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{ |
| , и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, бога |
| гари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одеља |
| естити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и |
| бијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре |
| } Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта сто |
| у породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лак |
| во сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљ |
| му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Же |
| } Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Може |
| 000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара изл |
| ој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плуг |
| дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општ |
| , Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n= |
| а прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Не |
| им решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко и |
| сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> |
| мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па п |
| ма, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, к |
| атак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и |
| нашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извук |
| и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико |
| </p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> < |
| е има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да |
| це, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" / |
| искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полиц |
| ај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, н |
| од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што |
| самога.</p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столи |
| њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање |
| наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, |
| цингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна н |
| ли му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколик |
| придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------------------------------------ |
| полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се |
| жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, |
| угинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, д |
| тересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> < |
| општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намири |
| } Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од х |
| е свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сва |
| се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни |
| е баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збо |
| ма, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак |
| > <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“! |
| {S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава |
| и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смеров |
| У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био |
| што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се |
| кивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи |
| ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, прона |
| све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дош |
| ане неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке н |
| вођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свак |
| плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих |
| афија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејал |
| сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситн |
| тражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између |
| осторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је д |
| ти и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска ка |
| е се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али к |
| зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван ј |
| огледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио чов |
| ед ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} |
| не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S |
| леда замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а |
| , да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — |
| они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се поздрав |
| ку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан |
| и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели |
| то ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једн |
| тадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то л |
| а јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна |
| ема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од |
| страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, е |
| јим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} |
| олико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча ка |
| сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А |
| жао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и |
| </head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после |
| где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душ |
| и трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни на |
| p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то |
| а га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} |
| рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како сам |
| /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно |
| p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је г |
| тлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне древне српске |
| трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима |
| сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} До |
| иван:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и |
| шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с гла |
| изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.< |
| р, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну п |
| {S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, |
| од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да |
| еларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p |
| ржавне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа ј |
| редузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом сел |
| добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} |
| тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика |
| умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, |
| и, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до |
| рујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи св |
| а то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти с |
| о мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе |
| е глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испу |
| .{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па |
| ње о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет ис |
| о да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас и |
| рана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета |
| и мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла би |
| ња, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне |
| Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе |
| и се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио т |
| људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да |
| тарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још |
| ку.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничк |
| и употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки поса |
| о лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истов |
| за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да |
| Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могл |
| p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је |
| сутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све |
| онгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} |
| е оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, |
| је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили |
| ли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p |
| Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у ст |
| урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару |
| био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао |
| ну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум |
| у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и п |
| чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још н |
| уги. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита и |
| о дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беш |
| ан дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му |
| у усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и |
| мању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле |
| ич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и |
| -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене с |
| "5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца. |
| ао <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због изв |
| е, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit= |
| јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у |
| ро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испа |
| е ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолут |
| т да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> |
| , било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у зад |
| од улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивањ |
| где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован |
| ато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпо |
| а није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да |
| еп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А п |
| си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Н |
| падање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су |
| овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, |
| Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и ве |
| осао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стев |
| лаго морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цр |
| у, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац |
| тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без м |
| n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче |
| много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском ок |
| нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо сам |
| т и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} |
| Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљ |
| је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може |
| и рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толи |
| опању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велик |
| диле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А т |
| артије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светињ |
| теваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено |
| на, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима с |
| а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подиз |
| својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: кон |
| љаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих н |
| телином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две |
| утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и вод |
| и живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{ |
| ћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако |
| ати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим год |
| и моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим ос |
| а на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима ј |
| > <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p |
| м луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> |
| нитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је н |
| ећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зре |
| ме!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је |
| ије се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, |
| узман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободи |
| сним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме оства |
| Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад |
| ди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p |
| их и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистра |
| рави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{ |
| езник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за јед |
| лозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити |
| <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише |
| а.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је д |
| родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пош |
| ити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузма |
| з бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно са |
| други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај су |
| </p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за купов |
| аћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек |
| 19091_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише |
| тику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за ј |
| едвиђеном резервом предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су так |
| Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p |
| ни су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} |
| .{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да из |
| е научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Ж |
| тарају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш нар |
| з помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где т |
| } Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљ |
| ни одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очеви |
| ну.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дан |
| било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пош |
| арали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћум |
| маново дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста |
| грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} |
| и је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу |
| </p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Нег |
| ли за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и греш |
| да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, |
| >Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће раки |
| су ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљор |
| Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако п |
| оша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити. |
| дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> |
| пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А |
| у могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да |
| ју мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као |
| ћи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто |
| /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали |
| Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, н |
| 1_C2.2"> <head>II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за и |
| још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако |
| за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општин |
| орим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даљ |
| започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се |
| ера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су |
| ју један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Куз |
| ло да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши ра |
| х.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако прија |
| "> <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљ |
| оп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове зем |
| то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба |
| поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> |
| а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p |
| мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне дру |
| ју? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га |
| p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То |
| уде, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, ни |
| оступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога |
| ад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле |
| мо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се |
| је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћи |
| у радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У |
| где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да под |
| оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако |
| о пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију |
| љања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из |
| ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су |
| удили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их |
| у: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично с |
| уго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— |
| смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, ка |
| побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као |
| твар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</ |
| ова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде |
| ља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им ј |
| и, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу |
| им бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде |
| руге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљ |
| и су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S |
| олебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} |
| ела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пер |
| м је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је с |
| би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако врем |
| ан особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним |
| ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже |
| то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор. |
| заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен мора |
| озима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али зараже |
| жише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданил |
| шљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што и |
| р није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо б |
| ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, о |
| талим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију |
| а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан |
| зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} |
| ски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирн |
| њановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“. |
| и црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да |
| чним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} |
| обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дош |
| у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу. |
| а се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Така |
| а изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потп |
| пунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икакв |
| икога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Т |
| Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио |
| средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не изву |
| њаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је н |
| ни што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај нар |
| е и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле |
| остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врст |
| ="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје го |
| а и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту |
| ије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијан |
| се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту |
| ење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а |
| пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за |
| ми то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину |
| који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi> |
| пила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да |
| м туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</ |
| ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да |
| ући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се подели |
| уде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се |
| ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривич |
| њавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} |
| Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема |
| мо пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села ли |
| ило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опе |
| — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас |
| днемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошл |
| ила нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделит |
| Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбин |
| д.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу |
| судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, с |
| ара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— |
| " /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да проп |
| судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да ра |
| дљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбин |
| вена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са св |
| итеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За св |
| се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не мо |
| уди, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће о |
| гло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је гл |
| ак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да су |
| с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити |
| падаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем |
| треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац по |
| иван иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да пр |
| , нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра же |
| А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви |
| ју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једн |
| х погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван о |
| г неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му од |
| једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком |
| аћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад и |
| О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не |
| љи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p |
| гово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оста |
| га има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога ј |
| ио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. |
| неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све |
| пштину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћ |
| плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон. |
| стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не |
| <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и |
| утра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи |
| жи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ва |
| /head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред врати |
| с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи |
| о село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на н |
| викну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> |
| .</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отво |
| у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n="35" /> својој |
| ње биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, н |
| угове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега п |
| исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан н |
| ичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теб |
| ћ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врат |
| по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време |
| и су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једно |
| кренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год мо |
| — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетв |
| м благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <p |
| лон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по ј |
| радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата |
| а плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не п |
| туру да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један трену |
| ара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица принов |
| ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је |
| ошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радич |
| то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми |
| самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њ |
| , сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, к |
| ледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетн |
| одиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично |
| другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад с |
| а купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Са |
| !</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам п |
| n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја ме |
| ead> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, |
| ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже |
| } Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну о |
| ва сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Ст |
| ливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше |
| оз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунц |
| вљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно |
| дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе п |
| куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче |
| вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Наста |
| ета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад |
| мираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</ |
| га у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући т |
| куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, бил |
| читељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени |
| не учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико |
| товости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пр |
| ладе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, |
| >— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољуб |
| же мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је ј |
| рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су |
| опе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе ве |
| их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсто |
| а сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — реч |
| у притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> < |
| крате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је |
| уљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раск |
| њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби |
| p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он ви |
| го ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> |
| шу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{ |
| 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиро |
| ead> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљо |
| овима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Ку |
| вињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, т |
| и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, мож |
| дају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич |
| ио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала ј |
| акав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати |
| </p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе |
| замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Жива |
| читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога |
| он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Беог |
| беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов |
| му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џ |
| Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Жива |
| ној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу |
| вају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре |
| знаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој пар |
| ревукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у н |
| кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти с |
| тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана |
| х надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну к |
| p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао слав |
| Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју |
| тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у бор |
| а ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња из |
| омилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно |
| Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колик |
| ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и |
| ворити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да |
| о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{ |
| шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упут |
| увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима с |
| те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну |
| свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припрем |
| ине изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране |
| Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задру |
| не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бит |
| озрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на |
| пуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут |
| ван, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем |
| стимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, н |
| ли преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</ |
| га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му |
| <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа |
| зман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигн |
| а свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мис |
| можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћ |
| у и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка пол |
| после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „бе |
| ма решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен п |
| апила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да |
| е Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика |
| испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их инте |
| чких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку |
| рад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> < |
| > <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би п |
| >Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у др |
| т недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани т |
| такницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S |
| ничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорад |
| наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом? |
| е страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по пле |
| .{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударањ |
| им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћи |
| ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} К |
| н стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленут |
| н.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми пр |
| плаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му д |
| фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, |
| учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом просл |
| н нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и |
| би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњег |
| </p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркв |
| /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добро |
| ли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се |
| неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу |
| } Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за |
| прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлег |
| прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни зн |
| ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше |
| тране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и |
| зекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година па |
| ћи се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Од |
| , као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно по |
| >Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том |
| рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљав |
| ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Н |
| народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитеља П |
| угује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати оду |
| читељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је зн |
| де.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о зем |
| си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти |
| е овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уз |
| еч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да |
| > <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не поврат |
| о такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе |
| те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа |
| дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо С |
| е би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у ње |
| и се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учите |
| .</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљорад |
| своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно п |
| да се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али |
| ађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те |
| напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њи |
| Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које с |
| гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног пр |
| Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па за |
| и, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је |
| не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задат |
| опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта |
| дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедион |
| прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без велик |
| i> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај с |
| могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} |
| учи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, к |
| ="SRP19091_C2.4"> <head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, и |
| трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А |
| одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими |
| отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је |
| , не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао |
| ће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји |
| Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, по |
| ако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер та |
| корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптужи |
| е указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— |
| „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Ж |
| да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али м |
| ану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div type="chapte |
| ас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с |
| е ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и об |
| олико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим т |
| ви главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галам |
| ио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да ве |
| и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помог |
| а, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке чове |
| о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра |
| ла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и |
| тавимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да глед |
| _C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису |
| ићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацив |
| јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла д |
| с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе |
| самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад остави |
| задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> ш |
| ућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не |
| ш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа С |
| оја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док ниј |
| у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву |
| прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се мо |
| ну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражи |
| слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не зна |
| жу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор |
| издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је изд |
| те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb |
| зео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо |
| омажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пе |
| аћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Са |
| столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово п |
| на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болеш |
| Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И |
| о, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десето |
| екеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише су |
| чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је л |
| а могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује |
| и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био ка |
| а могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима! |
| род, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише д |
| бав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па |
| буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Од |
| је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда |
| , док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом |
| и мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, |
| јаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Жив |
| елога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне руп |
| </p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} Т |
| да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изг |
| н децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ок |
| p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у раз |
| <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Пр |
| а да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој |
| љају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окр |
| pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </ |
| коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеван |
| ле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује |
| ла судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју суд |
| ју, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у |
| жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о том |
| чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки о |
| нијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвље |
| к говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Ј |
| ти.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно |
| можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате шт |
| ате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone u |
| нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти неш |
| кине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину |
| оћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је |
| нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш |
| а.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тад |
| и тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> друго |
| а својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Ч |
| ако би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са сво |
| <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак |
| — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— |
| се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не |
| ра да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа с |
| мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — |
| шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово |
| рио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без |
| >III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је п |
| ивану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу |
| продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а с |
| бу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који уве |
| ета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза |
| це и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен бра |
| е било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом |
| е Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n=" |
| ца, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану |
| ћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било з |
| сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девој |
| зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на раз |
| ебовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <di |
| ава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек до |
| ебе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљив |
| к, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху ра |
| едвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у |
| , па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном п |
| ругога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, је |
| ш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> |
| имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} |
| Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не позн |
| једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не |
| н пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више |
| а, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а |
| иде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — реч |
| уг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у ку |
| д то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p |
| ну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди |
| цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету рас |
| ружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању |
| мо онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стој |
| и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друг |
| док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти м |
| а ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Радичев син |
| да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> < |
| ебе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Ради |
| јој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да пре |
| од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности пригова |
| раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то |
| да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им |
| доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде |
| је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен |
| етнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „ |
| да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџ |
| д њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, напра |
| ака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина |
| и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључев |
| тиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао |
| и и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко ви |
| , да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држав |
| вине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и |
| рећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту оп |
| у, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из обл |
| "SRP19091_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наме |
| тао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што |
| н му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крс |
| да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту с |
| мама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Та |
| председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико н |
| >— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с ов |
| — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га |
| ини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одгово |
| p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузма |
| да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров з |
| <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пуст |
| и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људим |
| ?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај |
| S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, он |
| , и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p> |
| безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога с |
| вљам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председни |
| , плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волов |
| уче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гра |
| ни поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи бл |
| .</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо мој |
| , уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоуда |
| а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад им |
| о жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мим |
| са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, |
| годи галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад |
| .{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... |
| ње другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огл |
| n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не мог |
| </p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем н |
| >— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отим |
| ван загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже. |
| p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.< |
| Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} |
| тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте с |
| им леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на гр |
| е.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми ле |
| подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад са |
| разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем |
| ештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив |
| понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган са |
| p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго. |
| а имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у с |
| исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови |
| а, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет п |
| над.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан |
| /p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Доша |
| и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео |
| ога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</ |
| о ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{ |
| евојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџ |
| војко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли р |
| ој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе ру |
| Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кож |
| ди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о г |
| а. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи |
| епо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да са |
| Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их |
| ћ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну та |
| ени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, |
| идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луд |
| и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад |
| м ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича- |
| где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас т |
| ече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву |
| а ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу |
| откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — реч |
| дили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет нас |
| p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком |
| вадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесе |
| на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми |
| и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва к |
| у, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>Т |
| м на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља. |
| се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, храни |
| Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се б |
| боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше |
| ља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да с |
| .</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S |
| ељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак р |
| женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четврти |
| сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта |
| за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</ |
| , кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала |
| досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да |
| итељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокој |
| у варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дам |
| од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могл |
| реди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за |
| рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После такво |
| п и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важност |
| руштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="7 |
| а из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чи |
| чких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгр |
| ци, па сваки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова |
| вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора ор |
| заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим ње |
| а нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико г |
| о са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>До |
| а капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, |
| е му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p |
| p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, в |
| из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и распр |
| мо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим |
| — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо.. |
| .{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А т |
| <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам |
| развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући с |
| их, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тог |
| те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за |
| и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим уде |
| ити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се обли |
| век јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не |
| и, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од прис |
| њак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој до |
| аквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали вл |
| т да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујан |
| детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као д |
| за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше |
| Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} |
| никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’х |
| и. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије. |
| ан потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гон |
| оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још |
| а му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" / |
| А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне |
| о знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам |
| жениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја не |
| ра од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, шт |
| — Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> |
| p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.< |
| бавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти ј |
| и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајби |
| о друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и проша |
| реш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не сам |
| ати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам |
| п-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, |
| љава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш |
| А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — |
| шло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео да |
| ми смо оставили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо |
| .</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> |
| е његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} |
| ела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па |
| а!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође д |
| тиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда |
| ао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, как |
| у икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу |
| ворим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p |
| днице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћури |
| главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јов |
| у и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан зб |
| ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} |
| уштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p |
| нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да |
| садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично и |
| јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, |
| оје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљ |
| } Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке |
| утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, о |
| муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— Пусти |
| ћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш г |
| ву раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку |
| " /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод р |
| и сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он |
| да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.< |
| лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њи |
| дили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта п |
| ајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла |
| а.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама п |
| > <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти |
| жили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово ни |
| а те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Даб |
| ца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не м |
| ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном ску |
| че Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе... |
| се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, р |
| сти њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак н |
| ио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али |
| хвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш з |
| према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имен |
| ече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем зад |
| >— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти с |
| ваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p> |
| ј народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом исп |
| !</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад н |
| А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, |
| } Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити |
| твом и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да |
| ише распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у ру |
| а, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогд |
| поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо г |
| <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време наве |
| а, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> < |
| о, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад |
| па те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили |
| не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаб |
| Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прес |
| у на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметн |
| да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо |
| пешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла |
| пет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље |
| </p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{ |
| Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он |
| ве речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времен |
| ш слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ак |
| на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Куз |
| љ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо |
| мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</ |
| д сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, |
| к се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари |
| а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, бес |
| > <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ћ |
| мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни |
| дговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па |
| ља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Н |
| p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама ка |
| а те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Б |
| ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p |
| ађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато шт |
| емо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји |
| а ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се у |
| да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли с |
| ш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: д |
| p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би св |
| и ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом з |
| о, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да ни |
| вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што |
| е да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто в |
| нити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад |
| а код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— |
| ћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гле |
| жи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да се |
| ије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ |
| си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника |
| ђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи поса |
| ч у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пиј |
| изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам в |
| ва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај |
| рипада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о с |
| ву и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш |
| <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.< |
| S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад |
| воје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му гру |
| и?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. |
| зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <p |
| д ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим ви |
| икад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтин |
| ко као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па |
| тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за вре |
| пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте |
| и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — ц |
| љава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани ук |
| из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да с |
| сао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом ж |
| , не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше |
| Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да под |
| руга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До с |
| дичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете ру |
| ве своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари н |
| добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтеж |
| крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је д |
| еле.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесн |
| д то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а п |
| <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Ка |
| а животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио |
| умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p> |
| у својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други |
| има и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на о |
| треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти |
| а — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће оп |
| е што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати |
| — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости з |
| е јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену |
| ахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Глед |
| погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - ре |
| ени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, с |
| во“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја п |
| а.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио |
| е да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њ |
| г здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да |
| авању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, |
| ичу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — |
| ека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови |
| е.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако да |
| та „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, |
| /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у |
| ри оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „полит |
| а да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у |
| док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап |
| може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, |
| и хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> |
| све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p |
| знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба т |
| праве и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа усп |
| карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p> |
| д ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па |
| не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо |
| обијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, т |
| изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} |
| а у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте к |
| , него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, |
| жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па |
| елу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, |
| посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичк |
| ве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.< |
| м организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону |
| о.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља |
| , а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p |
| одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p> |
| е.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век векова |
| ога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ |
| би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као |
| Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било гот |
| х лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро оч |
| уге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке |
| еденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народ |
| се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, рад |
| 03" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одуш |
| ећ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</ |
| ој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p |
| атима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — реч |
| !? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу! |
| људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, |
| иснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — |
| пут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се |
| нога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу р |
| нтересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужа |
| говора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном т |
| те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твој |
| да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има сво |
| учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, на |
| амо по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Мор |
| останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> < |
| слим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од |
| , па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буко |
| b n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти |
| е не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радит |
| ла?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пун |
| S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} |
| p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, шт |
| ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то св |
| ад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се |
| само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава |
| уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољ |
| испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој к |
| морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости |
| есет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за в |
| де и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештени |
| ти.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не |
| >— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузма |
| домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а ка |
| било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.< |
| пе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, |
| .</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помеша |
| теван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем гра |
| и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— |
| не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвик |
| ла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да нем |
| — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш д |
| децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову к |
| а угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу т |
| ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћ |
| ама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Жи |
| мам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њ |
| нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја |
| — А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја |
| Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!< |
| , ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о з |
| вање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} |
| Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја ви |
| ачи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и |
| је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав |
| p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добр |
| би је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне в |
| не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још |
| се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, др |
| !... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, м |
| м уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— |
| Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им о |
| Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти |
| ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе |
| о ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p |
| да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— До |
| р.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} |
| е, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се |
| гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по ст |
| То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нис |
| к.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си б |
| бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју ма |
| <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш зад |
| ко мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па упра |
| иљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси |
| </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти стран |
| на!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћор |
| и је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да |
| шке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намрг |
| а киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могу |
| се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго бата |
| >— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узе |
| </p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта |
| И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми ка |
| тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" / |
| нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан. |
| овником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ј |
| к се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и ду |
| уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоће |
| рећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но јо |
| ече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нис |
| >— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— |
| да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би |
| т под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с н |
| љи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сап |
| ас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учи |
| гоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мо |
| м дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} |
| х ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од теб |
| по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— |
| ко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да им |
| о имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам з |
| ш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не мог |
| не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја остави |
| д овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за прече |
| свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после ч |
| што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје |
| његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царств |
| ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнај |
| направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмк |
| прости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на |
| тим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи! |
| и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало |
| промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је |
| ead>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{ |
| оја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док |
| иже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан п |
| о и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман зај |
| пе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди |
| а свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, |
| ите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим |
| сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата |
| да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, |
| а справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да в |
| га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у двориш |
| диш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, |
| ам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да к |
| мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да |
| ="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гл |
| а погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну |
| и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, |
| е сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде пос |
| ран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у ма |
| трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти из |
| о.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем б |
| њачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми ни |
| повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми |
| имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба д |
| у га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже |
| у оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, т |
| зао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бо |
| еће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај |
| ваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани |
| на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да |
| ад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Рас |
| м, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје |
| >— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ ве |
| е би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам |
| лови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из |
| тер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим ма |
| кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! |
| , да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо. |
| е волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и |
| </p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво де |
| оћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар |
| , а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету ка |
| > <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја |
| баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако |
| — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам |
| с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи |
| да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: ме |
| угога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако ј |
| р кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоц |
| >— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у ва |
| - „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Св |
| и не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта |
| ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да те |
| рећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама ш |
| вакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ак |
| , није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да с |
| пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се |
| зи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно |
| поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> |
| а, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, т |
| > <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да |
| и били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо |
| се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми |
| .{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насм |
| пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад позна |
| p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати ње |
| Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла |
| ски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да |
| >Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да |
| м би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да о |
| ен плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не д |
| ређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, ни |
| ега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{ |
| , — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, |
| време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на |
| S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па |
| немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта |
| > <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у се |
| да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они |
| шла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</ |
| и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, |
| еч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузм |
| ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја јед |
| ик нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу |
| ела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не бр |
| > <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат |
| има, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да л |
| ам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је тво |
| и главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја |
| по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} |
| затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван зад |
| ?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп. |
| ш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пу |
| угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мера |
| ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ј |
| ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годиш |
| за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прил |
| гу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хте |
| толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тр |
| их несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - |
| други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само |
| ади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те |
| <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резулт |
| ању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, ко |
| радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали |
| је — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој |
| снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се саст |
| ивана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије |
| е грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузма |
| аучили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез |
| грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес |
| од попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди |
| се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо |
| за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p |
| еш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми цре |
| аде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за |
| а и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти м |
| е у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те |
| Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да |
| тити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> |
| ву ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се мол |
| се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима |
| бају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за ж |
| , а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> < |
| ац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да |
| се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо д |
| </p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми п |
| ако могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пч |
| н, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам |
| а снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем о |
| дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад |
| Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва о |
| не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице. |
| ши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже г |
| а зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку |
| олази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате |
| а те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> |
| за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада ди |
| /p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} |
| , па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Жива |
| <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више ду |
| — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да |
| ћу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповес |
| ледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигн |
| ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета з |
| рија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p |
| ке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одг |
| их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због мој |
| у Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а |
| .{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, з |
| "21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А ш |
| им?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од те |
| а ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га на |
| /p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат |
| љи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом. |
| ићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се |
| мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби би |
| и сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је |
| — Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега |
| а да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} |
| вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — о |
| гу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велик |
| се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео д |
| устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Пер |
| а? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим |
| поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић |
| плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А |
| вим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S |
| им те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти |
| че.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем |
| пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један гла |
| о треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, |
| > <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину |
| да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у |
| екова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћин |
| казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, ка |
| бро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти каз |
| ржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, с |
| јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај |
| а да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да |
| евио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега |
| мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала |
| цињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама |
| ога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p> |
| ма да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући |
| зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо з |
| </p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али |
| нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да |
| отиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{ |
| то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћет |
| ше не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би |
| окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, |
| кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му с |
| ла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јес |
| дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет |
| посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p> |
| јој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од |
| ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љу |
| на викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изел |
| к општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник |
| ад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p |
| оликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим |
| } Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђерд |
| сам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово |
| њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он п |
| нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не ради |
| унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капиј |
| ову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је нар |
| аз пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам |
| , одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте |
| 2"> <head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са изми |
| дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити је |
| <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на прв |
| ш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делов |
| кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти к |
| лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.< |
| ца је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му |
| н сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнан |
| возден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао |
| пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да |
| поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово |
| помена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропаст |
| е и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </d |
| ина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су ина |
| повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутно |
| је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради |
| ику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Т |
| ли штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>посл |
| Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И |
| на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке |
| па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости |
| у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У |
| итање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких |
| рама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се с |
| о пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, н |
| S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити |
| .{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се |
| што треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унап |
| а, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за п |
| грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гми |
| ича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пер |
| ахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме н |
| одина, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их на |
| ти. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> |
| Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и |
| на срце.</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав |
| моишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празни |
| ењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад узд |
| његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S |
| и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и ц |
| ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S |
| .{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> |
| леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се |
| до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.< |
| о годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожен |
| езник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, ал |
| ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше време |
| крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у ку |
| их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био |
| у ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку |
| свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надов |
| да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледају |
| нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не мо |
| нети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} |
| п-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да р |
| земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти нема |
| p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули |
| замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и ува |
| и ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш друг |
| квим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, са |
| че поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој |
| Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет |
| Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он и |
| гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задр |
| е ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уин |
| онос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у св |
| ћ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у цело |
| ијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер |
| а каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И |
| имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p> |
| тови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да м |
| >— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" |
| ко тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопа |
| овитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број го |
| што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више |
| ронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} |
| и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се п |
| рјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се |
| и ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“! |
| >— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољ |
| а буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и не |
| пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није |
| ривикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим у |
| овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — |
| > <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагњ |
| да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би |
| кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да уж |
| ав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули |
| ље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко |
| вши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} До |
| , који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вец |
| цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су м |
| ви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, |
| шеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га сл |
| Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко |
| апун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео. |
| се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па |
| /p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више |
| ају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да |
| вео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— |
| мо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — За |
| омамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, |
| жеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пе |
| ражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — дод |
| правности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пр |
| вар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мет |
| ду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече М |
| и, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, |
| ати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим ор |
| нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква испо |
| лавњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — д |
| сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— П |
| едом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти |
| ана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне |
| >— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је |
| што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, |
| ну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа зами |
| препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти љу |
| нтерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сма |
| али власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у |
| есетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорад |
| } Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни пом |
| за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.< |
| установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и уч |
| уше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова |
| изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући |
| Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није |
| звали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у парти |
| иште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их |
| p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter |
| оширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сеља |
| н плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди са |
| а — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: |
| чињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљен |
| злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, и |
| А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је оп |
| сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи прих |
| као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све о |
| а?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљут |
| децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не к |
| </p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче |
| /p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њ |
| .{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега ј |
| а поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а нар |
| и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан |
| Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, т |
| орченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар ка |
| {S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код ка |
| му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега |
| есеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју пе |
| наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали |
| пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоће |
| ра.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> |
| да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То ни |
| P19091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војс |
| — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и гла |
| ? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу по |
| њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју |
| дан, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га |
| ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— В |
| и то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не и |
| а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена |
| који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у |
| вао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и не |
| А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хо |
| партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није в |
| у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи |
| дан во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, до |
| о гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се д |
| њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале К |
| учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту |
| /p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам |
| имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвозд |
| , а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога ка |
| рамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад |
| и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, |
| правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали |
| а колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузм |
| ду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпо |
| теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти з |
| само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он |
| његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво |
| ад њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, |
| е несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народ |
| ина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару с |
| а се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који |
| урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у |
| ој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земља |
| milestone unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко |
| рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар |
| рава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмит |
| .</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. в |
| {S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обигр |
| гово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може |
| ај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и о |
| b n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина |
| зађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није м |
| о ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во |
| а дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешен |
| разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавеш |
| међу себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, ча |
| пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту ви |
| си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и |
| а, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије тр |
| , која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без |
| ако си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди ли |
| навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи р |
| гу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> < |
| ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним |
| теве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо ос |
| последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ј |
| предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио |
| не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поре |
| х је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав |
| повине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{ |
| , — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по опш |
| и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакш |
| амо што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарал |
| ца узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а |
| ку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи |
| а.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњав |
| а сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера о |
| че Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дош |
| лег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници и |
| ишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи ко |
| се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква парти |
| вој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и ку |
| опна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштав |
| ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и |
| тека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме п |
| </p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. |
| им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, |
| неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Мож |
| из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао |
| би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се |
| о га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова |
| У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те.. |
| док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који |
| је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упр |
| јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну |
| е и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти |
| мислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог еконо |
| ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S |
| та.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју |
| з постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само |
| важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жен |
| ца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се за |
| су брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — го |
| добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се |
| ридаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — ч |
| опада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле |
| вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са |
| , како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — реч |
| а мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала |
| ше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, с |
| за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође и |
| шио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се з |
| ман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напус |
| ко колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Л |
| е од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вра |
| овац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја |
| , вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имо |
| /p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђ |
| ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код црк |
| познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не |
| браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам сва |
| стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гул |
| да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и |
| имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законск |
| олико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> < |
| ре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S |
| е и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и т |
| с било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа |
| о.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам |
| S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А п |
| оша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, |
| а Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Нев |
| буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани |
| имо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</ |
| о свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питањ |
| о“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} |
| водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А |
| овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— О |
| а сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни д |
| ој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Види |
| , ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну тор |
| ченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој |
| ећ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетан |
| е, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема пос |
| би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће |
| па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p |
| ?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помаг |
| 2" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг |
| рао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, |
| ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар |
| не матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те |
| орити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовини |
| аве од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да |
| чимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</ |
| т.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе гов |
| пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} |
| ан, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па |
| узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ак |
| аметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви |
| ао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутал |
| на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ |
| еби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не |
| Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркањ |
| сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> |
| емљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у на |
| } А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им |
| председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га |
| вању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не з |
| сницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не |
| Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље. |
| рне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је |
| ала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих б |
| Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, |
| и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови |
| е могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се У |
| опа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми доне |
| кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га са |
| о викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже глав |
| пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је |
| м се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за |
| де већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> |
| ћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног |
| су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао. |
| на да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог да |
| ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код овац |
| ве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ић |
| о, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш ка |
| ет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> |
| ако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени отк |
| а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан бр |
| ак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви |
| окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једног |
| ас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима н |
| а су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из њ |
| више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по б |
| ављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с р |
| ом весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене у |
| днице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, н |
| ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак |
| одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, јед |
| > <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га је |
| та може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта ј |
| ају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — |
| маћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја н |
| ти на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и б |
| уге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђу |
| леком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} |
| амо једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на располо |
| зле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, п |
| ти своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влад |
| толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико |
| е и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, нег |
| пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n=" |
| да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, д |
| изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још сво |
| села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мис |
| сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калеми |
| рузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису до |
| — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми н |
| а блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновреме |
| еда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да |
| з ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беш |
| у, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива живот |
| шта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити |
| е доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године |
| липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јав |
| се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље би |
| p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево |
| аже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изг |
| рољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо |
| че мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о то |
| 1_C3.8"> <head>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задру |
| ду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колик |
| породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност |
| е нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, |
| ата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали ч |
| ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисл |
| то је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских ду |
| p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куп |
| се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се о |
| на за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} |
| кућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S |
| /p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</ |
| еобично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњ |
| ивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели пр |
| се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се р |
| /p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дука |
| и да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станој |
| >— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи б |
| ли леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и с |
| сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да јед |
| његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити корист |
| пова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај |
| ла: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је |
| све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о уна |
| људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Д |
| децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера. |
| душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузма |
| ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ј |
| упиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не |
| пала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} |
| једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепров |
| згубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгу |
| — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече км |
| није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> |
| а да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за |
| рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човек |
| ац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогућ |
| да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе р |
| тале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу. |
| с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас |
| кан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али сн |
| hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи |
| ојих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска |
| жати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, з |
| а плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> |
| ан другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешил |
| е и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом т |
| породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, |
| оже много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само |
| амење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена |
| и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркв |
| но му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не д |
| иговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и п |
| ги сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води... |
| S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, к |
| као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што |
| Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и |
| у, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорн |
| и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио |
| ејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антих |
| у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> |
| ни на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи г |
| леда по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више рас |
| а сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држа |
| земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке |
| најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, к |
| нађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник оп |
| 9091_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи н |
| ји су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје поп |
| ре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на ј |
| слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p> |
| не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше го |
| у почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструби |
| и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши |
| никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter |
| је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је |
| окрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплет |
| Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А |
| ти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој пр |
| е упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој |
| равањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди |
| еном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову |
| спред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и нај |
| ше. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овак |
| е, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо |
| рао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера |
| е: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добр |
| “.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки |
| и оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео в |
| тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једни |
| ко терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклон |
| али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око с |
| вако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, ка |
| а после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успеси |
| камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Ј |
| радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — о |
| <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гр |
| дну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радниц |
| опушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет |
| .</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и из |
| и пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, р |
| лика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лона |
| , али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> < |
| брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="c |
| се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не м |
| није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том се |
| ко стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да |
| чила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву р |
| исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, |
| Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти ук |
| ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу пар |
| рави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бу |
| зман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад |
| ео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не р |
| кавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле |
| п-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом ча |
| ик“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коре |
| тим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи |
| дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега |
| е дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вече |
| егово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и за |
| а стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесил |
| п-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископа |
| а снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно о |
| — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, в |
| рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет. |
| ди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи бра |
| Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчи |
| било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао у |
| ка.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте |
| сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ з |
| ући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да |
| адич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окач |
| ли ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићет |
| оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="6 |
| пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не |
| диш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у |
| аметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спуст |
| емеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јај |
| танем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— |
| теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви |
| ржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати н |
| морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана |
| о је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p> |
| вучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S |
| то ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате д |
| гу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо п |
| и донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испра |
| у Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p |
| — Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противи |
| овек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</ |
| е се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину |
| </p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према на |
| добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Ј |
| Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, |
| ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у |
| у седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругар |
| ен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у стран |
| риђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се |
| то крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке |
| н о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} |
| .</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је |
| снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки корисниј |
| из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{ |
| да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од већ |
| могла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у |
| евена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди н |
| пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров |
| <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не |
| а ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си ле |
| на нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је у |
| дну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удеси |
| е ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним |
| ад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи |
| Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакш |
| Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра |
| > <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ак |
| /p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате |
| амо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се |
| ледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поред |
| све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети св |
| >— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити |
| p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђош |
| мера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се |
| а жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа |
| >— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А ма |
| леб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже он |
| један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> |
| есет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном шт |
| оду не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о оно |
| себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подми |
| апунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео |
| ава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш |
| ако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се с |
| оницу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју ште |
| ваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као |
| бјашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— А |
| — Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мен |
| ван.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заина |
| редузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни к |
| ик општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треб |
| розно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S |
| е у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не |
| ека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} |
| , оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у во |
| да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па изв |
| оји нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у |
| Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају |
| оп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што |
| ече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не |
| ек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> < |
| ш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да |
| веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p |
| таје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а др |
| јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој го |
| ад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да збори |
| А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја |
| годи ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ј |
| добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло н |
| је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању на |
| а смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и п |
| а прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога |
| с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p> |
| се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Жив |
| е је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми в |
| све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани |
| "98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p |
| ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти |
| е џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече кап |
| ви, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично своју горопадну |
| заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочет |
| вести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <p |
| а им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој т |
| и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу |
| вима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и |
| е да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи |
| о гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чува |
| народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} |
| и петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, |
| ра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Тре |
| ицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уоп |
| , то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— |
| ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, на |
| да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обуз |
| жемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од теб |
| не.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би н |
| .{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се нај |
| е са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жи |
| за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, увер |
| си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" / |
| ротест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одрж |
| глед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, |
| <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузм |
| да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним ин |
| id="SRP19091_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти |
| за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно |
| ан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања |
| распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, |
| ше личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жес |
| ег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу |
| уту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца заче |
| а и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен ск |
| комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па |
| побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати |
| и: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама |
| на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно |
| а запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године ожив |
| ! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве |
| он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за |
| >Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме тре |
| обичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све св |
| сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаг |
| основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</h |
| ј припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новог |
| време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, п |
| , момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на пр |
| ујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога ра |
| обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парнич |
| 091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и је |
| у за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити |
| <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задр |
| и на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зач |
| инара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Уро |
| после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јов |
| а дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, д |
| тио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе нас |
| гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланин |
| а.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; н |
| жби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство |
| једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по к |
| амо одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки |
| Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или с |
| е: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као ш |
| час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од |
| и ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чув |
| упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па |
| ype="group" xml:id="SRP19091_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>ПРЕЛОМ</head> <div type="chapter |
| стао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви |
| јмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се |
| је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје |
| рпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман згр |
| траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких зад |
| и пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, |
| прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудв |
| се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са |
| своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле запове |
| им за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је |
| ма, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њ |
| ик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пче |
| е.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово |
| /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг не |
| коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, |
| да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о |
| лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!< |
| их укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и |
| нака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога чл |
| јмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листо |
| шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} |
| арцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „карак |
| да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти |
| н нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо |
| же.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оц |
| где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} |
| ио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министа |
| , који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанп |
| гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш |
| ожје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основан |
| рат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у по |
| ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше нек |
| едан човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?< |
| ш остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат |
| .</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз о |
| е, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, ј |
| уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао |
| аз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веом |
| д пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задруга |
| : <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које |
| у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја п |
| оштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран го |
| све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су од |
| рише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> |
| ени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S |
| ац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Р |
| S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне |
| учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} В |
| е, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> |
| поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — |
| се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом |
| д овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може |
| чимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, о |
| а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми углед |
| и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш |
| ви звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима |
| је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} |
| осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине |
| чно живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојн |
| враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много |
| — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је ота |
| рво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако ви |
| сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p |
| ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> < |
| их: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запази |
| апоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови |
| се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што иг |
| детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече |
| S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „та |
| олица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су |
| {S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред |
| за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њи |
| е врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи ј |
| где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћи |
| накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће |
| лица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; |
| чази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и ј |
| од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p |
| живели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се |
| х векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за дома |
| е пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пи |
| што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, |
| е доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да |
| ан сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим |
| ије где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да |
| <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задруга |
| о живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих |
| рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле |
| ајбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да |
| , па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, |
| “ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражи |
| њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су т |
| у може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молит |
| ад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p |
| на откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — |
| е сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Бо |
| у он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да проба |
| знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И |
| це греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредн |
| ара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћа |
| ти, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан ваде |
| боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја |
| се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже |
| и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Н |
| ђено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обрија |
| >— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> < |
| е мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> |
| истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p |
| ј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног |
| он му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док |
| рати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану |
| и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У з |
| а опет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће с |
| е Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако мо |
| есила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји |
| леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше з |
| ката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и |
| евена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угов |
| овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Ов |
| дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.< |
| не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би ви |
| pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја |
| предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених уши |
| — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p |
| си, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаме |
| мамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ће |
| не је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у |
| главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никак |
| е да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи |
| прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен ис |
| одне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} |
| овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90 |
| .{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписуј |
| S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад ви |
| ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне |
| адзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“. |
| дредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет |
| етне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онд |
| а примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу |
| друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајник |
| ругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара |
| дски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на ко |
| у Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се пра |
| м не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p |
| децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој си |
| ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити |
| осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p> |
| у.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— |
| адећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове |
| де га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љути |
| том, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју |
| еварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео |
| замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је |
| аху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту неснос |
| илином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S |
| n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Жива |
| уди зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n="65" /> на как |
| љаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се раз |
| руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, к |
| д смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то |
| !{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} |
| .</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење |
| мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.< |
| танка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је |
| , а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише |
| ну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст н |
| му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од |
| је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио |
| стијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти |
| бур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице |
| рине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село |
| отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} |
| епу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за |
| тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Им |
| јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си вид |
| по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривичн |
| штву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао до |
| n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, а |
| а у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, |
| о им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свако |
| ти.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произа |
| струбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се изв |
| овека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити зад |
| на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пер |
| еца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радич |
| моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много м |
| > <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село |
| сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њих |
| псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше по |
| овом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, п |
| </p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је и |
| радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике до |
| о да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим жи |
| но време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви |
| ора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> |
| нијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу |
| притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља |
| то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву о |
| в успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога рад |
| ра, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови п |
| ем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви |
| а су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати |
| ног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда |
| а дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек |
| ли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу |
| >— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све |
| да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јо |
| најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нар |
| .</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је и |
| пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— |
| што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, ш |
| се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благ |
| амисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То с |
| ржи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се |
| лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га за |
| p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш? |
| уђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мо |
| {S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, |
| бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га у |
| јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одб |
| је повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку |
| узман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му с |
| довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, он |
| да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Т |
| послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не тр |
| е поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад |
| еру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира |
| одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ |
| ас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не с |
| а живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" |
| вај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупшти |
| „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радниц |
| т, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у |
| на, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле |
| p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Б |
| младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређ |
| сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше тре |
| други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла |
| кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још го |
| е, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p> |
| — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне зад |
| о ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p |
| еда, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем |
| е остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја |
| егову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром чове |
| вали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и ста |
| а још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, ш |
| евносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у |
| аједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намири |
| утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи |
| зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије с |
| ви нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да пла |
| — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n |
| е пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и |
| лити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код с |
| какве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p |
| е жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па рас |
| . — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове веза |
| иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. |
| били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дукат |
| е још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа |
| , кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „ |
| >— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ |
| дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За сво |
| Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— |
| , што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим б |
| таше се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, ал |
| реба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му тре |
| у, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, пред |
| ри јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу |
| вај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p |
| > <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта са |
| Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у |
| ве у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетан |
| смо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговори |
| Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочи |
| -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се |
| ишта друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер |
| љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо из |
| ци и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на пр |
| аторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> < |
| огли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мрт |
| да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени д |
| м сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен по |
| пе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p |
| мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој оград |
| и какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А |
| {S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше |
| колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од при |
| уд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— |
| ене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све ви |
| ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена о |
| нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду. |
| /p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попре |
| смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си |
| д чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>П |
| ли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, раз |
| уге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, |
| та друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — |
| се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на т |
| мо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво о |
| боди.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао |
| леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па ле |
| мању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је о |
| неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже |
| о за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што |
| расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивн |
| сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избу |
| оро браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошни |
| ена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш ка |
| ишта — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p> |
| де, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже |
| у.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако |
| капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, он |
| ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја прима |
| љао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до са |
| ваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, к |
| штине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати |
| кај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спус |
| или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ств |
| оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се по |
| панком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш з |
| ово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мисли |
| дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А |
| таше катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати |
| Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то др |
| равио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме |
| мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава т |
| ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене ка |
| S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворов |
| бог народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кор |
| у и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му п |
| ле казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, |
| то стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— |
| <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само |
| метујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" |
| е надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општин |
| ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци т |
| да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан |
| — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја |
| /p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бит |
| ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разуме |
| , одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, |
| !{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да дом |
| /p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћ |
| прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће ост |
| сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслу |
| ође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке |
| абрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњи |
| ије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га поп |
| добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти |
| го оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта ради |
| рамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, ка |
| авницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ов |
| ко не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одм |
| дета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> < |
| теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жви |
| наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, ј |
| дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p |
| едеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама н |
| издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван |
| ко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, про |
| ? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <p |
| еме да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, к |
| , па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо |
| рада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ћ |
| раш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније |
| го да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица |
| е гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не |
| тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбоље |
| порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да рад |
| ке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше. |
| зговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник |
| има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш |
| ке паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун под |
| >— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десе |
| се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Доса |
| и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управ |
| ад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса |
| иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срц |
| звади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину |
| } У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва |
| богда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње с |
| наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и к |
| ам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и дана |
| а по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извија |
| да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Нев |
| S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и |
| хвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући |
| ином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби |
| а, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — освр |
| !{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} |
| аше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке |
| ће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час ј |
| и и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S |
| .{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче |
| че се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина че |
| ајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за из |
| попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикн |
| м пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опк |
| да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — |
| та ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p> |
| том и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћуд |
| изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу ј |
| сталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав јед |
| аовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши ко |
| уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљора |
| , пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана |
| немираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја |
| ом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове н |
| Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик раки |
| , које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и |
| уцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу |
| ио је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу |
| жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на |
| воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да и |
| </p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, ко |
| чева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се сва |
| , али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало |
| ме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху п |
| аше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом |
| ла гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батак |
| му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, |
| на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави |
| него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којо |
| изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| вани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи |
| у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <p |
| анду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа премета |
| згледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више р |
| да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли др |
| , од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, |
| мицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динар |
| узману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај др |
| јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса. |
| Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова ма |
| за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место што би једн |
| паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се с |
| г с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог гор |
| лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се укл |
| и свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град св |
| можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од м |
| справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонак |
| ројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени ма |
| је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160< |
| аву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препор |
| окош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</ |
| ву чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> |
| ваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази |
| јењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може |
| због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазва |
| вој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху ре |
| ужио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мисл |
| укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, дад |
| лаву гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p |
| само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по коро |
| вче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеј |
| ан! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</ |
| својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покр |
| брадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта виш |
| лет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, ка |
| "4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз |
| Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих н |
| ротив тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> < |
| а се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, ка |
| ти, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац |
| рви.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, наб |
| приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да бе |
| ема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњ |
| ма је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан п |
| <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не |
| слиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорит |
| зимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, |
| {S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те |
| мљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Је |
| вео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се |
| то мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести попо |
| имо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} |
| д интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дат |
| за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто мета |
| /p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови |
| ји чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беш |
| семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога се |
| ирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога |
| ити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној вис |
| , па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш |
| д дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже |
| кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда свак |
| астадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S |
| Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њ |
| > <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и |
| иликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате поре |
| е смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Стан |
| ц, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> < |
| ги чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p> |
| ећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остал |
| како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигну |
| тмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у т |
| ла сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина ор |
| у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} |
| љу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: |
| је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћк |
| одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи |
| ио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничк |
| једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забе |
| времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у х |
| у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} |
| ма осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица |
| х Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! |
| !{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу |
| е, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и |
| прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљ |
| а одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године |
| ина задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упли |
| , што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја посл |
| и је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапн |
| зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неи |
| ш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу |
| нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога. |
| — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} За |
| ува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на а |
| е по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је врем |
| i> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У послед |
| уди, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја дол |
| лиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од на |
| у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један о |
| или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, |
| ст неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за св |
| ћана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем |
| шао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоће |
| тест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само з |
| земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на љу |
| унава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз |
| у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, |
| ије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, |
| S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су вар |
| </p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и |
| е начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свег |
| њеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, о |
| ега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову |
| а, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабог |
| право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изе |
| икад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђав |
| ашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би |
| брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје |
| ити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али г |
| 0 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, |
| .“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а |
| ... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа |
| да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са |
| да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не ум |
| задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, |
| м пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> |
| у се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери ка |
| можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи д |
| аве.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на |
| који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштај |
| теља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p |
| и.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда |
| угаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лич |
| да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! |
| у људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу |
| е кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он с |
| " /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор |
| S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, т |
| ју.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најбл |
| ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван |
| јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да но |
| —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури |
| лове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дан |
| у, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Зати |
| беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замрк |
| држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на |
| да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — |
| .</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вра |
| ур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених љу |
| > <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а б |
| то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео |
| невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дуж |
| ране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколи |
| ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни |
| једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајућ |
| ве редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се |
| буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{ |
| и, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње |
| S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полици |
| угара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку |
| ечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и сн |
| е.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, |
| а говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања |
| ветиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није мога |
| ов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, |
| } Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за рез |
| није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораов |
| му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на |
| сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун по |
| ненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник |
| а припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сва |
| то се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не |
| купштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду зад |
| ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пас |
| дили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међути |
| то сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их иско |
| мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са |
| верити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну год |
| тње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак и |
| задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да |
| ко убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То |
| ише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су |
| <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам има |
| решци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен |
| што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских |
| Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</ |
| стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, |
| p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг |
| и, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око |
| н“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога осн |
| апаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S |
| пела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до ц |
| Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што ник |
| шта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То ј |
| ашту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} |
| ри мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан. |
| две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Н |
| ње.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потпис |
| рну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе јед |
| ењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва |
| оћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И |
| ве збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на не |
| цу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа с |
| живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свако |
| > <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га извед |
| о дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је |
| Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш |
| Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} |
| е погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези |
| Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, |
| око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| е од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све мој |
| ше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још поса |
| и нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi> |
| знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник |
| ао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јеж |
| ивим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ |
| се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо по |
| Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да с |
| ивети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати ви |
| n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пиј |
| не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механ |
| вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам пок |
| родичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли |
| >— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше мест |
| опао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залут |
| а вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставк |
| {S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи |
| е „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ћ |
| реба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у њег |
| јући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни |
| о не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него |
| о је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — |
| аше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и |
| енце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парн |
| .</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући |
| аковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим по |
| џамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Ра |
| <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се |
| реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети д |
| Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беш |
| ело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на |
| ве то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи |
| о.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако |
| д смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, |
| га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја |
| овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, |
| ићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете т |
| о“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) д |
| Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебст |
| од стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу |
| се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapt |
| готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће |
| младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би |
| и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослов |
| ече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу |
| d> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему |
| <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љу |
| се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> |
| га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места |
| .{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад |
| ва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима бр |
| којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за пр |
| алека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода |
| сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја |
| ихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> < |
| подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, п |
| уштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и |
| ше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n= |
| амо му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше пова |
| вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подуш |
| .{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да дру |
| реко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори з |
| Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Стано |
| тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у |
| ена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био |
| ику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића |
| у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два |
| оме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну |
| итељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Зад |
| {S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гиба |
| ебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, д |
| ки нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара |
| ц мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то з |
| ним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држ |
| ладост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се |
| мао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега к |
| pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, п |
| ма у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није мога |
| се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" / |
| иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљ |
| памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој |
| зерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, ба |
| дник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="cha |
| а још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне ч |
| му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али т |
| емо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкари |
| еданпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и св |
| ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени с |
| онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извес |
| ћа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том до |
| P19091_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи |
| дину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кр |
| су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </ |
| међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мрт |
| сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „П |
| реперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува |
| ш имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и |
| — Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> |
| присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви |
| који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје п |
| , без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику |
| , — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотогр |
| p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> < |
| а, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би и |
| е и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n |
| бра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим |
| сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су и |
| а задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учин |
| друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други |
| е требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породич |
| проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти до |
| а краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> |
| да.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, |
| и.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто |
| — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам вид |
| има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се П |
| знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки љу |
| гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био |
| е наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си |
| одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам пре |
| длежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.< |
| јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, дру |
| алетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинил |
| по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се о |
| ек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Ради |
| пусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} С |
| шине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и хо |
| а народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежн |
| рећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе |
| се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у |
| ругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону ос |
| дне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти ж |
| одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала бра |
| и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чи |
| ултуру да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тре |
| ос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, се |
| о у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{ |
| за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима |
| у опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> |
| мо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без |
| погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио ч |
| тове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми |
| еш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровал |
| диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад в |
| S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада |
| ве припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом |
| <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> < |
| им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да д |
| се по орању могаде познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при |
| нела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени |
| киваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прила |
| </p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за к |
| агледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Доша |
| а је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је |
| што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, |
| у ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S |
| својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! |
| је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиро |
| ед људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово |
| е врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ |
| у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њег |
| ностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше пр |
| науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Сл |
| сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао |
| <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са то |
| оски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</ |
| вештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сун |
| е и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где б |
| <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече |
| Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њи |
| вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговори |
| ље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио теб |
| говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, к |
| ајпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била |
| {S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, ј |
| их исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и ви |
| оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајућ |
| шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад |
| и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по па |
| p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећим |
| куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изаз |
| е сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришо |
| кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо |
| човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</ |
| му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — |
| то су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати |
| жавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносит |
| некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зара |
| у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек |
| ван, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту |
| амо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос |
| м, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за |
| а одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се п |
| док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз ж |
| оред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{ |
| дне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим зад |
| ек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким з |
| <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико б |
| оследњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор сво |
| ње.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за |
| унчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапу |
| Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја п |
| .{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — |
| и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљ |
| ослужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и конт |
| е Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> |
| узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју |
| <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви ради |
| домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога ј |
| може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а |
| д почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да |
| ас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекош |
| ана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела |
| одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући |
| о без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изор |
| имо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је бољ |
| ајважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све |
| капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас |
| аћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећ |
| - А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре |
| иш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти |
| поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи |
| — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо |
| ла је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све |
| коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да поч |
| , што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га да |
| суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; т |
| сто свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> |
| и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место |
| <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} |
| икаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на |
| а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S |
| га, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.< |
| е од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и ко |
| опао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси зн |
| и и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га пом |
| во нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{ |
| зман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето |
| апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „ |
| а крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Ж |
| Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком |
| земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше мес |
| је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново това |
| е пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саон |
| то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, он |
| ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћу |
| да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ет |
| ио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сап |
| како да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решават |
| и се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се |
| ајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву н |
| „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где |
| ришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <h |
| што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, до |
| двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо јо |
| оји пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p |
| ко само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска |
| и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у |
| га друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здогов |
| ом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да с |
| попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче |
| сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тог |
| } Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S |
| ешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поч |
| аш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послуш |
| казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</ |
| гова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих |
| чка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим р |
| новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брин |
| атим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу |
| пуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде по |
| су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и |
| али без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста р |
| Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два са |
| ="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада |
| вечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе |
| ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачућ |
| а повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда |
| , па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </d |
| памтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири са |
| има срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, та |
| е друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега дом |
| итељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше има |
| е живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „го |
| ити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Жи |
| ено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједн |
| <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна |
| 50 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу |
| тер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одма |
| мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде |
| </p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушк |
| ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што |
| а једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријарх |
| у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућа |
| , кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сип |
| и пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а |
| <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу |
| <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и у |
| id="SRP19091_C2.4"> <head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, |
| id="SRP19091_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Уро |
| о ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указа |
| паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на |
| журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, |
| арад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега д |
| ма слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> < |
| и не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше |
| обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чека |
| есу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман растру |
| а и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврш |
| ма никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapt |
| уно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, б |
| к из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару |
| неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је |
| а, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, |
| аговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудо |
| че један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да слом |
| зведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> < |
| нова, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње |
| Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била |
| ротивио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изг |
| Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну де |
| мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Др |
| иње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" / |
| дине, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p |
| народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> |
| го је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> |
| м секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жив |
| 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, ст |
| атра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отвор |
| а, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> < |
| авим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у ога |
| је, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p> |
| оше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p |
| ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да |
| си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти |
| — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновре |
| p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.< |
| е моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се куртали |
| у ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан же |
| </p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич разв |
| а ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Уби |
| затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p |
| ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А |
| кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — |
| рах више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше |
| чке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе |
| уждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му п |
| ву незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него по |
| к, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и неп |
| , која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{ |
| ужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам обра |
| ани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни јо |
| ер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадни |
| вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је прив |
| ави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабо |
| ван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали |
| а.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — ре |
| unit="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво |
| нице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, |
| е{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S |
| азуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође чов |
| ова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје пог |
| ати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тог |
| Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, н |
| мо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треб |
| оже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више растија |
| црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то б |
| спаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су |
| враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, |
| атиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.< |
| и га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али т |
| ађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну |
| енад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n= |
| та ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у шк |
| <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> |
| сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе |
| је браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} |
| во куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потр |
| и, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчел |
| Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реш |
| свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходн |
| ражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} |
| идиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде д |
| ? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиљ |
| на.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих с |
| је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Ра |
| спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p |
| слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим трон |
| То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на пл |
| ића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, св |
| реће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи |
| страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се ут |
| вачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера ос |
| мак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он пог |
| , — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може |
| вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ |
| познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то ште |
| те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, ка |
| а напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је |
| есет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да ус |
| р на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и |
| >— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— До |
| /p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта ради |
| Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стој |
| ј је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави камен и р |
| pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи |
| дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни ја |
| вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене |
| да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обр |
| едан оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си му |
| зду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапа |
| и начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци д |
| имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се у |
| у, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад б |
| S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош |
| га Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетино |
| ажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше з |
| ао анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{ |
| нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>По |
| одаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки при |
| мо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после бил |
| жнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како |
| вак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волов |
| и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: |
| уг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве. |
| чу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури |
| е ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џ |
| осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџ |
| ађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп п |
| одаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а |
| мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као в |
| тина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> |
| ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мири |
| ност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно |
| умоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада |
| месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише вес |
| вакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти |
| захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће |
| раћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А |
| кав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог |
| теван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Лев |
| тока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не в |
| би им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учи |
| n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у једа |
| >Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — |
| такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова |
| иве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А |
| > <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир |
| е да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Он |
| но више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Жив |
| више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" / |
| и да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш |
| ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле |
| оју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си ре |
| ога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, д |
| хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу |
| Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први с |
| колико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему св |
| поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрога |
| ри са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Пр |
| едајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана прог |
| /p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје |
| </p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се |
| отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред тргов |
| сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се |
| /p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — ре |
| .{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, |
| .</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајат |
| дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му нал |
| ивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{ |
| хове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, п |
| p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена ни |
| сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверил |
| па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, н |
| — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поде |
| мо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим п |
| ! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ра |
| двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и |
| , кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?< |
| аш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да |
| а волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми ј |
| задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је н |
| орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набав |
| то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу |
| столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и занос |
| уке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пу |
| адања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљор |
| екиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. |
| рним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и с |
| т нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропад |
| ="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да |
| ајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекива |
| и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са |
| <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p> |
| а!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост н |
| волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету пали |
| !? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, |
| извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше |
| у, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера |
| ем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Де |
| Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрд |
| н.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо мој |
| читељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> < |
| вана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице |
| ислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила |
| узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то |
| траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има кол |
| пасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је |
| ј! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице |
| ућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити п |
| и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S |
| ед сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседош |
| и са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, |
| не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш |
| знаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У том н |
| падаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало |
| , и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на ко |
| омисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочек |
| ар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да |
| звао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене пл |
| вља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро има |
| .</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије нап |
| ра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колик |
| ка: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје по |
| ве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече |
| е за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста |
| ло време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао |
| Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била |
| } Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколеб |
| га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право каже |
| аш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, д |
| Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога |
| мам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше |
| -Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један |
| би стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плу |
| за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га |
| рџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али |
| шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p |
| ене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати г |
| година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> |
| више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога |
| да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} |
| Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узе |
| се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем |
| толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за м |
| .. и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква |
| и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дува |
| — А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је |
| ше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ли |
| о нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер о |
| Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке |
| говор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} |
| адаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу |
| “ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад бил |
| на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина дина |
| неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свад |
| е рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И о |
| су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице |
| зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта |
| лас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљивах |
| женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму |
| аћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђ |
| е светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога поступа |
| и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да |
| е се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито д |
| псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински п |
| 1_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стев |
| леда успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не мо |
| p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те |
| мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Ж |
| емом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још |
| исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људим |
| лас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунит |
| смо много пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко |
| ена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, а |
| к пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p |
| .</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — |
| p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му пр |
| а на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога стар |
| кад не обзираше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему |
| /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, |
| ју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А С |
| и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшн |
| вно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и толика чуда пр |
| p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он |
| једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметс |
| војој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала |
| снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога |
| уг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, |
| жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то |
| - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div |
| Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јем |
| ли истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица |
| ше још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, к |
| ле, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су п |
| и.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они миш |
| од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Жи |
| лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за кој |
| дичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> < |
| но сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да |
| је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се нала |
| >— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти |
| устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни с |
| </p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Ј |
| тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Р |
| благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, кој |
| случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакл |
| тавим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> < |
| p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да |
| и за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми дец |
| бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити риб |
| <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој |
| лног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да п |
| ва дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благосл |
| .{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућо |
| а идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S |
| его су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — пр |
| могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што |
| Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро |
| ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако |
| то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би м |
| коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица |
| време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и ск |
| ј производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на |
| две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне п |
| чи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобро |
| ече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — |
| тогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом да се |
| џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што |
| ек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде п |
| <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Ос |
| о је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му дра |
| д, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, а |
| човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа |
| </head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажа |
| вена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи пр |
| ао што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једно |
| d> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан рој |
| не за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека в |
| ног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био |
| лних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> |
| ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p |
| , — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима |
| ао потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад в |
| дњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи |
| аше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: |
| нској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S |
| ене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се уне |
| .{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, |
| духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цр |
| пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нароч |
| рише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — реч |
| на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде д |
| рибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и у |
| човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном ве |
| , па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} |
| ива из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није |
| њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла |
| е и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивос |
| домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који им |
| шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за |
| и беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S |
| усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, ш |
| нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и |
| мо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у сел |
| би за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну |
| зноси 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану |
| ки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у така |
| ма наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразбори |
| — Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</ |
| ти душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осир |
| аздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p |
| ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни не |
| онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозд |
| један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту |
| убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га ње |
| м ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Неве |
| готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стев |
| не.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: |
| ма кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја |
| <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу нис |
| а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та |
| е да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и оку |
| „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију |
| би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари м |
| ђе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче |
| а остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину пам |
| свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а д |
| /p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с |
| C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} |
| оп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и |
| и.</p> <p>Ми с таквим младунцима нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не ка |
| а међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> < |
| поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у зем |
| родирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од с |
| а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према |
| иранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стр |
| етан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, ка |
| видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p> |
| не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— |
| сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> |
| ети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S |
| а.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с |
| , млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у т |
| Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — р |
| ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве |
| је.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне |
| и Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан |
| , без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих. |
| е излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би |
| ве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћ |
| судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен л |
| мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те |
| ађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и |
| оле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе же |
| рајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p |
| опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>В |
| а заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући |
| једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са |
| откопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уап |
| ирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио кра |
| е.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао |
| им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветн |
| лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Да |
| p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> |
| еговом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутр |
| ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали |
| уше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ |
| b n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало нев |
| вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ д |
| к општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти |
| руги су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена поч |
| роз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утри |
| у земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоск |
| од и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе. |
| вољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљив |
| Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била |
| а онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто |
| сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да врати |
| у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за мно |
| код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се |
| тпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" |
| зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{ |
| <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама |
| а да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога зн |
| а ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не |
| видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, |
| емљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све т |
| ом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, т |
| роду за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње |
| и без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за кор |
| дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. - |
| о видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, |
| окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излиш |
| пору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ кој |
| ше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- До |
| не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се |
| >За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у дом |
| така“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Не |
| тевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, |
| где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш |
| опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пер |
| е што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> |
| — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Н |
| >Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пи |
| е тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се н |
| да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита |
| евана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше на рад.{S |
| шу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Не |
| — Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донел |
| на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он |
| Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> < |
| амо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да |
| глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо |
| <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разло |
| за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по сво |
| прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још |
| ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван у |
| ти! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан |
| ва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плу |
| о, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одев |
| дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — о |
| .</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, |
| рекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S |
| кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— |
| ик.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p |
| </p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за |
| ван однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кућ |
| у изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и |
| ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па |
| к поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом то |
| азва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад св |
| орезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан |
| јстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.< |
| еше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли |
| у.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Куз |
| а док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, он |
| и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се из |
| људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговор |
| . — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јов |
| реба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина. |
| породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете |
| лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку |
| а поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер са |
| S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не при |
| ање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове култ |
| и на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} |
| залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спек |
| а оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оно |
| сан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они |
| ега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више ок |
| уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти |
| же се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога пове |
| идиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа |
| <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стева |
| бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</ |
| ! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним ова |
| ири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, наст |
| говечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила |
| тва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време из |
| руге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче |
| јно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо ви |
| ирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по ре |
| правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живанов |
| ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао збо |
| љаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи |
| p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> < |
| б Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, ш |
| <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та простран |
| и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећн |
| ире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, |
| у успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је |
| же се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а св |
| брих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Зад |
| } Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће |
| Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имал |
| нио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — кли |
| р су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани. |
| драви задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очеки |
| го.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш |
| <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду |
| јом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које |
| Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке од |
| волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са |
| клоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадн |
| а друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, |
| колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај |
| а</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јов |
| о јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло |
| и се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим б |
| ила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је сво |
| нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти |
| и једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше |
| <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем |
| икну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући |
| ве слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси наста |
| менуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам п |
| вио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Се |
| м и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам по |
| главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од |
| а иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди |
| ују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да |
| јаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућ |
| пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњава |
| milestone unit="subSection" /> <p>Радич устајаше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му |
| и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше |
| е да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и |
| а, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају |
| м.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је до |
| ребало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га |
| а их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који |
| њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни м |
| капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задруг |
| о треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— К |
| а је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то к |
| е он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни |
| али само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не мо |
| Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нис |
| у, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао |
| ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармањ |
| оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која |
| аше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао |
| евом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по |
| рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у ко |
| довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад. |
| о теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџам |
| на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива поса |
| је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p |
| о си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је |
| радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа |
| ства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би чо |
| } Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су св |
| а да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви ова |
| химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом |
| азумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним |
| Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p |
| оброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.< |
| p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре |
| ових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавн |
| Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су |
| у заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао |
| 9091_C1.2"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из |
| i>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.< |
| обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} Т |
| х пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док |
| да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То |
| отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се и |
| село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој |
| пуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола к |
| слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљо |
| још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац о |
| шан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по по |
| ре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сам |
| анин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта |
| не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељан |
| ине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, оног |
| еколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели |
| ан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два уб |
| а, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су по |
| Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још рани |
| плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— |
| да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвоз |
| дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p> |
| ве у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на |
| а је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... |
| p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места |
| ојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у најве |
| Тако, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> < |
| риво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући |
| поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ |
| п-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </d |
| и и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удруже |
| Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али ко |
| <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврса |
| је, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, |
| ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна |
| тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на |
| дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо п |
| обро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у |
| ј наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу о |
| /p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је |
| >— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван |
| од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што м |
| а мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p |
| љега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су би |
| е кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан |
| нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, по |
| ледњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој култур |
| оја још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без же |
| ој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Оста |
| } Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви зад |
| ection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху са |
| г му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} А |
| зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати |
| једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој |
| задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њихо |
| и.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А |
| но и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде м |
| десом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи у |
| ти њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Сав |
| па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дукат |
| енесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и икон |
| о и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај |
| им.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и п |
| едајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чаба |
| не је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год у |
| страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правил |
| а и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на пр |
| моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да б |
| нути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними к |
| изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју шко |
| ила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече |
| нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени пл |
| тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, |
| ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је п |
| осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су знали |
| је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво |
| и мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је |
| ост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Ј |
| га века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</ |
| и и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>П |
| а устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав к |
| лове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја |
| а и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одле |
| се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, п |
| кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе њ |
| </p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не отка |
| и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} О |
| ела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше оп |
| и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његов |
| еља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви ст |
| осаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комши |
| тицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и да |
| онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p> |
| е првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишља |
| о.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Ку |
| тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> |
| нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једн |
| купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми |
| <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S |
| оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та |
| :</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља |
| <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљора |
| ају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> |
| оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, после службе Божје |
| .{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један зб |
| разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијс |
| ад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> |
| из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од |
| <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зл |
| >- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад |
| >— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису |
| д њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов |
| , те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> < |
| е и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</ |
| ја не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујет |
| ерин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледај |
| столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S |
| .{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашл |
| ху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за |
| p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре |
| е и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они сед |
| ратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван |
| важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ов |
| седаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и |
| а.</p> <p>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књ |
| p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарај |
| рес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шт |
| Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ства |
| , међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела |
| ем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга купов |
| цу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — |
| беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу |
| онесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо |
| рену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова. |
| А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако |
| посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам |
| њем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плу |
| говори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад |
| рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не |
| , ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липс |
| видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, п |
| } Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша узд |
| а с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгу |
| ји гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се |
| идик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за |
| е се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед |
| да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на он |
| носиш твога повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога по |
| и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ д |
| како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p> |
| је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, за |
| ти и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па |
| дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чи |
| на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у м |
| </p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрну |
| ривиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз |
| ше га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, при |
| довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p |
| свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: |
| p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља |
| амњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше |
| /p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади. |
| ују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту су |
| , то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пе |
| ом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да ск |
| четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Г |
| е радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају |
| да динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пр |
| , или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p |
| о: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос по |
| ио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање. |
| о.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промај |
| перећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у |
| иже оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз стадо оваца, |
| и буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клис |
| на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </ |
| упају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук ова |
| .</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече ј |
| > <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеб |
| а. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S |
| ше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин |
| отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога д |
| кнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја врат |
| усрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напре |
| > <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, |
| {S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега др |
| месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако с |
| ко, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Ра |
| ан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше |
| о нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> <p |
| тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p> |
| писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе п |
| ну, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</ |
| ишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о пр |
| долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да о |
| и тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њем |
| раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује во |
| , битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни |
| помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са моји |
| ј досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни д |
| шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више за |
| ко, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> |
| шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, |
| , ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам |
| ати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себ |
| Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p |
| , отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не п |
| му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „т |
| ј ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... заглед |
| д њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри |
| ма попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре |
| Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> |
| а чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла |
| помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према |
| Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како |
| /p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да |
| ему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> |
| ици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже |
| p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- х |
| глашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на друг |
| па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му испри |
| <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат по |
| гове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то |
| ам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p> |
| ам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда бо |
| } Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одис |
| — Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n=" |
| како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми до |
| траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник |
| обам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх |
| м.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће |
| икну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p> |
| уђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман усед |
| онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како |
| е лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му |
| Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне сл |
| продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Ара |
| p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S |
| га, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти |
| авали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да н |
| само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да |
| а то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{ |
| о даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, за |
| И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда ј |
| во исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али |
| авара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди је |
| тане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су д |
| ма канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <p |
| међу њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спрове |
| дич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у |
| а не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност |
| апсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцела |
| Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће те |
| сти, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би |
| буку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну |
| оведа и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру пош |
| те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у зад |
| вцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није сте |
| удима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њ |
| Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуш |
| је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојеће |
| где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога п |
| сла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</ |
| запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти с |
| треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан |
| свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лиц |
| ма, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, |
| <p>Радич метуо руке под појас, па само хуче.{S} Свима свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је |
| {S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га |
| ато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи |
| епих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветн |
| — Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> < |
| из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнат |
| га цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Ја |
| Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p |
| Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— |
| } А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радова |
| <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за |
| е Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је |
| Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ д |
| .</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p> |
| ошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њи |
| рију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови |
| и је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> < |
| ажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па |
| одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године у |
| у њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Ску |
| е до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот је |
| пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси свој |
| опа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варниц |
| .“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>М |
| ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали |
| о задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнич |
| човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код |
| адобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за на |
| /p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред с |
| >Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, ск |
| Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.< |
| метње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазит |
| ице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла |
| и тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да с |
| је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му св |
| е казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да |
| ану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га |
| цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревнош |
| ожића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана |
| да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме |
| јега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збун |
| Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, о |
| реба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера |
| вена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме ј |
| сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на |
| ра причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Ве |
| ео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даљ |
| им кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редо |
| после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена дру |
| авно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи чо |
| ве-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Нен |
| ба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његов |
| еда на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био т |
| задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга с |
| ка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не |
| зму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задр |
| вуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмет |
| ем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има |
| арачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} |
| у пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се нови |
| вим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба |
| и што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, до |
| ову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се |
| ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <p |
| Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опу |
| е моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да |
| азими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кан |
| м ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годиш |
| анке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — дод |
| се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. |
| иван.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај гре |
| сно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом п |
| у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пр |
| то их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Нови |
| е свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују |
| м идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, пот |
| иваше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на |
| том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи иск |
| о од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао |
| е Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда у |
| е могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих |
| /p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и ла |
| апамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад |
| њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да д |
| а чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље |
| и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало зати |
| м настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови |
| народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз |
| ињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко пл |
| нише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости |
| друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција |
| ешењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потро |
| вратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту и |
| тра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба |
| и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматра |
| де Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапу |
| се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима п |
| место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Тура |
| а црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Караву |
| /p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, нег |
| е и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару |
| тим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву |
| и на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— |
| кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана тест |
| дницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и |
| немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја |
| другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива |
| новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> |
| ели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше |
| игурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најп |
| мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год им |
| е за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохиј |
| чуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону |
| њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадо |
| време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, сва |
| рипитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би |
| је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде |
| ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} |
| е! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону |
| ук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше |
| о у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сак |
| p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брж |
| ону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и м |
| вар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад |
| од да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вр |
| апелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој |
| ш.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, |
| оп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим |
| ву гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> |
| дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже ме |
| пштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задру |
| г, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неко |
| аше тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> |
| ан вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на |
| грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и зав |
| сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па |
| месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79 |
| к ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духов |
| ву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то д |
| Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општин |
| е тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то |
| у урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као м |
| о целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја са |
| ла је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до црк |
| црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо посл |
| су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати г |
| у пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капел |
| ље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</ |
| тан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно |
| ва.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебстви |
| т, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и |
| ивљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Жив |
| .{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи с |
| слите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у г |
| а назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога |
| а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми в |
| љу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвид |
| еко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда |
| ој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> |
| ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type= |
| ћуприји, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и |
| белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше |
| Охрабрен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде |
| канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само |
| енад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас |
| њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а |
| криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми |
| p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> |
| а коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове тр |
| о да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко |
| а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе< |
| лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре посл |
| воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, |
| ицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што с |
| а мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти |
| у у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца |
| дбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отид |
| <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да |
| За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми |
| >— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у ру |
| поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити |
| дно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p> |
| — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— |
| капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у с |
| ати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псу |
| цу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутро |
| ови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају |
| е својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и |
| то и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није ме |
| је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сва |
| ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него |
| о је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> |
| То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја |
| S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да |
| уће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва |
| уди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три |
| место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Ч |
| а, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њим |
| пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте љ |
| изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ра |
| } Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаш |
| ван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново |
| аваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао |
| ви, служе пићем.</p> <p>Радич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- |
| весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава |
| ћи својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна нави |
| пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док са |
| н унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба |
| поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо об |
| пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и |
| Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш д |
| је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити р |
| {S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој |
| ихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Стеван узигра очим |
| -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p |
| а.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност |
| ју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда с |
| узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Жива |
| к Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским |
| } Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, п |
| са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Прима |
| обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу |
| ба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n |
| а. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од с |
| че:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога о |
| бегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и |
| страва“!{S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згод |
| а, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео |
| а више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, |
| га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бит |
| ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што |
| Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Не |
| води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи |
| ј био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мисли |
| вићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> |
| ан се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и |
| почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити |
| мњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да |
| лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако ради |
| е под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Не |
| дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми |
| а и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Сте |
| и ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — |
| вест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учит |
| интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићи |
| S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак |
| ке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад |
| одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— |
| врћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин уне |
| згревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Ради |
| и на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и |
| ршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са буда |
| м у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — пог |
| , што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да пр |
| ко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што |
| и је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена |
| едбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Б |
| таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, ко |
| же, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почне |
| ти.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини |
| бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стев |
| е у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} |
| ји сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Ал |
| ега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Е |
| друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта |
| адили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас |
| у одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} На |
| људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" / |
| продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешт |
| незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје |
| ема ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па м |
| уда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Л |
| може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— К |
| </p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чисти |
| ма, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али приро |
| е котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са осорљивим квочка |
| права, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока |
| једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац пос |
| лили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зар |
| ма кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки |
| p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо |
| само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станој |
| набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од з |
| ињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би |
| , после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио моли |
| кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не |
| а да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних |
| ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло |
| се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" x |
| у бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не |
| тали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, |
| у је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с |
| учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </ |
| е да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на п |
| ји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дука |
| head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стев |
| ре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред |
| онда седне на своју наслоњачу, потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и н |
| и, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтел |
| стљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусре |
| а</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> < |
| а, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи д |
| карала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и |
| нку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> |
| не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време |
| дована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га |
| викује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаре |
| ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИН |
| кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и |
| зише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа |
| а Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> |
| ј тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да |
| се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту |
| е волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који к |
| ост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш |
| одаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— |
| очела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка |
| скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</ |
| м цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би б |
| ију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p |
| с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаш |
| ок се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p> |
| војих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако п |
| S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе |
| <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуко |
| гу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих дес |
| задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па |
| руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго |
| p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и п |
| ако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Б |
| е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема послан |
| о, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p |
| свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задр |
| а да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето |
| и, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И |
| ет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког |
| вој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p |
| е очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, |
| де изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавид |
| о њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> |
| се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога тр |
| удима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него |
| аплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— |
| дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан најве |
| а је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из у |
| ра Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, вр |
| дусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле |
| ј само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавшт |
| спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да ј |
| ати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примит |
| ац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и |
| head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S |
| ећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право |
| /p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бо |
| ом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко врем |
| еван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> < |
| p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку м |
| а дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друшт |
| >I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} |
| <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p> |
| {S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отва |
| ела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако н |
| .</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка зад |
| ара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочел |
| трина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се некол |
| ву, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пођ |
| ја после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на тронож |
| ад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама |
| јој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује |
| о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} |
| н, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Куз |
| авилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле позн |
| казаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и нар |
| ичке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече љут |
| ло је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка |
| ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа |
| јеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по н |
| слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>с |
| ошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски произ |
| еколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде |
| слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич |
| .</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај с |
| поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом п |
| у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слуша |
| ругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила |
| рнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина к |
| /p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, |
| отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу |
| p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове. |
| и Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном с |
| е увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима, моћи ја |
| {S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сва |
| мове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} |
| акоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвоља |
| пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и поп |
| остраним хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако ш |
| оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не |
| </hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>мој |
| тешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, |
| ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш |
| ван, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревн |
| ше пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива |
| као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу ве |
| толице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да |
| и ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми |
| ешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта |
| p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде |
| послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунав |
| жи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задуж |
| и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама |
| вана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Не |
| краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће |
| амо тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не д |
| гами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па |
| унчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на |
| ан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Куз |
| вом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, по |
| ете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у пом |
| ре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али |
| — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог дом |
| его и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже с |
| ј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мре |
| Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечан |
| показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p> |
| онео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судниц |
| алити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми |
| е издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу? |
| Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, |
| озбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А |
| бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече п |
| ква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала п |
| ка је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си |
| — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{ |
| је кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зара |
| еда у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што |
| поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признал |
| разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, са |
| д ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има си |
| > <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је мога |
| ар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативног |
| p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те |
| , они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредн |
| слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село ра |
| чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у дру |
| , сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унут |
| кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто |
| Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопан |
| >Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са увер |
| <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развучени |
| о је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и |
| ом плоду треба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.< |
| пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знал |
| само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико |
| е, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зар |
| зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њ |
| опао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за о |
| шати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Б |
| , он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а |
| га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имањ |
| селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађе |
| >— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико је |
| парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> < |
| p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре |
| н пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар |
| и насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх глав |
| “, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и |
| с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и |
| у иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и сп |
| дну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је |
| себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи |
| чен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} |
| Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А |
| гов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум во |
| ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће |
| оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време т |
| , већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да оре |
| пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу сто |
| ком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све нава |
| овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ј |
| ако смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо |
| ина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокр |
| Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, ко |
| на, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згоди |
| у послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дука |
| ну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје. |
| е <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p> |
| о свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, ко |
| рљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља б |
| а чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп |
| разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, п |
| толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај д |
| /p> <p>Стеван се прекрсти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изуст |
| Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председн |
| еле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна |
| у, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и |
| удити твојој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... |
| дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад |
| тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћива |
| илића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пил |
| води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуљ |
| шно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што |
| га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p> |
| аше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде |
| еколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико н |
| опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лев |
| Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам з |
| да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља он |
| а видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на с |
| ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у |
| га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је кр |
| Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да |
| н и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> |
| да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује сво |
| имо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одо |
| угарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="1 |
| и.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — |
| коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман |
| откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове |
| боносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници |
| о што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може |
| може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти бил |
| и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на свак |
| ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, г |
| ђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за коси |
| , али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} |
| и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто |
| се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па |
| а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да т |
| а банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се труди |
| звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељаци |
| ?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је |
| ке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да м |
| а“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта |
| е је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — |
| знајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на са |
| нотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгало |
| броја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се |
| ога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} |
| ури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, кој |
| има.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је прис |
| ста је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама |
| му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и |
| ос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и |
| а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у овакв |
| адова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више |
| за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не |
| лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што |
| н, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е |
| имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и о |
| ш бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето |
| једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и |
| еограду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате |
| да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта с |
| пе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да |
| то си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их |
| безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну |
| ћи сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен |
| Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи ова |
| ња пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али с |
| из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="cha |
| га. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у |
| нам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају |
| .</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, |
| чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песм |
| кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он о |
| цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан? |
| ако да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо жив |
| али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, |
| есет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му |
| и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно оч |
| друге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини |
| законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу |
| ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш н |
| , јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за св |
| еликим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, < |
| ели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такв |
| {S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то |
| илетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи п |
| Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаш |
| ка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редов |
| у Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли |
| м руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу |
| а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— |
| ао једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час |
| о задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, ш |
| м и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и з |
| су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</ |
| е кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивос |
| p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран |
| би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, |
| е.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га по |
| целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је обј |
| ало од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом |
| ше се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и о |
| } А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, |
| штавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилик |
| <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске |
| а</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га о |
| се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јас |
| н лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ |
| ва и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих нек |
| ља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— |
| ма своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пер |
| ставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући |
| петане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас до |
| друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домаш |
| ан и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> < |
| ину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у |
| а углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој |
| .{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а |
| ="SRP19091_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Уроше |
| ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућ |
| па на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} |
| Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то д |
| ад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан помор. |
| едно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{ |
| нако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто ду |
| </p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда ниса |
| >— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да |
| е могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили |
| е, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич под |
| без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му б |
| решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да гов |
| ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> |
| руз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што |
| убе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта |
| е и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич |
| и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његов |
| ико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Н |
| све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго |
| ву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> |
| опове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јов |
| паше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који |
| се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекид |
| е знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо и |
| е обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка |
| о на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> |
| ржава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад |
| ић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто |
| једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све на |
| њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом |
| мо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине чове |
| аву један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да |
| и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, сто |
| до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је по |
| Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница |
| јани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама д |
| , не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми т |
| д.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p |
| и него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздух |
| , живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледат |
| тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Ур |
| вар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораов |
| имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми ј |
| ко је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — |
| ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе |
| пом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога |
| се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који на прими |
| ар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов је |
| борове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. кап |
| и нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одго |
| у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе и |
| очито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — прав |
| сти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</ |
| јемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник оп |
| ори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на вр |
| !{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Пр |
| а на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти ј |
| јемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са |
| никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш |
| д Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разро |
| ста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Как |
| ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина |
| сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не позн |
| шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се к |
| ан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> < |
| Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о ра |
| их, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да |
| емера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовит |
| о! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, |
| арче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — |
| ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавн |
| Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на п |
| лонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно |
| дем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остра |
| дврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што к |
| стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Жи |
| и овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за цел |
| <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући сли |
| >Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да меси |
| Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти |
| приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти |
| таког размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p |
| и наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти з |
| бина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друств |
| .{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на вр |
| ашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешт |
| сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! |
| диш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има љ |
| и говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p |
| о други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пи |
| ћу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> |
| ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или г |
| адите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — изва |
| р она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— |
| човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега |
| и људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — нав |
| турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, н |
| д си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим |
| слиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад нем |
| шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — р |
| народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман |
| кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не |
| ао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем? |
| о што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једн |
| — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} |
| /p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да |
| <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње |
| сом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун м |
| орбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе р |
| днога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би послан |
| ас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, |
| p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право |
| селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} |
| } Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не |
| је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на |
| људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су н |
| таквога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</ |
| му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.< |
| мо држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваћ |
| енајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху |
| — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p |
| есет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па |
| или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже |
| онесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам ре |
| путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису |
| нута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном ме |
| огодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа |
| о.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је |
| ежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> |
| ! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се т |
| уго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових |
| чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</ |
| пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи |
| > <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p |
| Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, д |
| ј ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу за |
| узи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље |
| или смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо |
| зи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му и |
| е, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи |
| иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро |
| удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошл |
| имо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прес |
| емо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S |
| утем.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни исп |
| дна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им |
| си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па г |
| јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на поли |
| ицу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друг |
| у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве нед |
| две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наш |
| још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и |
| м пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и |
| ан. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не |
| ше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпо |
| су све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин. |
| га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га |
| /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може мног |
| А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је |
| рвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћ |
| ога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао т |
| зборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово по |
| врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Ан |
| ни до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту |
| према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете |
| <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p> |
| нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се |
| па-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повад |
| Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али |
| у.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да по |
| ш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што |
| мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али |
| ет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми с |
| p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!< |
| продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и цер |
| мера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у |
| да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p |
| је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те с |
| ом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да м |
| у му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испр |
| АДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p |
| } Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на сл |
| би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb |
| ала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја |
| цима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дуж |
| ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, д |
| p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — |
| му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интер |
| рише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по дваде |
| и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, |
| уђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу |
| ачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не |
| удима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима |
| предузели.{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће |
| х је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло в |
| њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницим |
| а из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{ |
| м ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и |
| р та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интерес |
| одаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разно |
| новима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила она |
| о као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме |
| то му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док |
| ре фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, |
| hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је мој |
| ш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече Ми |
| ра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — ре |
| , што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових не |
| увар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — |
| одаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб |
| ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су тво |
| ; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узн |
| је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога п |
| ас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Сте |
| па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Ст |
| е напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога |
| има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове |
| ш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помири |
| ла она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И |
| тидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, остави |
| S} Срамота ме од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан |
| онађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>не |
| и Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да |
| </p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих |
| е пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа |
| танојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p |
| ђе но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он д |
| с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их |
| рали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Мо |
| у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек н |
| ушу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те |
| Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али шт |
| случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за з |
| има наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негд |
| о, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на |
| {S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, д |
| е до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега дост |
| ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако |
| су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани |
| што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који с |
| прости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем. |
| {S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину |
| један особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорис |
| p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми |
| скудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постар |
| лтурне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> |
| Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> < |
| н плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да |
| у имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p> |
| -Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к с |
| <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> |
| опа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> |
| >— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> < |
| — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? |
| ри ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре вр |
| угу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што с |
| > <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учи |
| рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, бра |
| куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се мог |
| није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p> |
| ећ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта о |
| сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му |
| највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се п |
| слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кмет |
| тарешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оста |
| вим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, пи |
| Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбо |
| > <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта рад |
| ве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује |
| ? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. |
| олико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо |
| више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их б |
| од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад |
| </p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе х |
| кле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњи |
| ца и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Ра |
| путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо једа |
| и очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочек |
| ице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов б |
| и ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жа |
| ет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај дру |
| опе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не оре |
| аш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен |
| ако да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— |
| а је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише д |
| — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p |
| ко их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа |
| и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била |
| сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p |
| ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, б |
| ђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните |
| 07" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви ст |
| да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти ред |
| оју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— |
| и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан |
| дазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам дове |
| ако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је з |
| оји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сип |
| лечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који |
| вају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један |
| е сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога чове |
| а ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За |
| упи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, г |
| аметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> |
| гледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако. |
| неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево з |
| м, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се од |
| са као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S |
| а ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар |
| утрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана но |
| он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече С |
| што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кмету |
| „Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... з |
| бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преок |
| да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тр |
| .{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> |
| и нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи м |
| Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта |
| ти људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> < |
| сти.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> |
| е пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о |
| поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, раз |
| а слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје |
| оједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, п |
| ова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у |
| је, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и п |
| лтурно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да |
| разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али за |
| узман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш с |
| нео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо гов |
| слушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ посл |
| свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му |
| и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм П |
| " /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Преб |
| ем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Са |
| да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво кој |
| ко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аран |
| отражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелод |
| >- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од |
| — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих з |
| жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да |
| S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У ма |
| <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени с |
| очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужи |
| актом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цр |
| pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више |
| ав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све ме |
| а, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и у |
| чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло о |
| сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да |
| и оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Св |
| задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учите |
| аћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> |
| ц и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми ж |
| нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се |
| вењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Нем |
| ромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они ш |
| аљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа ш |
| /p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био |
| а ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећ |
| ад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш м |
| иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо пост |
| " /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има ш |
| д нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до уми |
| све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са је |
| могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, |
| а си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због |
| <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавест |
| жно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и |
| о и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те |
| е Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораов |
| ду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p |
| и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво п |
| ораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палиц |
| ваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој |
| пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну из |
| p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> |
| че му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа |
| да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали |
| лим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збо |
| аво суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера |
| авао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душ |
| да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и брину |
| е стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> < |
| разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> |
| b n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— |
| сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак |
| са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити. |
| врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народ |
| рудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље |
| , сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на |
| >То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и |
| мњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац |
| анас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за нај |
| улучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми о |
| > <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман |
| разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Б |
| Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не мо |
| а, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они бех |
| есима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и да |
| и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати ду |
| азна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде пред |
| дио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли ј |
| Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај |
| е ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> < |
| — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесто |
| удо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је са |
| е помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећ |
| сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p |
| абоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један обл |
| једно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> |
| м.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски ду |
| и још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ј |
| иван из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти |
| икуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да г |
| пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије |
| и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ра |
| је пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по |
| Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не |
| и код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на |
| почетку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години мор |
| </p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се смешка |
| ама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га кап |
| сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па зат |
| јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задр |
| и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задру |
| ивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака с |
| ми мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен раз |
| вину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p |
| Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али |
| адне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слуша |
| ш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим |
| рише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани. |
| цу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни |
| <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то што рекох.</p> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да |
| {S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју реч |
| ко су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>А |
| гледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим. |
| а пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбија |
| е још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послуша |
| мане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па |
| Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Не |
| вали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки |
| отовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле гот |
| од.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други з |
| своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са соб |
| метније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би |
| па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> |
| већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој так |
| ме се састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају |
| ш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не траж |
| ам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видит |
| рави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морам |
| </p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку |
| Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађе |
| оју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите |
| њаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговор |
| е одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзира |
| енска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилн |
| иш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то |
| вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Ш |
| јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле бог |
| ку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако |
| а дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућ |
| ајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а стока |
| ају: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких |
| наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, |
| а“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} |
| нама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p |
| и он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би г |
| мају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: кл |
| > <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте |
| где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећ |
| ан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му |
| > <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задруга |
| ја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану |
| ,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго понављаше ову песмицу Стеван, Р |
| .{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о с |
| ађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра |
| уда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра |